| .{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бо |
| уо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је п |
| запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>У |
| ру пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је ве |
| дао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту |
| таће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се ста |
| воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно |
| не тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чуће |
| ам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— |
| процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Пе |
| и пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке |
| танку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. |
| са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов но |
| нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми |
| о леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко с |
| мисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о че |
| лексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{ |
| остаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је |
| онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресе |
| та! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> |
| рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, |
| ем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га |
| за, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши |
| натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, |
| а Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Гре |
| То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суљ |
| Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса м |
| коше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Ст |
| ас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештени |
| <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече |
| јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече |
| /p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се рата |
| аринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо каз |
| аља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас поте |
| пак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разу |
| је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједар |
| се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава р |
| рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар |
| ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је |
| ра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: < |
| свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div |
| и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене тра |
| .{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} |
| набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу. |
| г, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се са |
| ме грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И |
| о каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаш |
| е они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их |
| м; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са М |
| као рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </ |
| оћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта |
| стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па при |
| а до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пла |
| драв, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?. |
| ћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да |
| ћу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је! |
| е, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на д |
| чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Б |
| о... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Ш |
| -дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Р |
| атурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> < |
| у му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је т |
| шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ |
| код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> < |
| ао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче |
| а није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није мога |
| !{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... |
| уже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, при |
| аснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин |
| . </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </ |
| </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не |
| ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти |
| — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те |
| о дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!. |
| !{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p |
| иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али |
| та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас |
| . </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па |
| дио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џа |
| ади, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазар |
| ру? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вра |
| астао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> |
| и!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} |
| ајцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па |
| } Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њ |
| в и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов све |
| у.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако л |
| посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама |
| е скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се п |
| Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигр |
| .{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алек |
| нка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, |
| можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> < |
| је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љ |
| олетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. < |
| Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњиш |
| таде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се |
| ом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли |
| е стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} М |
| ..{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> |
| ице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није пот |
| {S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трж |
| ојави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко пла |
| лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати |
| нас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете |
| ежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. |
| .{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то.. |
| ове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше |
| а, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и ви |
| — Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. |
| Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао |
| — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{ |
| S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије. |
| над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{ |
| ас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p> |
| лизу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{ |
| је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p> |
| p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; |
| у! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац каме |
| ра ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те м |
| Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете |
| к им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била бо |
| ао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи. |
| то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном ре |
| .{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у |
| имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северно |
| ах божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао |
| ене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type= |
| /p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш |
| грешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су |
| на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — ш |
| ним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p |
| рци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што та |
| и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к н |
| о у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране ова |
| пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!. |
| сташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејан |
| ото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око |
| стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? |
| лода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она ва |
| авља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напре |
| у шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обуј |
| Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га |
| аве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато |
| ква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико |
| мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до у |
| атим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што тр |
| ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, |
| p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац. |
| — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро |
| речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то б |
| уци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна |
| само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро |
| нуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, о |
| дуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу |
| во.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице н |
| межуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише з |
| } Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Так |
| Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> |
| </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, |
| о је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала к |
| нати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... |
| носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И |
| ху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити от |
| инско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он |
| прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посл |
| ... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли в |
| — Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. |
| та га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си преш |
| јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Ха |
| ... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обне |
| {S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} |
| тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — уп |
| же главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш |
| о стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу |
| у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је |
| се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> |
| м Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка |
| ико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани |
| алити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти |
| и све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи.. |
| ече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с |
| ој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — ви |
| током...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станк |
| {S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... |
| — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду |
| адовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стоја |
| /p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погле |
| едоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p |
| .{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсиј |
| </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њем |
| и...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту. |
| ћ пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{ |
| ог њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Ст |
| арце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала... |
| и.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> |
| су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже |
| паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету |
| тра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и водениц |
| орили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје |
| ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то д |
| прости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p |
| ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да |
| еоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па |
| абио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не сед |
| е.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже рук |
| јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </ |
| м звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разгово |
| </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... |
| ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша |
| е!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Не |
| ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу |
| ј, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Баб |
| ја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа м |
| рво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш |
| > <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — по |
| говим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се |
| е можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици! |
| S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати на |
| дучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... < |
| е умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. < |
| белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „та |
| и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, п |
| рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они |
| лне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као |
| имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван |
| .{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и |
| Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, |
| оме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. |
| врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да госпо |
| > <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сват |
| ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>П |
| ње.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и о |
| о да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ва |
| жачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Ала |
| акисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... |
| Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер |
| адеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p> |
| а уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом п |
| е... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним ч |
| ати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осме |
| — Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић ни |
| , па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко |
| о, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју |
| </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака чове |
| кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S |
| овом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној |
| е, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, је |
| омише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </ |
| — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} П |
| <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздра |
| лаву...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка исп |
| е на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра |
| p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или |
| година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... |
| мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у ти |
| ..{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и све |
| ан и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога. |
| нко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам заш |
| рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit |
| дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. |
| траг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари |
| е!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их |
| никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне са |
| овру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се во |
| вовима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још |
| квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан но |
| </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако к |
| {S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!. |
| ова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и п |
| стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете |
| н до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме |
| у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </ |
| S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се |
| ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} |
| уно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су го |
| ника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко |
| ... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бо |
| . </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и |
| ленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, |
| тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И с |
| авијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина |
| ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша |
| ора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар н |
| сеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зл |
| оду само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И |
| Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мисл |
| ...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост ч |
| ам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да |
| ап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде пам |
| > <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан |
| је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета треба |
| . </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврза |
| ри лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже н |
| а скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — |
| Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} |
| p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с |
| час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је з |
| .{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и св |
| кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. < |
| вања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се |
| ... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда |
| ко чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући |
| {S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S |
| вога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били |
| попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као д |
| оји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет |
| е на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... |
| е. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> < |
| ајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умук |
| п, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате |
| д села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долаз |
| — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет |
| азар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </ |
| в глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. |
| страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пас |
| ише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, јед |
| и: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини д |
| е да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој ду |
| е врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Не |
| >— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се |
| Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и сам |
| башо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> |
| се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне |
| проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води |
| </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако там |
| > <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи |
| н Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли б |
| ита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није ба |
| p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже рамен |
| </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето |
| S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека |
| дима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што |
| на звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговарах |
| јави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p> |
| ти, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону |
| аринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мен |
| просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар |
| одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање с |
| о је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p |
| животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— |
| ж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p |
| се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грц |
| какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— |
| њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књиг |
| е затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} |
| > <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, |
| е.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што м |
| мешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако |
| доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено |
| се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај чо |
| у на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> < |
| ече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и |
| и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје |
| адне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му |
| еда у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — < |
| .{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и ста |
| и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа с |
| S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од |
| атом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p> |
| е се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} |
| а буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} |
| Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за |
| ара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица |
| заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра |
| њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Стан |
| !...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... |
| чино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на |
| . — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — памету |
| омови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим |
| S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му ру |
| дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам как |
| ection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, |
| е може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у ча |
| и кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л |
| о ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро |
| и дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Ње |
| ну да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајд |
| .. </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је |
| ... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} |
| чима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задњ |
| Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико |
| би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш д |
| S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде при |
| , па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твог |
| бро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске к |
| и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхт |
| ="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и |
| облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би х |
| ешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога д |
| ..{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се свој |
| угима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове |
| ткосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуч |
| ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам |
| из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступа |
| лати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињств |
| еку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско |
| се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више |
| у он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли на |
| кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} |
| акла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао |
| е њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Д |
| ма.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склони |
| е” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајал |
| руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што |
| а тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!.. |
| е склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци |
| па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” |
| у. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право |
| аше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Суре |
| принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на ж |
| дима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} |
| а окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него прези |
| стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је не |
| у породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p |
| ићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби |
| е, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> |
| — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „че |
| ле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти |
| ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хај |
| ав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био |
| ао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па с |
| исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од |
| <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ б |
| повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Кра |
| — Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да |
| а је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат |
| мља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешк |
| <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакат |
| очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледат |
| око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје |
| мо може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворе |
| у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </ |
| ледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити? |
| — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пр |
| учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а ш |
| ирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </ |
| аке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га |
| , никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на ком |
| ове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Ј |
| па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, не |
| е Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да до |
| Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човј |
| окрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Б |
| ина сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p> |
| горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зн |
| !...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јо |
| {S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? |
| едној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно |
| рође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно |
| сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топл |
| у сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе к |
| леда нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходи |
| , а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!. |
| водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> |
| дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Ст |
| рне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмота |
| <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ниш |
| ада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци! |
| није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то |
| им!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, |
| д кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба ниј |
| ; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко |
| ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p> |
| м устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте |
| вездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топл |
| д је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га ј |
| , ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он с |
| ад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} |
| буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Он |
| наш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног |
| о од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Неш |
| к.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из |
| лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунск |
| {S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је |
| о!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је |
| од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић |
| тало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити |
| ; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишан |
| нути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S |
| о!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку н |
| {S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати |
| е мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Им |
| амо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, би |
| да, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више о |
| се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнус |
| <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш п |
| м послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима мож |
| правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим |
| је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примир |
| опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Е |
| ам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да |
| — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Марин |
| — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављ |
| аш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Марин |
| снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само |
| ој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту д |
| Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, И |
| диш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта бил |
| дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено |
| х усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="cha |
| јеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душман |
| меја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мен |
| децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грд |
| а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Е |
| о, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки |
| заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — н |
| да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!. |
| ео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> |
| екнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га |
| дук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покр |
| сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од |
| да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам |
| на, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се |
| а... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћ |
| Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... < |
| ади? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </ |
| ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} С |
| ота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко св |
| зати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S |
| писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ |
| ено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p |
| е ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети! |
| /p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> |
| а није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у г |
| , никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти с |
| ника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао? |
| ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све |
| ?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих |
| S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано |
| ај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Кр |
| } Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— |
| снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране н |
| } Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одво |
| кну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <q |
| ..{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама поми |
| више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учи |
| она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми |
| </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!.. |
| ба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку |
| рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— |
| {S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} |
| ..{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p |
| Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа |
| !...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Бата |
| острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је |
| азити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да ниј |
| аког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени д |
| ници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ов |
| , јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле вољ |
| обро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> < |
| . </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад им |
| овеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета |
| модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и |
| и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете к |
| дана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У |
| раво ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — |
| ш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта са |
| еш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она ј |
| им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, |
| као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у |
| екосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... о |
| ла је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето |
| видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па по |
| као бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени |
| ожеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастир |
| изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и вр |
| ојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом д |
| још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па ј |
| p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу |
| Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S |
| звикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча тво |
| жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта |
| ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш |
| — Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — о |
| ..{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> < |
| хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— |
| ња!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам |
| прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И от |
| ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а |
| је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, |
| ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?. |
| сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p> |
| А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер раз |
| Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче п |
| а ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема как |
| акне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развали |
| да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поп |
| Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> |
| ављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Мари |
| а само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, |
| ја грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано с |
| бом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они |
| сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Стан |
| је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла |
| ао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам ш |
| о.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било |
| ан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас проп |
| на више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути |
| ..{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не |
| ова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац |
| и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и |
| слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или |
| код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд ма |
| ! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> |
| ише не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} |
| ко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко |
| , али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: |
| ар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не х |
| S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на м |
| на, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?.. |
| у доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после буј |
| ом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, за |
| убави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљд |
| не, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и |
| „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га |
| ад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар јед |
| ковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... |
| ете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова ста |
| је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Марин |
| о онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по запов |
| љо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!.. |
| он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухват |
| тавио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му |
| харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци с |
| њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухват |
| {S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се |
| бљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јур |
| па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душм |
| дало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSecti |
| своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је |
| м уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, |
| S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дукат |
| заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити |
| колних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, п |
| .{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа ка |
| И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p> |
| а!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њих |
| бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из |
| , да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то |
| p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа |
| ве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} |
| ити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јел |
| ва људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Ц |
| о. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варни |
| је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака |
| бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка |
| бично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега о |
| Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметова |
| егало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек по |
| ? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако глед |
| А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А |
| Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро. |
| Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на |
| рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Мари |
| , Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ног |
| истови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... |
| кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам |
| ад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике м |
| ре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је ос |
| вадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... < |
| S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам ми |
| } Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади и |
| </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> |
| а за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад |
| иј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи |
| етва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Н |
| наш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је |
| , ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад |
| мо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељ |
| ас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с |
| ерен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да |
| . </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Але |
| ма две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си у |
| ...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S |
| ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позов |
| отово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p |
| шља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим |
| умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас бил |
| по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашап |
| — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину. |
| сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код мо |
| дно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на |
| <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три |
| Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; |
| ио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако |
| вета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не б |
| .{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу |
| </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> |
| ужио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... ск |
| и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: |
| <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану |
| ш раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — |
| .{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радо |
| ме, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p> |
| ...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа је |
| } И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим панд |
| } Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њег |
| постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у |
| ије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... |
| >— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Ње |
| А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... |
| ече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Ива |
| а убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог |
| о ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, п |
| ио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса |
| говарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — ц |
| најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе |
| /p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај |
| упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није |
| ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако |
| <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p |
| а сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти на |
| можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рек |
| <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се |
| а то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што д |
| Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p |
| </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу |
| дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под моји |
| рци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p |
| шно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... < |
| рете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не п |
| о, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— О |
| н сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јован |
| ди. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p> |
| <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му с |
| а. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Има |
| p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!.. |
| „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као д |
| нила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској к |
| . </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пр |
| <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>К |
| дану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташ |
| .{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио ка |
| ске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро ч |
| на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулу |
| p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном |
| пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва ка |
| се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући |
| оре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека с |
| ао лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type=" |
| </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Ка |
| пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути |
| — Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Ком |
| ?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! |
| ? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!... |
| о насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То шт |
| а ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S |
| Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их |
| ам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма |
| — Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао о |
| ну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет |
| > <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p |
| аше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} |
| а воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао |
| Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ра |
| >— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> |
| {S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мно |
| у? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде. |
| ш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана д |
| о с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> |
| бијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стот |
| } Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му њ |
| лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </ |
| одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} К |
| енеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је л |
| ићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а |
| а да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина с |
| рстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— |
| S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј |
| Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куд |
| } Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кућ |
| Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечни |
| помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} |
| а. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу |
| да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. |
| зане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Мн |
| би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо.. |
| ије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> |
| и, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p> |
| с ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из |
| је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи |
| и моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> < |
| радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа сво |
| ба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он ј |
| ана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о |
| ђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диж |
| ижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам освет |
| човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се |
| </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је |
| екако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују |
| ше осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узе |
| т од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се |
| то сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ј |
| говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> |
| нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нек |
| ка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје г |
| је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и |
| н. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Ст |
| вијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш |
| <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> < |
| <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево |
| едне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p |
| шта лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред |
| ра. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и |
| лавне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главн |
| ставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су см |
| људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је наг |
| ини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ће |
| ј шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Стан |
| ла, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га |
| цу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар |
| > <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, |
| ајпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако т |
| иси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зек |
| <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири |
| а вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло |
| се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која |
| ко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво ј |
| На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила. |
| Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По п |
| Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на ве |
| ека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p> |
| или, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— |
| еке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </ |
| то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </ |
| — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у |
| ка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— |
| и од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!.. |
| инко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о те |
| хну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је |
| обарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја н |
| лушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— |
| >— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што тр |
| д ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </ |
| уло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, п |
| шта казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} |
| </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — р |
| Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него ме |
| — Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} |
| /p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимал |
| етимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — уп |
| — Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S |
| не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Хар |
| њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алекс |
| ринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до суба |
| тровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— |
| а. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. |
| му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и зат |
| Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли к |
| рушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </ |
| .. </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </ |
| гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте! |
| а поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Мо |
| чари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо о |
| онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није... |
| Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се |
| рав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би би |
| добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> < |
| S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори |
| азар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај м |
| итву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет с |
| о ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је оти |
| чев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад |
| ита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{ |
| да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! |
| гом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на |
| S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи |
| прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пун |
| ти више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало ош |
| Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Сре |
| p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини |
| е реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{ |
| зао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дође |
| и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се без |
| Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један |
| она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— |
| Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— |
| ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да |
| а се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ног |
| у уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свет |
| о, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да п |
| </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се |
| — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар |
| а — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Кру |
| </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> |
| а Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, |
| ого ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види |
| ? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> |
| ад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би |
| трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> |
| То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства сл |
| >— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити |
| а-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех |
| се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је |
| S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поуб |
| имо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. < |
| преми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово |
| пита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно с |
| тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нис |
| оме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — |
| е: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— |
| вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p |
| > <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту б |
| ку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— А |
| емо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга с |
| а као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд м |
| их хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — |
| те своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S |
| <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље саче |
| Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — |
| пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... < |
| ајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{ |
| пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој ва |
| удима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту |
| че Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Е |
| чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чув |
| ашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — |
| им ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му |
| инувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— |
| Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— |
| .{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ни |
| арости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пруж |
| <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба н |
| сто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} |
| ан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да с |
| нцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насм |
| утима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— |
| неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо! |
| ео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те |
| а Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ће |
| их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја с |
| једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — |
| p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја су |
| мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p |
| ицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала |
| ољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... |
| ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} |
| јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Н |
| и. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-б |
| ̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар |
| и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и |
| ко би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{ |
| с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> |
| једна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то гл |
| сте „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевин |
| S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један |
| екох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку |
| и, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи! |
| ева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те |
| ке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту н |
| p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ |
| а се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p> |
| поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како д |
| же то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски |
| шло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко |
| ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, |
| >Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Марин |
| {S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити |
| > <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— |
| ш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у |
| нко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p> |
| ћете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо л |
| кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{ |
| није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабу |
| ху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p> |
| кву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед |
| .{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе њ |
| е, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, |
| ојих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу |
| >Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, |
| > <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе поднов |
| Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гос |
| — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице |
| младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Њег |
| уци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесега |
| ичу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера |
| памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибрани |
| <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње |
| /p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S |
| {S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, |
| онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игд |
| е да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко |
| S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не бр |
| м своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се ов |
| јих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p> |
| > <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, |
| д том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као |
| да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што |
| ар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p |
| они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе |
| као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бр |
| снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову |
| } Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p> |
| ок длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... < |
| чину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се |
| га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже |
| оје је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак |
| по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на |
| су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до сам |
| Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жи |
| р, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није с |
| на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме живот |
| Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко вл |
| узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, ре |
| о хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Н |
| старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и |
| у с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од о |
| /p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пу |
| {S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некак |
| </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p |
| па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Ива |
| <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толи |
| — Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим |
| и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све! |
| </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешк |
| ешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, |
| је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврз |
| S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да |
| .. </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p> |
| /p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да оста |
| .{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао сви |
| е била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока кр |
| па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се о |
| , сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{ |
| } Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залеп |
| Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп ра |
| војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоре |
| p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више о |
| ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш... |
| p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да м |
| и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је х |
| <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови в |
| цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у |
| д ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испрос |
| ко душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јов |
| почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим |
| е... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка! |
| /p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и бори |
| /p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси |
| </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Ст |
| уте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чик |
| м доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа |
| дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и |
| ге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И |
| е знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна |
| кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Ал |
| ца дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви |
| ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су |
| је? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!. |
| о с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p> |
| уке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их |
| је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо м |
| вце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљаник |
| Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{ |
| ше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учи |
| нови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке мук |
| bSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јов |
| амо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу |
| Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да |
| атре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Млад |
| ао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом |
| <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! |
| домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p> |
| .{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово |
| Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... до |
| свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како |
| Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати. |
| у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас |
| речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он |
| > <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана гост |
| p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се |
| јешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре |
| </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Ива |
| та ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. < |
| у сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> |
| уби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Н |
| ? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? |
| биља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом |
| Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учи |
| .. </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост и |
| Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му испр |
| ћ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смеше |
| А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— |
| о хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погр |
| рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се скл |
| хана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се |
| ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p |
| <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што и |
| вдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, бр |
| <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за вра |
| !... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја к |
| еседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </ |
| им погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој |
| ринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p |
| кли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p> |
| ефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца |
| гујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p> |
| ли, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пу |
| пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с |
| села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко пе |
| ови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клењ |
| Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. < |
| у Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим |
| оздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p |
| S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, п |
| о!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га ш |
| ...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби |
| <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само ти |
| диже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка |
| тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташ |
| ша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — реч |
| љује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p |
| . — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. |
| чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, бо |
| акле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу |
| ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се |
| и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </ |
| ш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако см |
| е, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су г |
| о вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> |
| отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже |
| вамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, |
| слим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас |
| p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>С |
| нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, з |
| је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вел |
| иви у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> < |
| дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему |
| .{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш ка |
| p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Он |
| p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости |
| се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насм |
| побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, св |
| А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, неш |
| ије вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p |
| <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђ |
| у? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </ |
| сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко разву |
| о је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за б |
| о добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће н |
| .{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору |
| као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} |
| ишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ј |
| } Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе |
| </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме |
| нко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” |
| Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен чов |
| н!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећ |
| те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не |
| да, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, |
| {S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници. |
| на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Так |
| о га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, б |
| дим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и по |
| да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје |
| ва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Су |
| } Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао |
| а!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, гос |
| А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми |
| урке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог |
| ња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом ра |
| , а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачу |
| > <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А шт |
| да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме |
| иваше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми |
| и и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш |
| ека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{ |
| мо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> |
| > <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети д |
| отражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </ |
| >— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном |
| и: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим д |
| ему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} О |
| их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се ок |
| —— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчести |
| ати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што мо |
| !...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... |
| Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш про |
| p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ак |
| викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је |
| Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друм |
| ..{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре! |
| вета!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} |
| — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па |
| м свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је б |
| и сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо |
| здевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако |
| лим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!.. |
| треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права н |
| осле, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и |
| ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{ |
| људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лис |
| је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </ |
| ...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </ |
| х и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване |
| проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, |
| на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стр |
| идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави с |
| у.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, |
| ајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> |
| } Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </ |
| а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— П |
| Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако |
| еђу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кан |
| </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p |
| о ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и он |
| ву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа |
| > <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица оп |
| му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет |
| а Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, п |
| урке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чу |
| њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Он |
| — Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога |
| то се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} |
| ајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ |
| е.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} |
| саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне и |
| р по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо |
| рота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметн |
| ко речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву. |
| покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би с |
| ко вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} |
| у заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди виш |
| за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!.. |
| је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наје |
| запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи |
| чу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, |
| ко натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— О |
| гић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хит |
| ле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич |
| /p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је н |
| таје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ам |
| пут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утвр |
| греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот у |
| а!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овд |
| а дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друг |
| <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод |
| мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко |
| Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није |
| ли га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет |
| није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин з |
| <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Т |
| > <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле |
| нда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. |
| /p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти |
| и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече |
| Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!.. |
| бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{ |
| че Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „т |
| Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео би |
| .. </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} |
| црње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па р |
| ље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, |
| устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{ |
| чно је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опе |
| и не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... |
| , јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Ве |
| ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако т |
| ? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет у |
| <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> |
| а. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А |
| као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мис |
| <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> < |
| како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова. |
| ?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим д |
| ..{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче тр |
| Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Д |
| ће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пу |
| војка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац от |
| Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље |
| а имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мо |
| За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мис |
| /p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — В |
| чка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тум |
| и наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити засе |
| >— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да |
| а, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио |
| , а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи |
| ...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје |
| сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ј |
| а гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Св |
| {S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, о |
| Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </ |
| еће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно уда |
| о онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз |
| а њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „папр |
| к тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане |
| н тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} |
| а неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци с |
| и треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене |
| и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} О |
| ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му с |
| екне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође |
| .{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{ |
| р ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупи |
| нас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамб |
| те другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми о |
| > <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p |
| ије имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неко |
| ао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита |
| ...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња |
| S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу |
| — Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите с |
| историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим ј |
| Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> |
| е?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </ |
| јати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не |
| о много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај |
| } Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне б |
| Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држа |
| та је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> |
| {S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте |
| .{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алек |
| осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полуде |
| м се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А гд |
| !... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не |
| {S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрека |
| му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Са |
| . ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му по |
| — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све ч |
| е би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто |
| нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> < |
| а...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече п |
| само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас о |
| ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопо |
| аде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем |
| ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као |
| воме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помо |
| у да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа. |
| смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебан |
| а сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p> |
| оста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руко |
| заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, |
| смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човј |
| да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти ј |
| а весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па ни |
| <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да |
| крсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га |
| орник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио |
| по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници |
| понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окрш |
| и вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушк |
| ени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса н |
| p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводн |
| , о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица ка |
| башу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем |
| рђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да и |
| е Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се |
| >— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, |
| усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p |
| њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе.. |
| говора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја |
| о у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не мог |
| оће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и г |
| </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди |
| Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} С |
| ваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелиц |
| p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј в |
| викујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари ха |
| ао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!. |
| јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла ре |
| ече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Ал |
| А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило |
| д очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би м |
| коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ј |
| јединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевље |
| то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} |
| ад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. |
| о попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — |
| љубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи |
| !...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у |
| ис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче |
| ној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу прте |
| човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} |
| не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и не |
| гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да |
| илоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! |
| шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати |
| </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, |
| али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко |
| е скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико |
| То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми |
| {S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Ал |
| } То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! |
| а над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја |
| } Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Мар |
| /p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешт |
| пасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, голог |
| head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужит |
| , и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да |
| p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој |
| пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио стар |
| ише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро! |
| ана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} |
| !...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{ |
| бро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност.. |
| ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> < |
| а тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе |
| евојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му с |
| Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p |
| ико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Ал |
| Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову |
| овори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никакв |
| љанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад |
| очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </ |
| лога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори |
| човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер |
| поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p |
| и — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Ал |
| — Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови |
| ерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она ј |
| к.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — |
| p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце |
| екају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не |
| /p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, |
| оју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> |
| и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, |
| бницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> |
| јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — реч |
| /p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— |
| руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа за |
| почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p> |
| ану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је |
| и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се |
| зати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Св |
| p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!.. |
| </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се за |
| н је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су зајед |
| >А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па |
| о праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и |
| опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: к |
| аше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог в |
| {S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу |
| бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам |
| ... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... |
| н-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> < |
| е. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и |
| нам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p> |
| све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Вид |
| .{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику ње |
| мо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> |
| >— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} О |
| моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође ко |
| а пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово м |
| јдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати |
| p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је о |
| арај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— А |
| p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> |
| >— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — |
| ше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник |
| бинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, |
| немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срц |
| удити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана |
| ићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, уз |
| баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} |
| рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па бо |
| ало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то |
| акута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— |
| дговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешит |
| је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — |
| „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп реч |
| еку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљал |
| јете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> |
| гу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— |
| ... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSe |
| ену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у |
| о”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се н |
| !...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Мо |
| се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам |
| могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p> |
| човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </ |
| да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, о |
| > <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме по |
| бира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра д |
| ма срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незаро |
| гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Ива |
| еш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Марин |
| душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити! |
| га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи. |
| аре ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге |
| ко проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти |
| . </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти ду |
| њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је |
| . </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. |
| /p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разг |
| — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па |
| p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си са |
| ата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Ч |
| позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би г |
| запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја б |
| срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру |
| P18963_C1.3"> <head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су |
| S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам |
| хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута |
| !...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчиј |
| вори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он |
| Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што |
| братио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе |
| д сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на м |
| <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта ј |
| раћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико сус |
| де, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи го |
| !...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне |
| еш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштр |
| да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!... |
| је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у тво |
| аспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим п |
| ошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p |
| о, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} |
| ак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она посл |
| ако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> < |
| да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и с |
| па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љ |
| викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац о |
| </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи |
| питрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оч |
| опа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, |
| > <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погле |
| ̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао об |
| старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... < |
| } Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздра |
| жеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај |
| ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </ |
| — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div |
| раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим |
| ј несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје |
| е сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци |
| што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплет |
| и.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у |
| сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и |
| Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прв |
| те у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p |
| Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово из |
| — Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче! |
| <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се |
| Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђен |
| <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био ов |
| еопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— |
| , а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!. |
| како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа |
| м заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је |
| ром...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p |
| и молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио |
| шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо с |
| о.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса |
| а. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да |
| тарешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској |
| тића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на с |
| Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша |
| инко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини |
| лекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш |
| Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло |
| етири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у |
| за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића д |
| >— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те о |
| — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван |
| p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, |
| аде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} |
| ленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним поглед |
| ао неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дига |
| гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се |
| и Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са |
| .{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — |
| епркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се |
| их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка не |
| и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко |
| био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p> |
| па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Св |
| одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видј |
| е слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита |
| >Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. |
| S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и д |
| ли-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с т |
| рчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — ре |
| лекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је А |
| ! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што ј |
| икривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... |
| > <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} З |
| лим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћ |
| Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једно |
| е само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја |
| огледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе |
| ши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, ка |
| аш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те |
| Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним |
| ају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јо |
| {S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они мо |
| ива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село зн |
| је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта П |
| C1.3"> <head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били п |
| твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме |
| <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промум |
| си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и |
| <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазар |
| {S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S |
| е и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он |
| но име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И |
| г стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Ста |
| /p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш |
| госиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће |
| га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од б |
| </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Марин |
| Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говор |
| це једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— |
| он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа |
| ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, св |
| о харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. < |
| ако ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окрен |
| .{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао |
| Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њ |
| Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по |
| аветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцеп |
| ако изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p> |
| </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед... |
| си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, |
| у тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. |
| {S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихов |
| Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим са |
| — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам река |
| рди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. |
| — А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица М |
| крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до б |
| ем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, |
| } Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полете |
| </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана.. |
| прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо |
| обарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... < |
| н!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће |
| . </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опеч |
| дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран |
| у: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени.. |
| елени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, |
| Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе њ |
| е... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погл |
| робова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на |
| >8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Пе |
| е им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали не |
| атима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану |
| е.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је |
| да се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у |
| а... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад коли |
| омислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} З |
| аустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— |
| p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прот |
| ко пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и п |
| ИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Ма |
| СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом И |
| погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спус |
| } Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. |
| И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде |
| дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови прес |
| од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу |
| о њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетан |
| овима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међ |
| о мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S |
| чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега уби |
| н, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који |
| и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је |
| тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу з |
| њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је |
| уо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Ви |
| е онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико љу |
| не, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И |
| зда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору п |
| сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав |
| о други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћ |
| олицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзин |
| м би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава |
| сти... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет па |
| домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако |
| оштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле н |
| ти... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год |
| да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и бри |
| Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{ |
| и знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— |
| он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту |
| ..{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ват |
| снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... < |
| урском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што |
| може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... < |
| р!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око |
| таде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу |
| ?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, |
| певка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу |
| бо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве |
| </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p |
| седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли |
| урчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макн |
| лних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било прек |
| соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу |
| моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће |
| p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, |
| {S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма |
| појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре |
| {S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!.. |
| Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Ту |
| .{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Ту |
| аси. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћи |
| а турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они |
| би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо.. |
| Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се |
| .{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Т |
| ше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са |
| еј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам г |
| ићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да |
| </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да |
| живети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха њег |
| е вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: |
| бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше лож |
| ...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну |
| Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p |
| а њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као |
| а поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S |
| {S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде |
| И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже н |
| приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— |
| p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи та |
| <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешт |
| або. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар |
| не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби |
| ни своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не мож |
| анко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да |
| у.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи |
| к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже |
| е Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ |
| чина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко по |
| а... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не д |
| } И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину |
| азо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше |
| ад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!... |
| тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежи |
| амисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним |
| е маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче |
| пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... |
| <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које м |
| ..{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме |
| ко га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ни |
| аху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље |
| ... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него |
| као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцим |
| удима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, |
| Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој |
| .. </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато до |
| едом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ниш |
| .{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечен |
| снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!... |
| .{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — |
| каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То |
| то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас к |
| !...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауст |
| лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео! |
| ринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавиш |
| донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно |
| дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што |
| ије што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио. |
| тиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији овак |
| ла му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И |
| {S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ст |
| Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом з |
| че Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта |
| .. </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестан |
| с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је с |
| ече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогд |
| гне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој т |
| е ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједар |
| <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </ |
| рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— А |
| олена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може по |
| страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше |
| рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисм |
| стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div |
| </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, |
| њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш |
| Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} |
| > <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. |
| </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </ |
| ом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово |
| ршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по |
| видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> |
| млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Уму |
| S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека |
| нај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p> |
| горех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: < |
| свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — |
| нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!.. |
| ем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онеме |
| абљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековн |
| богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. |
| .{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди |
| е и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништ |
| Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше |
| ово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!... |
| али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> |
| .{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — сме |
| тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још ов |
| е? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч |
| p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{ |
| разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком пос |
| страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и |
| ка ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му |
| мрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — за |
| розничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако |
| ови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испо |
| опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом |
| учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је гл |
| цима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила ск |
| ..{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати |
| } Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да |
| и мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју зак |
| .{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја ј |
| вица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су |
| га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски ме |
| нин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би |
| /p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледат |
| узе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко вре |
| Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то |
| <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— З |
| м се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обоји |
| вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </ |
| — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. |
| је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш |
| p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него |
| ...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” |
| се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занем |
| рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови М |
| Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од |
| си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут |
| и ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!. |
| ла буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p |
| у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила мес |
| Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— |
| а, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико пр |
| и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, |
| S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дођ |
| И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш |
| Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Ста |
| води Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери |
| и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{ |
| ју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... < |
| ровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с д |
| .{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устав |
| и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно не |
| иражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као т |
| ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окре |
| а месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> < |
| у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо! |
| ш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци |
| Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да |
| довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме пр |
| — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p |
| уци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек сам |
| Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{ |
| добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи о |
| његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва |
| љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу |
| ети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, |
| па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у гра |
| лутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда |
| главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни |
| дно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, |
| ога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у п |
| Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да |
| дем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </ |
| ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу |
| удио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа |
| амена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену |
| рави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као |
| {S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> |
| као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли д |
| онесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе |
| {S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих од |
| >— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с |
| ..{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ ви |
| > <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— До |
| <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p> |
| и не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је р |
| на нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, ка |
| е му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — |
| ead> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и |
| тнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масл |
| се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осет |
| њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и |
| а нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казив |
| дредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса |
| нио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред |
| и се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти к |
| ..{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало- |
| прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А са |
| лине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Би |
| оже доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, |
| p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп |
| човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли! |
| де. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да |
| у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе с |
| ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> < |
| само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тре |
| >— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду |
| к прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева своји |
| едан цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Њ |
| хватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... |
| За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p |
| и су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле |
| да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... |
| очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али тре |
| почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник |
| а царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула |
| прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким |
| као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота стар |
| ... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit= |
| лавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S |
| алашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети |
| Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече |
| рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није. |
| ке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико трену |
| мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} |
| е. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћ |
| Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином.. |
| ратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука преб |
| деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да н |
| ло воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је |
| Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече |
| наци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p |
| стаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </ |
| деш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише |
| росто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се закл |
| такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто |
| амо много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Ал |
| ља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човје |
| нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог |
| — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p |
| мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико о |
| о; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Але |
| рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због не |
| и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да руч |
| процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је нај |
| њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако |
| ј Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју ш |
| це што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, з |
| на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, |
| инила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше |
| старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> |
| нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмирка |
| p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... < |
| о бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни најв |
| несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовк |
| Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... |
| правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мир |
| а њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. |
| нара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње г |
| есече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст к |
| е рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска к |
| стало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најб |
| гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из к |
| ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима в |
| А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је |
| а божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмља |
| јајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А т |
| ду; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> |
| ече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци нег |
| .{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, |
| с су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш н |
| небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми см |
| гао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пу |
| ли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете |
| теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> |
| теде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуц |
| дно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Неће |
| немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе |
| ена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несре |
| к на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нек |
| ети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмака |
| — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се мора |
| Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих црка |
| чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикра |
| ..{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није |
| а бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би |
| >— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као шт |
| г био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао |
| их попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом |
| слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја |
| </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће с |
| е ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај |
| Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: |
| p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — |
| а. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара нек |
| ку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— |
| од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... |
| еном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати! |
| не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p> |
| !...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S |
| <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> |
| што? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана |
| што? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! |
| !...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита |
| и један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— |
| нам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и д |
| Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да |
| : </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са жена |
| /p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> |
| а стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> |
| опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све |
| и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} |
| бије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!. |
| ра казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и проце |
| ли, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — ша |
| па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> |
| попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу г |
| сти, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праш |
| је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и т |
| нији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним |
| упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мно |
| и. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — |
| .{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ов |
| у... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној |
| оји је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Мил |
| молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки каза |
| {S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било |
| дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, гл |
| ти да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Уби |
| и заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — |
| , он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати |
| н би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> |
| они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетл |
| не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — т |
| о? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу а |
| ј суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} |
| {S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко |
| бранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па |
| реже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би |
| га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: з |
| обар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — |
| виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар |
| Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим. |
| Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> |
| снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе ко |
| — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p> |
| тетом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам власт |
| господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, г |
| ирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да |
| крије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за раме |
| о да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденича |
| ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао сво |
| се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно.. |
| /p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па |
| да он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу |
| о!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну г |
| аког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ ма |
| што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, |
| лад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте |
| а је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом п |
| онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност.. |
| дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас |
| земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао |
| м пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и |
| Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Нај |
| м окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!... |
| ину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једн |
| у, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати вод |
| отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примица |
| ких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није к |
| ва граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда |
| ер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, ос |
| аче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непр |
| љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!. |
| ти му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена ј |
| остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, |
| > <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било с |
| а смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се разм |
| и!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где |
| умовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} А |
| Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p |
| н!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Дев |
| волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да |
| се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Јо |
| ије казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори |
| {S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља. |
| ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? < |
| сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дан |
| прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све |
| ао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим други |
| човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алекси |
| ута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско з |
| ним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потре |
| ти све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња. |
| анковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја ј |
| иташе Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не |
| в у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, п |
| виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде у |
| Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није вид |
| <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— |
| оручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови |
| >Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станк |
| нац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незг |
| ео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! |
| реварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био |
| а рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја. |
| али — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да |
| вук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни с |
| <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> |
| онац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Каж |
| же, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његов |
| о — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанп |
| рзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он за |
| он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Ј |
| хвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— |
| наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина спом |
| >— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Хо |
| анко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упути |
| аћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не |
| им: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо |
| рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже рамени |
| /p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, |
| ава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, |
| ћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. |
| шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана од |
| ео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку |
| авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!.. |
| ени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсј |
| ражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он |
| и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше д |
| он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова |
| ој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, пос |
| ...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да не |
| бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако доб |
| — Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} |
| прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају |
| </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> |
| </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} |
| а умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде ле |
| >— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на каши |
| /p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, ал |
| ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта ве |
| ец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, да |
| и се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикн |
| них људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p> |
| га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! |
| а после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо |
| стави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у пр |
| !...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево |
| /p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> |
| Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p |
| ино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао ве |
| ро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... < |
| седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓? |
| p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те ка |
| е Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми |
| се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p |
| >— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! |
| {S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!. |
| ушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Једа |
| те! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у оч |
| ече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш |
| рнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} |
| е ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Каза |
| хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде |
| требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— |
| ћеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Зна |
| занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по |
| борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати |
| ећ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти ве |
| у дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?. |
| ди, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да ре |
| и, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, т |
| вимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам д |
| најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се |
| згубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер |
| им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p> |
| д узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Ал |
| слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти сам |
| ексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— |
| > <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? |
| — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићем |
| ! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> |
| и се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му дру |
| мо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним оч |
| . </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, |
| нку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{ |
| </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! |
| да га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето п |
| . </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— |
| хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се о |
| д сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!.. |
| ...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде. |
| е.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио |
| ићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{ |
| овеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— |
| нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о том |
| <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном п |
| е жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце |
| моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. |
| у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?... |
| — Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друг |
| — Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај изм |
| гао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, |
| </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и са |
| ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатр |
| .. </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за км |
| његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из |
| их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ру |
| <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турц |
| > <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гом |
| 18963_C1.2"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је б |
| 3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под сво |
| . </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једн |
| p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху |
| Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чин |
| ..{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} О |
| S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Т |
| </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка неш |
| ... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> < |
| није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?... |
| /p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што |
| пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде |
| пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком л |
| Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S |
| и — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} |
| натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Ос |
| р досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му |
| нија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им |
| у не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као |
| дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао |
| } Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним но |
| .. </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет |
| .. </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака |
| би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана о |
| а су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> |
| еше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не |
| те, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња о |
| И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке.. |
| p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватр |
| ижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио |
| ву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи |
| уткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се д |
| могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама на |
| клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у |
| се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без ор |
| рављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним |
| над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, уг |
| грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обуз |
| и треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му |
| он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапута |
| о снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да неш |
| ...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема |
| , не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави ш |
| /p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шт |
| илу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему |
| рић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушил |
| , само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Д |
| одитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, за |
| е, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа |
| азаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вик |
| да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица! |
| > <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по |
| огаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јар |
| де. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{ |
| то да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи о |
| ти, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разго |
| ла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни насту |
| ао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћ |
| зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе |
| у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па с |
| на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одско |
| е, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> |
| иједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, ј |
| Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— З |
| н се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још |
| ћи... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Т |
| ањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко |
| S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један д |
| ку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи |
| једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У |
| </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. |
| > <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све. |
| ило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окре |
| > <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде н |
| </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе р |
| околити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— А |
| па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. |
| вета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пру |
| аш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете |
| .{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођо |
| Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, |
| кају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се |
| н пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладу |
| а и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> |
| потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу |
| дреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и |
| г домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то б |
| тио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... < |
| цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута |
| наш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — ка |
| за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. < |
| а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким посл |
| p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— |
| с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он о |
| же него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се |
| — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попи |
| коме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, |
| и дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!.. |
| и крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти м |
| — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко разв |
| </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и ше |
| е знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се пром |
| омљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи ниш |
| ш неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих |
| оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара |
| /p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> |
| </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио |
| знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка ње |
| <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши о |
| есрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз гла |
| ој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми с |
| зи!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја |
| е искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!. |
| нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! |
| ксу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну С |
| Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње зав |
| ги пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> |
| p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си |
| бав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу у |
| ...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту ви |
| еби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунет |
| рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресеч |
| > <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њ |
| Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} |
| да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка јез |
| p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Ш |
| а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим ре |
| старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта |
| на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лаза |
| огама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам пол |
| тније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим б |
| ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико |
| аринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем д |
| но.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути |
| слим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! < |
| ља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вел |
| почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић |
| Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево на |
| ве што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— |
| .{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Но |
| и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? |
| >Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, |
| а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош |
| е?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину |
| аде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— |
| > <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} |
| једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пож |
| — Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја |
| </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он гла |
| жа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме |
| у су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече |
| <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим доб |
| ћ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— |
| а повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p> |
| доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> |
| ац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да од |
| и људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Ова |
| еше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче |
| иран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје |
| кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} |
| он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — р |
| , богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај к |
| е бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!.. |
| >— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући ос |
| гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Ив |
| о Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две водени |
| <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда се |
| и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — |
| ше му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе |
| уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад м |
| Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— |
| е ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Ал |
| је видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећ |
| ушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу л |
| ли су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> |
| вљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од р |
| бе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зелен |
| могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. |
| p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређај |
| сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!. |
| топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста |
| танко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си ког |
| мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, |
| је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала бо |
| ци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: |
| {S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта |
| нда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже кол |
| ће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мех |
| олете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— |
| о корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбиј |
| се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Љу |
| послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ев |
| ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} |
| се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли с |
| и те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо! |
| саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— |
| хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на врат |
| . </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сом |
| е за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!.. |
| ј види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тр |
| ерцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи пр |
| орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака |
| > <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући с |
| ме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну г |
| ктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Кл |
| ? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора |
| е прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао |
| увено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах |
| м... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Ст |
| Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— |
| о, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се |
| Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад |
| Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му сто |
| и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Пет |
| амо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... |
| је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су р |
| ани јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, б |
| ичам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— |
| ро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта |
| руштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу |
| поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на |
| > <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети |
| ље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро осван |
| ом канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним др |
| их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> |
| тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужнос |
| е рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа заж |
| ођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Он |
| Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, |
| една прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Ба |
| ели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S |
| после. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S |
| p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати |
| а на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити |
| им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, |
| више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не п |
| . </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} |
| њишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па |
| а ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једн |
| гледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти ова |
| ислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак би |
| дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повеч |
| о душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} |
| , добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се |
| , ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Уб |
| о јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: |
| грало од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} |
| p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео |
| р си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него |
| субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задр |
| кну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скам |
| ерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћ |
| гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, |
| ућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош пону |
| ђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> |
| — Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> < |
| узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и у |
| тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је? |
| ворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси |
| зе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опро |
| ћи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог у |
| ка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му с |
| опа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њег |
| акостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онак |
| чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам |
| ? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су ку |
| гами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води |
| Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Ла |
| Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, |
| <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да |
| Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> |
| камо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се не |
| авити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки пос |
| p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у слу |
| дара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џеб |
| газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!... |
| ...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам |
| .{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од д |
| . </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на каса |
| воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине ч |
| ри...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Гл |
| /p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попади |
| ? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља |
| а од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Д |
| оју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али |
| ну у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја са |
| и се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да |
| ги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам с |
| ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!. |
| о трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је тек |
| мој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала |
| p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се |
| Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако на |
| па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разгов |
| жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — ниј |
| /p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече с |
| потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један |
| Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од |
| Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера |
| притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога в |
| Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} |
| Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилим |
| p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— |
| земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и |
| о!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — |
| надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар |
| стурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину |
| ог дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамоти |
| Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја п |
| инити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p |
| } Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паш |
| {S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — ре |
| оше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с ко |
| а!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: |
| аник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раде |
| {S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече |
| а, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које |
| — Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, к |
| ико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара дон |
| вите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванк |
| /p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће |
| стреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Сал |
| абавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и ра |
| н би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> < |
| педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и |
| о лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише ш |
| осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казал |
| огинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </ |
| ? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и баб |
| е сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по |
| >— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар је |
| ајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних |
| етан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како |
| урепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — уп |
| — Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу |
| — Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, т |
| Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па е |
| ка сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} |
| ајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш и |
| илу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> |
| /p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Л |
| ео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је |
| бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала ми |
| е вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, |
| наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину |
| у је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наруч |
| p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S |
| збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. |
| ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето. |
| ашно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша с |
| је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зази |
| емпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече г |
| ву: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </ |
| ћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни о |
| ного казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде кап |
| бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бада |
| а који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад |
| тали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан |
| о јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није |
| ућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби х |
| Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на |
| о, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао |
| Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврза |
| Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> |
| рава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврза |
| да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapte |
| ..{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није ј |
| а, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако |
| ују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> < |
| овача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, |
| се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибња |
| " xml:id="SRP18963_C1.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} |
| је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао |
| ди...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{ |
| Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с |
| p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. |
| Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Ни |
| S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} |
| Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али. |
| S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти |
| м речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио |
| енце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски |
| чу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда зв |
| ко...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама н |
| било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јо |
| Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа |
| верозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се |
| а опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, мож |
| </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> |
| тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногић |
| пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не |
| ишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ов |
| /head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву |
| одина ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непо |
| Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвч |
| е — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љ |
| </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — р |
| твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и по |
| {S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} |
| зирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од |
| та; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да м |
| S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пру |
| иће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш би |
| барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бар |
| — Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам зн |
| <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и по |
| два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, он |
| људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гле |
| устио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па ш |
| сти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине ду |
| ао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког д |
| се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се |
| дија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, бог |
| а дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— |
| се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из |
| >Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су њего |
| танко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, |
| говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И т |
| д не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S |
| ућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, о |
| <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Ба |
| ња није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{ |
| ву...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па |
| ј.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после |
| е, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И |
| . </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима |
| Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа л |
| волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; з |
| насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{ |
| та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу |
| Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. |
| а сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{ |
| . </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи |
| Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О |
| ој Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги д |
| обар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима |
| /head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} |
| .{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! |
| S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! |
| — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевој |
| тлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> |
| е настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, њего |
| у слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени |
| >— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} |
| табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!. |
| поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Де |
| њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Л |
| е.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. < |
| епих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће |
| ћи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу |
| ка не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти |
| едном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} П |
| могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека |
| о је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечу |
| ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S |
| доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка |
| олази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па к |
| узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, б |
| p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што |
| > <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ва |
| p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутах |
| {S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Гру |
| ..{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја |
| лио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио |
| , онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — таја |
| вако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће траја |
| се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви о |
| о бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече |
| S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колик |
| . </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево т |
| мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И ск |
| е Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се |
| беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p |
| дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је |
| то би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах |
| и му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војвод |
| а ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше чет |
| д? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља |
| ут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да б |
| адоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} |
| Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... |
| <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да |
| е рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> |
| еја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... |
| увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми л |
| Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати |
| о ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> |
| е. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико д |
| ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> |
| под нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лиј |
| само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људ |
| и заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: < |
| ави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо по |
| ке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код кућ |
| стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, |
| у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{ |
| и, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> |
| бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> < |
| м ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш |
| ука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући к |
| о га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће о |
| ад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Д |
| ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заист |
| тва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се |
| крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора! |
| </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што |
| Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више |
| дао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први п |
| о!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад |
| инови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>З |
| те и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда мож |
| дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Теш |
| и неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га |
| , завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Мари |
| е учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе |
| мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — |
| >— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!. |
| ...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати д |
| p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима њ |
| јури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, пр |
| <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто |
| веж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило |
| — Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је мног |
| окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, |
| можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, |
| Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да б |
| !...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгу |
| > <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на |
| дар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на тв |
| ао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, |
| га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше |
| </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — запо |
| цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озе |
| исли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоћ |
| воде прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> < |
| ЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком |
| /p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним |
| ао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај |
| а је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не за |
| о.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам |
| од „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Гр |
| ке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S |
| Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како |
| ајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао |
| узгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламе |
| леда. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? |
| </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му |
| е прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће |
| а по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да |
| ву кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко н |
| иве душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p> |
| ућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. |
| је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли |
| ца је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p |
| p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа |
| о? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S |
| p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од |
| " /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна |
| он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо по |
| опа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много д |
| покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која с |
| ц — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Ст |
| >И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у |
| но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ак |
| ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајду |
| то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа м |
| празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p> |
| е у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шан |
| вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити |
| истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! < |
| . </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... |
| и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истр |
| .. лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као |
| јку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио |
| — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> |
| !...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се |
| јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало |
| ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> |
| ањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се о |
| ита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чин |
| и добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он б |
| S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакри |
| че Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију стра |
| ајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </ |
| равао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{ |
| е. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. |
| : ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд |
| бри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја те |
| удима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?.. |
| свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се |
| ..{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори. |
| мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, д |
| же, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> |
| </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог |
| анас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала |
| а ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврз |
| ти за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Н |
| S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну |
| та Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Поб |
| и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, са |
| Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече За |
| Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу |
| — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушк |
| {S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје |
| треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће и |
| и.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p |
| ..{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на |
| н је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће др |
| о да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> |
| а ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> |
| као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана. |
| лу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге мла |
| децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам |
| је!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ниш |
| p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S |
| он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} |
| </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? < |
| ада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> |
| њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку р |
| зиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклон |
| е да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љу |
| н никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{ |
| ина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му ја |
| ој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доб |
| о да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи п |
| ене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лага |
| вице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у сла |
| пу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опија |
| рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, |
| </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарамп |
| дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| та на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша з |
| Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — ре |
| снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станко |
| осто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друг |
| су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </ |
| а...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама |
| да посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршил |
| це му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце пот |
| мишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Св |
| јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше ле |
| час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђ |
| . </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— |
| д грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако |
| ује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што |
| р човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве |
| ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо и |
| му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па |
| сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога |
| дати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш |
| p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> |
| } Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао! |
| тити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — |
| рили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— |
| оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до С |
| рута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барут |
| хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изглед |
| p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> |
| мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме зап |
| е гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дира |
| много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ р |
| то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „вре |
| Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. < |
| де главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандури |
| Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо |
| око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка |
| икали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, по |
| . — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чуј |
| едног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука у |
| пши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у |
| ђе те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: |
| и? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је |
| /p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето |
| <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је ч |
| сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив. |
| 963_C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све ж |
| ко горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима. |
| рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко р |
| .{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, ка |
| ш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још каза |
| е се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S |
| аве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, ст |
| но.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је |
| јединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, |
| <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их |
| их лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Д |
| н се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па |
| роз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-х |
| доше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повла |
| м, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава р |
| е, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и при |
| јајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име ње |
| ка слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући |
| ао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. |
| : давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би проти |
| су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p |
| ше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, стр |
| нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је |
| лан што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па |
| испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, р |
| <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га |
| н је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> |
| врзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Ту |
| от копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војс |
| <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p |
| стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе |
| >Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, при |
| И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошл |
| p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остат |
| на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђи |
| ио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала |
| је место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хај |
| ети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{ |
| воде се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву удари |
| га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш мора |
| на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као пру |
| наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га |
| врзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко |
| страг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо |
| еки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их с |
| е Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да и |
| ... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше до |
| тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло ор |
| задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!.. |
| , па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p> |
| /p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи |
| То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> < |
| ет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити |
| од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{ |
| е, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не м |
| бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме не |
| добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сим |
| S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Завр |
| мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и |
| вио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмир |
| !...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. < |
| г за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу... |
| роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад |
| Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— О |
| бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам |
| напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </ |
| м усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и |
| живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без |
| д онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога |
| е била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, поту |
| тив њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дан |
| о неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} |
| е!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче по |
| а ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је до |
| ска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а д |
| м главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака тр |
| дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— |
| нички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весе |
| с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвн |
| <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси изд |
| у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се ц |
| те!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} С |
| <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбун |
| ху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у гр |
| е гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... |
| ко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су.. |
| и нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повук |
| исам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!. |
| ако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се мог |
| ина, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> |
| е Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповест |
| > <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунул |
| ди перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежу |
| или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па о |
| еда хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} А |
| на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу |
| једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} До |
| река узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није мо |
| Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у сва |
| њачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{ |
| рћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послат |
| попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевк |
| <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и |
| м кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не поми |
| нас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Стари |
| на све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У н |
| <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> < |
| за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... |
| ти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветри |
| својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> < |
| у мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије у |
| Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам д |
| ...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p |
| Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића |
| страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух |
| док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, |
| као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи |
| па видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, им |
| д очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на у |
| . </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чуп |
| ад Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> < |
| ужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба! |
| ини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку. |
| . </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи |
| а земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... < |
| воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто т |
| ара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је поср |
| ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох по |
| све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... |
| .{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој т |
| о и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су |
| идео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, |
| види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, |
| ви, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибо |
| о ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети су |
| ња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, о |
| p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> < |
| {S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а о |
| и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их у |
| Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом |
| ође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их у |
| а.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци уда |
| случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} |
| но лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаш |
| гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, |
| p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у |
| -помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић |
| а Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иа |
| бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Пом |
| мај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што |
| о? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти |
| а!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p |
| </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија с |
| } Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{ |
| очи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убараба |
| /p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима |
| ти, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија |
| , чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, п |
| танко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, |
| Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред т |
| од ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... < |
| те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... |
| Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — |
| Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену повр |
| Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину |
| повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Ба |
| </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чи |
| сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сл |
| ест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} |
| амо да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда са |
| са. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасј |
| еже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат |
| на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију н |
| ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на он |
| буке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му с |
| орам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем и |
| лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо |
| људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи. |
| ин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> |
| овац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и |
| p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупић |
| а. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које |
| иде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њ |
| </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{ |
| се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господар |
| ком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом с |
| ља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и |
| , црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове |
| ох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим д |
| је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до |
| клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи прија |
| а.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> < |
| тојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га |
| да друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{ |
| су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </ |
| а цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада |
| завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахи |
| ду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати |
| p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдск |
| ..{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... ка |
| мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди над |
| ...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи |
| двајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летин |
| могну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духов |
| ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада |
| у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па ј |
| S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Јед |
| езин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то бил |
| S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не |
| ао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му |
| , о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{ |
| менима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!. |
| било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатре |
| p" xml:id="SRP18963_P3"> <head>ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
| срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде уби |
| између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете |
| е дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш зв |
| ин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он б |
| њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака |
| ашан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао |
| ка и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— |
| и таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S |
| ајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоће |
| е реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је бил |
| е на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га |
| е се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шат |
| атмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p> |
| S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други |
| . </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па н |
| одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> < |
| прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од к |
| /p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да |
| танко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмица |
| p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Л |
| може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме |
| {S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он ве |
| де Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Но |
| мао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао ј |
| Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, |
| што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благ |
| беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и д |
| шка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ива |
| ио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица... |
| има.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није б |
| еце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за хран |
| ник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде |
| влије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Ј |
| е журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S |
| чурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи с |
| рци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред |
| ша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас про |
| стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гр |
| ла и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу |
| а, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и до |
| њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао |
| се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта |
| <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} |
| предовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> |
| > <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ з |
| у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и |
| ис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се оп |
| > <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{ |
| па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у в |
| n" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најез |
| азнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до д |
| сти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шаре |
| овицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таш |
| х се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим |
| p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао |
| .{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаље |
| су. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура |
| а”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се своји |
| {S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале |
| ad> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и по |
| ну дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две |
| ве то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да н |
| аска, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљ |
| у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве. |
| p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри че |
| аједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко |
| .. — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо |
| И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, |
| ко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} |
| лаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} |
| како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно ви |
| ече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div ty |
| а. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесм |
| .{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све зап |
| жећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по ј |
| p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. |
| није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... |
| ву двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље д |
| прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше |
| радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће |
| је био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи љ |
| ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити шт |
| завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркан |
| арод? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како |
| } Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв в |
| њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио |
| но улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му пра |
| што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, |
| /p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, |
| рио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чул |
| а, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одол |
| Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш доб |
| ше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као |
| е и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S |
| се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све |
| сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаж |
| ом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S |
| !... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе |
| пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљ |
| зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у та |
| заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док д |
| а у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где с |
| Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа оп |
| говарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на |
| удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је ма |
| е од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{ |
| рвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветара |
| чије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а |
| бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. < |
| е...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газд |
| ... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко |
| ћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрав |
| ао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењ |
| > <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врл |
| неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару |
| мена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од не |
| се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они |
| ли Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазаре |
| ти и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, |
| у, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он ј |
| еде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— |
| ао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним л |
| ивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на |
| коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Уз |
| ринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше |
| те овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— |
| тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш |
| траном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. |
| ако да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше ж |
| </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више |
| ом... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међ |
| осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— |
| ети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и р |
| ? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као гор |
| нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ле |
| Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p> |
| осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше ста |
| Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао гд |
| рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Ал |
| убине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио тор |
| се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још |
| не... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан |
| > <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му |
| акне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапу |
| свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се |
| и коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче |
| ишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севах |
| натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на о |
| ева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! |
| поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу к |
| главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>П |
| {S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, н |
| овао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе. |
| аш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није сп |
| } Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p |
| урке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријата |
| ушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао |
| литву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине. |
| исала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад |
| рко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде |
| е премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{ |
| а, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Н |
| попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише |
| ред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао |
| ји од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, ка |
| нахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених |
| е беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, |
| у.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуг |
| ао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, ве |
| Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му |
| гонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нап |
| >Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар |
| Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> < |
| .{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто з |
| беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседо |
| ора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је сед |
| > <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која м |
| !... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је |
| Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А наро |
| земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чу |
| свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, а |
| , те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно врем |
| ане беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанств |
| ава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу |
| еднога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице |
| ремена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} |
| 63_C1.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се ви |
| та ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврст |
| — Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p |
| рну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука бр |
| асвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раск |
| > <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и от |
| слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад |
| /p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им |
| да се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светит |
| ом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде |
| стово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> |
| ко рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као |
| — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... < |
| ико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда. |
| но! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казу |
| тале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> |
| } У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, п |
| </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он |
| реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Т |
| а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" x |
| рена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њихово |
| ше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарен |
| видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, р |
| а их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем |
| беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред |
| слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упит |
| } Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} Н |
| анпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, |
| /p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, |
| ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположењ |
| ... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта |
| . </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно |
| налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада |
| са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете |
| у поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну и |
| изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? |
| > <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да |
| дељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се заба |
| е је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је с |
| , од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и в |
| ше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнод |
| харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно раз |
| људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, |
| њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се раз |
| тине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима |
| један рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </ |
| /p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти нам |
| и се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду |
| уо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на |
| еђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати |
| /p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>О |
| не.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више б |
| сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Ту |
| S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, ал |
| на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — |
| на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мо |
| лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано при |
| у, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његови |
| капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </ |
| <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и и |
| p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провир |
| се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један п |
| аха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Ст |
| чепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, |
| у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила |
| оста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мат |
| уби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не |
| епери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гу |
| ј тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Стан |
| <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсеко |
| емаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише |
| же и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца. |
| и!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече |
| е и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко |
| tone unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се А |
| Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта |
| е.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p> |
| ла одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући |
| .{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у пр |
| ових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне |
| асном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кмет |
| >Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама |
| јица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све |
| ти док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани |
| ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чу |
| То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као |
| с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} |
| {S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... исп |
| оња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанц |
| </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окре |
| /p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се прибли |
| миљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да |
| ни му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша к |
| и да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар |
| чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске и |
| p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђа |
| војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матер |
| ротре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — г |
| . </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је |
| н, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто греб |
| о је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само ш |
| с загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </ |
| апали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, |
| се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну з |
| о за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би |
| се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> < |
| ! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече И |
| Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стад |
| ак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не мог |
| е.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари |
| ка и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их |
| </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се |
| идиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у |
| S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{ |
| слили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} |
| му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му |
| чаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Ј |
| ије у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Ту |
| р, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога |
| Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његово |
| же!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: |
| ш једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S |
| е пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда |
| ј притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харам |
| је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а |
| еницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила |
| у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p |
| у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му |
| у бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст |
| десет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S |
| } У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао |
| упа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока |
| е... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара к |
| није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветара |
| в мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; |
| о... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесник |
| це. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поч |
| S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он ре |
| Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, ба |
| на, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио А |
| није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Шт |
| де међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зе |
| а се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и он |
| и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу |
| а нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, |
| {S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> |
| ескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> |
| тући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри |
| це.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и |
| Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар н |
| танко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље. |
| атреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за с |
| убрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејах |
| лексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— |
| твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се см |
| му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... < |
| је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован |
| пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држе |
| /p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увеч |
| ан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао ма |
| својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница про |
| га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би з |
| наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо до |
| у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га |
| па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Д |
| и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p |
| >— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p |
| S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p |
| — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </ |
| о. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице |
| него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и пор |
| адени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, ко |
| тао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси |
| о не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар зем |
| ивикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у друж |
| редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пуш |
| шине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже |
| бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекс |
| на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуца |
| н ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часн |
| заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде |
| S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто |
| њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, о |
| <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </ |
| ни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе дв |
| Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не проп |
| и.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно |
| с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијинда |
| дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јас |
| идео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је д |
| тити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> |
| некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. |
| <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно кр |
| ка нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуш |
| хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... |
| ова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се ра |
| ли дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко пл |
| је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она леде |
| адије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он |
| огледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужел |
| ваху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гла |
| ом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то |
| p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није |
| ђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу про |
| ле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешта |
| је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то |
| ан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас ј |
| сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њ |
| зар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, |
| </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо |
| еђу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта го |
| ена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди |
| лео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, кој |
| трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми с |
| е убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу |
| ат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћ |
| о о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p |
| јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па |
| ра, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољу |
| {S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна |
| де.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чо |
| и!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја чов |
| S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој с |
| ња!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре мес |
| безумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век. |
| ога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих |
| до проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p |
| га!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се |
| ујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по р |
| ра разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна |
| о лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И |
| а? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Прича |
| прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се |
| с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док |
| у, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, ни |
| лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благос |
| а?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула |
| дстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту за |
| ох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да ј |
| куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p> |
| ла у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добрич |
| те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> |
| не свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али т |
| једаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— |
| а бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатк |
| p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово! |
| рашна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечер |
| ута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво |
| свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се ја |
| ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учи |
| — Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да с |
| а Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— |
| ће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не |
| рости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си ку |
| т само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опре |
| , соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} О |
| </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтје |
| ој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? < |
| лико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао |
| ереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљ |
| м, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја са |
| е чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је |
| } Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза с |
| а? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тиц |
| срамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа ок |
| зан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све |
| мо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} П |
| каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. |
| ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> |
| лно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздр |
| аша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори |
| руго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди |
| а је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му н |
| им метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране |
| ити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој |
| ћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то шт |
| реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бо |
| <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мо |
| {S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би |
| клонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} |
| азара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p> |
| и свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! < |
| Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мај |
| руму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Н |
| пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се њ |
| ише не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци прол |
| ритискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши |
| у речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бе |
| ћи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери |
| .{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, не |
| ш мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— |
| и ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — |
| ва затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко |
| уда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврза |
| јао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није |
| ли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!. |
| ..{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је |
| гово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она |
| ... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — пр |
| ...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. |
| оћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље |
| ! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха- |
| {S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа |
| ш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, т |
| S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослет |
| добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће |
| ако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> < |
| и би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p |
| ћа, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или коро |
| редио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хва |
| ло пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек та |
| кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> |
| ј Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бо |
| о, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар о |
| S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> < |
| подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и над |
| учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p |
| — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припази |
| као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после |
| одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, |
| ку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} |
| а.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примир |
| p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми |
| седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва ти |
| завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи |
| о је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S |
| а сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оц |
| S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко |
| !...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} |
| е поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог њег |
| 21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и |
| е Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он н |
| руг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си дев |
| њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осет |
| ка! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на |
| </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ј |
| иражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери б |
| ви побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по |
| тва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не |
| могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би пре |
| е. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, |
| ...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... |
| ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p |
| ека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око глав |
| <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p |
| могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он ј |
| и се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред |
| познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да |
| о стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Ла |
| езином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где |
| ... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет стр |
| p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} |
| могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да |
| и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби из |
| а говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се |
| се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међ |
| га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? |
| дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који с |
| арушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div |
| <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке |
| резирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би с |
| м.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се |
| жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ |
| би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчин |
| и се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих |
| му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се свет |
| наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или се |
| S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаш |
| ју од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише М |
| ладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то с |
| лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско |
| } Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако |
| и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта т |
| јео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Н |
| бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити |
| ткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут |
| е као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p> |
| > <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </ |
| загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера |
| вора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p |
| може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Т |
| су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се све |
| ра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе |
| е поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p> |
| душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог глас |
| ..{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече М |
| ли никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још стра |
| азе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слу |
| Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Н |
| .{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мис |
| .{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... |
| ало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </ |
| играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и |
| ен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, |
| } Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је |
| си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар им |
| } Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} По |
| ару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би ре |
| ио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није кр |
| ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се ма |
| м! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо. |
| је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан |
| ије хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до |
| p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако х |
| жи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да |
| искао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би |
| казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само |
| мио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с |
| ом речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се |
| едао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајн |
| анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рек |
| оже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казат |
| {S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се ул |
| е; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од с |
| те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?. |
| ко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко |
| е парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран се |
| тео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му |
| </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу |
| >— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па |
| а, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; м |
| о небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сва |
| <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!. |
| ли, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у И |
| клоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његов |
| } И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреж |
| и па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево |
| добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађ |
| а; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима |
| би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим о |
| тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа же |
| е кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и. |
| друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки! |
| агу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао ви |
| потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш н |
| вољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди н |
| ли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече је |
| осташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава |
| .. </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p> |
| с, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти |
| у кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је т |
| сти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p |
| о и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. < |
| на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p |
| се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништ |
| ин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промаши |
| е, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист он |
| ољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се уз |
| едам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми |
| мој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Кр |
| трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени с |
| не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да и |
| падни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на ча |
| /p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— |
| што — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, |
| аш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. |
| } Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како |
| зљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица |
| век!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се кам |
| етко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насм |
| једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: е |
| трук момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као чети |
| p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се ј |
| и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Бос |
| !...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно т |
| хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини |
| о се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро! |
| еди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти х |
| p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — |
| } Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Госп |
| !...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... |
| </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на |
| да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, дру |
| овима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— |
| и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га ње |
| у Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида ш |
| ета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово укра |
| пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и |
| х завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута |
| људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простоду |
| лео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све ј |
| е из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, |
| S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p> |
| им исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако |
| бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па стру |
| рут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у сво |
| — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не |
| цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше |
| име? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те и |
| тивити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-х |
| икад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као удари |
| рема њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Аз |
| е слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Дру |
| >И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} З |
| нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану |
| поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне при |
| {S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра |
| {S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се све |
| Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!... |
| <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале |
| {S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а к |
| врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, |
| . „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му та |
| лико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} С |
| на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! |
| оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зу |
| о, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удар |
| ли снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} |
| примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је |
| што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Д |
| те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кро |
| ка баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало |
| благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} |
| ије...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сати |
| рку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у |
| скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко ка |
| бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Ла |
| треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато |
| беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунак |
| да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јага |
| ..{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И |
| у се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ет |
| него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те дру |
| ашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он друж |
| нко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и |
| га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је п |
| е бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе |
| би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила њ |
| {S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> |
| Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукије |
| о намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у |
| балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се ч |
| љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. |
| па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{ |
| одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ј |
| е малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p |
| ба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврз |
| упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Пр |
| тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> |
| а требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причек |
| прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Т |
| } То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста ж |
| оље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Тур |
| се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p |
| орђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја мора |
| о своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S |
| ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— |
| уши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} За |
| е то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота |
| та!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и се |
| {S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} |
| ица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла |
| уку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш л |
| на очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сиро |
| >— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— |
| . </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би |
| м и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја б |
| е, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи куће |
| о ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих |
| а је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па |
| још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је с |
| по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, |
| ван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри |
| онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно о |
| ци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али |
| дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. |
| о ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На |
| дити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови поб |
| е да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} |
| S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући б |
| тојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p |
| из слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а |
| се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући ка |
| та баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а |
| е му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели. |
| one unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и |
| /p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око |
| обом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на д |
| упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко |
| их ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, |
| ли како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама к |
| лош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S |
| . — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала |
| о.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: |
| е у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне |
| а нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. |
| атре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је чо |
| јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и прес |
| уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде тр |
| колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p> |
| е очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Так |
| ласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже јед |
| е смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје |
| ити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа в |
| ли чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као п |
| зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је в |
| ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p |
| д то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе.. |
| а, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, н |
| твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да |
| можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Не |
| о о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Уби |
| а дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупил |
| и. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засн |
| оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарк |
| ошћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви сл |
| та: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И ј |
| а загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је т |
| ше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> |
| најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у |
| м као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице |
| а, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где зак |
| е могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је виде |
| н као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него |
| врзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, прича |
| тпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— |
| врзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као гром |
| Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мис |
| њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек н |
| ође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Пет |
| њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или |
| его, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само |
| о...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је |
| /p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно |
| > <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не з |
| е пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један друг |
| словице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима уг |
| едом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и |
| том; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих ни |
| p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукл |
| је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага и |
| а њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију |
| е примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врли |
| урака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја с |
| се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рође |
| мови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Н |
| head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} |
| и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што |
| мо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... |
| ским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој |
| ју један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p> |
| и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану |
| ли су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Н |
| се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридес |
| ко у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За св |
| Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови |
| а ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место гд |
| ите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они п |
| е за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... |
| ли нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: |
| и зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Ла |
| кле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу |
| це био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, |
| у, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је на |
| сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, и |
| га у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча |
| Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо св |
| ки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} О |
| ства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело |
| мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који бол |
| а умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо |
| /p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Ран |
| p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима в |
| аша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p |
| а.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно д |
| ивота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p |
| ом лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече |
| > <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те ч |
| дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Сре |
| ће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па |
| кочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја |
| не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве ил |
| њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као чов |
| ју срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, при |
| ечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душ |
| е овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и и |
| ше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше дру |
| — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који |
| ше нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о |
| валом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједн |
| . </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кр |
| е!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– |
| /head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља |
| преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи |
| p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насме |
| је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — |
| > <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заје |
| с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p |
| ашне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у гра |
| аше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би |
| } Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести |
| </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли |
| како није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска п |
| харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. < |
| ј се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па |
| онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — |
| ти је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је м |
| зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комар |
| ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ |
| иног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S |
| >— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. |
| ва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је св |
| </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати |
| е нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво |
| спужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме кру |
| p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о |
| њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} |
| кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. |
| , „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... |
| јемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! |
| .{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега |
| Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му |
| .{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи |
| а његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је |
| шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па на |
| грлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Ја |
| ни од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло пре |
| како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице |
| снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су |
| о за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка |
| атресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потом |
| тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, |
| радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће |
| м, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турак |
| мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа! |
| ...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшн |
| ...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брат |
| ну пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једно |
| е зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, |
| амо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алекси |
| рвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме об |
| ше не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p> |
| ет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет год |
| кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p> |
| опају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У С |
| ачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није да |
| склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Н |
| Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— |
| и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, |
| те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} |
| „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала |
| рете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: < |
| е две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p |
| причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Јед |
| свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} К |
| их умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и |
| Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... |
| ека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— От |
| о мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пуш |
| оше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се њего |
| рети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ев |
| и, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — ре |
| затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко ње |
| у Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p |
| <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па |
| — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, нев |
| .. — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </ |
| а не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваљ |
| би... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица сле |
| колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоће |
| ајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — ре |
| .{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p |
| леже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не бр |
| данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки |
| } А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> |
| у пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} |
| од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћ |
| Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице бил |
| а реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је ч |
| му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где |
| о мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију |
| — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p |
| > <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да т |
| домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није |
| !...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му |
| дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледа |
| под свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p> |
| ала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило |
| и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше |
| ? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Де |
| </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их |
| нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа до |
| Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и с |
| Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. < |
| — Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Та |
| озлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и т |
| дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p> |
| ј то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спр |
| Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чуј |
| било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} |
| нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим л |
| говараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ћ |
| ћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! |
| .{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао |
| расан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што |
| е смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те |
| ху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом сло |
| га зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хт |
| </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком |
| орао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз |
| екосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> < |
| ење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породиц |
| ржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су |
| веде ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с ра |
| чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и |
| адоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зе |
| еци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p> |
| ном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископ |
| </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У ду |
| нђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би |
| да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} В |
| </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, |
| тне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенги |
| ш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакри |
| ао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару ца |
| је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали |
| што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази то |
| н окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парб |
| Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме о |
| чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и ку |
| : лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помис |
| е је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И т |
| очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог |
| . РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао |
| ше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и кр |
| арашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хт |
| > <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додија |
| ало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у а |
| p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на |
| p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као д |
| би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога |
| </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек. |
| <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћи |
| > <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не |
| </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је им |
| ноћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жи |
| <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је |
| рце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде! |
| .. — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам |
| {S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко по |
| вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим |
| у! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда пр |
| S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукл |
| преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе |
| до!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачун |
| аве, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, от |
| агледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јели |
| и, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Иван |
| аг, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, |
| азар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p> |
| ник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места |
| иде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио |
| у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихо |
| Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукоби |
| . </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко сп |
| је раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку |
| е криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p |
| p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} |
| тавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али |
| ле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, |
| ло и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана о |
| иној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни |
| ролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Си |
| и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме нов |
| Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} О |
| у за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па |
| тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љуб |
| <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ва |
| , висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p> |
| >— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао. |
| у па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мисл |
| ви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још |
| осну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено с |
| сте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p |
| .{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и пр |
| } Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече |
| и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад т |
| не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па |
| и, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобар |
| и Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је нево |
| аш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибоксна |
| аше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело л |
| , па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да |
| ...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој гл |
| а се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвет |
| усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж м |
| S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} |
| , јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са р |
| са се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Сим |
| . </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иа |
| е знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака њ |
| е њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, |
| ати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути |
| својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграја |
| д шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас |
| о је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </ |
| а гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на з |
| на од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла... |
| Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развесели |
| обода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ |
| ар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао п |
| окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, к |
| у, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" |
| сти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p> |
| више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки |
| у да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар чове |
| икри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао |
| заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш |
| врћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављ |
| и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштов |
| опу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него и |
| це да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према |
| право, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни |
| лоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— |
| пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и д |
| и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радил |
| д мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на др |
| да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p |
| није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — |
| ..{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, ч |
| о је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше в |
| аве не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и |
| т!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже |
| ! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба |
| ан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке ш |
| ас у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, пог |
| Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу н |
| и, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био та |
| па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! |
| Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p |
| > <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкин |
| а, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсец |
| {S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!.. |
| ј кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </ |
| ло да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вје |
| ио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти |
| ољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка је |
| ицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је уч |
| , онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— |
| закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи |
| . </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ки |
| има, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан |
| је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је т |
| према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало |
| рну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да |
| као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и |
| ше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме |
| ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| х се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је јо |
| орена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с коре |
| Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} |
| p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— |
| н и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, |
| сно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на ср |
| амо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где и |
| <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер пошт |
| ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не мо |
| из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничко |
| ико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом ре |
| иде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. |
| на, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гл |
| мали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зе |
| увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с |
| ва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он |
| ћ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћ |
| ак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио |
| о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мисли |
| , диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, др |
| ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Зн |
| ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше в |
| авадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај пр |
| p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пос |
| е мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у |
| ч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је л |
| ни се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} |
| поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да |
| ..{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех |
| оба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу н |
| p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па ос |
| планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} |
| н и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин. |
| ив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако гов |
| Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовиц |
| , да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја н |
| држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре к |
| — Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити. |
| ад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села п |
| аше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— |
| S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робо |
| тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} |
| мо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупи |
| е.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али |
| јатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} |
| у руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама |
| <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврс |
| рило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти |
| не, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њ |
| ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Ту |
| видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p |
| атерину, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p |
| акнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погле |
| у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само пом |
| и!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде некол |
| ници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га з |
| х, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... |
| ати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Ал |
| ван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко жив |
| он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Л |
| дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </ |
| њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p> |
| .. </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као |
| емо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чини |
| луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од дана |
| ш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па св |
| ког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима |
| л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош |
| сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо саст |
| , хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стоп |
| p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било ј |
| </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нек |
| има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S |
| емљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, слав |
| ; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ев |
| де страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто |
| уке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не |
| и народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према ко |
| они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може! |
| ишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али н |
| бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш пра |
| <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу. |
| јено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од с |
| били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, |
| његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечер |
| ш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили |
| о убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јес |
| /p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улиз |
| кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари |
| ошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да |
| ти — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о |
| икад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му он |
| е за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је |
| ац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу зам |
| вор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад се |
| нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује ста |
| данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p> |
| рушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушк |
| !...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; |
| свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p> |
| рога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу! |
| и орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели! |
| никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{ |
| Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина. |
| </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} |
| м Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље поди |
| рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} З |
| } Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу |
| !... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Л |
| заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући |
| сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио д |
| ђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заис |
| </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— П |
| уго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим ст |
| Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп сам |
| Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан про |
| дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </ |
| ... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слуша |
| му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот |
| поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелиц |
| Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} |
| p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато т |
| иће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба |
| ад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао |
| же бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Н |
| .{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само ви |
| о је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. |
| него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их он |
| } Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} |
| S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? ( |
| страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> |
| му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак |
| о си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натруни |
| нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је |
| стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш |
| о је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли |
| .{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли |
| то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати дом |
| p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што т |
| слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину |
| !...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p |
| p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Ст |
| устити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито вод |
| ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, о |
| срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Ста |
| бузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} |
| видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну |
| му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p |
| јући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш |
| дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кро |
| и од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — пра |
| овну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео |
| . хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ив |
| вању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!.. |
| ...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим игра |
| ини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— |
| иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се вриса |
| говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти ми |
| ти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била |
| јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трч |
| >— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{ |
| њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега т |
| ко ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо мо |
| . </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао |
| ан. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели једа |
| } А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозн |
| {S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S |
| м: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, |
| иниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетреним |
| ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, хара |
| питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, о |
| <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи |
| што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су |
| продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућан |
| } Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!. |
| дари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће |
| ци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за пет |
| кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надво |
| је...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!.. |
| <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вра |
| xml:id="SRP18963_C3.15"> <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо бе |
| млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе |
| а обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо д |
| дити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} |
| тао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он |
| и од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само кл |
| стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као |
| харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— |
| ли да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио д |
| </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, прав |
| ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљ |
| и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. |
| .{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и |
| е неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} |
| ј га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ре |
| Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком! |
| свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душ |
| му заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несре |
| верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може растав |
| ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговац |
| могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} |
| нако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Бо |
| ештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, |
| авним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам |
| ра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети |
| Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао |
| дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, |
| не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} |
| ће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него зав |
| .{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога! |
| руге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју пр |
| . — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{ |
| p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} |
| Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То |
| рамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти ј |
| д њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он |
| дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> < |
| а посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} |
| није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни |
| о” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — |
| .{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и |
| ени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти т |
| е он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!. |
| адио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко |
| } Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. |
| Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!. |
| урчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се |
| {S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} |
| ни је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, са |
| Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> < |
| е живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то ре |
| х ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да он |
| е: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене двор |
| си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати с |
| истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима |
| на!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ак |
| танко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у |
| <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — |
| али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само |
| видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој си |
| три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — п |
| ка налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што |
| аде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позн |
| јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... < |
| љу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хт |
| добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан |
| асти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збо |
| >Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> |
| тишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама |
| , </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јуна |
| Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, как |
| Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић |
| да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ива |
| аги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, рас |
| {S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан |
| едело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, п |
| ше заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбун |
| Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом |
| } Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! < |
| дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} |
| а ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... |
| твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Круш |
| {S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на |
| говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на тво |
| верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих вер |
| аћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико н |
| ом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па с |
| нко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смем |
| !...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p> |
| и види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, |
| све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поз |
| .{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... |
| оја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја по |
| .{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели с |
| днако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се |
| ... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. |
| тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред око |
| и било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима з |
| то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! |
| ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш! |
| атиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих |
| {S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко |
| ева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас |
| ро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе |
| могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чини |
| је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али о |
| — Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз |
| викаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на |
| .. </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, |
| на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се м |
| то!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису зн |
| — Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, с |
| — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти |
| а је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била с |
| преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си |
| </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о |
| не са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким мом |
| а идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени ос |
| само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обој |
| ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору. |
| </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у зем |
| ам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S |
| ини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже |
| о овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{ |
| > <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> |
| Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли |
| ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— П |
| ...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда |
| сту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— |
| а? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!.. |
| о био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{ |
| ам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} |
| и рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се ок |
| и је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли в |
| чима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се пр |
| јед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушк |
| ога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, С |
| ..{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би др |
| м. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке д |
| с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Ст |
| ? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> |
| ише не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад г |
| у људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Сама |
| попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер |
| о жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиљ |
| : ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> |
| {S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш |
| {S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. |
| ило!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, б |
| ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срб |
| очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} |
| <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А |
| <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посл |
| еједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — |
| осечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Му |
| лију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је |
| олази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколиш |
| ..{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је |
| рати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што б |
| једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и преб |
| ну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом? |
| умрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштов |
| ом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао да |
| епо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда |
| рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио о |
| ријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири |
| то И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!. |
| али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма |
| <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна трав |
| м својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у |
| и, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су |
| лексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росн |
| p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем о |
| </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је т |
| Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падо |
| у твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све |
| еше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благ |
| — Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загле |
| м у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу |
| а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} |
| p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блије |
| ок се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, |
| арац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сам |
| /p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи |
| приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... < |
| /p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби |
| .{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да би |
| S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје |
| ину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} |
| му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да |
| {S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Иш |
| .{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе |
| па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш |
| ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сва |
| танку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а |
| о није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуг |
| е срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </ |
| !...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушк |
| мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. |
| . — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте бл |
| Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, |
| ин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су х |
| о од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p> |
| сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани он |
| разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нес |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.10"> <head>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп |
| који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Х |
| ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека п |
| отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапу |
| ш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас пос |
| а бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А |
| у па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе у |
| а благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твој |
| људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти |
| се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује |
| срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад по |
| </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град |
| тнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и |
| није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да каж |
| Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се брани |
| гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. |
| е га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. |
| раћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она |
| ут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу |
| што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се з |
| капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једа |
| /p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} |
| ј се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече |
| ири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ов |
| ако сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!. |
| Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озби |
| Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам |
| аде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му |
| дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато |
| о тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у гу |
| аме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово |
| место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кро |
| дело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га |
| <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети |
| ца...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само |
| ијатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окре |
| бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} |
| Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор. |
| адоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врели |
| Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — |
| зан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио |
| кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица гов |
| дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — |
| више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — реч |
| оз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и он |
| аху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто те |
| коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} |
| а...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — |
| } Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се ос |
| теглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет ср |
| рашнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и бориј |
| пијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога |
| ар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи м |
| } Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нан |
| гњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче |
| ј страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе |
| овима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. |
| лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, п |
| јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он вид |
| лио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознав |
| опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он |
| </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот |
| ше коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица |
| ву и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </ |
| ере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Ч |
| елица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — |
| груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— |
| овек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта |
| то!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много |
| о чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је |
| S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо |
| и. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелиц |
| тићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче ср |
| уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утиша |
| ебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је |
| и се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањ |
| рзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. |
| !...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка об |
| </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топо |
| де гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, |
| >И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. |
| </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је |
| реба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И |
| ка је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му |
| ла као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; |
| не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса.. |
| трашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... |
| а га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније |
| .{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p |
| е исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја |
| .. још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{ |
| асавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачува |
| а из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А нареди |
| ића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се из |
| оју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама т |
| ју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, п |
| . </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта |
| пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он |
| ! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућ |
| екса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће в |
| о знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чуј |
| том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побе |
| та ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </ |
| е смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти нем |
| говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећем |
| еба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом... |
| рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!. |
| Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака |
| <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зе |
| да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим |
| танко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би г |
| } Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај |
| зицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ј |
| ..{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар |
| > <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети п |
| , ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И |
| да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода |
| као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> < |
| потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори гл |
| до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао |
| ! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} |
| >Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} |
| ди кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко с |
| ог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што |
| ..{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успу |
| д се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} |
| ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп |
| певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Доб |
| Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пош |
| логлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита |
| } Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми |
| > <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао |
| , да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p> |
| му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — реч |
| ј, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати |
| Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта |
| клоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му г |
| оше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражи |
| то прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти |
| мех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> |
| p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треб |
| Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с |
| ш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу кад |
| <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </ |
| сто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </ |
| дајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p |
| а се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко с |
| руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже г |
| га.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим с |
| та Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да |
| гледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих |
| дова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим ш |
| ко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{ |
| насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!.. |
| е...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти |
| <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. |
| је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућ |
| Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиш |
| х и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам |
| гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!. |
| као!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> |
| зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто ј |
| спавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо |
| кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. |
| о прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ј |
| уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци |
| еђе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше |
| пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> < |
| — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и ле |
| >— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо |
| а.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора че |
| Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја |
| о џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. < |
| </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се |
| /p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке |
| није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости! |
| ти!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је од |
| лом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била |
| p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар о |
| мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега |
| н...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Км |
| г; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И |
| време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и вес |
| ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је |
| а ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну се |
| ..{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На |
| <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, |
| p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дом |
| у на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. |
| тељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али |
| можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!.. |
| стан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја с |
| ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види свак |
| ишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... |
| ако деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p> |
| } Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... |
| } Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Чо |
| довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како д |
| и Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; К |
| меш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> |
| ио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, ру |
| радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S |
| поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </ |
| ...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја би |
| ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутр |
| вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца.. |
| <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми С |
| глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну |
| глушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитв |
| па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{ |
| још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш св |
| , он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово! |
| p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, н |
| грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући |
| .{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То |
| ио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </ |
| ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, т |
| се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са |
| штрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} |
| вају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени |
| и. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... |
| .. </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака |
| оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете |
| десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом. |
| арама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толики |
| лим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Суреп |
| ш да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Уш |
| д радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га |
| на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја пр |
| тра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се |
| } На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онд |
| шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} И |
| гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци |
| <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то го |
| иже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао са |
| ог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу |
| S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Как |
| слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док б |
| о лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мил |
| оздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним |
| .{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се су |
| Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди |
| ло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поз |
| и се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и с |
| </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!. |
| ..{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p |
| Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — |
| ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом каз |
| е буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — |
| џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаш |
| ка га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> |
| ден је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, |
| а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p |
| ј кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичај |
| S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав гла |
| ринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, |
| ет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се |
| ић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p |
| аре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ух |
| га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p> |
| у, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе ви |
| <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истра |
| напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш |
| ан на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се так |
| равцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S |
| ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, |
| немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати |
| од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> |
| </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код н |
| ко се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме |
| Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> |
| е пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубав |
| вршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти? |
| стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> < |
| чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и |
| а. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу |
| дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па н |
| та: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љуб |
| аш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме |
| канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S |
| је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и ра |
| ?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју свети |
| нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и к |
| ведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу д |
| дгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Ј |
| увило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака нег |
| је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и љ |
| ао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се |
| пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти са |
| ебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али как |
| преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Ниса |
| и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модр |
| мац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све |
| таву све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракиј |
| p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поч |
| ај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шен |
| хвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> < |
| вему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да |
| тропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: |
| Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрни |
| зар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком о |
| н је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крун |
| обио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, |
| али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта |
| ..{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ј |
| еши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} |
| ко њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! |
| Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући з |
| он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... |
| лота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да с |
| идиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </ |
| а ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо поград |
| о ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара |
| дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да с |
| погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ал |
| > <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? |
| свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже д |
| немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати |
| у и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се бр |
| н — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хва |
| </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуш |
| ече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате |
| а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} У |
| имо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му |
| Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар |
| {S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p |
| еме за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у д |
| ледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила |
| коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесен |
| часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — |
| барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па |
| Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!. |
| он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас |
| ња. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шу |
| то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </ |
| инко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казат |
| ва нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта |
| чев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим по |
| у сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њи |
| само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред |
| тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, дон |
| су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а |
| што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још л |
| >— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Пар |
| у сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У |
| ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефенди |
| ећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задово |
| беже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} |
| у, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — ре |
| , заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} А |
| а Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јуна |
| /p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не тре |
| ка буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{ |
| .{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S |
| . — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак |
| > <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче т |
| као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Ст |
| прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. |
| о насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S |
| снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се свети |
| ву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару у |
| заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па |
| чинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, м |
| <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица из |
| на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо! |
| руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хв |
| мисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си б |
| тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опр |
| правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог не |
| >— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу мој |
| исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечат |
| ж и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављ |
| ао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар |
| а богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S |
| /p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на |
| — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколик |
| ох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{ |
| ави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у |
| војим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринк |
| ило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што ј |
| амбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је б |
| али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> < |
| сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, |
| а. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро |
| сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне ја |
| , свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта ре |
| Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хв |
| <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> |
| а као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан? |
| дравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! < |
| /p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опро |
| весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А би |
| добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од с |
| њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> |
| p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после |
| </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здрав |
| ши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} |
| ој руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као |
| чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда |
| и сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Ч |
| мрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже |
| {S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!. |
| о није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} |
| лим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се врат |
| се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде |
| ара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Н |
| акли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зов |
| етоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру ха |
| д теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и се |
| о!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и |
| е лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шап |
| речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, а |
| су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу |
| И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> |
| на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да |
| </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин |
| чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} О |
| Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због |
| инули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збег |
| и погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем |
| . </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати |
| и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>П |
| /p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога ко |
| А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, |
| хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса ув |
| твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати суза |
| је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу! |
| Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и м |
| бегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Д |
| крсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. < |
| <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — |
| ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку |
| ротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица о |
| тао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме |
| ..{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па |
| > <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема |
| >— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оно |
| н старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> |
| е ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— |
| ат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — ре |
| раже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> < |
| <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алекси |
| зан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p |
| све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледат |
| воју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... |
| срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па |
| м стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они |
| ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се дог |
| Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје |
| је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треб |
| ги глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право |
| та му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али д |
| поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, бр |
| молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављ |
| Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу б |
| ај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он |
| био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама је |
| н у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S |
| е поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклет |
| чије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је п |
| , децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или |
| војим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још на |
| гу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>И |
| d="SRP18963_C2.10"> <head>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} К |
| раг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} |
| а, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и нево |
| <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благо |
| ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Мо |
| Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!. |
| то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамт |
| зи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се |
| ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли |
| ахни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтал |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало ни |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} |
| друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> |
| .{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око го |
| ане зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их св |
| ушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... |
| >Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове |
| о себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио с |
| .{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти |
| го: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није вер |
| н поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. |
| у, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи! |
| нимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити! |
| е Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одла |
| ој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје |
| .{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрет |
| е прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели |
| {S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце |
| танко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки ги |
| еса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије |
| — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до сит |
| синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Кати |
| у они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш |
| г, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} |
| месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То м |
| Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не |
| и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p> |
| ру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Н |
| е оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке |
| </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као д |
| ело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очи |
| гао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име њего |
| /p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зр |
| е он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пу |
| <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турк |
| дао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је |
| да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико |
| ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га н |
| ! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?. |
| с је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја! |
| раги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. < |
| > <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги |
| то си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо то |
| једаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: < |
| ли, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упи |
| ду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честари |
| а да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... |
| е данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати д |
| е ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ал |
| ко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи |
| крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио ј |
| нити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако |
| се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић п |
| Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневе |
| {S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила |
| да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— |
| ног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, |
| њиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није |
| е могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше |
| се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе р |
| воју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада ј |
| рацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ни |
| Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде |
| ли?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја кри |
| мо хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи ч |
| е велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш |
| га поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у свој |
| Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Г |
| ексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{ |
| све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и при |
| меде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се |
| а си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и тв |
| Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде г |
| /p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога |
| — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него |
| ата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!. |
| хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> < |
| p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!... |
| — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне |
| Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван сед |
| мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити |
| на?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </ |
| <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> |
| <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мисл |
| врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња од |
| еше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдум |
| ..{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегл |
| У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{ |
| орео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му обли |
| к, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Те |
| >— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко |
| е кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му |
| е му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— |
| о утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луд |
| S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једа |
| то као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини |
| <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па |
| , попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на г |
| рцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш м |
| очекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и о |
| себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у п |
| <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да ви |
| .{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле нека |
| знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст дет |
| о кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у |
| Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па |
| еси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црв |
| ерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| ечи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А о |
| ала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на |
| </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништ |
| срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да ј |
| Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па с |
| то си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ на |
| p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — р |
| па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су го |
| за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврз |
| јем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе |
| ајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му |
| Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из своји |
| и, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако |
| — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пру |
| људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају |
| ! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p |
| камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован |
| да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак |
| или у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у |
| истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — |
| ао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче би |
| обри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Пра |
| ..{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна х |
| ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> |
| <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је |
| ао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је |
| <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави |
| !...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стој |
| увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо. |
| <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако о |
| ато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дроб |
| ет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — |
| обро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Оту |
| риђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душманс |
| што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван... |
| Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што |
| ..{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на |
| овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече |
| Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао |
| ошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад |
| у Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракиј |
| амо старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? |
| оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лак |
| позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> < |
| , облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја ни |
| клонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док дл |
| <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </ |
| то те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека |
| нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и |
| мо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> < |
| а. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије |
| Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> |
| довао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуз |
| <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му каже |
| и себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па о |
| бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте |
| неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да |
| знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође |
| >— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — ре |
| боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... |
| во! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> |
| нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко б |
| ласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шат |
| ословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбиј |
| р је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — |
| ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио. |
| ило па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелиц |
| </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, |
| .{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод о |
| наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико приј |
| и човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на |
| на уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... |
| задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. < |
| аше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p> |
| а је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје кућ |
| </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша п |
| ружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чин |
| има. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, с |
| о.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} |
| знаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њ |
| тра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одли |
| рио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица |
| /p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочек |
| ако га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обас |
| умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је и |
| а, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба гов |
| авуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледај |
| p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени |
| а, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, |
| ер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </ |
| ају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка |
| xml:id="SRP18963_C3.9"> <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> < |
| хата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише |
| <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили |
| </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Ту |
| турну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас |
| честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво ч |
| ише не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као круш |
| а иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри |
| p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је б |
| и, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Саха |
| ањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не мож |
| он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разгово |
| рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit="subSection" / |
| рђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} О |
| био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста |
| > <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у мес |
| линове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </ |
| ти!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђе |
| <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S |
| {S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу |
| луг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ра |
| е своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> |
| ице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, про |
| Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с |
| , кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све ст |
| ко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!... |
| авикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу |
| у руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И о |
| препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и |
| му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му |
| ске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>С |
| продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи доб |
| <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p |
| ори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му |
| тника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком да |
| Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо |
| ми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далек |
| она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињ |
| е се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то |
| то је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбун |
| ога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да |
| >— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре! |
| мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; |
| се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те ми |
| исам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце |
| силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати до |
| ући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би са |
| н, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из н |
| и!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону гла |
| а... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се з |
| што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом |
| е је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, из |
| . </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето |
| /p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гл |
| Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љуб |
| право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше ка |
| S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Мари |
| рчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> < |
| им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак |
| су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом бр |
| зе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала п |
| гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и н |
| аук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредни |
| дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовит |
| трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњиш |
| гла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натур |
| били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што |
| а згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Ка |
| ку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића |
| <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова |
| ...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај ору |
| </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} |
| знају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чу |
| Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем |
| век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може н |
| </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та |
| Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Обј |
| } Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станков |
| и с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашл |
| ређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роб |
| чин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најза |
| у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, |
| о. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то |
| спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радос |
| љати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају |
| све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћ |
| ела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и ју |
| правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетв |
| > <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — реч |
| > <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на х |
| соко, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренов |
| е! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда |
| ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчи |
| у да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> |
| осле, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем |
| што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита |
| робиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са |
| и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како |
| дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог поп |
| дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти док |
| воја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... |
| че га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражил |
| у хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Н |
| у да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> |
| > <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му |
| е, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли... |
| рампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине н |
| о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали с |
| /p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p> |
| Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за |
| — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!.. |
| Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хо |
| ислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{ |
| се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене г |
| РБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа л |
| Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И шт |
| ренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један друго |
| {S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и |
| тати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако препл |
| егао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га |
| ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?. |
| и хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо |
| ек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја |
| ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— |
| јке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p> |
| ко му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали |
| немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим |
| к — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чу |
| аже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... |
| к и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како |
| убине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </ |
| не се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{ |
| инске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага |
| га и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и к |
| оворише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач |
| очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S |
| ков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да |
| или мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не |
| е кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не |
| ато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки |
| Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде |
| му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p |
| </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаво |
| ог вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначк |
| p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> |
| } Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мр |
| м рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просио |
| брве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са |
| — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дет |
| си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде при |
| } Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дет |
| о још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо |
| </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће с |
| њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p |
| долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијес |
| ати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веров |
| раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти |
| својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам так |
| ... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не им |
| а му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговори |
| оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у про |
| попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. < |
| заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта |
| жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </ |
| >— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S |
| то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора годи |
| ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, |
| ко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се поче |
| >— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу |
| бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Н |
| го Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!. |
| вати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци |
| људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно |
| обом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох д |
| авору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Му |
| екао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај н |
| !{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладни |
| {S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– |
| млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш? |
| рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није ш |
| ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би бил |
| а, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне друг |
| о би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лаза |
| га — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога |
| је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ов |
| а нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је |
| и и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме |
| е оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!.. |
| даше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пош |
| . </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... < |
| ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше |
| ла теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу? |
| му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{ |
| ала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа |
| а као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада |
| не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је ч |
| } Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред нај |
| Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко саг |
| а и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице |
| потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још јед |
| — А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринк |
| едног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испира |
| хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим |
| је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са сви |
| нуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја |
| преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћ |
| чин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, |
| } Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> |
| .. </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајду |
| о да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— |
| > <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с |
| ти?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо |
| ста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па с |
| оље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и |
| г непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто про |
| ај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> |
| ега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја |
| а се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapt |
| , кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у |
| он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му ј |
| моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се |
| вамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хај |
| а се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад наш |
| а принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одв |
| изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p |
| га да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души св |
| осле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И п |
| ћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош пог |
| .{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком |
| } Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </ |
| ију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p |
| с мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душма |
| горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као |
| p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p |
| лимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од |
| тегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!. |
| ...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у |
| прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне к |
| што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим м |
| наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p |
| } О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} |
| ди научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по ваш |
| лепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се н |
| харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Пр |
| упише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да |
| е замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велит |
| ом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p> |
| p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — |
| и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брук |
| за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама |
| а се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не |
| ше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гле |
| {S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јун |
| кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам раста |
| овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p |
| рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, |
| дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом |
| о Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, |
| нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо |
| ну седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, |
| Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћа |
| Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> |
| /p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп |
| тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> |
| те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{ |
| да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста |
| угова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећ |
| поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што м |
| {S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајд |
| опао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије |
| на! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу удар |
| а не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S |
| оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — |
| рмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а |
| огледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџ |
| Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> < |
| ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед |
| зе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он ос |
| е.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим че |
| Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга |
| разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чег |
| ења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „су |
| Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p |
| очи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то н |
| ри за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он |
| едно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је прон |
| онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком с |
| напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тре |
| </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци ис |
| траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао са |
| у!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, н |
| > <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде С |
| се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </ |
| S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свит |
| лу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} |
| дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он о |
| ац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да диј |
| из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. |
| ао да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помр |
| е био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је |
| крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прош |
| чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је |
| УКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-он |
| упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахн |
| што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p |
| Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p |
| <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} |
| кве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је |
| а се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зек |
| беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све |
| , који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... < |
| се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе сино |
| су знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше |
| слили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше |
| е и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да на |
| о се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p |
| } Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лага |
| о ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} |
| > <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p |
| ћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху з |
| <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. |
| ига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш д |
| ега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи ис |
| вочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лиц |
| <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!.. |
| е после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљ |
| огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак |
| е — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — р |
| </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> < |
| они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p> |
| без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти з |
| ...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлил |
| мети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћ |
| То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану |
| </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p |
| ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... < |
| аће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните |
| ви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> |
| обро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} С |
| огићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, |
| ало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавор |
| поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. |
| човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо исп |
| </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртви |
| S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Ме |
| па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се |
| јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шт |
| кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговар |
| беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </ |
| чопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је |
| и!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> |
| поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писко |
| >Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да глед |
| евојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S |
| че у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде |
| ма носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад |
| имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зу |
| а човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. |
| и разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје сав |
| рупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледа |
| ...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то |
| у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се к |
| бе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... |
| га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му |
| ојединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Б |
| све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, |
| беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић с |
| тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити св |
| не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А |
| ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Х |
| ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — вик |
| че кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор про |
| .{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој |
| стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!. |
| Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти |
| >1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка о |
| е доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада |
| ча им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако |
| а!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од |
| ће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових |
| смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако бож |
| едаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу |
| ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио. |
| у оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајд |
| руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу |
| ленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу г |
| Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!.. |
| } А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми |
| отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да т |
| хвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> < |
| се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — |
| богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад поз |
| огледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>По |
| викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му |
| посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p> |
| .{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не мо |
| с бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!. |
| ли у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет |
| та велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p |
| људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, ист |
| е разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— |
| </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко оп |
| рица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крст |
| ? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... |
| ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из |
| мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио п |
| а ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они |
| а сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити она |
| онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио |
| њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и |
| > <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око к |
| ћу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и зас |
| <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешк |
| је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> |
| им у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш |
| мбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p |
| ам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу о |
| А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се |
| Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> |
| ..{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш |
| , шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твој |
| /p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ћ |
| ова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ног |
| рост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p |
| аринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. |
| танково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право |
| о видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црн |
| а.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гл |
| ти? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} О |
| некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прв |
| уришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио |
| главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она са |
| овек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! < |
| ти један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па реч |
| И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, п |
| .{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </ |
| о нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! |
| ако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало |
| а...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. < |
| штољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје и |
| p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар |
| ... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{ |
| била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се против |
| свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и |
| ечи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} |
| уди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Че |
| ри.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, |
| казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Ц |
| : </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да с |
| прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац |
| су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвн |
| та и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И |
| ...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Је |
| па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деве |
| лажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчани |
| е рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S |
| , после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!. |
| далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!. |
| } Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица о |
| јко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањен |
| гледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> |
| губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, нед |
| о.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него |
| лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам |
| заћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Ме |
| <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко ј |
| ! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред по |
| Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре |
| ајбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће б |
| таде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке у |
| } Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да |
| е се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{ |
| S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, хар |
| тојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И |
| Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње |
| е...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пишт |
| у земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам |
| ваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би |
| он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту |
| евер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. |
| се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна |
| ... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али |
| /p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако |
| дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећ |
| како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да нич |
| ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није д |
| ну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло |
| буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станко |
| е могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зе |
| — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, |
| е оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти т |
| пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио |
| твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је |
| хо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </ |
| овић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћ |
| {S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. |
| лебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу ре |
| p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p> |
| p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </ |
| ену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па |
| ?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у ј |
| а, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашни |
| гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... |
| ињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила |
| већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје |
| Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И |
| S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Нећ |
| е да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а |
| аху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; зн |
| а земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шаб |
| нда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме п |
| ицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; ал |
| ељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мар |
| њару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </ |
| p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гу |
| це; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-пом |
| као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — на |
| е Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што |
| дна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чул |
| ница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубр |
| а!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе |
| — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... |
| ... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, |
| над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни А |
| p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и бар |
| а зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> |
| . — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3 |
| >Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо |
| а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и |
| замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} О |
| ом ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се з |
| поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикн |
| мисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један пло |
| Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> |
| ледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, |
| харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш ста |
| воје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, |
| м их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. < |
| инио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја б |
| ан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И он |
| дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребри |
| грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале |
| ст!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђ |
| , него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности |
| аквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </ |
| е кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе |
| м вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је |
| очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна |
| место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жив |
| S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и по |
| дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали |
| ао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Им |
| ан.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и |
| га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p> |
| амами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема |
| S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњиш |
| рукчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се баца |
| животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове |
| .. надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Т |
| бдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиља |
| дно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда |
| ласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче |
| јег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш ка |
| е песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се |
| који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседо |
| киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе |
| његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса |
| сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, |
| На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато |
| ...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет |
| уцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите |
| не се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си |
| глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрве |
| облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела р |
| с петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта.. |
| просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> |
| то ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} |
| </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p |
| га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Је |
| Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S |
| p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Круни |
| Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и пол |
| ар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар |
| е видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видј |
| сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} |
| а ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врат |
| је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и дру |
| >Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали прек |
| с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p> |
| ушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шап |
| стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? |
| <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, ка |
| а. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад |
| мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на |
| ке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{ |
| е! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине |
| оли...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, |
| ије радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је |
| је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мр |
| ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође |
| p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га |
| >Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали је |
| ш како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још |
| е Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> |
| пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Ма |
| p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Изле |
| о беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да |
| р у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем пре |
| и он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више з |
| ајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа |
| еће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! |
| !{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечн |
| га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег д |
| > <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их |
| !... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>З |
| емао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не |
| ручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту при |
| , па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети! |
| p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p |
| кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— |
| ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо |
| дном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. |
| >— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? |
| лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али |
| ц и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Н |
| имо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогов |
| че Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам |
| н, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ п |
| е ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </ |
| ити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Руднич |
| заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... во |
| и погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио ј |
| и. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе |
| , и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густ |
| , па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му |
| га да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јо |
| оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу зап |
| ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошеви |
| још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати |
| Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека! |
| Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели |
| пријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Де |
| <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. |
| ило то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло нап |
| иле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чард |
| овима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху п |
| густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу сто |
| Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и п |
| ја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И са |
| што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека |
| <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Је |
| , изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврза |
| > <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да |
| — Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </ |
| дговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p> |
| .{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече сме |
| и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваљ |
| <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га. |
| ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и |
| чин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ива |
| S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здр |
| мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић |
| и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља |
| <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весел |
| p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас с |
| ... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> |
| о сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> |
| овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као |
| шки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, г |
| д одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и |
| </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правит |
| а се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се потк |
| гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лиј |
| итамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да са |
| олебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе до |
| . </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p |
| кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога |
| попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то м |
| } Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!. |
| и жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица пору |
| ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер ка |
| } Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинств |
| сни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих го |
| аља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посл |
| да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од |
| етар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће |
| дан на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гл |
| еби...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово вре |
| рине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сј |
| Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} |
| ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Ј |
| лама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци |
| једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> |
| е!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: ум |
| м реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог |
| смо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> |
| Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То не |
| ити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им б |
| еју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!.. |
| p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душ |
| <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и заро |
| {S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести |
| свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је |
| е!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш ка |
| — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи |
| ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </ |
| оговорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок |
| , гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао. |
| мо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже н |
| <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p |
| Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{ |
| Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од |
| тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— |
| Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, |
| то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешка |
| еће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — |
| тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, |
| укла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибир |
| а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће |
| .{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Вој |
| је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задрж |
| о Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Об |
| витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. |
| Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко |
| ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? |
| чин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу пос |
| Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити км |
| их смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више |
| ! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, п |
| — Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, не |
| {S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочи |
| искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи и |
| ко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, |
| ...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> |
| ка сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер |
| ирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истр |
| он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су н |
| у: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} |
| нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама о |
| ад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко х |
| да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. |
| јана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} |
| !...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдн |
| и!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте |
| сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрм |
| S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас |
| а, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о |
| рнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухва |
| вестиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се о |
| и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их б |
| <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царе |
| </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, ко |
| их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се |
| вао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И |
| најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> < |
| саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бад |
| трана. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам гов |
| вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо |
| ам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бан |
| — Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод уст |
| е у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву к |
| <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А за |
| х заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Са |
| t> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињ |
| вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!... |
| у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{ |
| али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нис |
| ве се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док је |
| Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Ум |
| p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су от |
| {S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешт |
| си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван пре |
| <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мен |
| и, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно |
| праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; к |
| .. хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко л |
| — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати |
| раћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и |
| жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> |
| p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пруж |
| о.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— |
| сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А ка |
| их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: шт |
| м да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само д |
| ере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у |
| Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем |
| и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доноси |
| днула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И ка |
| о неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихови |
| прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што |
| но истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... |
| — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја са |
| Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица |
| веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку |
| ати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао с |
| а, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... |
| >— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто зата |
| p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан |
| ет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у з |
| 18963_C1.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{ |
| уре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави |
| идело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово и |
| људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна п |
| окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, поп |
| моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ног |
| ио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седим |
| } Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде |
| ва!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курј |
| р онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас |
| ..{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се п |
| </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то каз |
| Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по |
| о ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Тур |
| ећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!... |
| дмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он |
| вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— К |
| је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, |
| са. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто п |
| а, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците |
| > <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и |
| јој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} С |
| ... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Н |
| ена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је |
| <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађа |
| и јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јав |
| . — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојег |
| <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га |
| .{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запроси |
| раћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више н |
| оге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - по |
| /p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догод |
| Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} П |
| бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја нема |
| рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских |
| с ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— |
| S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испу |
| јао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двоји |
| лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван |
| кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по |
| и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p |
| ти и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то |
| . </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчестит |
| > <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, |
| м, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао би |
| што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јуна |
| и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Стан |
| ту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, и |
| иже.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајд |
| дбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ив |
| главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече виш |
| пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} |
| ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњ |
| средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта веч |
| насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче стру |
| и притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја |
| ле као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога чели |
| подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим гру |
| то се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S |
| утра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је |
| ом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним туч |
| и!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуч |
| уле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак |
| е ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и |
| поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу ш |
| он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандур |
| .. </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзано |
| ека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће уда |
| ла, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> < |
| наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен о |
| а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и осн |
| тне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> |
| асред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља в |
| из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На |
| ћу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> < |
| гњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају |
| ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста д |
| тна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге |
| о... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, |
| } Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да ја |
| се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити св |
| и повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone unit="subSection" |
| аше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </ |
| вуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан |
| ну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и |
| лако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаш |
| ели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи ни |
| у, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> |
| м.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турс |
| шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с |
| ама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као бу |
| Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо |
| о! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спус |
| ут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застад |
| седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређ |
| </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше не |
| шли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако ј |
| трану откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... |
| и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — р |
| о; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пу |
| унчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је б |
| /p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, |
| и, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала |
| г покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хва |
| .{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. |
| ви, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам р |
| се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, |
| их мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче тво |
| р је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје |
| репим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” |
| {S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макн |
| добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без |
| ..{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} |
| иде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је |
| ако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и |
| >— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Н |
| е славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласт |
| као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас пронос |
| и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас ка |
| што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... |
| ов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S |
| на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину |
| више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет |
| и о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити |
| Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ак |
| сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> < |
| е он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога |
| Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобниц |
| азидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} |
| {S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак ре |
| {S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p |
| драв.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сур |
| и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p |
| иран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори м |
| <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побрати |
| али мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, закле |
| ml:id="SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом |
| ве то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала |
| вота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашт |
| морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гл |
| м поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде |
| , а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Тур |
| о их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, |
| Section" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзор |
| S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови |
| честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја |
| Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврз |
| xml:id="SRP18963_C3.11"> <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима б |
| је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли |
| аци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очим |
| олим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право! |
| а видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Т |
| о дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као ко |
| не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!. |
| твори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео пер |
| Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле |
| м...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! |
| д пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у |
| брекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да в |
| му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђ |
| о... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му |
| — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај |
| доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </ |
| чин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Ла |
| ! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти к |
| инко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко |
| д воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће ову |
| упић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежа |
| ови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? < |
| <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. |
| !...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлуч |
| леда оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стад |
| еке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појас |
| S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, |
| Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу пле |
| те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не |
| у руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или как |
| Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти заг |
| но што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} |
| ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао уч |
| ише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама дв |
| то, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кућ |
| ита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још |
| веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита заж |
| м више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, |
| ле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Ве |
| браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. |
| чност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} |
| е!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу п |
| чин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и |
| о да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!. |
| , па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихо |
| огубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га с |
| т? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размаже |
| онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— |
| S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу |
| — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне бе |
| </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затрепери |
| је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се |
| {S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ |
| лавом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је |
| p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе |
| ги, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у ње |
| </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им с |
| еда га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!. |
| баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли |
| ...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти оти |
| ели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су |
| Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништ |
| у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зли |
| му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с ва |
| мтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово |
| о је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и з |
| крет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће |
| мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му |
| ..{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, |
| чао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако чов |
| га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и |
| том Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек |
| кршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па |
| моглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњани |
| ћи коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} |
| .. нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! |
| нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чу |
| е гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p |
| вица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири |
| . </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! |
| и?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p |
| ити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим |
| а и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код |
| да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се в |
| ти, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологл |
| Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити ок |
| а Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. |
| Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздр |
| да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Др |
| запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја она |
| имо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе јед |
| > <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} |
| и на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, |
| се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако |
| му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеле |
| је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин |
| мо он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да |
| неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само шт |
| там га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Т |
| ...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не пога |
| рна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дри |
| места на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити |
| манин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p |
| кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшн |
| > <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, |
| <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота к |
| ети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадит |
| вега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А ов |
| ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!.. |
| — Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са свој |
| ло пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p |
| > <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: |
| "> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста |
| би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мен |
| . </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о том |
| ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће |
| , платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све у |
| ац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи |
| у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Тур |
| епе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламе |
| ио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узе |
| на је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе |
| метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - |
| рашну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хте |
| ије ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S |
| УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не мога |
| њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут |
| Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што |
| чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда |
| ежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се надне |
| азару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаран |
| и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; |
| >Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, п |
| на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фес |
| као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div |
| нас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} |
| а мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он ду |
| ећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио на |
| </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p |
| чинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p |
| етице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина шт |
| него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то о |
| ак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану |
| све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре у |
| а их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намер |
| х родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну ка |
| јдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрс |
| не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало |
| лутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине порес |
| међ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право |
| кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати. |
| а и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета |
| "liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плет |
| ead>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из |
| менило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... |
| сто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао на |
| >Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хла |
| на грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{ |
| ни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га |
| лушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Тур |
| знати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — П |
| покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да |
| дети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, д |
| p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао |
| </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да м |
| питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлеба |
| </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! |
| >Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, до |
| — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. |
| Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!.. |
| > <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га |
| </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по |
| <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ће |
| ремишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — |
| е? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме с |
| ић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је |
| ити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — н |
| </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех с |
| <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Каж |
| Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после |
| {S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кућ |
| ! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом |
| н. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад |
| примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с он |
| треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чека |
| } Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом.. |
| ме на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> < |
| гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека и |
| ник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p |
| елите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта |
| кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево |
| , простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја с |
| ка буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе шт |
| </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад |
| да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одм |
| имо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи |
| ече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!. |
| д ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p |
| н у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — з |
| лимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле с |
| н око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p> |
| прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надах |
| . </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! |
| боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— |
| поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p> |
| је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то п |
| >— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше |
| игурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </ |
| /p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p |
| А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — |
| дан препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш |
| рунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> |
| е боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... |
| </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p |
| на? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и т |
| мо данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо |
| раним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— |
| ване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка. |
| зад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба п |
| дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="s |
| војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склон |
| p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам |
| . </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... |
| е!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало д |
| ло! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за су |
| у одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побог |
| Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас |
| обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог с |
| } Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ |
| И ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цве |
| ; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; про |
| е његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у пр |
| id="SRP18963_C2.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић о |
| Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно |
| танко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и |
| ан, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од д |
| По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз |
| p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... |
| же се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтал |
| није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несре |
| ом поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и |
| ко јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно. |
| : </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!.. |
| у, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> |
| по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бо |
| причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p> |
| — Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине |
| > <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која и |
| и тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле |
| бије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за |
| побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после |
| Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубија |
| ам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као воло |
| p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се ни |
| Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад м |
| коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крун |
| ма, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у јед |
| га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро хара |
| до свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и с |
| ш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслања |
| учио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не доп |
| а да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим |
| > <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи ка |
| .{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, |
| p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком |
| соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао |
| Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Он |
| је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет не |
| {S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за ње |
| и!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од |
| јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: ба |
| и је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао на |
| варима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И |
| /p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још ког |
| праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину |
| утило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшн |
| што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад |
| ече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће укр |
| ем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас |
| им својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А |
| >— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— |
| омало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног |
| p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинит |
| И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд |
| же, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора н |
| p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па ш |
| А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} |
| мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова |
| а њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут |
| </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја |
| Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!.. |
| а његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слаж |
| је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се н |
| p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету. |
| , веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси зва |
| ћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим с |
| но.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, сам |
| ло!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... |
| и добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само ч |
| уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чува |
| .{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила |
| > <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ће |
| вице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи |
| ковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Је |
| а срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја |
| ћи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се |
| е небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук пр |
| </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станк |
| до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> |
| рније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискам |
| уса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја |
| авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо |
| } Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p |
| >Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у |
| ... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кме |
| он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они л |
| срдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} |
| разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајд |
| <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани |
| ле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло |
| ори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну С |
| .{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!. |
| разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} |
| та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубр |
| и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете |
| >Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, св |
| вот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зат |
| лимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{ |
| хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо нао |
| се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све про |
| беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен н |
| p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког поједи |
| теде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти до |
| а се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само |
| обом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима |
| што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем |
| На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше |
| беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни |
| на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Бољ |
| тву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада о |
| о.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијас |
| е изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па тр |
| је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве |
| ли Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из |
| викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него |
| и са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то м |
| Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремај |
| , укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде |
| бро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старо |
| ашну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; о |
| о је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} |
| ије мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они |
| </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од вес |
| попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивано |
| штина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је оп |
| вала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио |
| елим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{ |
| ко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p |
| ве то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} |
| .. </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— |
| ом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло. |
| {S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоће |
| екса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека |
| са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задирк |
| П </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде так |
| анко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај |
| као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> |
| Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, ко |
| } Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову |
| погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Дан |
| м срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не |
| к је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила ј |
| <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко |
| та... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку |
| ега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је ошт |
| p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепас |
| нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља. |
| и; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јо |
| ad>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина к |
| па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором о |
| им пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Ов |
| но време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p |
| м се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какв |
| д добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми п |
| о да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се суз |
| Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту |
| ! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти |
| му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али ј |
| е се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани.. |
| и си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> < |
| ш тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и так |
| али по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекош |
| ена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, д |
| не.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око |
| , 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива.. |
| </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нел |
| Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milesto |
| </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се |
| . </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали.. |
| шћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица |
| ла...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора. |
| хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепав |
| ом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може |
| по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш г |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под |
| нај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што ј |
| ори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, са |
| , он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче |
| да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове не |
| ко као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен |
| рамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... |
| чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и |
| нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и са |
| ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближ |
| и праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мал |
| е још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напре |
| ..{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом... |
| руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде |
| приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од |
| шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, ка |
| /p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу прес |
| >— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} |
| утњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кар |
| Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </ |
| шао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. |
| кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па |
| а годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко |
| /p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> < |
| /p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p> |
| чај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине с |
| па, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса мах |
| им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борб |
| анку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} П |
| кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није |
| ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџи |
| ..{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја |
| и свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелиц |
| им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако б |
| у главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мо |
| да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{ |
| ахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. |
| испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, к |
| <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> < |
| .{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећи |
| /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па пит |
| и јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, х |
| него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеш |
| аху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са стар |
| нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре мо |
| <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођо |
| так на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Ту |
| рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису преч |
| тну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p |
| не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пал |
| у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али руж |
| тати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће п |
| бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу прат |
| чину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Мар |
| ко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му удар |
| дији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји ст |
| е био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним |
| Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речц |
| до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрве |
| и од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> |
| ају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два |
| етресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p> |
| е дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Ту |
| и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и м |
| азуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зо |
| и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Ра |
| је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не |
| ци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> < |
| нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође бл |
| } Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде п |
| остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас |
| х, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће |
| да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у |
| беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </ |
| подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио |
| је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је те |
| p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пре |
| е!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у |
| у и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече |
| } Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпу |
| овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад |
| ешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једно |
| о се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми |
| ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућ |
| ратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S |
| Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Е |
| али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У п |
| .. </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} |
| Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека.. |
| а неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!... |
| хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен проби |
| p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треб |
| кини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму |
| ка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благо |
| хита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече |
| е нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не бл |
| е голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је? |
| p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко в |
| те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлиј |
| — Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевц |
| ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се |
| а тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; с |
| нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне р |
| ити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од |
| а; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао |
| Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах |
| као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати не |
| почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S |
| ку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бај |
| би се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их прип |
| , а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити дв |
| и ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и ч |
| ље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке |
| 63_C2.17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да го |
| > <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка |
| ислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно м |
| се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што |
| , прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудно |
| его како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирн |
| ; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} |
| <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити св |
| еко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, он |
| p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам |
| нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш брат |
| .1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Ми |
| > <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. |
| Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, |
| се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мор |
| ? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па |
| оп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; дост |
| у.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не зна |
| мати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше о |
| } Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јес |
| моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} К |
| рба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, ко |
| а се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— |
| , нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо по |
| </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну |
| га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војво |
| p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силно |
| огу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не |
| аврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А |
| дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се |
| ан и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздрав |
| га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Г |
| предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао |
| свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парч |
| ead> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотер |
| и чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </d |
| >— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља |
| ..{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ ниса |
| за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: |
| Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељ |
| лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— |
| и, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Св |
| ка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би |
| агу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> |
| </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упит |
| S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{ |
| ин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како |
| И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали |
| по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу п |
| смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — р |
| ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти доба |
| о да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом сна |
| е да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то |
| не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца |
| p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око |
| побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. |
| тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима З |
| — Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе |
| И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима |
| ца већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојк |
| Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујино |
| ..{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Мно |
| же...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. < |
| еру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Но |
| у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ о |
| своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смеја |
| да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им |
| ни грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, моле |
| ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба оста |
| {S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, |
| веда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали |
| /p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица нај |
| , и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило с |
| рши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} |
| ad> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и п |
| руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разг |
| селије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на |
| .{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S |
| p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... |
| адаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Мило |
| ди, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђа |
| мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> |
| м тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њ |
| борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука |
| ша им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити гор |
| шта...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </ |
| пи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово с |
| ста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране |
| у, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше по |
| је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу |
| ђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега |
| му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. |
| се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са ок |
| ке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p> |
| . </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, п |
| , пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи ј |
| оји би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> < |
| а Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао св |
| Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!... |
| код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где см |
| Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презало |
| полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не запо |
| к се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} З |
| е, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води |
| клањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ниш |
| {S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар ч |
| !...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан и |
| он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Стан |
| </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— |
| S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... < |
| ше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од |
| Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натр |
| , Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и та |
| уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па |
| жеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекош |
| p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се с |
| те тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пук |
| као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зе |
| ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците |
| м вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијеп |
| рете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јако |
| <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још дв |
| о ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио! |
| м веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео к |
| сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од |
| нко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још ошт |
| ече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, к |
| ош нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> |
| би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. |
| е пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико |
| људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви ов |
| стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама |
| Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се |
| па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад гр |
| јте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не |
| падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео |
| {S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље! |
| ти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја |
| С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, И |
| ече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам ос |
| бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени он |
| мо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухват |
| — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јов |
| од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Тур |
| } Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S |
| . </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас |
| прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам с |
| и Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разуме |
| од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што |
| е тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— |
| а га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о по |
| нком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| .{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега |
| од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушн |
| ! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш |
| продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси |
| колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испа |
| те?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан ј |
| вет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у |
| p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене сво |
| е била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу н |
| ихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> |
| екога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну глав |
| дао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом |
| Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стељ |
| p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке ме |
| и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу |
| езверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухва |
| </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тр |
| га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и вра |
| губити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. |
| кину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Ту |
| аћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију по |
| те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — у |
| Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> |
| а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља. |
| га...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет годин |
| } Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисл |
| је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, с |
| </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова ње |
| } Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напо |
| Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> |
| чин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? |
| и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!... |
| х лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она ст |
| о!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну г |
| о унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука |
| ио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> |
| прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> |
| ањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </ |
| /p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подс |
| дучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и |
| доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво |
| огао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, |
| ој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више о |
| е.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p |
| <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом |
| а.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуб |
| ини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко |
| би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је |
| ло.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p |
| атора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Неш |
| </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и |
| погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, |
| итају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он |
| ок је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рек |
| аде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— |
| е измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и прав |
| магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га з |
| ше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Т |
| у руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њи |
| јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељк |
| — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алек |
| хат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Он |
| ње, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука ил |
| p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је б |
| да Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одм |
| } Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао п |
| ек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, о |
| .. — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као |
| осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити |
| /p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове пл |
| сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала ш |
| дно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он ви |
| та је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, ви |
| свести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека ст |
| Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде пр |
| <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше |
| p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрл |
| ежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гл |
| S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остваре |
| .{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да |
| — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се он |
| знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита г |
| </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и ју |
| е. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасниј |
| рунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> |
| Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребаци |
| што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе н |
| је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа уч |
| ане и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућев |
| ина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Ма |
| {S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошл |
| ст!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања! |
| S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не д |
| кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И |
| /p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— |
| је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је |
| њајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја |
| ла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним румени |
| еко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носи |
| дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S |
| своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острв |
| напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ћ |
| > <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло |
| обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као |
| а је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снаг |
| вамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај.. |
| е воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо п |
| честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо рад |
| турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би |
| ”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Срб |
| громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међу |
| >Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сун |
| надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију |
| , докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је ка |
| о куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече |
| оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихо |
| к само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете |
| S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије г |
| дао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје |
| у се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв м |
| шташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, п |
| глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и вој |
| по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!.. |
| г окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте |
| аврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп |
| — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p |
| си видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој |
| то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </ |
| ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> |
| покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше с |
| варио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, к |
| а још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... < |
| и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него |
| ра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згази |
| Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао. |
| Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p |
| >Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насм |
| еније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> |
| истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, |
| ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пр |
| ати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је |
| </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окр |
| ашти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева |
| и учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњ |
| ириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Уза |
| ео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још |
| као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво |
| ене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте о |
| чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зида |
| на му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрз |
| на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек са |
| увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ б |
| није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правца |
| ад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав |
| аред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким мест |
| рете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај |
| и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробија |
| се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохва |
| дсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и надене |
| е. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} О |
| на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те |
| рине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на друг |
| роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А ј |
| } Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} О |
| уке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </ |
| ек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста чове |
| овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p |
| } Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> |
| екај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним по |
| су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао с |
| .{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај |
| <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} |
| у!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет! |
| им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе. |
| } Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вел |
| је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи стар |
| и, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисл |
| ило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у на |
| опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!.. |
| а Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више |
| у, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— |
| — Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо |
| играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је са |
| Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се |
| !... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!. |
| Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осе |
| ујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао |
| богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за по |
| ког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усиш |
| браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је п |
| знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њ |
| </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим |
| p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? < |
| прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претрес |
| аздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и п |
| ајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоће |
| богом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} |
| > <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— |
| Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављат |
| рали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још б |
| Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћ |
| Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — |
| пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађ |
| од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и н |
| ина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву |
| S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко преблед |
| ушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, з |
| S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Кр |
| у Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рује |
| ој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само |
| } А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете! |
| мо слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погл |
| сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод ш |
| ку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Л |
| ко вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p |
| еш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} За |
| ти од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је иг |
| Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али |
| ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може |
| ала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи |
| ца. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{ |
| и толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па |
| аше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p |
| доше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Б |
| ит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде ц |
| беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> |
| ка, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој с |
| </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— З |
| шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да ре |
| <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, |
| p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу |
| > <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека |
| p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, |
| е освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си |
| ким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и про |
| арати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} О |
| ушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њи |
| >— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Нико |
| ећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну об |
| а сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!... |
| е толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Ст |
| као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадн |
| арије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Ј |
| и: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p> |
| </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па |
| тећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. < |
| е као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрва |
| о какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! |
| ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S |
| апи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на дете |
| севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — |
| мише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родите |
| Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведри |
| це детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештин |
| н грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном |
| лак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заус |
| /p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене |
| p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад вид |
| реко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— |
| уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад са |
| !... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах по |
| , како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме |
| гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о |
| аше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајду |
| хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој неш |
| да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну оп |
| едај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој пр |
| нило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{ |
| зан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде |
| , шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш з |
| аганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, с |
| <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно мес |
| а га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p> |
| о? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини м |
| мо уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као ц |
| S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него |
| са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он |
| питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла. |
| виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отво |
| . </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве бол |
| а учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... < |
| ом граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите |
| S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи ста |
| е на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета |
| и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак |
| ланове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски меху |
| н је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Сра |
| , диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} |
| а нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се бра |
| вркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јес |
| ?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творч |
| р, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> |
| е прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове |
| е пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита |
| .. — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у |
| ог дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, |
| } Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега. |
| — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p> |
| нко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама. |
| : </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} |
| сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>С |
| ту.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме сам |
| и имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и ст |
| ..{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу. |
| један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе гл |
| људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... < |
| куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унес |
| кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја |
| и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, |
| то, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовоља |
| из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И |
| е, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром |
| добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га |
| /p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди |
| ка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати |
| p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </ |
| испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, бу |
| учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> < |
| га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио б |
| му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више н |
| Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S |
| боравио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће кол |
| је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се з |
| {S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} С |
| ем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он |
| па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројур |
| иташ? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те |
| ли, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен са |
| ако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Сл |
| омогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи. |
| ..{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Ст |
| с двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не |
| у очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни |
| </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ства |
| а и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче. |
| да, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми с |
| </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије вед |
| ки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванко |
| крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете |
| <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да при |
| ад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је |
| ан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{ |
| ...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону неја |
| то ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нуж |
| је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{ |
| Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти |
| осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га н |
| S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде |
| прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити |
| а никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Ста |
| силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. |
| жину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубиш |
| образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l |
| {S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчин |
| оже заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчи |
| а.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и сам |
| епо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! |
| , напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, |
| остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхо |
| </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи н |
| мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до ку |
| ош? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао свој |
| рчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с |
| p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не |
| ог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Ш |
| За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота |
| То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван |
| и једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети |
| а ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки н |
| ч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш с |
| ..{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише |
| удо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже |
| , певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, |
| </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>О |
| p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће мно |
| ди? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познај |
| су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже |
| врзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!.. |
| ажим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј |
| , међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, у |
| ао да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с |
| Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у |
| и неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, |
| од врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много |
| а више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпарки |
| је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, |
| азар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш? |
| арамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја |
| он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а |
| сом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресек |
| и, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја п |
| } Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те с |
| у с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... |
| Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа |
| н, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се об |
| алоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толи |
| Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{ |
| >— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дри |
| молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу ш |
| Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим неја |
| подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судн |
| {S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица |
| сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле |
| ијатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум |
| кућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар |
| знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали до |
| о завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши |
| јече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео |
| сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићев |
| жџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриг |
| } Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један са |
| S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. |
| и сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши |
| анко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се т |
| нем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” < |
| миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, т |
| амо њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... |
| ш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p |
| шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окрш |
| апкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као д |
| м ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} |
| Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сах |
| ао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је грани |
| мање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, |
| човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да м |
| чеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се |
| иво, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламал |
| држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у в |
| е Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кмето |
| сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Цр |
| <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава н |
| кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред све |
| гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{ |
| гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа |
| онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S |
| је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не мож |
| >Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране |
| кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе |
| Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје. |
| а.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчиј |
| ко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар чове |
| ар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене |
| губи. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над с |
| нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!. |
| дове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та |
| почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весе |
| да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати |
| ј се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ен |
| S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момк |
| штољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p> |
| ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећ |
| >— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. < |
| мреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице ниса |
| стити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад ст |
| раћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... |
| они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?... |
| ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас. |
| рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онд |
| .. </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сец |
| свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да |
| ш се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не х |
| <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутур |
| уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу |
| p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве |
| смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... в |
| онамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па д |
| га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, хара |
| јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури |
| паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна ст |
| Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— |
| оговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p |
| пић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле т |
| </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све |
| . </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша |
| оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, бла |
| е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било |
| p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и уста |
| <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>П |
| и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну |
| /p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било гото |
| ој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} |
| е Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчад |
| таше са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку |
| дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најг |
| лан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— |
| и се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне пр |
| че Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескач |
| мицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> |
| рамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однес |
| а се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И |
| старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем |
| ? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад |
| те ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p |
| ело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштан |
| </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори |
| попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи ов |
| ава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стад |
| <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све прету |
| да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — |
| p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> |
| > <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију стр |
| ски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> |
| добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрч |
| е освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако |
| ека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте |
| азно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. |
| е Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеш |
| <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хла |
| ут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се |
| чи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва |
| </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци |
| </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на |
| данпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је б |
| .{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па с |
| ренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турк |
| ло. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позв |
| Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али |
| пуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и |
| им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — прив |
| ам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта |
| учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушају |
| ан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p |
| ртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, |
| теже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се ј |
| } Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све |
| Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се р |
| е ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На |
| је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S |
| пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За но |
| а и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзив |
| води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p> |
| оге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!.. |
| уму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p |
| Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из |
| и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. |
| о пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући |
| ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} |
| неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грм |
| писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{ |
| Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она к |
| јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Ива |
| па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Але |
| тави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза |
| ше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му при |
| p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине |
| иђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </ |
| азило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} |
| окоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше сп |
| p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: са |
| двојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> < |
| Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се не |
| наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко |
| година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, |
| оше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа прав |
| а ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Г |
| турице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу он |
| е белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раде |
| сам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> |
| он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p |
| ало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза пој |
| има, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са сви |
| их породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко |
| гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слобо |
| >Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p |
| , стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чи |
| или; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> < |
| едахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, |
| </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни |
| заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а |
| } Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— |
| никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! |
| /p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> |
| ја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> |
| /p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у |
| Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те м |
| . </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p> |
| рце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </ |
| души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврз |
| н се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавра |
| ако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита |
| <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Д |
| него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </ |
| а! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с |
| га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што м |
| Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо! |
| а, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јо |
| што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гроб |
| сеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{ |
| Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човј |
| очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси |
| p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на кол |
| е Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше |
| на мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љу |
| де. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Оста |
| и рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} |
| што смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, м |
| п ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко |
| атан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је |
| ћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} |
| о и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанк |
| } Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{ |
| p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— |
| ио очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство... |
| е такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више т |
| знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова неприј |
| е се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се ту |
| Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па |
| срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кме |
| чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... |
| глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око се |
| /p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на |
| су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда |
| ш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> < |
| чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде |
| смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше |
| ...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проло |
| апи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише |
| ањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њих |
| је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... |
| да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих ша |
| страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи си |
| ричати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да |
| су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар т |
| /p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> |
| </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} |
| ио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава ка |
| иже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као |
| м, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лаза |
| !...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му |
| ар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамба |
| <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио! |
| <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у |
| се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </ |
| а и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело |
| и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збо |
| о да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, |
| Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве оч |
| поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из |
| тар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о св |
| од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена т |
| виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да |
| се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S |
| ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вам |
| јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп |
| па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече он |
| азим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви |
| ?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па |
| велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разго |
| јка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је и |
| еда жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с о |
| е држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устан |
| у душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! |
| /p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> < |
| то: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; у |
| .{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, д |
| но смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге |
| Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћ |
| е могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећ |
| дети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао мест |
| теже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и |
| о минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p |
| дише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у |
| исли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала... |
| кове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и |
| одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао. |
| седоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше о |
| иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе. |
| м...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p> |
| ад!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </ |
| усти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> |
| .. </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разлик |
| о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога к |
| роз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </ |
| ишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зр |
| прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке |
| ше стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче |
| о их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> |
| Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти ј |
| а оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му |
| а га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p |
| дише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по |
| есту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже. |
| Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрз |
| гла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила са |
| .. </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким |
| и.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купит |
| поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје ка |
| окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Н |
| .{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и по |
| о у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> |
| о и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам |
| ... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева с |
| удо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше о |
| епши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Круш |
| нку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад |
| Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош |
| ало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратниц |
| рт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља пл |
| ну ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћн |
| га што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се |
| себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!. |
| ..{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти во |
| Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако р |
| е крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} |
| ..{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљен |
| ро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод каме |
| спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни |
| е опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још м |
| {S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у |
| а.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједа |
| о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осе |
| Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> |
| земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они |
| <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; |
| ту шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>М |
| но окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне м |
| е: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити. |
| што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као |
| провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зи |
| пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада |
| будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И он |
| а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га м |
| ти по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хва |
| >Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова ниј |
| рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим прес |
| ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S |
| p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте |
| сташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-он |
| /p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш |
| го жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, ни |
| а и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт м |
| ру.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за |
| и неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више |
| и.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, о |
| као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једног |
| рага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Си |
| Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило |
| /p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу бил |
| .{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} В |
| томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао ј |
| а огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p |
| ја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело |
| ородице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику |
| ло и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отв |
| — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ниш |
| сти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку |
| и умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изи |
| упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове |
| а ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — в |
| — Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће д |
| раво?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да |
| анство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она се |
| ђе на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... |
| </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речи |
| тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као |
| траг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S |
| че излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се |
| еве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде нико |
| радити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, извр |
| дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу |
| бом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред са |
| оњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој |
| </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром |
| .. </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала |
| ам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је |
| убио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, |
| амо тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј ко |
| азасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни с |
| их никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим |
| о од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — реч |
| ма треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда |
| васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више вол |
| ене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао |
| } Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам |
| е и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав |
| ти — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па реч |
| у је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} А |
| дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу |
| по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође |
| лана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. |
| иће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево м |
| ије!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да |
| га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Л |
| бро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није п |
| </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p> |
| дбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његов |
| о на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо |
| о! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повик |
| и. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тико |
| не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да |
| в; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — ре |
| е крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче |
| ече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од |
| !{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више ост |
| <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понаша |
| а срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше |
| Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се вр |
| арумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њени |
| ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} |
| ке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште |
| се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Поглед |
| онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се наву |
| ца на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и |
| } Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник |
| ула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — ш |
| воту.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, је |
| нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила заста |
| {S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао паш |
| .{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ |
| рушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, |
| о га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико |
| ..{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био најв |
| аш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— |
| се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им |
| подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница |
| ИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се |
| не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; |
| и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је |
| ...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на с |
| га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана ка |
| говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уст |
| <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојиц |
| Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га |
| ајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{ |
| рстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситни |
| олако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену |
| можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка |
| у се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту |
| > <head>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S |
| де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p |
| бати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе |
| и руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси |
| ..{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелиц |
| веку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговара |
| к.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, |
| !...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози т |
| уђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси |
| небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> < |
| би морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот чов |
| рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} |
| ок је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одву |
| не, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком по |
| би дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он т |
| </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазит |
| је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпу |
| лену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је |
| <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је пре |
| поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш бл |
| локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да н |
| — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избија |
| после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И о |
| дног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасо |
| у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што им |
| уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па с |
| јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше д |
| деше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико г |
| енути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што |
| по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусн |
| налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као |
| мо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи т |
| ви водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка то |
| >— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> |
| ину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То |
| ашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па |
| нке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази с |
| вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин н |
| онети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... < |
| а у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља |
| ош беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га у |
| — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— |
| са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — |
| >Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{ |
| укама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати |
| у оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затво |
| де... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и паз |
| Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. < |
| ад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари |
| пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништ |
| а, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дак |
| дарити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у па |
| ...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија |
| а густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потреб |
| нко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела |
| авлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што |
| ежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засави |
| акоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима |
| рабио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. |
| ле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> |
| на се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиок |
| и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> |
| ачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде |
| во! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то м |
| ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, до |
| шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, ого |
| . </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кр |
| апита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је |
| S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — зап |
| ст... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{ |
| ти ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће |
| Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам см |
| , али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гле |
| пајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста |
| Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш не |
| чима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам ви |
| ло па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка |
| збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и |
| дновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p> |
| еп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, ха |
| — А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој |
| а води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> |
| је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо |
| <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица |
| несу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотер |
| >— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и ст |
| ли уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све |
| ... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људим |
| еше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута |
| — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуц |
| е коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p |
| о бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити |
| <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је и |
| <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам. |
| >— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, |
| и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} От |
| сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад |
| њавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео |
| њи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до С |
| о па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена |
| илу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Нијед |
| ну... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртло |
| задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по ра |
| 63_C1.6"> <head>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде |
| во ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и |
| е Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш |
| ...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!.. |
| мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сут |
| н је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин |
| је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја |
| .{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а т |
| ра!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињск |
| нуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лаз |
| ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки |
| де читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си удари |
| о да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} |
| води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићеви |
| .{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ва |
| оденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом |
| д с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану |
| ш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турс |
| ајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њ |
| да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти |
| . </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p> |
| ама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су запод |
| таху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и к |
| леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, |
| и ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече |
| њицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше са |
| један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаш |
| ди, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, с |
| седоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби |
| дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешава |
| нитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар ј |
| , колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј |
| бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови |
| људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше |
| богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам |
| а...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној стран |
| везаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко |
| /p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S |
| и утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако |
| ше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по |
| <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усн |
| свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Ч |
| p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! |
| он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; ј |
| од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па д |
| и је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} |
| он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек З |
| лушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа |
| сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он |
| што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца |
| /p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више |
| му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </ |
| олива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубил |
| Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> < |
| Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад н |
| <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Ст |
| де причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом |
| поведа он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викн |
| </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погл |
| превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — |
| лоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — |
| > <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довик |
| ст, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће |
| пић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати |
| ко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се зап |
| и рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећу |
| ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 св |
| чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{ |
| ни попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који |
| ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како |
| <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до |
| Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Је |
| победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, |
| заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Мило |
| секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди |
| ше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћућ |
| упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало |
| , и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци |
| есто. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то |
| дничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, |
| </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли |
| е ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за |
| тише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрим |
| ну дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћут |
| И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. |
| ка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погуб |
| екако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </ |
| м плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај |
| у страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна |
| ац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Сл |
| куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве |
| } Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. |
| а готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, к |
| ожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами т |
| предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Ш |
| и веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на |
| у узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све |
| . </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху свако |
| м јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p |
| ој војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} П |
| шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су |
| га и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и пре |
| пића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} |
| ије имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у сво |
| о из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова |
| ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се ок |
| свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— |
| че да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми |
| на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо |
| м. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба чове |
| ош једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде |
| Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} |
| адите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се д |
| ти а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p |
| онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p |
| четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јунач |
| p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док ма |
| а можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако ст |
| </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те н |
| уреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </ |
| не него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p |
| лом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хте |
| , узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дрен |
| х! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзано |
| >— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... < |
| ово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— |
| п. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па ид |
| стаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим ч |
| и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној |
| а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је бил |
| е учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке з |
| и издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али |
| оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} |
| ма много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али и |
| де гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо |
| p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p |
| аву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и в |
| му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска |
| Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и |
| Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурче |
| беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју |
| шај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако н |
| ћи натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека |
| абачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се |
| погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </qu |
| рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тоб |
| . </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикују |
| застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући ка |
| едан буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазна |
| не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледа |
| мори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Деви |
| ају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> |
| инути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убит |
| А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него растав |
| , како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ј |
| ...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом |
| поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело суб |
| ли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио ње |
| Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од он |
| зела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Ла |
| сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{ |
| ати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рође |
| ушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и |
| Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у само |
| румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти зна |
| е најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те ви |
| сти и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Ста |
| залуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од с |
| </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њ |
| не харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </ |
| мео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната... |
| мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се |
| рећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар |
| у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... |
| . </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није зап |
| ве турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у |
| који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам т |
| жена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, а |
| надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако прија |
| ему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поч |
| >— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, |
| ли, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загле |
| о, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч. |
| </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... |
| !...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се камени |
| <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хт |
| га.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опа |
| ка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S |
| н не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се ује |
| вети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао. |
| емо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — |
| а бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шт |
| Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!.. |
| .{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што |
| јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који |
| ити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закув |
| звати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да нек |
| ној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. < |
| из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву |
| оложен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку |
| ише у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и |
| ко га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих с |
| — Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућ |
| му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце |
| аш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети |
| иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — |
| Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да г |
| рзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти м |
| родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је |
| , опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је |
| Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бар |
| омаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанп |
| . </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми |
| али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп |
| е осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> |
| знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп с |
| } Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А |
| и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Т |
| ану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p> |
| овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бит |
| </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова па |
| даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, |
| .. опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{ |
| те; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само к |
| ни је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— А |
| о, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> |
| > <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро де |
| ... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш к |
| {S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> |
| ? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— |
| о: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> |
| илошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овиј |
| p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S |
| да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељс |
| бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне ша |
| ђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Мест |
| — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели За |
| си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а |
| енима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити |
| то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамба |
| } Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p |
| } Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кућ |
| добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчи |
| ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, др |
| а, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облеће |
| е!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти |
| >— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. |
| и мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса ха |
| их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко |
| и буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у |
| — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p> |
| не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на |
| о се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта |
| нков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— П |
| лиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - |
| ац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке |
| за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{ |
| јага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изи |
| Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напос |
| драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те прим |
| р си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему |
| аков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Д |
| не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па |
| живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше |
| стаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. < |
| само, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на л |
| ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себич |
| ата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га ј |
| едан другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то |
| та али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и |
| пет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кмето |
| и за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{ |
| S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу |
| ше хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме |
| тицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници |
| {S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су д |
| а Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га |
| није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: |
| дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. < |
| кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та |
| пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да |
| >Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на ку |
| Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки |
| , узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се |
| чва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на |
| еба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућ |
| > <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где |
| /p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може |
| и Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело |
| слио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е |
| <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Ара |
| воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и |
| ећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p |
| и паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањ |
| p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара |
| тивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, |
| бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко р |
| Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола ид |
| та да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> |
| l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојим |
| ити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему ч |
| вршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </ |
| S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало ум |
| овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже |
| му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, о |
| е нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и |
| ...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — |
| } Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са |
| да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се |
| — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} |
| појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Она |
| и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и |
| ћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се о |
| и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије. |
| амо данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. |
| , стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчин |
| тац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лиц |
| иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} |
| жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га зд |
| ањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезн |
| ..{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на он |
| се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се он |
| p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Завр |
| Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут |
| у без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху |
| ивели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре |
| <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Б |
| о. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахн |
| длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринк |
| неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бог |
| оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћ |
| шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са за |
| ад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући ни |
| </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и з |
| како свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку. |
| оже. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Са |
| Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда! |
| ... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, упра |
| им што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише с |
| а опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише. |
| ече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> < |
| са. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тре |
| д кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане риб |
| >— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата |
| голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p |
| кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у |
| >— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења |
| а, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква раз |
| ју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— |
| ка грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поч |
| . — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... |
| } Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече нека |
| к, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро |
| ђе. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здр |
| он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> |
| т ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — за |
| онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гл |
| а ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно ме |
| и, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беш |
| ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. |
| аки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, |
| отребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо |
| њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у со |
| ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — |
| у претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| >Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? |
| > <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео |
| чињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бр |
| трча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, |
| </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... |
| рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, |
| д га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, с |
| вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? |
| ко и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много |
| мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p |
| е дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући |
| ио већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео |
| >И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мањ |
| 7"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан н |
| толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улиз |
| p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде нас |
| Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И поч |
| де те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он по |
| Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па |
| емој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отим |
| И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ноги |
| мо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спр |
| } Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом с |
| иде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече |
| на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{ |
| м! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто |
| махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није наша |
| оћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима |
| p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено |
| акао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог! |
| — Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је |
| и моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мис |
| сне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} |
| уштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхт |
| <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немо |
| че и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близ |
| н оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на |
| ишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> |
| већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше |
| . </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чује |
| p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше |
| /p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p |
| м ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Ал |
| . ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече |
| он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: |
| а врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шик |
| ио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разгов |
| се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, о |
| а праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше њего |
| њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </ |
| Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{ |
| а удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алекси |
| ри у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> |
| човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин гла |
| ћи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> |
| неражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо на |
| димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какв |
| {S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једн |
| p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их |
| отребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врл |
| p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечер |
| чујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! |
| јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је |
| S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили |
| 25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{ |
| ућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Е |
| ишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнез |
| своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — |
| <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И опри |
| ипази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви |
| <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала т |
| </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети |
| А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А |
| .. </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са |
| де терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опе |
| е своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је |
| ше. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. |
| а се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љ |
| Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да |
| </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та |
| и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако |
| у очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, о |
| ад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p |
| вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио |
| ала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} |
| ђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих. |
| како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{ |
| ло, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом трену |
| и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућа |
| је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, см |
| ступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми |
| ка месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна ру |
| } Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће |
| .{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велик |
| им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад |
| пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му зат |
| су водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Ка |
| ругим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, ко |
| е, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је |
| рен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераш |
| силе су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, |
| ! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певал |
| Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио |
| — Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само |
| хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па |
| ера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и по |
| двуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сен |
| треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </ |
| богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за |
| своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p |
| p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станк |
| {S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар |
| </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну гла |
| че Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да ма |
| им очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, |
| ала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на |
| додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и до |
| ва јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на |
| се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — пок |
| <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p> |
| ви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дев |
| у, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако |
| на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с |
| рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том м |
| на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. |
| е се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајду |
| а љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је |
| не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути ри |
| душна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај руп |
| је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. |
| у читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p> |
| ен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово |
| забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћ |
| претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> |
| p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили п |
| ави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, |
| дати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му |
| оружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло дос |
| та смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не дојед |
| иједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Ц |
| хиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на |
| којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне |
| му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак морад |
| Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... пл |
| је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S |
| огледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> |
| <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме ка |
| >— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и ниј |
| Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ход |
| ица није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онд |
| е моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће слас |
| срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуна |
| етује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> |
| и му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p |
| C3.5"> <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и кр |
| без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајах |
| } Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да |
| Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе н |
| it="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан вета |
| да као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Стр |
| јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор бе |
| ло.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. |
| : </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стр |
| где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>С |
| незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То |
| м заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{ |
| к има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (д |
| за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а |
| а није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} |
| ава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао пр |
| ..{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изусти |
| ој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије |
| ...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им д |
| у. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по м |
| Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!.. |
| е, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами ис |
| {S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у г |
| пусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из д |
| пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а о |
| аше оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} |
| и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пре |
| ет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соко |
| } Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко н |
| S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасја |
| ла издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p |
| зваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше по |
| , али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— М |
| о зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се сам |
| пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око ње |
| да. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — |
| влији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али |
| и у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда к |
| атно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, |
| то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у л |
| тује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је зна |
| и достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо. |
| , а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше.. |
| шку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — п |
| да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се нап |
| Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њег |
| весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја види |
| ad>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога т |
| 23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Ов |
| зговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p> |
| очи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном |
| ло од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопит |
| ао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он |
| ико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руц |
| а им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси |
| p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице |
| о год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми ј |
| да дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог се |
| гата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад |
| нога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А |
| замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни траг |
| одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни сно |
| аринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он |
| им очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше с |
| p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур |
| в материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> |
| вати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчат |
| жином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p> |
| мунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљ |
| разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се |
| оље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се |
| дари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет... |
| ад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у ко |
| аници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман |
| без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{ |
| сне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се јед |
| безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ни |
| ер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!... |
| атле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и |
| ке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> |
| у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо |
| ршину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бе |
| суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p |
| е он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити |
| је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хлад |
| гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума |
| <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова ве |
| отеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је прос |
| ... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазарев |
| м ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пеш |
| суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу |
| у јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не |
| с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после |
| сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о ње |
| та је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p> |
| Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Ј |
| ори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити |
| ичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами |
| <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди ње |
| радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. |
| жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, |
| тије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </ |
| а нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зоб |
| глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... < |
| д собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва миса |
| проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — |
| ивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и |
| рашан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је |
| шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као ок |
| ? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и в |
| еднако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је |
| еме његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и уме |
| тају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смеш |
| би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради по |
| </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subS |
| екоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети |
| аустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никак |
| /p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— П |
| ђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на с |
| о, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш. |
| Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спрема |
| ђе шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова |
| ије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац |
| аласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> |
| ј трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опкол |
| мерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака” |
| } Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме пр |
| дног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; |
| ије ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери |
| ..{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: |
| г маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> |
| ити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, |
| , иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!... |
| грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао |
| ћњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} |
| е болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „С |
| ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, |
| ? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на ње |
| Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до вр |
| ављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви |
| он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </ |
| ...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро пог |
| Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> |
| нков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Каз |
| аквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p> |
| ру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p |
| гавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У го |
| амо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми |
| Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пар |
| нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И |
| била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковач |
| <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки |
| даше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши |
| љила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! |
| Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових |
| /p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га муч |
| се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> |
| </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? |
| земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче |
| о још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — С |
| ако замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} |
| еки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђ |
| </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у |
| о кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Сусед |
| .{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше |
| молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира р |
| амо пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође гото |
| > <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубр |
| S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— О |
| цу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> |
| Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласов |
| се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде д |
| ју.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачв |
| н стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} |
| га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван ус |
| не! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје мес |
| на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јан |
| . нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — ц |
| би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га |
| као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p |
| Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред |
| Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде вик |
| косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} За |
| отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, |
| лно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спал |
| се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!.. |
| зали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p |
| јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има |
| инио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— |
| рзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног д |
| лаве погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шт |
| ражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ |
| који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као д |
| те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Стан |
| рилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде |
| гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Трид |
| сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао |
| алаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи г |
| та преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... |
| да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Мар |
| де трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p> |
| е у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прила |
| S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама |
| дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, За |
| ћа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака т |
| ад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!.. |
| сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти |
| ! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој! |
| тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p> |
| него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пођ |
| одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Стан |
| илоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дич |
| </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{ |
| але у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није зна |
| полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па л |
| је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју ку |
| Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па |
| И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом ш |
| д дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говор |
| .{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— |
| дахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија |
| и и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p> |
| . </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он |
| чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... |
| пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... поср |
| ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са |
| у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар |
| је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар в |
| тео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> |
| </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p> |
| вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, |
| И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој |
| јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чин |
| људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђит |
| је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела оч |
| да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Уби |
| де му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он виш |
| аде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прик |
| запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао |
| ...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p |
| наш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} |
| и овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. < |
| мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потр |
| , Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, ба |
| нкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се ве |
| , па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га ј |
| ући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив д |
| > <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева |
| лине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није прима |
| S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!.. |
| шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p |
| е се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... |
| оје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— П |
| <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div ty |
| пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја |
| <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе |
| /p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко |
| Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p |
| а сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су |
| ни-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p |
| звони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи р |
| ш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Он |
| м видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хас |
| однесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај |
| p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правц |
| ц, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам жу |
| жио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину на |
| сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Муја |
| рдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш пре |
| неш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... |
| <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укора |
| нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богам |
| заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће |
| ..{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет ско |
| p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А ка |
| } Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је доб |
| а кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зград |
| ка мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> < |
| де се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} |
| ..{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскоп |
| ту.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, а |
| <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред |
| ацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја т |
| S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као |
| </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти |
| е најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div typ |
| га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — ре |
| а је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Ста |
| омиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару |
| тио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! |
| оји ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дош |
| смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бо |
| не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, |
| рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја |
| <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? |
| сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као с |
| све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе |
| Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извида |
| азговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво |
| д мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим з |
| дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Ј |
| ало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се о |
| а, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Када |
| p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куд |
| леда му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. |
| е Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p |
| {S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па р |
| то више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} |
| Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу |
| е... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, а |
| </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хте |
| рске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као с |
| асе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече |
| S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га п |
| екај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> < |
| а.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, |
| . </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Тур |
| .{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> |
| ару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — |
| >— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Н |
| , придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврља |
| и од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољст |
| пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди |
| <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се |
| <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелен |
| >Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Ју |
| учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао тво |
| вори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Уч |
| Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Ма |
| вамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је пов |
| И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети к |
| чинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде кап |
| е брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те |
| најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе |
| ери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} |
| КРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! |
| ило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у |
| зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста.. |
| Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па |
| и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско |
| онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад б |
| за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли |
| } Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство |
| нко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душ |
| ..{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранит |
| p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор |
| еву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо. |
| </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он |
| инама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала |
| па Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева ка |
| јатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам |
| ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио |
| уљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како поста |
| азар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да |
| н! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га пове |
| но лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па с |
| <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лоп |
| . </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам м |
| но време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и |
| где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— |
| му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео |
| ану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? |
| ти у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби |
| > <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа |
| </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} |
| {S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p |
| р бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци у |
| ође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p> |
| p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је н |
| . </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко |
| . </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не |
| >— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— До |
| де преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме |
| има. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Хар |
| /p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да |
| стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гле |
| ења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко |
| оћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба |
| у... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдем |
| >— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмиц |
| ђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређ |
| е... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче |
| игао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!.. |
| о се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зе |
| а је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он д |
| {S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </ |
| .. </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} |
| ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остат |
| } Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже гл |
| шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ |
| ушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота њ |
| ад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са |
| само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије ка |
| изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упи |
| p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: |
| S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га шт |
| ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих с |
| </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> |
| инуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам б |
| </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано |
| т, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке... |
| а да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и ш |
| с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да |
| p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу |
| ек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> < |
| ај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети |
| је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је |
| стоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — |
| колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада |
| унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и у |
| и, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и |
| ва жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао.. |
| едох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви ур |
| дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и о |
| та!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, д |
| да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву по |
| у? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... |
| бви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само к |
| .. </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука З |
| че му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више |
| дове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећућ |
| </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено ј |
| нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> < |
| ..{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива |
| Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> |
| обро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, |
| > <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он в |
| о се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронаша |
| а мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— |
| стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко |
| ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору до |
| и боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} П |
| гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! |
| И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћ |
| Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану. |
| ити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} |
| ј.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. |
| дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврз |
| инуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је |
| ш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као |
| </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој |
| >— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Тур |
| о песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јели |
| лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дан |
| p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> < |
| тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: у |
| ети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њем |
| > <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку ње |
| о вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, |
| S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурну |
| и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо јед |
| рају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с прол |
| њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Завр |
| ог волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет |
| а бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост доди |
| рушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </ |
| Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p> |
| ише вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали |
| идржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </ |
| поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверски |
| му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је |
| он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта |
| , болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле укр |
| љно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он |
| други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже |
| е... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хте |
| вало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А |
| ра!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати |
| !...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде |
| то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{ |
| {S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно |
| и ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} |
| у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде од |
| о мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и г |
| S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима гр |
| куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу |
| Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И |
| уо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да зна |
| а... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! |
| му; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао |
| ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће г |
| амен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној м |
| којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две се |
| S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође |
| р створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном п |
| Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам |
| азда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... |
| истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Он |
| субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? |
| и!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке. |
| нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја |
| че Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био б |
| да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седн |
| и се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти |
| p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се заг |
| праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се н |
| ху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћ |
| Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из ч |
| Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати |
| о, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости! |
| его што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— |
| </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на па |
| <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} |
| викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себ |
| опи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губер |
| p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те |
| <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га на |
| Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао н |
| е јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног |
| >Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> |
| им, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан п |
| је.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он сед |
| ..{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу с |
| Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна сл |
| ти!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу |
| — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама |
| вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ћ |
| S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пу |
| оше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је б |
| гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </ |
| ао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти |
| наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити! |
| p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на њег |
| итву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже |
| нас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} |
| Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ |
| рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. |
| ече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису уј |
| ије лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S |
| озналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S |
| <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — зап |
| о последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи |
| они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лаз |
| p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је |
| и теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље д |
| , а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p> |
| че: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и с |
| </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се з |
| а суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама |
| ко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гд |
| у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде |
| је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме |
| драви... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непо |
| p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу |
| иштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?... |
| га се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). |
| о-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљ |
| ина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину св |
| га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{ |
| </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стад |
| Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима од |
| ов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наив |
| {S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља |
| и!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачуд |
| > <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, про |
| де замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага |
| Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери сед |
| чине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да исп |
| атак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу? |
| Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече |
| <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кор |
| е. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> < |
| сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од |
| </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непреста |
| шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједа |
| од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурд |
| не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Сре |
| <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта ми |
| ајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затво |
| ше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— |
| вица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је пр |
| н моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи |
| човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледа |
| у растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да би |
| ашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се д |
| . </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не б |
| а подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, |
| ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са све |
| је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба |
| ајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</ |
| ђи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши |
| е не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених гл |
| знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, |
| се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. |
| ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже |
| </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Ст |
| је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </ |
| је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов п |
| кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а |
| бију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. < |
| ш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахран |
| мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „ |
| аса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: |
| ош данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} |
| } Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!.. |
| есрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!... |
| .{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто |
| леда разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин уд |
| Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, д |
| би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред. |
| говарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од каме |
| е ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с |
| Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред |
| Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опал |
| амо један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад м |
| ми га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>Ј |
| </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} |
| жиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком |
| рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копр |
| Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога |
| несе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све в |
| е твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га |
| ић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— |
| другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма |
| аче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p |
| ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам виде |
| му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l |
| <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га |
| чено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посади |
| а му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ве |
| е!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави |
| Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она ма |
| > <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотат |
| </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде |
| карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој |
| о шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може и |
| смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S |
| пашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино с |
| >Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његови |
| ну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! . |
| /p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дођ |
| ва док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Н |
| оп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, бр |
| и се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ћ |
| ај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треб |
| <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и |
| речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> |
| .{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Каза |
| инко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се с |
| одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и |
| иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. < |
| } Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одо |
| ла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као миш |
| м сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријате |
| ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече суба |
| </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} |
| Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Н |
| и се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је |
| д друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледа |
| Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас |
| ш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби свет |
| !...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану |
| о.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. |
| гићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p |
| и лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не |
| ије кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбран |
| и, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће |
| се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га н |
| ицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад |
| ладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити ов |
| док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав.. |
| ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: |
| сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба |
| а. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш |
| гано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чарш |
| лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— В |
| вине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат |
| пићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту наста |
| </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лаз |
| није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> |
| орити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја са |
| ... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{ |
| Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро ч |
| ти с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је л |
| човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек т |
| што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он г |
| вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— |
| че читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — |
| е!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти рава |
| траг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгуби |
| ни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— |
| ио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на |
| пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и по |
| у свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга |
| на не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше |
| р, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очи |
| он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар |
| танка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Поп |
| му, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не за |
| </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом г |
| о усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p> |
| руговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} |
| најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба с |
| рсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </ |
| О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неко |
| , јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} |
| ве ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрља |
| игра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора на |
| </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} |
| старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довече |
| субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из |
| , па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка |
| оше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>О |
| p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега |
| о се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А |
| руго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то |
| {S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао |
| ју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји с |
| е то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће жив |
| уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га |
| уће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> < |
| — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а тол |
| срете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким по |
| о, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце |
| шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест |
| ућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му |
| ...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јели |
| о је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао ј |
| га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти ута |
| колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и пој |
| , а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} |
| ху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне рад |
| епало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очи |
| и мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао. |
| зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Сме |
| ио кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} |
| аш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— |
| ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би |
| је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! |
| о сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше до |
| ао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Б |
| рестрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погл |
| , па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја |
| да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продира |
| рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех игр |
| о узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други п |
| ије могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Марин |
| . </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему |
| рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с |
| он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како памет |
| чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је ба |
| хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то к |
| } Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете |
| head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од ра |
| диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, бл |
| а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. |
| под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао |
| јпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га с |
| ...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као |
| ло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се |
| ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете |
| ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је н |
| је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> |
| </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише |
| >И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом |
| и му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очек |
| трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек и |
| ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пуст |
| „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде |
| ...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само д |
| елица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне |
| е са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну с |
| и, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међ |
| Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понуди |
| Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То ј |
| Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p |
| p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила по |
| гима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед |
| зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њез |
| ега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{ |
| се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи |
| то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излап |
| и Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле... |
| } Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лаза |
| ним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} О |
| то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста. |
| ажило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим |
| Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јури |
| ! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, |
| азвукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> < |
| ..{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће |
| чи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући |
| Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погу |
| на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору о |
| удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он |
| кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља |
| цао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја |
| екну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит |
| и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобар |
| одитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је гр |
| ичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташ |
| Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о |
| жђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова д |
| опу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли д |
| што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која |
| а је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао |
| д у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он |
| шта зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање |
| ли освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нем |
| коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лага |
| е око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Ст |
| Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан |
| ..{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа п |
| </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} |
| на, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p |
| ом, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задр |
| .. вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, |
| а углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче |
| већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би н |
| ита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? |
| </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа... |
| <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљ |
| и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку уч |
| Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао |
| Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо |
| три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече о |
| и си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на |
| ребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветни |
| о змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталц |
| је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а |
| мпов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Не |
| акије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — |
| ве то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је и |
| /p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта с |
| у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у |
| .. </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, |
| з главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би |
| испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— |
| инути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбиј |
| /p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! < |
| теде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... |
| Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад |
| творише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити |
| <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети |
| орбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!. |
| што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синиј |
| ругим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче |
| авње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, |
| че које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> |
| Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о ње |
| ида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о с |
| во, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид о |
| p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека |
| ма...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар |
| о оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко |
| нем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И га |
| ше може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; х |
| — Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S |
| еси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> |
| га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, ам |
| } Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, |
| он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лаг |
| вет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом глав |
| </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сј |
| ..{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Ив |
| /p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и как |
| – А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погле |
| — Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад |
| p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли кол |
| о што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то с |
| а грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — о |
| а застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устакла |
| аше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Ж |
| </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св |
| ости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело |
| да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— |
| које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то ме |
| ? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је |
| бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p |
| аболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни пр |
| не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не |
| стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је |
| ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи |
| сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту у |
| рело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега |
| е!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њег |
| есе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли он |
| приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слу |
| — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Су |
| , јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубин |
| пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapter" xml |
| уди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и ус |
| варити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота |
| гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p |
| истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не и |
| .. </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих зам |
| а роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или |
| ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог.. |
| аву на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Ива |
| заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станк |
| ладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, ком |
| веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном поку |
| виле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... к |
| мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном |
| меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и |
| {S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!.. |
| ...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим |
| то, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац |
| <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе |
| </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би де |
| и.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни |
| посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, о |
| био сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је поср |
| Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми |
| ти док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Које |
| Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Го |
| у и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... |
| обру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пл |
| И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговор |
| о је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари |
| и ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам по |
| као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана к |
| — Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче |
| ршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Шт |
| је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кро |
| бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} |
| > <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом |
| — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја ва |
| ук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се сврша |
| гове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини к |
| и као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред н |
| !...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влаж |
| ао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, |
| си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? < |
| егова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Бе |
| е то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>С |
| S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће н |
| ију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предад |
| {S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то |
| Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па р |
| рут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те по |
| му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p> |
| шта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свак |
| l:id="SRP18963_C3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и |
| } Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, поган |
| оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га уг |
| ити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећ |
| дмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава дон |
| ачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он бр |
| дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не |
| беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p |
| комеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас |
| танко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станк |
| а види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све о |
| наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушки |
| нда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? < |
| у ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови |
| е. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, |
| је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после |
| великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p> |
| седе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он |
| о му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </ |
| Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — у |
| !{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи п |
| <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека дове |
| а?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва |
| обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p |
| S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те поп |
| к!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разгов |
| а Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очек |
| на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува |
| Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена |
| жемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, |
| > <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! |
| .{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква |
| ема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p> |
| мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Ба |
| а кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш бо |
| би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело |
| лато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p> |
| е крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, |
| <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> |
| ај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> |
| . </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на д |
| p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе. |
| може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Кр |
| </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. < |
| себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онд |
| рио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево |
| жити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо |
| атић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише |
| и кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у |
| вију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампо |
| } Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? < |
| нком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше |
| којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га |
| о, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p |
| има...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је |
| у Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам |
| увши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Н |
| ости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи |
| Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по |
| бегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p> |
| глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из |
| диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог т |
| ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једн |
| >— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још с |
| о просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене с |
| ебе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p> |
| Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим. |
| ите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па |
| по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p |
| p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро! |
| p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да ј |
| ећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера |
| авши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра че |
| /p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обеси |
| совка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на |
| родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изна |
| ара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дет |
| зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређи |
| Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар с |
| Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, |
| ашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далек |
| ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Е |
| ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Мол |
| егнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у |
| } Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућ |
| оленице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... < |
| ека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, |
| Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без пого |
| </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутов |
| да нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} |
| за шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим бр |
| је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало! |
| head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар с |
| </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наје |
| залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржал |
| о. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> < |
| !...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у соб |
| сам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? |
| али!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} И |
| {S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чу |
| ају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи |
| а путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S |
| оји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плашто |
| ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубра |
| е по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p |
| те — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се |
| реба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} |
| авка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити |
| Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те |
| те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да |
| еч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али |
| по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Кр |
| пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да |
| има сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У |
| ана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађ |
| зару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> < |
| крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не о |
| аших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — |
| о?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито за |
| иде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — вик |
| неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо л |
| е...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као он |
| сла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило |
| сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> < |
| .{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело п |
| {S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те |
| никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} За |
| и башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> |
| он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} |
| ападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је ста |
| оњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subS |
| и удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S |
| . </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило ј |
| ма који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа т |
| ..{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по |
| </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено |
| ивота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подга |
| /p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! < |
| Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p |
| >— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога ве |
| љно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи пра |
| аше сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано |
| сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су |
| главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма гд |
| арце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не |
| шка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> |
| били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Мар |
| </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!. |
| зара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменим |
| то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разум |
| пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, |
| јат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато |
| ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три |
| > <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га |
| етнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, |
| > <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчин |
| ћаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му ј |
| лостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p> |
| Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања о |
| хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше |
| може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S |
| .” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руш |
| рине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му |
| о...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоћ |
| зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрек |
| главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио |
| <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је |
| коро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло |
| једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од |
| дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, |
| е иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрада |
| не се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — |
| <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као шт |
| отив њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дуж |
| њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде гл |
| ме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа |
| их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пош |
| када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти |
| бица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је с |
| на рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових |
| е посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> < |
| ека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Завр |
| ом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p |
| } Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ам |
| анас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — д |
| м људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и он |
| има оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима |
| и.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| >И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће |
| >Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после ду |
| прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па |
| ружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, д |
| ај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва |
| у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о ј |
| рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S |
| >У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп пог |
| ма...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе |
| >— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и |
| S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо |
| ! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао |
| твари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар |
| </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана |
| а тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуш |
| ку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за д |
| део!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Ниј |
| це као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. |
| вати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то |
| е хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп зб |
| p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си не |
| ..{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на дома |
| глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обо |
| а напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго |
| ног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај |
| е је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут.. |
| } Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује узда |
| ч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао он |
| ли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се н |
| судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што |
| } А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да |
| могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се ра |
| узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} |
| ш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И |
| несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: |
| ори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се не |
| ла заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У трен |
| S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верује |
| ..{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак |
| — Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их |
| ..{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </ |
| >Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријат |
| има чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упит |
| њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад |
| јеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, |
| ше не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохват |
| тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p> |
| > <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић.. |
| цила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p |
| Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p |
| аш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече |
| ка пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, сна |
| е церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам |
| је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, к |
| веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} |
| срећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом св |
| ...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Пог |
| ху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шана |
| е богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп. |
| — Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни |
| у муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </ |
| Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И по |
| — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година ж |
| та... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило веро |
| еком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да |
| ... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати ср |
| Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </ |
| рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због ме |
| ољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зат |
| ече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе |
| има и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је п |
| S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта се |
| оде? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, |
| <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу |
| криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> |
| <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па п |
| еку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да |
| а хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па |
| !... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о неко |
| џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар |
| . </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смеш |
| ћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и п |
| иљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час неста |
| снику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну |
| </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је |
| га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} |
| ге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> |
| узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, |
| идео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, та |
| се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а н |
| не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бит |
| анцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање |
| , Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису |
| ису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чин |
| </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био |
| е предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p> |
| саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим саве |
| ма!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам с |
| учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору |
| о сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад |
| што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само су |
| ту беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Да |
| оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка |
| ратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за |
| Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове д |
| ли му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... |
| p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прек |
| а то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико ка |
| то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје |
| о...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад |
| оцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвож |
| а се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештил |
| цем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог час |
| илом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је |
| желео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајду |
| нко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што с |
| ешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и зам |
| ласима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Бо |
| ог погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!. |
| нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати р |
| Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада бил |
| апну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта |
| мо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и д |
| у да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он |
| Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, |
| ама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све м |
| во однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... < |
| сећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца д |
| царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ј |
| е и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шу |
| рођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брб |
| и, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S |
| — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло ј |
| ових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само |
| о жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш пр |
| тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом |
| старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке п |
| <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Мари |
| а чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци д |
| се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки д |
| евојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих |
| ају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти |
| а оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била |
| <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p |
| ива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дука |
| е само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судим |
| ера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{ |
| и на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко ода |
| зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече |
| не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног |
| јеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} |
| него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђ |
| чати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у |
| љути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не |
| речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ни |
| .{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало над |
| ба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </ |
| приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који |
| Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. |
| а га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти н |
| дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... |
| и? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није ник |
| стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! |
| Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— В |
| > <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак ч |
| цати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио |
| Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гу |
| , али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерње |
| исли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да у |
| Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А за |
| е на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа ње |
| д ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјек |
| у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица диг |
| у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си |
| пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти |
| аве, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> |
| нко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> < |
| и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је |
| начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— В |
| то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Наб |
| аде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пут |
| } Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послу |
| обарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако св |
| нез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана С |
| ло, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва дана |
| иковцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни |
| и само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говор |
| од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... |
| о... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је |
| ве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике.. |
| да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Ј |
| !... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њ |
| живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво |
| њишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао п |
| ут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p> |
| се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко л |
| .{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p> |
| .. </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече |
| — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963 |
| о развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} |
| уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, т |
| онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се |
| лико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </ |
| е јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, |
| чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И мла |
| разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с |
| о врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те о |
| S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Мил |
| и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> |
| и дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми од |
| о једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса |
| о му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро п |
| до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Ње |
| иђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад г |
| !... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Над |
| Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не |
| ..{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то не |
| јим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је |
| ...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни з |
| ? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи |
| не или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за ње |
| преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{ |
| Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јес |
| а, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чек |
| ?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! |
| познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па н |
| јех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— И |
| душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица |
| се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га мет |
| у напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен баци |
| колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе |
| силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо ш |
| роси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S |
| } Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> |
| не, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим |
| су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— |
| </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не |
| у их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну |
| p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сим |
| ! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је н |
| на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му |
| ...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван и |
| е се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану |
| д њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{ |
| .{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а |
| га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим |
| тарим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише |
| ешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаћ |
| мо Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га |
| ?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; |
| p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздр |
| . што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и |
| ред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста |
| де под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — о |
| се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке... |
| срећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црв |
| ен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Мари |
| .{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око |
| аједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће |
| чи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. |
| чију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— |
| ако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад |
| шманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најп |
| је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и |
| ислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, |
| бро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим |
| замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се |
| та”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подв |
| о је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за ча |
| та да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> |
| S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — |
| ..{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не ид |
| према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њихо |
| амо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, |
| пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба |
| шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он |
| Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па |
| једанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно |
| га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевида |
| н, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он изв |
| и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p> |
| опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али |
| тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп |
| , ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Ба |
| подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше |
| на као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </ |
| врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше јо |
| си уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гу |
| а нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини |
| /p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио раки |
| ...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке му |
| </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да и |
| чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово ври |
| док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата н |
| /p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима ка |
| Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </ |
| поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ик |
| никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ов |
| од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душ |
| ван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и |
| оља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њ |
| га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао |
| лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на |
| а он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш |
| ма!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња |
| тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... |
| јводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред |
| у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби ни |
| е и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се ука |
| p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одго |
| шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који |
| Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све |
| че!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!... |
| Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жен |
| з колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} |
| једаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све не |
| па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Круш |
| дарила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола |
| шна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, |
| н се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Т |
| /p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је |
| ано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Љ |
| Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> |
| око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна стр |
| укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— |
| глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и |
| аве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: |
| аћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није |
| настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића |
| о махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам |
| коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему |
| ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољуб |
| у оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а |
| р.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </ |
| вот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све |
| } Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божј |
| ао да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненад |
| ло, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... |
| њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена с |
| одно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да |
| њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Мари |
| ом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе б |
| зно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљено |
| } Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! |
| бије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он |
| ћи причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери друж |
| ? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... |
| . трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, док |
| ман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{ |
| његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као |
| е би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{ |
| </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. |
| на? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша |
| , честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а ов |
| ну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p |
| тели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега |
| осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да |
| вету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Ста |
| о било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S |
| рио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа н |
| > <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну о |
| трашна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана |
| азити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринк |
| извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све д |
| лео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чи |
| осио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и |
| ко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му не |
| Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља преср |
| е с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги а |
| ело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дига |
| ти тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећ |
| p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радо |
| е добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати ш |
| елео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Нај |
| ишаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихо |
| у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с м |
| .{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети нај |
| е... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо? |
| >— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше т |
| бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S |
| > <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам з |
| т.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар чо |
| вде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута |
| p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај т |
| > <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа |
| , од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштен |
| S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут |
| и. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — р |
| штити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао |
| као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је ж |
| ли сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си |
| ђох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у |
| уби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за |
| Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p |
| удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S |
| рвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилук |
| </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети |
| >— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колен |
| сподару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се |
| <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, злико |
| > <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојан |
| <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Ла |
| ија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека |
| ија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико |
| — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Пр |
| та је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} |
| /p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој |
| плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{ |
| амболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} З |
| м видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка |
| <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — |
| наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> |
| и се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени |
| у.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеј |
| нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му с |
| S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде |
| .{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p |
| стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погле |
| је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не |
| } Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је |
| ? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас д |
| {S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> < |
| о... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. |
| ани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази тво |
| изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} |
| дати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} |
| </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадни |
| тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекс |
| зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегениса |
| арампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} |
| врну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослу |
| а га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва |
| свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} |
| а.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема п |
| <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— |
| те се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари хра |
| ао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете |
| рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где с |
| </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, |
| Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, д |
| лити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве |
| да би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд |
| па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју |
| Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци |
| га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га |
| Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купит |
| Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, как |
| ори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свако |
| је Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби |
| глед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо |
| че Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужв |
| !...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — |
| шуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, в |
| иш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја |
| иш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... |
| ушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Иш |
| > <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> |
| и поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p |
| јести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе на |
| ексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— До |
| ...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S |
| Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да |
| ејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Ско |
| лице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Х |
| Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа каз |
| езде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих уби |
| урци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, ка |
| је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Зав |
| д се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко |
| S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно ис |
| се...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, сна |
| > <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар са |
| до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледа |
| в, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако |
| ећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и |
| а је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше |
| еђу неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали. |
| њенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала запо |
| у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри |
| а звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с те |
| </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно |
| тери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују |
| и један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац глед |
| ан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе гл |
| ле, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је |
| ! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај км |
| оја га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био с |
| а. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се |
| себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним з |
| Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{ |
| бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао г |
| да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p |
| пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим п |
| да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске! |
| и...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменил |
| } Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... < |
| куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе шт |
| ... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван за |
| ло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p> |
| није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест годи |
| </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. |
| тем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> < |
| атко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимиц |
| опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И |
| копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p |
| пути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика |
| лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо т |
| е могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које т |
| це не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} |
| ег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је как |
| рану куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док г |
| ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> |
| страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p |
| пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага г |
| утио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко т |
| казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи |
| нко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од осв |
| очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави |
| едама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p> |
| ..” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда |
| смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа з |
| оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p> |
| е од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као кап |
| {S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гл |
| и виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире |
| ом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је |
| у на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму |
| > <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, |
| га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су |
| ано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на |
| чак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих по |
| енима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је |
| рвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Круш |
| јај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она |
| ћу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, теб |
| имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алек |
| таројком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је |
| еше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта |
| ји сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S |
| неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p |
| ући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити. |
| тап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Ка |
| Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> |
| ановати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало |
| н баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад с |
| неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарамп |
| .{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и |
| естоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поноси |
| и у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не |
| head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И |
| S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише з |
| смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде |
| е одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку т |
| рзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам С |
| <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја |
| љуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђе |
| пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси л |
| — У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p |
| оћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство при |
| чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И п |
| изало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теб |
| Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p |
| а... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце З |
| па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша |
| брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа |
| ан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се ок |
| Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, ал |
| као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Хар |
| ти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зај |
| о дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветуј |
| јету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатаку |
| к, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „ |
| и ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар |
| .. небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је п |
| то предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи |
| мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно |
| м не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из њег |
| {S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> |
| вап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— П |
| твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, са |
| су носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... |
| детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог та |
| о тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа |
| , приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, |
| е су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једн |
| ећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад |
| ни као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... < |
| ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, как |
| о! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако |
| решли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то ја |
| лења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором |
| а, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи да |
| ди:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Б |
| , и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, |
| смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао гла |
| што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши свој |
| и? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type |
| ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале |
| /p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— |
| >Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци |
| његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни г |
| , али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и |
| на и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те |
| се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојк |
| и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, |
| радајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива н |
| и отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пр |
| , прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S |
| и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за пр |
| ламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оно |
| и ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико са |
| је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су ј |
| урима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами пр |
| ...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није дед |
| та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији с |
| ...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} З |
| } Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадно |
| и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради |
| наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не з |
| огледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов за |
| ем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву сне |
| уда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко з |
| зити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћ |
| исам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} С |
| о је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бит |
| о га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, ми |
| елог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а |
| Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да јед |
| о тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{ |
| еш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и |
| о главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... прокле |
| довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” |
| ?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа ј |
| И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— |
| <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из гор |
| м да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури рук |
| >— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— |
| /p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> < |
| , али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. |
| што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{ |
| и речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочи |
| овори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју |
| а, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треб |
| н је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} |
| тка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли и |
| нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих |
| д проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари |
| х санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што б |
| p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом! |
| а.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче |
| ана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека ма |
| о јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? |
| лео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?. |
| ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Н |
| иш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као |
| друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, у |
| га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да |
| хова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полу |
| е главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... мног |
| тао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црно |
| Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само ст |
| то га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Ал |
| >— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену н |
| .. </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских |
| знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си |
| тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука са |
| еда неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спр |
| , као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме |
| дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најреч |
| твац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце матер |
| кла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” < |
| А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на кр |
| дашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, уби |
| ем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни |
| се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је |
| {S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако |
| S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрва |
| нажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, |
| ли су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку с |
| е му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... |
| ом се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </ |
| ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредно |
| ћа Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше |
| Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио |
| поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти |
| о је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш |
| p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо с |
| ше се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? < |
| вања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, |
| и, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па |
| ад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ак |
| га плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе! |
| ори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости |
| p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла... |
| мео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у в |
| ши својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} К |
| <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <miles |
| а хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! |
| ; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у |
| хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не |
| е...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно |
| а као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође р |
| и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени п |
| бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је мног |
| нас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, о |
| јмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, за |
| ум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човек |
| и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели |
| озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила |
| као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио |
| коро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: |
| </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и |
| е! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтед |
| Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја |
| p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеј |
| — А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— П |
| ше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од хар |
| људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов |
| и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p |
| а хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Кр |
| поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он |
| ман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мај |
| ећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не |
| штити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати |
| сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> |
| , и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао |
| а!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио ка |
| сну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S |
| за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Зна |
| ом, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био др |
| .{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{ |
| и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, |
| — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао |
| .. </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, |
| ао станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и |
| {S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрм |
| Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одво |
| и и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклиње |
| ао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све |
| и се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} |
| Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — |
| {S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш |
| вор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, |
| прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отме |
| </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти н |
| Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p> |
| ринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!. |
| е Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту |
| </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу! |
| Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у см |
| — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева с |
| ај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, оп |
| — Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Ту |
| друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у |
| S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није |
| p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не |
| на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p |
| беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска н |
| нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неиз |
| идели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа ра |
| ао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мра |
| а усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> < |
| јатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и др |
| свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако би |
| тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не |
| ћ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памет |
| им мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према |
| S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био н |
| ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пу |
| орио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га пог |
| ах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за |
| id="SRP18963_C3.12"> <head>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху |
| тни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног |
| ...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној |
| сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{ |
| им нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што |
| претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!.. |
| јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> |
| ов као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мук |
| то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} С |
| ви га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па н |
| . </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам б |
| мо чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} |
| па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као |
| <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тр |
| ј вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... |
| p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепи |
| S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабу |
| једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатаган |
| {S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишља |
| јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!... |
| S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смеше |
| або!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што он |
| рехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете та |
| овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, |
| део како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p |
| чин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Марин |
| зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућер |
| падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} |
| аницу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се бо |
| их дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути |
| ако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти |
| десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага п |
| ?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{ |
| не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и н |
| е да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p |
| а испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону б |
| ева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> |
| а помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку кл |
| ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко па |
| није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </ |
| а изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} |
| страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остал |
| !...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле.. |
| е!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Стан |
| ео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала бо |
| гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршај |
| самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се би |
| вараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p |
| .{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крв |
| ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, |
| није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p |
| један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову |
| сти...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела др |
| кву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињс |
| Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу |
| се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и |
| беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S |
| а вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p |
| ршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{ |
| уо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са |
| се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређениј |
| Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека с |
| рчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с |
| Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па |
| >Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у |
| Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!.. |
| доше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка.. |
| . </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским |
| агло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од сво |
| S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде б |
| ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити! |
| у као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, |
| </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде к |
| јо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, |
| седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњ |
| трашну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња |
| ред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, |
| инама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао |
| , ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надим |
| е претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људ |
| јаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене |
| хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за рук |
| што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се у |
| рекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p> |
| ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме |
| има...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А |
| да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су |
| ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какв |
| петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи |
| раву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде |
| <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Ш |
| ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњиш |
| ј огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као д |
| готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног х |
| .. — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево г |
| своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p |
| ко да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри |
| егову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће |
| паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, ј |
| а нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> |
| ам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук... |
| > <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијето |
| <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га |
| д неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко |
| ...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </ |
| — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара. |
| <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луг |
| положењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{ |
| е... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сас |
| ели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчил |
| Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} Т |
| у поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— |
| жи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а |
| а не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?.. |
| да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њ |
| .{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде |
| на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријат |
| и: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко нам |
| — Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога пошт |
| ривикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привика |
| екли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш л |
| корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало се |
| чекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капиј |
| нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролета |
| аци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ва |
| кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} О |
| га да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим |
| <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </ |
| осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хај |
| и је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају |
| у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То б |
| да ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ |
| оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, |
| ...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту н |
| ћа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S |
| , тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог |
| ако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к се |
| И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> |
| де су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти |
| ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд |
| За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... |
| Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} |
| м да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... |
| .{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања |
| Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уоч |
| ан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву |
| ter" xml:id="SRP18963_C1.12"> <head>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под |
| ором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} |
| Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајд |
| више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као ш |
| . </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не гр |
| кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног |
| , набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили п |
| } Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као с |
| ... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике |
| му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се с |
| мачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири сноп |
| уке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори ви |
| У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такну |
| мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљо |
| а људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно ма |
| </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад |
| p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштв |
| и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од д |
| танка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни са |
| ан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему на |
| ?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и љу |
| нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше от |
| ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — р |
| {S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бол |
| ам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео |
| ек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи |
| ите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> |
| један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудноват |
| крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} О |
| ад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио н |
| пети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало |
| волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Ц |
| на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити |
| p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Ст |
| ај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу |
| ети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута |
| се.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по |
| ; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице г |
| све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних стр |
| И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се пока |
| молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху |
| твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашње |
| о бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони |
| тарине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, |
| штуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на ова |
| осит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га |
| ало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његов |
| S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опра |
| е се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по же |
| етин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателиса |
| ву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Та |
| ем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> |
| Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам т |
| Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је |
| </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> < |
| о је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и |
| .{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше |
| ни дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> |
| онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад р |
| ...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора |
| исам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом |
| крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч! |
| на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! < |
| } Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди ра |
| ном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде |
| /p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!... |
| p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, |
| се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми сн |
| > <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} |
| диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам чове |
| али свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, |
| погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмање |
| апу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право рад |
| ..{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Д |
| им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И |
| м девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „с |
| е као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе |
| пих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зениц |
| S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш |
| ко исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин сме |
| > <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога да |
| по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву |
| авити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!... |
| Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко |
| p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољава |
| „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће п |
| } Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S |
| он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улаз |
| Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван се |
| ешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад |
| е, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико |
| о поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— |
| а ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан ч |
| мирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да |
| ар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поли |
| <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису |
| Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну рук |
| Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} |
| </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме |
| Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијо |
| у, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — |
| Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мисл |
| куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се с |
| поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је |
| Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Пред |
| к ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи |
| у Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и |
| {S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче |
| једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p |
| вде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири по |
| иче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Он |
| потицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— |
| Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> < |
| он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не тр |
| ој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону кра |
| је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима. |
| p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт н |
| мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговориш |
| е Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он н |
| Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега |
| <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И |
| не.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. |
| л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опре |
| ако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер |
| вио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му г |
| луша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— М |
| чин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— |
| анин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше и |
| p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треб |
| це! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то |
| ди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа ка |
| {S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава |
| ехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. |
| ан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, |
| овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце |
| ао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је |
| ” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да |
| аже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И |
| ше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад |
| осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, |
| он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Дев |
| бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па к |
| Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </ |
| вакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> |
| свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> < |
| ај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био д |
| <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он н |
| баша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> < |
| и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је доп |
| и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> |
| ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метн |
| туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли с |
| т и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде |
| А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| , а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим ви |
| ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском.. |
| ућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не |
| их. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио са |
| ју пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Бео |
| чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и |
| у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. |
| а, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... |
| ном? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу п |
| ? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А х |
| ајгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ћ |
| рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не д |
| е ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шана |
| че!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... < |
| ане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чуп |
| </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — |
| Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — |
| ости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим |
| . </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то он |
| елост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се |
| >— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то |
| нда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одр |
| их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станков |
| клопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у чет |
| Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца раз |
| на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа |
| анко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} |
| ње.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он За |
| о гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све бе |
| оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није |
| у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање |
| еленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад г |
| о он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубра |
| добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема пот |
| одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио. |
| И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: |
| {S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се припов |
| га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше з |
| p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По т |
| <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— |
| до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, |
| имбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што |
| ти старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађош |
| уза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно |
| до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пу |
| е, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке у |
| алеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. |
| угом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли |
| соко.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и |
| Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p |
| — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађ |
| </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздравља |
| се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продер |
| На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред со |
| ваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушт |
| тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мрт |
| <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко ди |
| веднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!... |
| ео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била с |
| ..{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вр |
| вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... вод |
| учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и сле |
| е, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> < |
| по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> |
| е ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им |
| ом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и |
| је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили |
| S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама |
| !... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — реч |
| <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно |
| </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш мед |
| p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас |
| у ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих љ |
| те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да |
| Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог |
| /p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим |
| ону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{ |
| „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> |
| али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, |
| ко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, |
| аљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој |
| е плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружан |
| bSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију стра |
| , снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја са |
| ваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад |
| је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли. |
| загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </ |
| тани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она б |
| како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна |
| ко... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души ње |
| у каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он |
| да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкива |
| </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прег |
| њају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерц |
| Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, |
| нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склоп |
| у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авли |
| по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване |
| е као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњав |
| и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато.. |
| <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијо |
| десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али не |
| не колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове о |
| о можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава |
| крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дош |
| {S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не буде |
| S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрв |
| Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прек |
| /p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви |
| сети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођен |
| /p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> < |
| ченик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му |
| анић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p |
| копати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </ |
| уди смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али |
| аву.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика |
| ободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије |
| узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Ла |
| енити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да |
| који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, бл |
| ам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, |
| е као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда |
| има тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, |
| ерчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране |
| ко да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу ос |
| Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнан |
| словен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И |
| што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станк |
| амучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим |
| ство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опраш |
| пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је |
| попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживе |
| ! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p> |
| оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на с |
| з седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим |
| са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта см |
| Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!. |
| е последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је |
| ву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет сва |
| и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!.. |
| Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Госп |
| храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду. |
| м...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p |
| е знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај |
| ло згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није |
| . </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не |
| би у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми |
| <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. |
| ао своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!.. |
| створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што |
| жу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не пос |
| јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци к |
| !...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: |
| се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху св |
| , тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрос |
| } Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му |
| ђе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> |
| опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког зад |
| еца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учи |
| ш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже |
| Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци |
| ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </ |
| се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А |
| Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпо |
| ајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мо |
| осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сру |
| маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је |
| дујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он |
| И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пил |
| шка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди |
| ко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их зада |
| апрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па |
| та и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса |
| >Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње |
| е... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још си |
| ице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде луп |
| овио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми уну |
| шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човек |
| рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је |
| м од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља |
| му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као б |
| ћеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!.. |
| .{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> < |
| ни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ј |
| .. </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога |
| Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одел |
| ште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те мо |
| који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он |
| p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к с |
| ечи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За пр |
| беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за |
| угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станков |
| како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам |
| ражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа |
| ко те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло вис |
| ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин |
| рма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови ко |
| ромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— |
| те, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, |
| >— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{ |
| — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта |
| њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па чове |
| телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да по |
| а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стража |
| се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај ј |
| о видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до др |
| о на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке бе |
| он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се |
| добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћ |
| е за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ок |
| лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло |
| густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп изв |
| еше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он оп |
| > <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред о |
| Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одго |
| род застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете чо |
| ва. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јест |
| p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p |
| прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запр |
| шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми |
| све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, б |
| право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} |
| овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p |
| реди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево |
| еси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један друго |
| цеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Дан |
| збини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. < |
| ћ викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише... |
| је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити |
| Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} |
| ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са |
| по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци сту |
| понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— |
| чин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громко |
| у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чин |
| Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!. |
| мо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људ |
| пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Т |
| ој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, |
| бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледа |
| и све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан в |
| иком и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром. |
| а на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној душ |
| ић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се |
| оће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двап |
| њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Мар |
| о дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне |
| бе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова |
| бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас о |
| кидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу |
| кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а кр |
| м местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како |
| .. </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете |
| е... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чу |
| </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </ |
| p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p |
| изу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пуш |
| ти... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне |
| очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео |
| а муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пре |
| >Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела |
| > <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - |
| „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита |
| развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у к |
| врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истин |
| ила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај |
| ам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — |
| га бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазаре |
| аша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку |
| ајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... |
| о макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца |
| месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, |
| рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, ал |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} П |
| .. </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска не |
| } Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи.. |
| рипремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у кор |
| ојмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се з |
| оломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибр |
| ад њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што |
| — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и по |
| е Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p |
| е пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки жив |
| нко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову |
| уде.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију ра |
| е руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора т |
| ка, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гро |
| к Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освест |
| ан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја с |
| је тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су |
| и очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа она |
| ечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи ме |
| {S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако стр |
| о беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је |
| , заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!. |
| е хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака ј |
| за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог дру |
| нуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а ни |
| е се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— За |
| оче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри |
| а види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад ум |
| .{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан |
| јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Ал |
| е пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... < |
| главо око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотл |
| или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса |
| лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... |
| </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поузда |
| га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза |
| понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapter" |
| огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p |
| е изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет |
| ина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} |
| /p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} |
| ступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: |
| есаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јас |
| ња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ пад |
| све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао гла |
| ..{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побуд |
| ак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба род |
| ваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта ј |
| </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто |
| љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — |
| ених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће |
| сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста |
| де ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{ |
| оплоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо |
| рође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет виде |
| би, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Шт |
| ти — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{ |
| риђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Ј |
| еш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} |
| преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећ |
| S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у кота |
| /p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руко |
| {S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па |
| Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>И |
| блину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div t |
| повом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — |
| ем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} О |
| то. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче.. |
| овикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} |
| се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он |
| ко једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га |
| ао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем |
| Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S |
| мо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше |
| главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Прек |
| жем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од |
| Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухва |
| ожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову ле |
| {S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> |
| — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — |
| а тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверст |
| едва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не мо |
| камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи веч |
| } Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И бо |
| ај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> < |
| грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овд |
| S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучит |
| више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али |
| ? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! < |
| S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и |
| има сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, ка |
| букао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главам |
| упи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја |
| p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Ма |
| поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут |
| да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> < |
| он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Л |
| нутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи д |
| н није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишу |
| љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег по |
| .{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан |
| се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>За |
| ти што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у |
| ана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p |
| ела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дат |
| , не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Пон |
| венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по све |
| ш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало |
| >— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... < |
| ренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док с |
| ма...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се у |
| душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он |
| нову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве п |
| аде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине |
| копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао |
| ледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе та |
| мише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљу |
| наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </ |
| овољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он |
| ст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој старо |
| <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Х |
| е грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... |
| ојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), |
| љану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... |
| али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајду |
| миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица |
| .{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по |
| subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од њег |
| ише освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p |
| <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар |
| рата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се |
| љно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо. |
| реда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од во |
| енова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона о |
| била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И |
| и је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан |
| ва, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се дог |
| и је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Ста |
| -три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. |
| <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га пону |
| . </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> |
| пити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p |
| ан другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега. |
| е бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поч |
| {S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје са |
| изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецн |
| о и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срц |
| </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зеки |
| ихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, ни |
| ти кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од по |
| ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа ње |
| ламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче |
| ом. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна зе |
| озак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?... |
| д стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} |
| .{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свак |
| .. све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце пох |
| .{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?... |
| срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Х |
| страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да извр |
| падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ |
| ка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо мој |
| мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако све |
| е, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p> |
| а шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко |
| зиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то н |
| је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би за |
| о му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Исти |
| м онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} |
| горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма шт |
| бавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историц |
| оју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p |
| рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је |
| отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно |
| а, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — |
| има. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — |
| рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нар |
| , да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се ок |
| >— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да ј |
| .{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, |
| је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац по |
| славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што с |
| зан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Су |
| еш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — уп |
| нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли |
| и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p |
| е Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити |
| > <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био за |
| ић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко шт |
| к и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склоп |
| с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовс |
| повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу |
| {S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до |
| мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе.. |
| је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим |
| ило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као |
| се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегну |
| . — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет |
| шло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не ост |
| ? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>П |
| {S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!.. |
| адржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погле |
| .{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се |
| } Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од он |
| па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — ве |
| ...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S |
| — Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те ви |
| {S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — |
| е крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те н |
| е и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа нов |
| ...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!.. |
| амо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију |
| чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Ја |
| мом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде т |
| лео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} |
| о у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! |
| е видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... < |
| да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на св |
| то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и |
| треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души не |
| Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас и |
| под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а |
| ови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> |
| <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би |
| <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Марин |
| очекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... < |
| ..{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегн |
| бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> |
| т...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешт |
| убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га |
| победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни |
| е дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али ст |
| ано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешт |
| Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему ј |
| ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту с |
| Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. |
| о доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица |
| розорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином ил |
| ...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је |
| S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>О |
| {S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} И |
| терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак с |
| а... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али.. |
| } Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нис |
| да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу |
| о!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка |
| !...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам ве |
| p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јо |
| Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седн |
| ше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> |
| хата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} |
| сподују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — ре |
| у је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{ |
| е леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети ма |
| {S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече |
| је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} |
| себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </ |
| тву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте |
| с убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под |
| оди нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је |
| њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину |
| а се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, по |
| Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживе |
| пет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па и |
| што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што с |
| се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан |
| угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те д |
| </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљу |
| е ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </ |
| бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> |
| Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако |
| и Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како |
| десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смир |
| избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо |
| p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> |
| Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Круш |
| но робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И посл |
| p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, |
| му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе ка |
| {S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?.. |
| јих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на |
| ристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Ј |
| их — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јако |
| а је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} |
| е. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суз |
| ван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној |
| увати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. |
| овић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дев |
| ! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја |
| г тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикива |
| е!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — |
| еш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу да |
| иш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута н |
| сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Ал |
| от...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} |
| о да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не пре |
| мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Са |
| онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као |
| шкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Луг |
| и, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... |
| три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ноги |
| а те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је д |
| , па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса |
| се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало |
| њих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се |
| ац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и пог |
| нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се т |
| наш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </ |
| сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, је |
| {S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{ |
| е те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао |
| т не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} |
| сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... |
| елије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као |
| ти...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p |
| ји не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— А |
| ван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро |
| ислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?... |
| ати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари чове |
| одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер т |
| Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> < |
| да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полу |
| в треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> |
| е сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесе |
| се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први ок |
| рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се ра |
| х људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао |
| с треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{ |
| а ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему кри |
| S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молит |
| {S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, ал |
| оре, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... |
| тврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше |
| х нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чи |
| паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: ка |
| оче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом р |
| у играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај не |
| а мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p |
| </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се в |
| е угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге закле |
| . </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} |
| ла твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те ср |
| је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!. |
| пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p |
| еречи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити |
| ирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице |
| кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозоро |
| ече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> |
| рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с г |
| Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би с |
| оумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут р |
| <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а |
| осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, |
| p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> |
| /p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И д |
| .{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, на |
| вљаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али |
| ..{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!. |
| нају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> |
| ата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорав |
| обра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. |
| хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици ј |
| бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да |
| ван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, |
| p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам |
| о, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким д |
| беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је уз |
| S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близ |
| > <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих нико |
| .{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се |
| . не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — |
| е! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја с |
| и... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је |
| појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејал |
| {S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегав |
| и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И је |
| {S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да и |
| је веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око |
| ...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су |
| S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </ |
| ају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — |
| мо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— |
| Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нем |
| и ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> |
| јачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи п |
| >— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресре |
| онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!.. |
| ! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије.. |
| ка дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле вољ |
| >Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> |
| не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда |
| .{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису по |
| >— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га у |
| рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!. |
| — Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако |
| Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S |
| избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредн |
| гу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладови |
| аринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — |
| > <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} С |
| ш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја |
| упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тоб |
| >— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе |
| опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар нај |
| p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да |
| нији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити |
| . </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} |
| овољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питат |
| разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и |
| а таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> |
| ... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избави |
| > <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> < |
| епе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> |
| то замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p |
| руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо |
| ави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— П |
| Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! |
| — Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе |
| p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али оби |
| и.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Н |
| Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар |
| ом већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> |
| о!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{ |
| .{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазит |
| учи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка |
| ровасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </ |
| се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> |
| </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страх |
| о несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си ње |
| . </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћ |
| ам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Стан |
| го према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови гр |
| ања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сев |
| ...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу |
| м с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало за |
| а.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и ст |
| од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говор |
| </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он |
| } Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} |
| ..{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погле |
| ш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ј |
| лико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, |
| му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!... |
| могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У |
| Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може |
| сића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива |
| на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекс |
| } Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разг |
| — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом |
| ра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочека |
| што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га |
| </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p |
| о - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и |
| с? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} |
| овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То |
| ћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да |
| творили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој ма |
| си Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, п |
| ју ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи |
| ше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи |
| харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај п |
| p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њем |
| ти. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— |
| p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погл |
| а их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — з |
| х завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се ње |
| и, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стад |
| урено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и |
| — Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зе |
| </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни |
| .{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> < |
| овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— |
| S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има |
| Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... |
| вши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми |
| о.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!. |
| иде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру |
| собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али |
| о Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — |
| махну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ при |
| говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!... |
| ста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати |
| шепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми |
| Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече |
| S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! |
| а те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Кур |
| шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! |
| га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p |
| јица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече |
| ти име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па |
| траха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти |
| Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде прича |
| мо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам к |
| ло.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити на |
| ..{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали |
| p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> < |
| е. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> < |
| јем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, |
| привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у д |
| ве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне |
| } Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!. |
| — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у св |
| ад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} |
| ије била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуко |
| није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> |
| арешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и б |
| p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у |
| рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљ |
| рибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку з |
| га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казн |
| ад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху ве |
| вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> < |
| мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџи |
| а говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе игр |
| вимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком н |
| рво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S |
| учити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S |
| ога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам |
| о!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Се |
| {S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? |
| страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку |
| /p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди муш |
| {S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, бога |
| Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта |
| вчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... |
| не пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је |
| ена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? |
| ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у |
| } Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се на |
| p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Св |
| <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћ |
| рело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души ње |
| оћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад б |
| ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу |
| али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од |
| } Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! |
| по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, |
| и свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} |
| , као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети |
| {S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зно |
| {S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још |
| убили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге |
| ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. |
| се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>С |
| ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли |
| га прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, ча |
| <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па |
| хтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог ви |
| нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душман |
| ... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> < |
| погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, |
| се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за рук |
| — Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — ре |
| Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> |
| други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене |
| само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли т |
| p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Н |
| и; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматра |
| адови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — в |
| {S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. |
| — Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} |
| рипијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда н |
| а дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смр |
| м је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиш |
| марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S |
| {S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, нес |
| ...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну. |
| } То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се |
| Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— |
| се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и б |
| поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинам |
| а бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно дв |
| ко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обеда |
| глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тишт |
| јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и |
| да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” ми |
| ће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га |
| о ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба вол |
| а с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он ни |
| S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке. |
| оше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> |
| обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чув |
| ли се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на |
| упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било там |
| оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је п |
| — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много |
| /l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до |
| притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази ша |
| а се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато ш |
| све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гд |
| ништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p> |
| а.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! |
| умом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Мар |
| нило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је стра |
| гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица |
| рушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа ид |
| о, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — |
| га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, ја |
| ађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми од |
| а: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео |
| лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!. |
| није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар два |
| о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p> |
| <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Гр |
| Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. |
| куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташ |
| можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допушт |
| се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу |
| то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лоп |
| ... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашни |
| грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Пог |
| Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </ |
| > <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!. |
| се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима |
| . </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... |
| е поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, св |
| грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је |
| ој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p> |
| ла му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али |
| } Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прего |
| гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближ |
| јој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај шт |
| Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео уби |
| } Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— |
| и ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излази |
| е. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </ |
| у, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем тво |
| ашна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и вид |
| акога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли |
| свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на |
| упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему |
| м! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црн |
| коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти |
| дам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њег |
| а повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” |
| </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и п |
| } Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти ч |
| ушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... |
| га ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако м |
| ош заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни о |
| S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отиш |
| ..{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Не |
| „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводил |
| кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се он |
| ом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то |
| рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> |
| е главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја не |
| /p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. |
| о и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би |
| : </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ноги |
| се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његов |
| S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја д |
| месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти зн |
| еш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p> |
| Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две |
| , немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> |
| би наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе |
| . </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га |
| много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин |
| је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али |
| > <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p |
| а би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лук |
| огао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Б |
| народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, мно |
| ..{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим |
| ве се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </ |
| нка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети |
| вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се с |
| а Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе ч |
| са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор С |
| че Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њи |
| {S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носит |
| н. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по во |
| попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде |
| башо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми |
| мишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа |
| слова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је к |
| ано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни |
| вале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам ку |
| о? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди не |
| би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — |
| Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до |
| иде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа о |
| ао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p> |
| а или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с поје |
| е: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} |
| ако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољ |
| > <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p |
| его, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ј |
| зати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад |
| е у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па п |
| апамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p |
| а првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> |
| опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички ста |
| шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?.. |
| џића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе |
| Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд |
| {S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друг |
| ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће намест |
| да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош |
| Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па |
| лексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, |
| анко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. |
| е како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{ |
| ука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе |
| овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпу |
| теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш |
| наштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се п |
| ка. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па и |
| е неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза |
| у уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пу |
| орим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо до |
| о. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га јо |
| што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Су |
| ... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p> |
| о не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурне |
| ерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Је |
| х његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме |
| /p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p |
| овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко |
| доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се весе |
| Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ће |
| се. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једн |
| по сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S |
| ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди при |
| !...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадо |
| <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратко |
| збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, |
| Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар |
| , добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледат |
| завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — ре |
| — Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је да |
| весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... |
| > <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће л |
| вније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти |
| о четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу |
| ужи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се |
| да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subS |
| аћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торб |
| богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али |
| <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад с |
| м жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, |
| S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p |
| отрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и му |
| ју; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мир |
| пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Не |
| </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... < |
| ого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече |
| ву.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и н |
| видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Попов |
| ..{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја т |
| и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми |
| S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се ми |
| рке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправнос |
| /p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човек |
| мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да глед |
| p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Ал |
| ући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје паме |
| а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било |
| ако са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} |
| од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође п |
| ли синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!... |
| куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли по |
| и! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — |
| е само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође г |
| овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу к |
| </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне д |
| рса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> |
| е прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љуби |
| ..{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p> |
| Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због |
| елицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! < |
| жина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Завр |
| и — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Ни |
| и је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— |
| {S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га нек |
| изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— |
| p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, |
| наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разг |
| у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи |
| Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, а |
| >— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог да |
| ао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити њего |
| ћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаће |
| <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну д |
| е овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, |
| о му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му она |
| ? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помр |
| се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гла |
| па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| ко пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и |
| у висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму т |
| ву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и |
| рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>За |
| Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што и |
| страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> |
| кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде |
| овали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет про |
| кса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{ |
| пита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш пр |
| ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>До |
| срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а н |
| обија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p |
| /p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да оч |
| д, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> < |
| и ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен с |
| то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па д |
| збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао |
| натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јури |
| p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но |
| зир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. |
| Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе |
| се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред |
| га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била о |
| ћи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се и |
| ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је |
| спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стоја |
| ...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прич |
| н! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А |
| и се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} |
| ак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S |
| Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни |
| умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се де |
| авање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p> |
| Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати |
| ети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет |
| души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. < |
| мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад |
| ли добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљ |
| реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен. |
| е тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видје |
| >„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, |
| злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него |
| кинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких своји |
| ћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} |
| сећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу у |
| он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они о |
| сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао прогово |
| > <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовим |
| као? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али ниј |
| да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док |
| века, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не т |
| му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стад |
| да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је л |
| ео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати. |
| је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким |
| о луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова о |
| па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> |
| Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко |
| <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па |
| знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта |
| ишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њим |
| ући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао |
| ију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бар |
| није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само скло |
| огију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле М |
| } Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{ |
| е доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа. |
| е крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао ку |
| у...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико |
| сао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је т |
| иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка н |
| слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро |
| ћи његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p |
| е.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Ту |
| S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беш |
| {S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Ра |
| ци су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успрот |
| е као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S |
| атно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне к |
| е?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мај |
| едан уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста |
| ах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван |
| ш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце |
| и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио |
| иви не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Ла |
| о и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо |
| га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш св |
| ебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p |
| ј је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом. |
| се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момк |
| ди и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла вр |
| p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није пот |
| сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје |
| иди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} |
| че Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрс |
| дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{ |
| је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тих |
| {S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео. |
| би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} |
| <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. < |
| зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та м |
| > <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} |
| жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S |
| > <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зе |
| аге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмну |
| А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... |
| еног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, н |
| ..{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али м |
| Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича |
| не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку |
| <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не п |
| — Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица ј |
| чији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то т |
| рах...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је т |
| инкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} |
| p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— |
| влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и |
| то беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђеним |
| </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, |
| анас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш пам |
| поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{ |
| а ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{ |
| ази, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S |
| ..{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о бор |
| } Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} |
| >— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти |
| е рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже |
| по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Та |
| у...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њег |
| а Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син ни |
| ки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{ |
| а Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три |
| теље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су |
| већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да |
| идим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисм |
| стити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} |
| во радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада с |
| ијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} |
| у... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве |
| а опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецај |
| ик на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао |
| ризивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} |
| ује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загл |
| <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па |
| мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога час |
| /p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> < |
| ићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хт |
| јачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чуд |
| } Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизиц |
| а сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p |
| , таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје му |
| а... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! |
| же срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и |
| ео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да |
| ...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је |
| ле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да б |
| е покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његови |
| ам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илији |
| у која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад би |
| ече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. |
| >— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то гла |
| ко као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> |
| ога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на с |
| ше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече |
| рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашни |
| нио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако |
| ред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пр |
| време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе с |
| та у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у по |
| p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка |
| та, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као |
| пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета и |
| . </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у С |
| ки, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић |
| е капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на д |
| пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро ј |
| ођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван |
| е 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто |
| е нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </ |
| авица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог чо |
| сто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сер |
| гинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаш |
| шље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као ст |
| му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки безда |
| епи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту |
| {S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде |
| вала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове.. |
| призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промол |
| } Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} |
| има је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише |
| и као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Т |
| а беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p> |
| Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега |
| ма — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко из |
| о је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} |
| о питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише |
| а, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очув |
| е, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! |
| аз и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душма |
| } Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у го |
| . </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!.. |
| в, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а |
| е!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ног |
| Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{ |
| еде косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} |
| као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — |
| ко од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине г |
| ече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Марин |
| с...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, |
| уд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ива |
| м може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Ту |
| ћко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — за |
| .{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где тре |
| нуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора |
| се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле кр |
| о врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— |
| то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао гла |
| {S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван |
| авест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш |
| аву. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... < |
| о се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ |
| Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да |
| о благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” < |
| ева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опе |
| ст, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто |
| да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја |
| /p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} С |
| силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше с |
| ..{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И оп |
| Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори |
| ишта више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпа |
| једно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у |
| p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S |
| не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој. |
| иш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако ј |
| деш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар |
| к, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то чов |
| ри! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. |
| ..{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те |
| лико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — |
| на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударит |
| иран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и |
| су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући б |
| Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зе |
| ећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али н |
| осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се о |
| Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. |
| овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p |
| за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стог |
| ду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станк |
| >— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису вид |
| а!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је |
| рамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S |
| <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто та |
| е су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> |
| ? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, х |
| амо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се |
| му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто |
| ето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p |
| га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, о |
| а. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева |
| ати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажни |
| да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p |
| еп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!. |
| твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те изби |
| ија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе |
| азговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и |
| по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође |
| , доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се |
| оше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву с |
| ом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection |
| и празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— |
| Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и |
| им заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже как |
| начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p |
| њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци н |
| срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Њег |
| и!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га |
| и што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита |
| аша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Ма |
| не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитуј |
| Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуч |
| здрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — пи |
| ора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме д |
| <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту мо |
| ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| сто!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Зб |
| сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p> |
| не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </ |
| Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекино |
| > <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="cha |
| дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи |
| Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта |
| оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>С |
| ад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p |
| на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} |
| аји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити нећ |
| вана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склања |
| Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође некол |
| S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S |
| н ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — |
| и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило! |
| од нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо |
| {S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све |
| Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{ |
| ... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у |
| о главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па |
| ћао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срц |
| е Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не по |
| одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Ст |
| ти сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле |
| јатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Хара |
| ица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p |
| а тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је в |
| зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као |
| га, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се с |
| не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмља |
| м доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, в |
| а седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанп |
| си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби |
| у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше з |
| ми Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец |
| огором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом н |
| ного важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад! |
| Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </ |
| ла за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву |
| повједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да уч |
| е даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </ |
| ги долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу. |
| .{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи |
| ...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је об |
| аред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А |
| , Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати о |
| врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Иван |
| њен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове о |
| он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, |
| ану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази! |
| огом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборави |
| е, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац ка |
| ло, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли С |
| јдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде ку |
| чанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> |
| > <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре |
| >Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде неш |
| > <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чиб |
| !... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, н |
| пракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учин |
| све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и по |
| д сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не |
| у крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски |
| ечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, пошту |
| ..{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — |
| черас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре |
| се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стаја |
| тељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и закл |
| шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може закла |
| аша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} |
| па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси |
| имити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection |
| </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После |
| е збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... |
| , ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову бул |
| у прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му д |
| за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће изданг |
| /p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато |
| с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србинов |
| божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца |
| е јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у |
| оћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у побе |
| /p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да |
| заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила |
| че: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћ |
| >Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разг |
| <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли |
| човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као |
| оворим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— |
| и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекос |
| сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи |
| } Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћут |
| своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчи |
| оветку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам |
| причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче |
| у похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита |
| — Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хв |
| оде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Стан |
| Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђа |
| . неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако и |
| илош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су уда |
| , то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{ |
| него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он н |
| јим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како р |
| је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили раз |
| Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али |
| ара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској |
| на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поре |
| тиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало |
| S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храп |
| ојске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, н |
| чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплати |
| , па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} |
| овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо |
| ко умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> < |
| може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> < |
| Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је же |
| ?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онак |
| .{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им но |
| росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом |
| мамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само |
| . </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити |
| абелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их н |
| .{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И об |
| да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Т |
| и нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом в |
| у и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери к |
| иједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> |
| етва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </ |
| речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и |
| де од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште св |
| кивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беш |
| и му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ |
| </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта ве |
| Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам мо |
| ад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p> |
| један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајду |
| лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... |
| } Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине |
| и!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мисли |
| њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </ |
| да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око ве |
| треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибу |
| и видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право ј |
| е малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Нос |
| је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му б |
| у...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{ |
| есто. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају |
| те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, т |
| >— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p |
| </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, коли |
| плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, |
| ко и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом п |
| као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све с |
| и се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге |
| мо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Поче |
| ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и |
| Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — |
| не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... |
| Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах она |
| Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва ј |
| светити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... < |
| ад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </ |
| о, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари.. |
| урепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то он |
| во је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је |
| ј димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе о |
| шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она леде |
| е све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— |
| упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други |
| даху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди ко |
| је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био |
| гова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Ста |
| ити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} |
| н разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе |
| виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> |
| но мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угле |
| ше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S |
| зар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечер |
| ушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га |
| оњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и |
| ледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им о |
| о мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по им |
| и ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> < |
| } Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као в |
| ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. < |
| ча! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер о |
| на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очиј |
| земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био М |
| колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у сво |
| , ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко |
| чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко велич |
| онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А г |
| о диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим |
| ? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега |
| ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{ |
| овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам |
| гушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него |
| .. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити. |
| тати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринко |
| ној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!. |
| !...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да |
| шапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џ |
| ада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с ко |
| > <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, |
| едно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га |
| де узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче |
| инио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очи |
| за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет |
| То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја |
| не! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </ |
| ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доб |
| ра с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и к |
| дни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се н |
| седи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше нап |
| е Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу рад |
| тети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео |
| ам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} |
| еба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда ј |
| доше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они пр |
| пита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Стан |
| је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака |
| хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они |
| ети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, не |
| о у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа |
| адрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не п |
| хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} |
| ељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони гл |
| и безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... |
| ега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S |
| /p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни |
| као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужиш |
| ..{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Са |
| в, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој ми |
| ало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S |
| е баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p |
| рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан |
| хову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S |
| } Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га н |
| је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бит |
| <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— |
| ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, |
| о брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао |
| плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунак |
| ти некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лаза |
| ...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — |
| е и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко по |
| /p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно |
| бав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је |
| , кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо |
| Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ће |
| нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p> |
| ш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Ка |
| аја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... |
| чине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји |
| иједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. |
| .{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се с |
| акати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне |
| ој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: |
| ети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми ј |
| свим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Вр |
| ?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, п |
| Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да |
| тима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и |
| оворио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљ |
| е бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. < |
| Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу |
| чи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али в |
| кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их пон |
| > <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама |
| ну, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће |
| поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. |
| у, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто про |
| ели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, |
| и!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко с |
| {S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква |
| .. није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав |
| оји стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих с |
| што и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан оку |
| су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit= |
| кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збо |
| ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може |
| је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} |
| илазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу жен |
| рити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> |
| а, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} |
| а падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом пог |
| p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости! |
| те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом! |
| ан и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти |
| >— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи |
| иво било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се |
| вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S |
| кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђ |
| о смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави пра |
| у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше |
| p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— |
| е!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више |
| једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђ |
| е га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </ |
| сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је |
| инко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Ал |
| и како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p> |
| у прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> |
| опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и |
| таде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — |
| ећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па нем |
| ри те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите |
| ири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p> |
| а хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно |
| .. па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар про |
| да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, он |
| а му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихов |
| Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам п |
| ло тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> |
| /p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S |
| а тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; н |
| живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде |
| х казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p |
| јући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говори |
| <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мо |
| души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И |
| одушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> < |
| је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— |
| ечи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па |
| им, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше |
| ица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па |
| .{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да |
| дио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} |
| о питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш |
| ели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што о |
| да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше |
| а, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... |
| разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је би |
| колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И |
| ју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу |
| оди, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала т |
| Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити |
| ам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао |
| <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — план |
| они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љуб |
| ече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си |
| </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? |
| вао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p> |
| је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну ту |
| леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — р |
| м жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу |
| ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори |
| баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопо |
| ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S |
| а казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели та |
| и бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А |
| његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми са |
| ња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p> |
| <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Зас |
| е, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p |
| они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јун |
| <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p |
| о, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ак |
| оже бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> < |
| да луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па |
| сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике тв |
| чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакне |
| но...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} За |
| {S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то к |
| иш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да |
| вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен |
| лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића |
| а, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и ус |
| м човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја с |
| ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их он |
| е питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме др |
| рете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити |
| а преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом! |
| — Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и н |
| мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осв |
| ? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> |
| } Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> |
| ђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и |
| илош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Мил |
| луга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред бо |
| {S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан по |
| ију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам |
| а, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лаз |
| брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> < |
| њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече С |
| е голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— До |
| поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што на |
| </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, |
| бегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође м |
| — Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје п |
| е очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, и |
| викаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> < |
| н развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Д |
| Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натера |
| е крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кр |
| о, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај |
| колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— До |
| па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп |
| сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Доб |
| богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој ј |
| а скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу ре |
| p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p> |
| уша моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S |
| нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их и |
| — А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — ре |
| тен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само |
| p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, |
| ш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Вра |
| атукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То |
| — Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — |
| ад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу |
| прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаг |
| о време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И при |
| оста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тв |
| до!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле ло |
| ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека б |
| едно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније ј |
| ?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алек |
| <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да |
| бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побр |
| крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се |
| уду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека |
| ина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече |
| Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам |
| .{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Кр |
| итао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више |
| е, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад по |
| им; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним |
| да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да |
| оси!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојан |
| драстао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милошто |
| погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрм |
| главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина |
| станем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војв |
| оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведи |
| НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколиц |
| ; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко |
| ри је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она л |
| ена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p |
| а Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, |
| него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка |
| . </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у н |
| Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се |
| људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети о |
| ов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнов |
| е ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Је |
| а ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Б |
| пита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Ч |
| ростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А стареши |
| ју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет |
| И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је весели |
| <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. < |
| нило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га |
| више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бо |
| е сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она |
| го сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју м |
| нко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркос |
| погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази |
| /p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p> |
| ије, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{ |
| попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, |
| аде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не |
| ће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Ла |
| о ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </ |
| <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Ал |
| највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него н |
| е било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића |
| недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и |
| ну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити |
| ин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га ј |
| p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега нећ |
| каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бош |
| горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити т |
| уштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобрава |
| азар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби |
| ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи к |
| сно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </ |
| мовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али с |
| ..{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњ |
| Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — р |
| оје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, |
| ије се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, |
| p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао зак |
| у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто |
| и доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с не |
| .{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа |
| ао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, |
| ... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нам |
| зао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути |
| Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре |
| очека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! |
| вира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да г |
| град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих |
| о погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе у |
| вољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја р |
| ајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе д |
| /p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </ |
| ју и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и пр |
| а.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго б |
| {S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} За |
| >Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И |
| корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека. |
| .{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, в |
| о, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која м |
| севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за |
| росто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, |
| слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому |
| ти...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Завр |
| На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки |
| саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хла |
| Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p> |
| лавом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута ( |
| си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођо |
| играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није |
| </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ ни |
| ени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беш |
| ри. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лиц |
| ови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче |
| ран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — |
| о и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на ов |
| е из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху у |
| збуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу |
| де зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p> |
| али кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Дог |
| он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише |
| </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p |
| .. </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе |
| Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На |
| у они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хи |
| ћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. < |
| криле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понаме |
| Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И |
| да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поц |
| танка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда |
| о чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| аја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа |
| </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? |
| се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </ |
| етра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га глед |
| мала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико ж |
| Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина д |
| што да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар д |
| </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледа |
| е тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} |
| ичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима... |
| > <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му |
| о је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајк |
| ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако |
| сино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака |
| ани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пр |
| аћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би |
| </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> |
| </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп |
| а, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће |
| {S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен ч |
| ох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... п |
| ра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А |
| е дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћ |
| ... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то |
| мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без |
| >— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} |
| та је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју |
| у.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да |
| жа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече |
| А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p |
| Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што ре |
| ују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и весе |
| о што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су ист |
| .. </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} |
| које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грц |
| > <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја ку |
| анко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, |
| је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p |
| своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не |
| он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! |
| лушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— М |
| е око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: |
| а не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на |
| > <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше у |
| мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом су |
| S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, |
| ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде |
| врзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и на |
| е ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подг |
| — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима. |
| ка с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко кол |
| ће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и з |
| <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека см |
| како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p |
| јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, к |
| а ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише он |
| <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао ло |
| оме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар з |
| у се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва с |
| гађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледах |
| де као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема п |
| кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито го |
| ц...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> < |
| ао и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратит |
| кретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма |
| ђутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мег |
| лично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе ст |
| о и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако ср |
| а је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} |
| } Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{ |
| месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе |
| недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамн |
| ему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута ј |
| станак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне |
| нобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац з |
| држати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> |
| тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} |
| Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну |
| Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан |
| вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу |
| е са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег бој |
| топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе |
| } Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је |
| ци поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину |
| то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца. |
| говарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Ст |
| може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да пр |
| асти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> |
| пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт |
| иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо м |
| еку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш |
| н, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се |
| е: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на но |
| >Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и в |
| ..{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву п |
| говара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о |
| /p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! < |
| ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он |
| на као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> < |
| а је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диж |
| ма мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено |
| чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> |
| го дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим т |
| . </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и пог |
| Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња |
| S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као г |
| јао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева про |
| и...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе. |
| >— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> < |
| <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога дани |
| <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p |
| у били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као |
| и људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним у |
| ла топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао |
| око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, |
| грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да |
| и — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето |
| ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврз |
| Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има |
| ар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — ст |
| их чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге. |
| ковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од |
| си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. |
| крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! |
| Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли с |
| дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац зап |
| ?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{ |
| ва, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја |
| S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је доб |
| је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} В |
| ати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p> |
| } Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође нена |
| } Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} С |
| га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова са |
| је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче |
| ашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да |
| – Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као јед |
| <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече |
| нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, п |
| и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми? |
| ко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... п |
| ек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им |
| инских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Ста |
| е бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све в |
| својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде к |
| о у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је |
| чи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем ч |
| Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговори |
| умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш |
| га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом |
| урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин прија |
| к — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— |
| је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топо |
| обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, н |
| узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се поја |
| овора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много |
| н.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи |
| унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове р |
| его у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лаз |
| асну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако |
| раћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки |
| е, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лаза |
| Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их |
| анко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И с |
| } Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p> |
| ој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главо |
| е да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица |
| ртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман |
| Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, |
| Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ј |
| ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те.. |
| а побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у в |
| ма не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} С |
| е. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је |
| што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беш |
| у наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује ч |
| .{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обал |
| а сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринк |
| ра... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он нећ |
| исли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стоја |
| најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се |
| је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки.. |
| те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у св |
| p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> < |
| } Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{ |
| Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији. |
| p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И јо |
| оже нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за |
| ко она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p |
| и се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> |
| Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Круш |
| сећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разгова |
| е хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </ |
| о.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту с |
| ика! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сва |
| ... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. < |
| Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда |
| ају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </ |
| поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, |
| чини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све с |
| уменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у |
| сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на чо |
| .. </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> |
| обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој |
| м и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му |
| {S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Руднича |
| нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше не |
| „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па |
| , Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њи |
| аранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жал |
| док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све и |
| беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} |
| да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се |
| и... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам |
| сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не би |
| бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ј |
| — Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; |
| пет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Безда |
| таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар |
| а цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} П |
| оведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпу |
| Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. |
| е варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!... |
| нка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу т |
| р човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја |
| о сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побрати |
| што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео |
| рог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јеса |
| етоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о |
| ога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси |
| мет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини ис |
| дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— |
| мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није да |
| <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о т |
| Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше меле |
| .. </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како л |
| однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{ |
| д вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, |
| ица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S |
| искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— |
| ао први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему |
| страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна па |
| е са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, |
| > <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он |
| и, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио |
| > <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови ј |
| .{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође |
| о је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њ |
| а ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над гла |
| S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његов |
| е дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{ |
| дбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: < |
| p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по ба |
| само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове т |
| више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под |
| живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и сра |
| ан, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек |
| S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанп |
| има и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио н |
| то би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </ |
| њу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога до |
| зећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, И |
| оп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> |
| на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш си |
| ; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и |
| на и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рука |
| кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеко |
| >— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још |
| оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном стран |
| ојих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p |
| Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пож |
| ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </ |
| че он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко |
| Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, ву |
| Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регну |
| изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алек |
| њати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју криви |
| то Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледа |
| он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И |
| ју ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, |
| амен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и вра |
| а играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>П |
| м међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта |
| ремена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жу |
| е плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, |
| таде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p |
| веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као |
| >— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи |
| емо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам |
| ти! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће |
| мислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринк |
| рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лаза |
| казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! |
| рити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. |
| то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} |
| ово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога ш |
| аг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их |
| нити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, со |
| брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не го |
| ... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, до |
| емпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Ла |
| се тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!.. |
| Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да в |
| че после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео. |
| рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p |
| знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!... |
| </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже ра |
| ко и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{ |
| и се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Но |
| преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час |
| , неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде |
| је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га о |
| о, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, у |
| <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехо |
| нај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела |
| е тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: |
| гих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Ум |
| о кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У ра |
| м... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и |
| p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не мо |
| као у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара |
| о о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. |
| рдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у |
| екса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама |
| није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у жив |
| ди у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на пр |
| њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благослов |
| и га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и км |
| се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у |
| вно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања |
| време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не |
| окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврза |
| беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврза |
| танков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко |
| ски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога |
| си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог д |
| миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чек |
| } Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — |
| — Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p |
| је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрс |
| ху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разлад |
| ко да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да |
| јку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мо |
| би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му |
| ут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако |
| т одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па как |
| е зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти |
| рдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревец |
| врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутр |
| {S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица |
| Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово б |
| в, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. < |
| х глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p |
| ода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли |
| пско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чал |
| анишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се го |
| н војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. |
| очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да с |
| амо да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} |
| S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна миса |
| Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет б |
| ј је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> < |
| ру се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да |
| Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се о |
| } Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љу |
| држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p |
| {S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Кат |
| , својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!... |
| свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћут |
| о сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. < |
| ажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он |
| Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а |
| } Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогај |
| ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једна |
| арао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... |
| пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског |
| — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде |
| е сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо! |
| приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку прич |
| ринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чеља |
| мо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— |
| ...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише на |
| ! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жуб |
| ну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у С |
| о врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — нап |
| о би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одск |
| оп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би |
| кија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три |
| веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било |
| о је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима вид |
| стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} П |
| ече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} |
| чи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опом |
| > <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме д |
| е палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S |
| да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мел |
| </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p |
| вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му п |
| урава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње пр |
| киселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка наз |
| ришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> |
| ца се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем |
| — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки |
| аш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попне |
| рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба |
| ћице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена. |
| ислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на в |
| по, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш с |
| ...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се стра |
| људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се |
| ...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше |
| жени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја |
| а сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи |
| о...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од све |
| и где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је поз |
| а, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћал |
| шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци м |
| .{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А м |
| ксу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њим |
| а господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... |
| држа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p |
| ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{ |
| — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар |
| јим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота шт |
| ка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку ми |
| у не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је |
| е може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; зб |
| гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> < |
| емо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он ник |
| се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан бил |
| е хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо |
| анко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај |
| ар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако бу |
| им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу? |
| ају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост |
| Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу с |
| запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане |
| <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако |
| само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша |
| у. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> < |
| ..{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> |
| — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо |
| ку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па п |
| рену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им п |
| о знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо |
| безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а н |
| питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета д |
| ече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И во |
| ај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — ре |
| рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише н |
| <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, |
| </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи ш |
| која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, |
| !{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p |
| >Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Ч |
| ајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато |
| ли: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гле |
| <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— |
| са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — ви |
| , сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус ок |
| .{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нис |
| , који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поу |
| заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; |
| мучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани |
| ше по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани с |
| га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S |
| пут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћ |
| о шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И к |
| ичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он св |
| претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хај |
| рачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} |
| једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме зб |
| </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p |
| } Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мисл |
| Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним поглед |
| } Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошт |
| И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} |
| са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опрошта |
| о сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише |
| мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не |
| њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, ма |
| <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благо |
| <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} От |
| , сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велим |
| е конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пош |
| о главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламе |
| Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да о |
| .{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут ч |
| </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки кап |
| је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на |
| је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по о |
| е се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече |
| </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо |
| нко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па |
| ито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. |
| — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{ |
| ече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам! |
| ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати |
| </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи |
| — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>П |
| {S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да припо |
| мам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да |
| лио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају коле |
| Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> |
| {S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти |
| </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом |
| јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он приј |
| ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, |
| и му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана сл |
| ће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у све |
| љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срди |
| и... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — г |
| ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — |
| ам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор |
| ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умир |
| Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинк |
| а сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша |
| ! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онд |
| <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А |
| е успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу к |
| Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се |
| ..{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на друго |
| па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и раз |
| дељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, из |
| између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко ј |
| , опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело д |
| се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако |
| гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну. |
| не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад ј |
| на... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. |
| за куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отво |
| уга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ г |
| .{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде зами |
| рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од ра |
| ј кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљи |
| е, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, |
| има и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рик |
| кву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми |
| о није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима |
| е међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време |
| /p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више ниј |
| игао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се распл |
| нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио гл |
| оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S |
| не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добр |
| {S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви гово |
| </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Де |
| е са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Дев |
| врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није пр |
| кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас |
| ! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја с |
| и замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p |
| Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петр |
| .{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и н |
| па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико |
| ..{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео |
| пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта |
| Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! |
| добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој пла |
| Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остав |
| оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је к |
| ! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја х |
| а му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Мари |
| Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, б |
| оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?! |
| исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака вр |
| м ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћ |
| које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку. |
| о и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да |
| рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!.. |
| е се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима к |
| Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлоје |
| /p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, п |
| кнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико ко |
| тео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он мах |
| кше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш! |
| Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— До |
| овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </ |
| оси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} |
| од Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову.. |
| рушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред |
| <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... |
| ко треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Нећ |
| ам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> |
| им разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и х |
| /p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се |
| и помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, се |
| још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија. |
| рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па |
| уку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Ј |
| </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека |
| ки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— |
| <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметов |
| дмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пу |
| твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p> |
| и савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да савету |
| ра.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе ск |
| тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирни |
| </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{ |
| ајљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Так |
| сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти |
| Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: |
| и друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју |
| ом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је |
| Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да |
| {S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p> |
| а.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет |
| танко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побрати |
| се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврза |
| с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p> |
| жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „ |
| у нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} |
| акше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја |
| — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, риб |
| окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — |
| >— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш |
| илостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Го |
| ај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја те |
| он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!. |
| и тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} |
| </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, |
| ајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он |
| </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме |
| Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па |
| лим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људ |
| га и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне |
| Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, |
| није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме ка |
| се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Ст |
| ш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам |
| бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и ба |
| </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у д |
| <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, |
| ече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> < |
| <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо |
| е реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мора |
| ин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дет |
| е теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним с |
| >Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А |
| треба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече За |
| о да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Глед |
| p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокт |
| , море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па |
| ад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што |
| нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слуша |
| ја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже |
| .. — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда е |
| шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево |
| Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси ум |
| е!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо |
| {S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу |
| о треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, мој |
| ио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда |
| > <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?... |
| ш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби! |
| ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено ј |
| p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... |
| говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. < |
| то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њ |
| ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га |
| > <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обо |
| >Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаш |
| /l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div |
| то се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљуб |
| Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајућ |
| аву и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p |
| гов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — |
| гло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кук |
| и руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао |
| више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она |
| </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку |
| му, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се ка |
| а. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се о |
| аврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вел |
| сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица |
| </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој |
| још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним |
| е се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>О |
| раста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној |
| нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије |
| љала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је |
| блећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, бр |
| н ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Ал |
| } Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и ни |
| душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио ис |
| о мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходат |
| } Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је прете |
| лише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како |
| S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколи |
| то га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце |
| ранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У |
| азар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала с |
| а је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке |
| ...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он |
| г чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у о |
| е он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, до |
| колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему |
| од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу |
| ћи како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{ |
| кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као старосе |
| лети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је |
| И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се по |
| и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају |
| ad>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је |
| /p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па |
| S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави г |
| ...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекне |
| кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!.. |
| Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић по |
| Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господ |
| танко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Е |
| се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лопов |
| <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи п |
| звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе |
| трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, а |
| морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. |
| е сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а |
| Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, |
| ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џа |
| ен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог ве |
| /p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> |
| Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, |
| > <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, |
| па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучит |
| >— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не мог |
| >— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, |
| >И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} У |
| јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми |
| >— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, нам |
| д борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног поприш |
| {S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним суз |
| обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> |
| на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само поче |
| г зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад |
| иде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и |
| ати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар |
| је заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сл |
| еком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S |
| и?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихва |
| погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Завр |
| — Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти |
| ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, |
| Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јест |
| е готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њ |
| ...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он |
| } Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је |
| ! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им д |
| сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама |
| {S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> < |
| а нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p |
| четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Сур |
| а — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се по |
| е! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти! |
| емо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се |
| .{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше с |
| знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да |
| епи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче |
| е прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па на |
| /p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средин |
| е да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прил |
| само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... освети |
| о!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко |
| Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај |
| укав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату |
| Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онд |
| треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њ |
| — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко |
| ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда се |
| анку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И |
| ан Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!... |
| у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лак |
| p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас заг |
| сти колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p |
| Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још |
| > <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Запл |
| Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— |
| еби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шу |
| >— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса |
| ка, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се н |
| ковцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог |
| она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?. |
| ти. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су би |
| ако доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурб |
| ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} М |
| ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. |
| ад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препу |
| <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </ |
| ете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он |
| и! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко |
| рећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Н |
| ека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, |
| ма зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} З |
| убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем у |
| њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само пр |
| која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Ср |
| и за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева |
| докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде б |
| шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на |
| p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, |
| ш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— |
| у, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, гр |
| детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, н |
| доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети |
| е мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окрша |
| цу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не зн |
| <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро |
| а, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пут |
| да ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске нав |
| нко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, |
| > <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Не |
| а, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песк |
| , па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! < |
| </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. |
| ече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Ал |
| то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У до |
| ти.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро |
| ико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којеку |
| } Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S |
| је на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је |
| p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје |
| е смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу.. |
| здавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p |
| јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{ |
| милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћоша |
| твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица се |
| ш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А |
| Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У д |
| агано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У ш |
| ад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у |
| емају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у |
| ашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, |
| шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, са |
| пше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Ј |
| не понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни! |
| ој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{ |
| S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} |
| а дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцка |
| </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док м |
| скакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало |
| бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плаво |
| пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци ус |
| ој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друго |
| их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издева |
| испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>С |
| звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите |
| ом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не |
| амо кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, |
| ИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли |
| био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га |
| ог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. |
| хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} П |
| нолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу |
| азише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потр |
| а докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> < |
| </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И не |
| узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и |
| прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шт |
| над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} |
| и му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а ч |
| неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на |
| је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учин |
| о Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{ |
| аћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, |
| на несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и з |
| „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се |
| зан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за ш |
| ће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледал |
| као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчк |
| ти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Ста |
| прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао |
| .. и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами |
| <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Ј |
| ву принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у г |
| ова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше.. |
| о смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само |
| једаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — |
| и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!... |
| тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> < |
| илостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклони |
| ора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја |
| Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића. |
| и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па шт |
| p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног б |
| едоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтав |
| ја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> |
| почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чуј |
| ...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, |
| и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку за |
| нобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше о |
| м.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али ј |
| , јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Муја |
| свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је т |
| еде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се |
| је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепа |
| рчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова |
| ивати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заис |
| ислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код ку |
| рпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па. |
| ко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, н |
| анко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, |
| у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се |
| е сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајав |
| иће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се |
| ...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет |
| ву причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, |
| milestone unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак |
| } Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разле |
| јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пе |
| рошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!.. |
| ма, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено ко |
| Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов пл |
| И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о ју |
| бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је ле |
| чекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби |
| иде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да |
| орни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише с |
| о време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископа |
| б с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стад |
| о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, |
| p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би х |
| ују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло |
| {S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи нокто |
| а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — реч |
| на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, |
| гама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> < |
| . </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
| чекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко |
| рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар поб |
| коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> |
| а је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чист |
| е нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два може |
| павају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— |
| S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе |
| ладеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи |
| се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер и |
| јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо с |
| а не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. |
| огу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, |
| >И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни |
| и И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се н |
| хор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше т |
| ј макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радос |
| Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледа |
| <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пака |
| Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћ |
| отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О т |
| /p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по кој |
| <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од |
| у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи ди |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега зате |
| <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим о |
| ући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред о |
| чици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало |
| прети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар оп |
| Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз гус |
| погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па ни |
| долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљак |
| але тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све |
| <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> < |
| о, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| , у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда заг |
| ити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса |
| га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га пр |
| > <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко |
| а нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, н |
| егдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта |
| почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је пра |
| срећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао ј |
| .{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шум |
| и! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кеси |
| >Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да |
| го изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онол |
| чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, п |
| ислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... |
| гову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам пева |
| то се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пу |
| на!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се |
| ађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по р |
| ије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана! |
| к?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао |
| ш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— А |
| исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо ч |
| што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала т |
| еда нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, ха |
| ивот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, |
| .{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p |
| } Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ив |
| а и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесен |
| има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води п |
| ини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био |
| е питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он |
| ађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, |
| ction" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Д |
| ви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Ал |
| смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу |
| p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу. |
| мена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био |
| . </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није.. |
| аков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Ка |
| у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од пост |
| ... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Руднича |
| ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју г |
| вет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у |
| ?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долаз |
| што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Поб |
| екако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки трен |
| МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и д |
| {S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ств |
| t="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашни |
| е и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па |
| га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су |
| у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи. |
| ложен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме |
| ити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође |
| ти се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек бе |
| је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се |
| > <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај ис |
| estone unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ мо |
| ас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S |
| о је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> < |
| па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је |
| уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са |
| ... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту |
| ерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пуш |
| по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p |
| ви није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде |
| сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест |
| о!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још сто |
| н — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари |
| каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> |
| {S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, нар |
| овек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвод |
| е хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му |
| ужину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиро |
| е жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пр |
| башо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Ла |
| Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S |
| му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Ју |
| на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остав |
| почео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И преми |
| а и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и о |
| > <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадници |
| ас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје |
| да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> |
| за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од |
| S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харам |
| p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> |
| <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> |
| је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И |
| /p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к |
| о, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту м |
| но, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на св |
| ана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како |
| а сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Ал |
| ао највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у о |
| таје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!.. |
| е насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p |
| а. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трг |
| над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, |
| p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то ч |
| арам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До |
| Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска |
| >— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено |
| има двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} |
| смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </ |
| /p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. |
| , и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо пр |
| ветити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? < |
| рамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и |
| и!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да беж |
| рашнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да |
| >— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— М |
| и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогај |
| уршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака до |
| ј није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању |
| а шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и др |
| ук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту шта |
| </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{ |
| енем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је |
| али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава |
| је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а те |
| ој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још м |
| ао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... < |
| дови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је |
| ње звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Б |
| <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца каме |
| творила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи ва |
| им коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој гр |
| ху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потру |
| као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пит |
| а и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нек |
| ешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У у |
| онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин |
| ја Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p |
| моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу нап |
| ици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и |
| нуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није |
| — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић |
| <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекс |
| по... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер |
| је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издиса |
| ад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авли |
| {S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим |
| ли један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вел |
| дно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter |
| S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и неја |
| ка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч |
| бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу |
| То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад |
| ву разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мисли |
| ..{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али дан |
| ...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S |
| д онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај |
| е по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; |
| ака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар |
| цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пош |
| азговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... |
| ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Не |
| — Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно с |
| а, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван оду |
| а... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдем |
| </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, |
| другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по |
| <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метн |
| нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при са |
| ша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!... |
| атом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!... |
| </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми ј |
| еш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и |
| нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} А |
| е Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{ |
| _C2.21"> <head>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да н |
| засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко |
| здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се п |
| наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има |
| да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што |
| е заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић |
| мбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Л |
| ја?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова добр |
| његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њих |
| и то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! < |
| кне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара? |
| S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздравља |
| рне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућ |
| {S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за |
| се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи |
| head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с |
| вом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи све |
| ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад з |
| њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко кри |
| ...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истин |
| уцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па к |
| .{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта вел |
| УЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Н |
| ије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе п |
| n" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а |
| d>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху |
| p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека |
| а...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи |
| {S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се |
| има па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S |
| , а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла |
| се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља др |
| авља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седе |
| лада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што |
| ао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— |
| АК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами |
| и!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу |
| ти своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у С |
| о — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти |
| ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигд |
| ог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић |
| али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово |
| не, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Доб |
| /p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако по |
| и вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити |
| д дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; с |
| му око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака |
| он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито |
| дигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунашт |
| . </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, н |
| своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Ч |
| <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже |
| иста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си |
| о, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора к |
| кса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како |
| p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, |
| ћи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одл |
| > <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео! |
| еба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опе |
| о ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, |
| ати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је |
| бе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> |
| ...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуб |
| о духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Су |
| урака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... |
| p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? |
| овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно п |
| огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо... |
| ог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је |
| друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није м |
| као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да н |
| е, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван се |
| али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда ок |
| јдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја |
| Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, |
| Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!... |
| ђу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде |
| е мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> < |
| <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} |
| дмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека |
| .{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе о |
| p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје |
| о вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И |
| заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А |
| ди моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, бол |
| о попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ств |
| } Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрст |
| ођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жељ |
| о!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти |
| кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како роје |
| тварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему рав |
| же главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђа |
| полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар с |
| лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али |
| > <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. |
| ра одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: ј |
| ном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то |
| . </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} А |
| се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватов |
| узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му з |
| > <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас с |
| — Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју осве |
| !...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружи |
| му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже д |
| , прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће |
| очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му |
| .{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звез |
| И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је на |
| и Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и |
| . </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, сок |
| , али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p |
| , узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мис |
| — Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лак |
| S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} За |
| {S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћ |
| он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — |
| а се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође |
| ш није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Ка |
| к починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти н |
| Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— |
| вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише |
| иколи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита |
| да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хај |
| ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Г |
| па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се си |
| акао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, |
| више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p |
| </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и м |
| .{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа на |
| лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му |
| абадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, ка |
| је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигне |
| пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и |
| а му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окреп |
| е!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он |
| е.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div |
| о. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по |
| прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био |
| е дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто ка |
| ки и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као |
| ерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био |
| о сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се |
| амо је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је |
| ткад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш к |
| а тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. |
| де виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као п |
| неше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} |
| оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо пр |
| ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Он |
| p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају сн |
| е та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало |
| еку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} |
| p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло |
| коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, б |
| осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јел |
| ра?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих |
| ст, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су би |
| ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, |
| ad> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се жи |
| ече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div typ |
| ... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око ње |
| трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места |
| сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љут |
| те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? |
| .{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти |
| ура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамб |
| , два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!... |
| се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге ута |
| у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну гла |
| рзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Т |
| {S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па |
| вар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Бр |
| >— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и тре |
| аг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало са |
| тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојиц |
| ојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио |
| е!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> |
| а се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: |
| му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S |
| </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} |
| ио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... к |
| } Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они ј |
| лиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још крив |
| је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако |
| учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљ |
| кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> |
| /p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </ |
| омислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И ка |
| о, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући |
| најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, проб |
| та ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је с |
| пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Мор |
| ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и |
| је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један д |
| есет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право |
| ма ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта вели |
| Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је под |
| </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. |
| ојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Ма |
| чава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него |
| Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он |
| — На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири с |
| снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Ос |
| еколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад |
| у, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Т |
| главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p |
| >Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи |
| еколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење |
| заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} |
| . </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени |
| ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили |
| са хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на |
| као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опро |
| Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога |
| Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви |
| тра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај а |
| ј кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... |
| а донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да д |
| . </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту с |
| све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још ју |
| док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватр |
| ..{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и |
| у му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, ка |
| ка завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга |
| у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи о |
| старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и н |
| ренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га |
| хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговар |
| — Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, п |
| но лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге За |
| ; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а |
| ари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S |
| о оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!... |
| одиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је жури |
| S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило |
| <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се са |
| те, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други ј |
| се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— |
| бом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су п |
| у.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свем |
| оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван |
| це игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} |
| човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру. |
| , па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, |
| ћете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!.. |
| би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. |
| па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Н |
| > <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? |
| Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — |
| вица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Зав |
| ... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сеља |
| ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко |
| лици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појас |
| ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је ре |
| ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више н |
| и да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. < |
| ости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А |
| онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Ал |
| ача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади |
| мешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ д |
| ади!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а зб |
| вршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио д |
| !... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, ма |
| — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— В |
| оси! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с |
| су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо |
| је млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно |
| може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам т |
| селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, зане |
| ли... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледа |
| кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто |
| држати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пр |
| часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању |
| а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко запо |
| је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с њ |
| ...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочи |
| /p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Б |
| тири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра |
| ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слуша |
| Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. < |
| раст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— |
| пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л |
| >Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, т |
| рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донес |
| корац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске |
| оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрак |
| } Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би |
| .{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помоли |
| нце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снаг |
| звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Сал |
| е прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву стр |
| </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. |
| баша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу |
| засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отвори |
| е!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у с |
| ter" xml:id="SRP18963_C1.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелиц |
| {S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољ |
| есу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S |
| у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? < |
| ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва б |
| че му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били |
| S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико |
| паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? |
| Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква |
| у су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, М |
| ш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{ |
| ја се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо |
| о, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто и |
| <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита о |
| шао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> |
| ј рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта |
| дово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— |
| он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> < |
| храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То |
| . </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара.. |
| p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто |
| оз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p |
| Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зе |
| ... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Бо |
| ројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си |
| </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упи |
| је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! |
| > <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко |
| ст. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици.. |
| ну!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_ |
| ја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакл |
| што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!. |
| кса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, |
| пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе! |
| рушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја н |
| Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми дана |
| а ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију стран |
| ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравиш |
| Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p> |
| е да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — |
| p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије |
| p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </ |
| њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико |
| </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се. |
| а знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— |
| нко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} О |
| </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опрости |
| носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p |
| } Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за кој |
| амо климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не д |
| пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>С |
| >Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p |
| урчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! |
| вице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, ш |
| </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И оп |
| рећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се д |
| На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси м |
| <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — у |
| стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде |
| аслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да |
| ти сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— |
| Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— |
| се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} |
| , која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара |
| ашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Ст |
| на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — нас |
| много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују |
| ли око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разгова |
| ала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на н |
| цу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци |
| е мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер ј |
| </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— По |
| и се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о |
| ром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бл |
| ко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око |
| То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да |
| још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. |
| без!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дуб |
| </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске т |
| у харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засел |
| попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не |
| у заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он |
| пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна |
| аку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од |
| беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p |
| !... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Ј |
| прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. |
| а не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пи |
| p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му. |
| } Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— |
| иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему н |
| <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, |
| Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, ка |
| м под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јови |
| ко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прич |
| Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — реч |
| рзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Неш |
| <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p |
| <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не |
| нко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </ |
| /p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — |
| му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S |
| нако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана |
| је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада |
| , а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаб |
| дише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се он |
| земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је |
| а!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и б |
| и... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и |
| </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— |
| > <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени |
| мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S |
| му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата с |
| Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брин |
| ше места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!... |
| то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта ми |
| S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спрем |
| е преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, |
| о, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се нема |
| /p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S |
| јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако по |
| омоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, п |
| > <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одла |
| Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Т |
| се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Мар |
| тати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Н |
| ва... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{ |
| p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> |
| аже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{ |
| си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ |
| аху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Г |
| овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — |
| њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> |
| <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Б |
| шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, |
| ди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нек |
| бе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и п |
| с ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестал |
| није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева при |
| длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </ |
| н о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздра |
| , знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко |
| и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S |
| искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> |
| о оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти че |
| је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и так |
| да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке кућ |
| p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека |
| </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај у |
| а само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе.. |
| о, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? |
| нажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову ру |
| Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Ј |
| них радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг |
| чица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p |
| о дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било |
| јком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да |
| а, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он ј |
| Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изид |
| !...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати |
| воме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћо |
| вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, |
| еш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер та |
| терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, ник |
| .{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!. |
| Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага |
| дати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку х |
| p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него ју |
| и приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гус |
| !...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{ |
| е... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Виш |
| мче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из |
| — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— М |
| — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп у |
| се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каж |
| ан. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже |
| у рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S |
| ама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао |
| зби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита. |
| оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну |
| одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. < |
| а, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p> |
| ва ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку тво |
| е мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор |
| жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мор |
| данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; зн |
| рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. |
| ећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја |
| прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на |
| наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Ту |
| лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана |
| муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> < |
| .{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твој |
| .{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром д |
| >— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. < |
| пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила |
| и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он при |
| , па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и |
| <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </ |
| <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </ |
| .{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} |
| рије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је и |
| ом сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кућ |
| , Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом |
| леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о к |
| анке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p> |
| е као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ноги |
| ; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Због |
| на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Пам |
| у да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— |
| у да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p |
| е ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да |
| и и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Те |
| велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува |
| — А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Ч |
| Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} |
| чи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи |
| дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, |
| !...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лаза |
| е бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мо |
| кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако ист |
| ...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{ |
| ислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се п |
| дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као |
| еч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше |
| сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро ј |
| Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до с |
| о Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. |
| н висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> |
| не одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! |
| Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај вид |
| ад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало рак |
| /p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, г |
| рај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љут |
| ашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... |
| рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина |
| који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја би |
| начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ј |
| ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше |
| су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шт |
| у она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— |
| ед судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p |
| рошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p> |
| ао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као ш |
| вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас п |
| угови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу в |
| рзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — реч |
| гибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије |
| тврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ |
| аше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Ј |
| ман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Си |
| Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и |
| к, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хла |
| ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних |
| тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква т |
| ше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p |
| ндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> |
| ље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </ |
| прављаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, ча |
| бе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Је |
| гурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је г |
| ош руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођ |
| дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p |
| еља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на г |
| е говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно. |
| оле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> < |
| ом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и само |
| ала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала д |
| тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И |
| > <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како б |
| метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране ст |
| "group" xml:id="SRP18963_P3"> <head>ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| <head>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш ко |
| e="group" xml:id="SRP18963_P1"> <head>I ДЕО: ОДМЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| e="group" xml:id="SRP1893_P2"> <head>II ДЕО: ОСВЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ринесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се де |
| еже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} |
| а загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде с |
| о у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </text> </TEI |
| . </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </ |
| а гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио ја |
| ах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турч |
| це, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! |
| то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То |
| шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекос |
| има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао ј |
| о, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... д |
| анко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!. |
| Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу |
| ори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да |
| есет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за |
| ...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли б |
| још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа |
| <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </ |
| лим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би би |
| амо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб |
| мо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Је |
| > <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као вр |
| дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> < |
| ија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуц |
| опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се о |
| и да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, |
| . — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе на |
| , да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњи |
| и, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она бе |
| У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и паш |
| али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујаги |
| дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве За |
| пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први п |
| S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече ст |
| азати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега |
| е по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада с |
| за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечив |
| хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пруж |
| овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на лев |
| разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни с |
| бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” |
| хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се |
| > <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадос |
| а? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче еп |
| ли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шал |
| а одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Д |
| зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринк |
| колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се |
| ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} |
| је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повој |
| <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког ч |
| S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се ди |
| сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан |
| итељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хра |
| !{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам кр |
| ...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. |
| — Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> |
| на?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убије |
| .. — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алек |
| е!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим колени |
| м крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отић |
| вет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свака |
| Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободе |
| остодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час к |
| а поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђ |
| аш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека |
| ранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже |
| е Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су |
| колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине мој |
| старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?. |
| о човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јес |
| је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нем |
| га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S |
| ица је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача. |
| Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему |
| лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим ст |
| е мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде |
| е ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погл |
| го рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући |
| астанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша |
| и видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још |
| му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док |
| S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она |
| нило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? |
| си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох |
| на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је |
| њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метн |
| ац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> < |
| па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. |
| а, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да |
| е руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу |
| е смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живот |
| <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа |
| зговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Тр |
| нко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, |
| богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Т |
| наш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одго |
| па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узет |
| ..{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како дец |
| и — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опр |
| с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне сла |
| зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пр |
| овању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срда |
| сле плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила ја |
| камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима ј |
| а види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна си |
| рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништ |
| Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад? |
| , попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац |
| и!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младе |
| беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута |
| ички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Але |
| ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на ва |
| гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица |
| вана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар |
| гра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе в |
| } Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... < |
| смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за дан |
| беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси и |
| на наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли. |
| ..{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвоји |
| сну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек виш |
| тараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збе |
| ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је од |
| то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јело |
| диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха |
| крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначк |
| требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} |
| бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви о |
| шина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, сн |
| </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} П |
| ћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диж |
| иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издев |
| а не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па д |
| а се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!. |
| сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} О |
| ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!... |
| ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, |
| д тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита сво |
| зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна сн |
| растао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!.. |
| стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош рам |
| немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p> |
| лао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, п |
| {S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S |
| је и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху с |
| бише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо! |
| а, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом коле |
| децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролаз |
| ..{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!. |
| што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том |
| на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде |
| не па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у |
| као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p |
| /p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А |
| ожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне |
| , и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има.. |
| атовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па с |
| } То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му |
| p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу. |
| днем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> |
| /p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветника |
| а за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на тел |
| о ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!. |
| дите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драг |
| јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p |
| <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: |
| уд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— |
| га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекип |
| ан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да |
| екну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотр |
| орама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша |
| _C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немог |
| му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао |
| ебрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се |
| волеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи |
| {S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч |
| еви и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје |
| у... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су в |
| е сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, та |
| гом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најла |
| S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену ц |
| у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... |
| га врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— |
| инили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.17"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га доч |
| е!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи |
| Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе |
| је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад |
| идеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са њ |
| ...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање |
| </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја про |
| ојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отв |
| а вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| /p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више |
| Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— |
| око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбо |
| </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде |
| својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Ид |
| ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе! |
| њу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њени |
| н и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам |
| > <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њи |
| викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо сврши |
| о тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јав |
| Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је догов |
| ..{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што тр |
| да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И |
| аља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече |
| — Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показ |
| ибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо м |
| Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се освр |
| Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки ри |
| } Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила |
| обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најради |
| к не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар |
| без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Тура |
| Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче |
| ушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} |
| аци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут диг |
| ују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Це |
| овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том |
| опом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, |
| лавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварају |
| емо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се |
| : или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они |
| о би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо |
| ако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S |
| и Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наме |
| p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p |
| по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да у |
| уке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, к |
| е у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остат |
| рсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — |
| на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјагли |
| лу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. < |
| емо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила |
| се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. |
| живе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озеб |
| демо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" /> |
| ркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је н |
| колико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише |
| > <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — |
| у, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> < |
| ку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза |
| бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... < |
| рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за г |
| ..{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики. |
| сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и о |
| ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{ |
| атра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе у |
| одом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... |
| е наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и р |
| су могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан уз |
| то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} |
| и зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} |
| <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож |
| Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Дев |
| .{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она за |
| има.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој к |
| во, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала |
| /head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу д |
| после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Ран |
| матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Ниј |
| , устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у друго |
| на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... |
| </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Х |
| ко ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И су |
| Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} |
| је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кућ |
| а не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не |
| се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак |
| а. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече |
| телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И |
| Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збе |
| {S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога |
| уни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде |
| таде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно ч |
| S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на |
| се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p |
| мо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам |
| з ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо |
| они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека |
| S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — |
| о. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— С |
| че: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... < |
| >Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши |
| неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Си |
| . </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко |
| зан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? |
| обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си с |
| нуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете |
| и, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не реч |
| одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви б |
| оћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов |
| а њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стад |
| ад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану т |
| p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред |
| Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју |
| <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњиш |
| {S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно |
| Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сјед |
| ме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> |
| устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са |
| азити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је |
| ш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?.. |
| у и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с |
| и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем |
| је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — |
| <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим |
| ћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Неш |
| <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрах |
| Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми бу |
| слаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p> |
| човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — |
| десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... < |
| а носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу.. |
| ам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо |
| не руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не и |
| и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Пе |
| богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p |
| о?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мисл |
| /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто пр |
| /p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <miles |
| очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Д |
| ошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за |
| .{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> < |
| . </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; |
| че пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је см |
| ..{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љу |
| ао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном ве |
| из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро |
| ..{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— |
| о беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то ку |
| ца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас |
| унак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовиц |
| и се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Т |
| } Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и с |
| не главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. |
| . </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — З |
| р буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под |
| аседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} До |
| ца!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} |
| у правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} |
| врсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он пр |
| чи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било |
| нилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом |
| ез мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету о |
| <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p> |
| ј посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} За |
| Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Де |
| асни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже ко |
| и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозв |
| обом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека |
| S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, |
| {S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како с |
| вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пи |
| орио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно од |
| ад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек! |
| ше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала ти |
| г! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се |
| пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред к |
| а ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Сас |
| {S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> |
| .{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри |
| здуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се н |
| зне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по к |
| ословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подиго |
| га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души |
| >Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — |
| пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало |
| те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> < |
| ад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши |
| лади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ва |
| .{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањи |
| би и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> |
| ринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја гл |
| /p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> |
| ! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> < |
| ка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих |
| а отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што |
| па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст |
| Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> |
| рчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову |
| ; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати к |
| нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> |
| да попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да |
| иде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему |
| ва и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, |
| зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина |
| отраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претв |
| ше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као |
| Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа |
| и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрек |
| ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени |
| о једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и та |
| н.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Але |
| могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И |
| естала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше риби |
| ко те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на |
| а одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било |
| исоким крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слеме |
| да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p> |
| ва, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде |
| бојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао |
| не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га |
| иран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </ |
| е бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не |
| орио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговч |
| /p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! < |
| то си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгуби |
| побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} |
| се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отиш |
| иру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не ву |
| рац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера! |
| ађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се о |
| у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: |
| ила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — По |
| ... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, н |
| је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, |
| му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, |
| клони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хлад |
| Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала д |
| у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, ста |
| е и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, т |
| оносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задир |
| дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учин |
| .{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се |
| је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певај |
| . — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампо |
| .{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{ |
| и живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан пог |
| — Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> < |
| Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита |
| </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа наре |
| /p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кро |
| ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповјед |
| Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван с |
| стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му сева |
| ви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!... |
| <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S |
| >— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћ |
| <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него |
| ина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити |
| здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити ку |
| И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, и |
| .{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, |
| ти се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје |
| од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! < |
| зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем |
| } Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Или |
| Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> < |
| викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станк |
| рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још |
| >— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну С |
| те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Д |
| } Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кмето |
| му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севи |
| ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, |
| кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и |
| {S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p> |
| е шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше |
| ан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јов |
| се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чуј |
| </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је пр |
| гић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једн |
| мај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. |
| ари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, т |
| и, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Ј |
| прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћ |
| иваш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те т |
| p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, т |
| Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— |
| е. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад с |
| је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— |
| ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p |
| се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин |
| поведи.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мар |
| иван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не |
| а жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p |
| <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> |
| </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по до |
| на у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} О |
| споређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распор |
| . </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је |
| замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: ст |
| учеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> < |
| Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно с |
| и пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њ |
| анас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p> |
| и, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу |
| највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} |
| чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chap |
| ан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на |
| ..{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и н |
| танка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти |
| клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{ |
| урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било |
| еш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага |
| ће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати н |
| .{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p |
| ...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p |
| обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Ве |
| > <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар |
| ико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p> |
| Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} |
| заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ра |
| рзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па |
| тарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Шти |
| ола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, с |
| , меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старој |
| ово присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом п |
| а се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари |
| пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да м |
| р, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба |
| њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прош |
| само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - |
| све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је |
| емањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на ње |
| наца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшн |
| а се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — |
| .{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у |
| из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> |
| и од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, |
| Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав! |
| S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле |
| ead>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушк |
| ем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред |
| p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </ |
| чин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао поглед |
| го да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селак |
| ад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{ |
| а његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лаг |
| тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Није |
| вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. < |
| /p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара |
| крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> < |
| рце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац |
| ук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. |
| . </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђор |
| годно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{ |
| право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко при |
| Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— |
| . </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене глав |
| ече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом |
| ија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— |
| тутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, ст |
| ричати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{ |
| енуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше |
| какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се дет |
| у Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станк |
| у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> < |
| Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао |
| говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је |
| ; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже |
| совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. |
| ни — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новац |
| е ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом |
| . </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повик |
| е вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође |
| S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> |
| леда, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква |
| свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Ј |
| и, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му ј |
| у наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, |
| Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је т |
| Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— |
| а је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. |
| S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један х |
| мпову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја ми |
| се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, |
| а кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се мо |
| </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забе |
| тва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени |
| ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућа |
| елице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} З |
| то, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином |
| ини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и |
| о да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељ |
| сморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, |
| е равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Б |
| одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кип |
| </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду да |
| у много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад З |
| пати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву |
| унски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, |
| м!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али |
| ова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда сп |
| — Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљд |
| сте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи |
| — Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта в |
| ци су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко с |
| обратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они |
| Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — запов |
| маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога |
| овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!. |
| ио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мр |
| ита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — ре |
| има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће |
| адан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он |
| да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Параш |
| тао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... |
| дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштат |
| <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже |
| они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да |
| еће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| > <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и |
| брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба |
| p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p |
| снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... |
| ва, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да с |
| е беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже |
| асмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендиј |
| ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп |
| би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци ру |
| во... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те |
| За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </ |
| терао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, |
| </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овам |
| ло размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав |
| , па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали с |
| е скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наје |
| моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одсту |
| ме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!.. |
| ше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Стан |
| уза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> |
| S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вра |
| мен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али А |
| p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дру |
| ине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског по |
| /p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} |
| поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим |
| сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја |
| p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> < |
| ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, |
| и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси мог |
| рака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћ |
| ови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно у |
| трашна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озе |
| тегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с |
| има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: |
| и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђ |
| већа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xm |
| проштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осме |
| Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић и |
| не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је доша |
| е.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара в |
| оје.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само |
| е... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — |
| — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, |
| <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А |
| о од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Прич |
| сни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану |
| ао кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а |
| ја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S |
| > <div type="liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнае |
| д науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку |
| Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран |
| tion" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је |
| г места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке |
| први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, |
| S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем ј |
| итлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Страшн |
| се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те ж |
| А</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што с |
| залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево |
| </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече За |
| Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба д |
| {S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косо |
| кут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чу |
| то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема |
| историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојски |
| ијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју весе |
| > <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chap |
| ан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по ку |
| >— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли |
| знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, |
| уње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај |
| о три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било ма |
| тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ван |
| псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, |
| држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немам |
| авити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је д |
| Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{ |
| — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{ |
| мо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро п |
| — Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те о |
| поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког по |
| баше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазна |
| о Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S |
| а Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко |
| . </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Д |
| мо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим |
| према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памти |
| Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Им |
| ћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради |
| амо разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је |
| ово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он |
| јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече |
| обар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онак |
| асног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да м |
| зговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар ч |
| бар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци крас |
| х први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би воле |
| ако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, ал |
| из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бит |
| ори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... |
| осте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене |
| зговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Ми |
| екаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је |
| е па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Ма |
| >Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зат |
| је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} |
| говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце д |
| /p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турак |
| шу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошев |
| одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... |
| Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и |
| /p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p> |
| рске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби з |
| век, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </ |
| и.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен |
| едно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слуша |
| аврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигн |
| кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки |
| И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало |
| лаву Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила |
| акаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то |
| о учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш п |
| p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p |
| !...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај |
| ља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао |
| угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног прија |
| ва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко х |
| нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S |
| ена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао |
| цима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатага |
| </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он |
| Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. |
| оба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с понос |
| ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као ст |
| ужи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њ |
| p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Тур |
| <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се живото |
| ш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не тр |
| p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одраст |
| чинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и син |
| људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао к |
| .” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми |
| ао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било |
| ст, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колеб |
| сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смр |
| ...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окре |
| та се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S |
| део како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја |
| етра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али н |
| ио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе |
| својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Теб |
| вамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> |
| Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву. |
| к је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова |
| и од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњав |
| добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто |
| ного нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не бра |
| аху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на об |
| ем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се |
| рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефе |
| се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зек |
| и му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати. |
| p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам |
| p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се |
| се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... < |
| ... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан ок |
| . </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И |
| ци, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову |
| а обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, |
| огла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се |
| ша му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље нег |
| Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш к |
| ли прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћи |
| Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Ту |
| ко им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе пр |
| </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и |
| се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини ду |
| ћи одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој |
| у — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити д |
| јете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исто |
| по!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им св |
| га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише ж |
| ти којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... |
| е гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби дом |
| весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? |
| Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао |
| <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао |
| ицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће |
| а једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутља |
| ржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од м |
| } Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! |
| седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе |
| — Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ б |
| <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлу |
| е познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </ |
| ћама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети |
| му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Как |
| хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро ка |
| тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па |
| о четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?. |
| . хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога до |
| <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе |
| .. — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је оче |
| ед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> |
| ну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад |
| тјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S |
| Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоћ |
| добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Круш |
| S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и как |
| лошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. < |
| е? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда зе |
| ом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема |
| ида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта |
| даде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као |
| >— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп.. |
| њен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ј |
| У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </ |
| га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожел |
| де, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, |
| још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пан |
| полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да ј |
| >— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си ду |
| /p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} |
| бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још дв |
| осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много |
| има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p |
| пет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о д |
| ко на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се |
| ..{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој |
| а... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још |
| врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — р |
| тићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p |
| м ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </ |
| а био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа |
| да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па |
| ти ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> < |
| пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабет |
| к.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И до |
| еш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јес |
| паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко |
| ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p |
| Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас |
| овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од |
| онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у д |
| о. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Ла |
| па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потре |
| То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је |
| отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па |
| Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги а |
| одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се |
| и сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчи |
| све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш воли |
| И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу |
| ликих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казан |
| му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— |
| лоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од |
| ико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако |
| Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљу |
| Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{ |
| у, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим |
| . </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> |
| . воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса |
| реп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> < |
| је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати н |
| агу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш |
| нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку |
| — Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... ал |
| > <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је |
| едио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико велик |
| еш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. |
| на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишин |
| ри ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од |
| </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућн |
| Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати |
| реновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево |
| нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још п |
| ом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи |
| <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баб |
| ме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. |
| ко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцка |
| те леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра |
| па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове |
| ви поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко |
| колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало п |
| Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — ре |
| ово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уст |
| борави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— |
| намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним мат |
| то треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само сл |
| о је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну ди |
| дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— |
| — Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече |
| час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га |
| кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мал |
| Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и |
| Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> |
| Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам к |
| оћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну |
| рамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> < |
| е!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се! |
| ко диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отп |
| вима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам |
| на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p |
| . </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотр |
| а свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне |
| даде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихов |
| >— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} |
| > <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти з |
| Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p |
| е: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздрављ |
| иш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа. |
| Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој доб |
| знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} |
| Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јел |
| , јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p |
| ав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп |
| — Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> < |
| ј!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршен |
| е никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— |
| Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>С |
| зуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде. |
| ко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам |
| рети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Ста |
| заше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{ |
| рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— |
| >— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућа |
| да и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{ |
| ао да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од ње |
| дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити о |
| обро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што |
| кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </ |
| нџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раши |
| слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше |
| } Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Ка |
| ен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом |
| ече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <d |
| >— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом |
| /p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изне |
| попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} |
| егове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти |
| изива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{ |
| купило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дев |
| рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред |
| Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> |
| е све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи |
| о човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта |
| </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, |
| утка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и ду |
| дамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је доб |
| S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и т |
| видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете гл |
| ама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, |
| те, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, т |
| ме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за |
| јте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде |
| ледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се.. |
| — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| гов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одб |
| да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио |
| е зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пе |
| твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невољ |
| !{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станк |
| добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пи |
| мућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. |
| му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!... |
| а мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — |
| та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, |
| ни лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} |
| ли они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ |
| реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала п |
| другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и пог |
| ксину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Шт |
| ви позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише |
| у, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега сла |
| ађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </ |
| ом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости |
| силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} |
| по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станк |
| обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим ку |
| Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну.. |
| чевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Т |
| — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим стар |
| {S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: на |
| он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да |
| е кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донес |
| и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе љ |
| слао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе |
| ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{ |
| , Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!.. |
| Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћ |
| ... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим |
| мет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!.. |
| то вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли |
| ци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> < |
| па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на |
| Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти ј |
| , не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити |
| . БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S |
| авор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да |
| је.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти зап |
| ка Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да |
| ог, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... |
| <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, ал |
| p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа. |
| тро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет! |
| траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те |
| одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу ј |
| Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта |
| дено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с |
| а му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јес |
| вом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изве |
| торник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S |
| ју од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер с |
| > <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а о |
| ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их к |
| ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринк |
| а јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвор |
| код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му ис |
| а ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судб |
| синој кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доист |
| {S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињ |
| ле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </ |
| — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га! |
| !{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити |
| е у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног |
| та, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако |
| љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зе |
| ва...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онеми |
| оја ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кули |
| они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима |
| куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} |
| а и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог |
| S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! < |
| ...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса у |
| отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </ |
| нас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> |
| обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </ |
| ћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре... |
| и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p |
| је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгл |
| тећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је ка |
| на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. < |
| xml:id="SRP18963_C3.6"> <head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мал |
| рнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за о |
| е добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S |
| садивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S |
| p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то с |
| и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, в |
| S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? |
| <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{ |
| е могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од з |
| шу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се |
| удима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} |
| ану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош |
| ледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. |
| ами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> |
| а стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, свак |
| а душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду н |
| е наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А к |
| јемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас пов |
| е. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p> |
| о по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p> |
| е и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> |
| Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им |
| још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, |
| о?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... |
| ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећк |
| ан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Хар |
| </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — р |
| јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред ц |
| ас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} |
| <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајн |
| S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава |
| ше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Стан |
| а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће зем |
| е боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двоји |
| азав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповеда |
| а свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су најв |
| — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра |
| Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> |
| . </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p |
| лекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} |
| ко! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p> |
| ћу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне |
| Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: < |
| би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с |
| међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до по |
| ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него |
| ли; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Т |
| .. </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих! |
| о чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не мо |
| оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он н |
| ита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — |
| тпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их з |
| дим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га уби |
| влије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се |
| коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Ли |
| p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!. |
| ј посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, о |
| Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на ме |
| !...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} |
| . </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њ |
| право нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербе |
| <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најм |
| Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свак |
| о иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој п |
| из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео неког |
| >Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздрави |
| а оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те ј |
| и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} А |
| >— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало |
| амени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шт |
| рамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите с |
| ановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Ш |
| .{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, |
| и хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, |
| је су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцају |
| >— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А ниј |
| спротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу |
| зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} О |
| славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p |
| Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли ту |
| ка!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помилов |
| да је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је т |
| је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе |
| >Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош |
| у на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> < |
| обар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко |
| м?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме тр |
| м више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за |
| атрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — |
| о, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} |
| диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p> |
| те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих зн |
| е Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео |
| Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, |
| а — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— |
| о нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да |
| , као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа |
| е, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погл |
| ма звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Р |
| мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Име |
| само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S |
| ене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двој |
| Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати |
| ном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Св |
| , чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп с |
| ујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао н |
| зговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе г |
| им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га |
| ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео о |
| ц. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у стр |
| харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Суреп |
| да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто до |
| даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху с |
| маш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: |
| а најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај ог |
| да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји к |
| хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћ |
| } И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{ |
| упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо |
| Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он ка |
| ажџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код |
| човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— |
| p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мр |
| >— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, мо |
| у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. |
| ији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, |
| јој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него с |
| че му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу |
| овек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— |
| а ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се |
| трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин |
| смо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... |
| } Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> < |
| . — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А нем |
| ишта?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче ле |
| рекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се |
| . </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтед |
| ер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш! |
| а снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се жи |
| и сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах |
| и кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата |
| чека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поз |
| , мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, |
| и и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, п |
| не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу ник |
| да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе |
| — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето |
| ан ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не |
| ог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрх |
| — Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не |
| >— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. |
| зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа нек |
| зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркв |
| знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може |
| е иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!. |
| ано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> < |
| </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја |
| и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше |
| {S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошл |
| ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и сприј |
| ш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како |
| сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ј |
| ађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде ч |
| иде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> |
| та си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, |
| д ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у о |
| </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он п |
| а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко |
| </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> |
| } Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећа |
| ...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p |
| лута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </ |
| о тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да |
| г табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војв |
| да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и |
| и је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја |
| запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p> |
| ај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља пролом |
| од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе с |
| су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен раст |
| <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него |
| и...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– |
| тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се п |
| Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их в |
| викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и ка |
| као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, |
| амбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише воли |
| вајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка |
| е и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — |
| .. </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је |
| <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S |
| е јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра |
| ан те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да |
| говој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је |
| громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи је |
| Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— |
| сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S |
| ...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли. |
| <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — |
| ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И |
| к у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, |
| о на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{ |
| milestone unit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Л |
| !{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп. |
| куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет |
| Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> < |
| а се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте л |
| се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека ула |
| . гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не |
| дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па |
| рова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S |
| {S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>А |
| {S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — |
| о!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јав |
| јдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Св |
| анас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И |
| мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам тво |
| нда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако д |
| се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула |
| роз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових з |
| S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> |
| о...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча пре |
| ило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који з |
| ца сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Ком |
| еко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Суреп |
| дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> |
| го...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — |
| њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S |
| се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поск |
| ити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти |
| а Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — |
| ме!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!.. |
| и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} |
| итеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу |
| да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиш |
| правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бр |
| АДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, |
| ка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!. |
| шта урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само коли |
| ети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало |
| ј да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} |
| мет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну |
| по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!. |
| н.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, |
| ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> |
| и је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви |
| е се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> < |
| е, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Ста |
| аш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много |
| е?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се |
| ављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Т |
| ити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и ус |
| Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда |
| Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак ниј |
| сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, |
| ладости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његов |
| — Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> < |
| че!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта и |
| Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и пр |
| шка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све |
| атворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше |
| капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхта |
| Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, |
| </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станк |
| , а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека |
| и, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — реч |
| ене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке |
| није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало.. |
| Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико д |
| — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— А |
| нима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада |
| прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису |
| о на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи д |
| водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! < |
| во што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одго |
| и станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У |
| азговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... |
| p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </ |
| ку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>С |
| рне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају |
| ка. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза д |
| . — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се |
| > <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — вик |
| ите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узми |
| . — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај |
| , узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Ј |
| И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је |
| трпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њ |
| } Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз |
| нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали |
| бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А |
| и — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грех |
| како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p |
| човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад оду |
| остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да |
| светник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> |
| а не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека |
| .. — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у |
| .{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни |
| ине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим |
| јала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{ |
| рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ј |
| ре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да |
| згоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: |
| то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с п |
| — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кро |
| .{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не |
| се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтед |
| ручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе ли |
| страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен |
| огло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас так |
| Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која б |
| не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж |
| есе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као кр |
| под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ра |
| војци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} |
| , а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, |
| p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе |
| днити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред |
| S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало р |
| хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до оно |
| а си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о у |
| </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због |
| па. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> |
| слио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само пат |
| ...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш |
| > <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. < |
| е се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђ |
| мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне в |
| е лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> |
| ас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните |
| </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шт |
| а ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} И |
| — Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон |
| ...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једн |
| p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p |
| опрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где х |
| p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p> |
| ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Отк |
| дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Марин |
| вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али |
| лац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p |
| . </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредиш |
| урио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беш |
| длази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде |
| анку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скоч |
| p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајт |
| као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </ |
| јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. |
| ави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!.. |
| еди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вре |
| к и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече п |
| ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ће |
| Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа |
| па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би |
| га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да |
| оже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко |
| <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузе |
| овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="s |
| х поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? |
| даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— И |
| прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — |
| днице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на поч |
| е кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опе |
| пом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p |
| по осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и о |
| како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро ра |
| е све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} З |
| ш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи п |
| исмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја |
| Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} |
| а га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алек |
| сти. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу од |
| е: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али ст |
| а, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја |
| оси? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и по |
| Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери. |
| се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком |
| и син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари |
| заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбу |
| /p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта ј |
| сам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ |
| беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарај |
| <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у м |
| е знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече К |
| <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. < |
| ваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и ш |
| ве више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци |
| Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи раз |
| Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Че |
| <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, |
| поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и з |
| Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринк |
| каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> < |
| да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p |
| ати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} |
| <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </ |
| ... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега шт |
| корачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале |
| Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у с |
| да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћени |
| му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, |
| На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му об |
| исам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати тв |
| здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше |
| p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о т |
| ов Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} |
| го чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведо |
| к био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта ч |
| .{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, |
| него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? |
| о за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше |
| мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као т |
| еном. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средин |
| Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} |
| луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води с |
| шло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белоти |
| нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених |
| се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом з |
| ју и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} |
| он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накисел |
| .{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кр |
| ам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносил |
| Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде ча |
| ао на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Стан |
| е да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; мн |
| > <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што |
| аш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јес |
| постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Дан |
| , Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гла |
| да се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко ј |
| ачки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не |
| су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... |
| /p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампо |
| је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај |
| енутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Стан |
| домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-он |
| ано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се б |
| ру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је треб |
| нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чеља |
| вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од |
| Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка гру |
| гушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А |
| Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, ж |
| ...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Ди |
| а је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не |
| <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} |
| се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види х |
| омаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, |
| својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У |
| ма. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговориш |
| оји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапи |
| га...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд |
| ко не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је пита |
| а је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јо |
| ну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигур |
| ед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се д |
| је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као |
| о није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часк |
| м именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имал |
| а не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} |
| опа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразум |
| >— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће |
| би одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи х |
| ива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у |
| аде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра |
| зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p> |
| прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један д |
| а часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим |
| вта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав пос |
| гови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху |
| ој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p |
| д!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше |
| г оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, нек |
| ка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуни |
| кси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама |
| } Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, је |
| ећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из |
| Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није |
| зиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо |
| јао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га ј |
| p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p |
| Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну |
| рпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док |
| бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. |
| то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у дру |
| </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није |
| p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} З |
| - Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? |
| оме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише с |
| умиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. |
| лу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — уп |
| и:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су уко |
| призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак ј |
| није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> |
| р поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из мес |
| е изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су зар |
| овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бо |
| рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела с |
| знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Н |
| — А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га в |
| оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” |
| то је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало |
| со гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... |
| у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и зади |
| ије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор |
| арају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} |
| ста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, |
| ено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера |
| S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекош |
| лопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам т |
| .{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{ |
| — Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им |
| а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па |
| — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на |
| {S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у они |
| ељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека ура |
| — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шапт |
| <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако |
| о, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају |
| ај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, |
| } Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Ал |
| у заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки п |
| у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Мог |
| е бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здрављ |
| еп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, сп |
| .. </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у |
| {S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, |
| у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбу |
| кати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измир |
| дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — р |
| се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!.. |
| ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Пр |
| ати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука м |
| се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбаш |
| зирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души њег |
| сле — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га |
| , који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. |
| } Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Ц |
| е слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како |
| постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p> |
| .{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а |
| поче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа в |
| дело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су и |
| Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} |
| а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освита |
| у ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече |
| S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p> |
| еветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших пољ |
| матрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрен |
| нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова |
| о у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику |
| е приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и |
| ућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изид |
| о залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао |
| утита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се о |
| ему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у |
| ослушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </ |
| ” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му |
| и на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и |
| вања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко |
| {S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан |
| то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, на |
| не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто |
| лене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо |
| Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увр |
| поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла |
| упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правц |
| а”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба” |
| надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче над |
| p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари |
| ућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте |
| да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече св |
| тко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она су |
| има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> |
| човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> |
| ам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи |
| лико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео. |
| {S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта |
| о мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај шт |
| је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом п |
| . — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Ж |
| </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је дан |
| А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још мог |
| оћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ев |
| да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око |
| </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и г |
| десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? |
| у преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи. |
| пић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — |
| ва.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној ос |
| ица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} По |
| а вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Мил |
| атраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право вели |
| дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо |
| Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!... |
| масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p |
| </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем че |
| е, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, |
| исне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... < |
| о у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> |
| >— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече |
| арац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем |
| о ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе- |
| <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити |
| ђати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мис |
| оведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја |
| Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p |
| д не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Је |
| а...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им са |
| а знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против ме |
| Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Из |
| Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја |
| >— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један м |
| у жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће |
| > <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошл |
| и. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков.. |
| лазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... < |
| него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде |
| p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> < |
| те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху |
| ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— |
| <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </ |
| рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала к |
| ицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао |
| Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута |
| </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И |
| и се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је С |
| срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И нем |
| го што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчи |
| то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, |
| па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— |
| обро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега |
| ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, преба |
| ечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> < |
| p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{ |
| се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? |
| бијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{ |
| рани пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрем |
| повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то |
| о пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврза |
| стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, на |
| зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— До |
| а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко |
| х нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна ме |
| але...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим пр |
| — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га пр |
| путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, |
| > <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним |
| аког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је |
| и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што буд |
| {S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пош |
| речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, к |
| о све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... |
| се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!.. |
| они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно с |
| ?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама! |
| скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{ |
| м народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо |
| рута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчен |
| е.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да |
| ије се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато |
| али се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде зап |
| тојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да и |
| S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Параш |
| аво вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави |
| к (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} |
| S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Ста |
| чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разго |
| > <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну |
| ко за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... |
| ! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен |
| е с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше |
| <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> < |
| бори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> |
| и синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста о |
| ако стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беш |
| екну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јави |
| p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џеб |
| отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцк |
| изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{ |
| ошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих др |
| у! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!... |
| кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи н |
| људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Не |
| аша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, хар |
| егов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад н |
| Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече |
| о Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S |
| један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му с |
| <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека ш |
| ди, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се из |
| Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> |
| лас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет па |
| ит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p |
| се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио |
| аху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— |
| , све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па с |
| ћно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те |
| } Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Ве |
| адно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим |
| лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила п |
| ле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи зад |
| ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако |
| е избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремиш |
| овој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадиш |
| d> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радос |
| же и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, |
| тимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с |
| не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} |
| и за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>П |
| ко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која |
| освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобољ |
| је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </ |
| они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити он |
| хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи ко |
| западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као нару |
| ива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Т |
| вору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна |
| а.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто ок |
| ђати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јови |
| ци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и |
| Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их |
| с после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chap |
| домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно |
| с: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овам |
| е дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом |
| сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта |
| се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га стар |
| једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p |
| само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе г |
| нце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с |
| рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пр |
| пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А |
| подару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива |
| ео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p |
| у тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као |
| танко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, ка |
| а се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима |
| ... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <miles |
| јих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јов |
| ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, |
| осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, |
| оси и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси ви |
| м: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега м |
| дно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори |
| те, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по се |
| , имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се поч |
| ћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором б |
| се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> < |
| а га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу |
| ре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га повед |
| ека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта |
| Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила |
| Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залуч |
| а и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> |
| д она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа |
| рцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три мес |
| гребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годил |
| мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко |
| екорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разг |
| створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? < |
| а, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно |
| 8963_C3.1"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело |
| адостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Марин |
| на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се н |
| н сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли |
| е се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963 |
| </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озби |
| уреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па |
| <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> < |
| , њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— |
| ао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену кр |
| х спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себ |
| јмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћута |
| девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је |
| као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако |
| а сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и |
| апрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... |
| му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо |
| ...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> |
| Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Ст |
| <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с |
| рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему |
| мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју ми |
| <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко м |
| во, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, |
| ука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на в |
| <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> |
| некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он ј |
| .{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо |
| о и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топе |
| аш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... < |
| : </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би |
| јети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, И |
| извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо нами |
| . </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао |
| љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем |
| таде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплак |
| начајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— |
| {S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли там |
| вету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје тр |
| А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. |
| то је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} Т |
| атна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... |
| ја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> |
| ема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио |
| д велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p> |
| један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да ниј |
| у се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла |
| Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, а |
| где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, |
| аком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она |
| ј немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у гла |
| зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подста |
| Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак |
| {S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заб |
| Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ет |
| се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} |
| ...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко |
| едну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша |
| е све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко о |
| а, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — ра |
| совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше ра |
| Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} |
| се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна к |
| јави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — |
| е брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> |
| огледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога... |
| дну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша |
| а и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда нај |
| } Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељењ |
| </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него зве |
| био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао |
| јемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви см |
| аше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина ка |
| га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред пре |
| азар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> |
| . </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати |
| ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Завр |
| је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> |
| рак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да г |
| ...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук |
| о га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверат |
| крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуц |
| ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као |
| па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> < |
| фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко п |
| падају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и ко |
| Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацврк |
| о-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после ушта |
| сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као г |
| а тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко |
| свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је |
| бу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p |
| {S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Ј |
| >— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> < |
| S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И д |
| оме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трип |
| на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде |
| д хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза ха |
| гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега оче |
| и, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он |
| свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет |
| вана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу д |
| попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, т |
| е але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би |
| га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од пис |
| у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме |
| о оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> |
| и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепо |
| смицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену п |
| кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога по |
| јач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мал |
| над села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом |
| лободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумск |
| опа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме к |
| ађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p |
| и вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — у |
| му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Дев |
| а једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ри дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе к |
| не, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, |
| уреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chap |
| е Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Д |
| А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне |
| Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p |
| , можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој |
| вање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... < |
| речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?. |
| укавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је |
| еће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} З |
| ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Јо |
| ила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледан |
| еговим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за |
| м оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно у |
| врзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обрија |
| вај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем к |
| ну онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче |
| ку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је см |
| онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSe |
| 6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда |
| вио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса |
| ада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај п |
| аља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први |
| ксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, |
| теља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад ти |
| ише не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређ |
| м!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? |
| {S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, |
| спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи н |
| у ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> < |
| ече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се |
| бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на |
| амајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разгово |
| ио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар |
| ову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И д |
| овори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толи |
| су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубо |
| страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село |
| p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што |
| валише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на пу |
| граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} О |
| Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак |
| е се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, ал |
| чај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца |
| ј није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре |
| p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом зав |
| сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{ |
| о Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, |
| о време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви об |
| е од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Д |
| Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разгов |
| данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се им |
| ца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим С |
| сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се |
| д Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до |
| ј лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Ту |
| о се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и по |
| путао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </ |
| Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „г |
| ице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </ |
| њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Б |
| .{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} |
| адовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова г |
| орбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не пр |
| аљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мр |
| , место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута. |
| са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{ |
| /p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{ |
| етати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо про |
| {S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као |
| јући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезн |
| егда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила |
| постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. годин |
| ; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не |
| мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не |
| омало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то |
| крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад ниј |
| раже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге. |
| се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори |
| <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће см |
| јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра |
| >— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу |
| вамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки вод |
| ко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} |
| т у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чар |
| вао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Б |
| нике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} З |
| х мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко... |
| Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти каза |
| аги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови н |
| о да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш |
| — Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Шт |
| о за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на |
| ј приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак. |
| ...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он до |
| борише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити |
| .{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио она |
| братима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и ме |
| ли се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!... |
| авао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Н |
| и то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И з |
| ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да в |
| — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па |
| {S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </ |
| њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Не |
| пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веро |
| ога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити уср |
| едајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу |
| од на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и зе |
| ише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А к |
| к па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па |
| душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемо |
| Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погл |
| једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачен |
| а све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов пол |
| Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх |
| о могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се! |
| ко свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!... |
| ајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу с |
| киваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у |
| .{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да по |
| на несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме |
| Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} |
| тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> |
| >— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — ре |
| ван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па |
| </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у мито |
| сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад |
| </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} |
| о турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио о |
| о, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: св |
| дне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да |
| е.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је |
| ити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Ка |
| S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није о |
| гледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} |
| у једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи |
| ид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита |
| приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. |
| е помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с В |
| сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздра |
| имо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на |
| да дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу |
| осиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и |
| а ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </ |
| Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био |
| ек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами |
| бражавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у чове |
| пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном |
| Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио за |
| мбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} |
| и: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? |
| Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рук |
| преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p |
| p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру њ |
| ва и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> |
| и.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обр |
| и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба т |
| су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи дома |
| ицима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразг |
| мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и реч |
| >— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну |
| има Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо |
| Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Он |
| аје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Ни |
| нији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив т |
| ездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Ш |
| и крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече |
| у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају св |
| Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и д |
| заревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш ма |
| p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с |
| <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех уч |
| погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па |
| о свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и ја |
| о... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему. |
| и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао |
| ху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце. |
| па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толик |
| њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где ј |
| шао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блес |
| ије отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром |
| догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} |
| !... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они к |
| ци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али т |
| цем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према тур |
| а.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лиц |
| ајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Зав |
| ељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером |
| . </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу |
| о, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш пр |
| ади чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: < |
| .{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је б |
| подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— |
| родрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршум |
| беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небе |
| </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је |
| звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост о |
| исао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни ста |
| Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} |
| и зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— |
| ушу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све.. |
| сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била |
| о! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџ |
| рнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које и |
| отив толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћ |
| Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе м |
| >Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих вре |
| тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи |
| смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. < |
| де готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> |
| </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На ње |
| о, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Д |
| .{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише г |
| Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p> |
| се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то |
| .{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p |
| ио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> |
| леко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва... |
| адом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за |
| ао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— |
| ју.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p |
| кујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </ |
| нут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p |
| и лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p |
| <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као |
| у шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и |
| аци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у д |
| p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </d |
| ета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Но |
| да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му није |
| ованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим |
| пита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он М |
| ! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По |
| ..{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама |
| би се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и |
| овим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост |
| а видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да ј |
| ом срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им |
| други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чис |
| ану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом |
| нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{ |
| из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете |
| оше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош |
| ошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива |
| су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној |
| ажећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан |
| .. </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те виш |
| онео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И |
| ка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Крун |
| ом збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Х |
| /p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{ |
| извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку |
| </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па от |
| атићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с дел |
| страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S |
| S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да |
| гао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио |
| ђао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је сл |
| се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче про |
| ? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ј |
| {S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али дана |
| p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!. |
| {S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо |
| его, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S |
| слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једн |
| учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти |
| ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости |
| нији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> |
| азе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Во |
| д кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове |
| на је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој пог |
| влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се обо |
| /p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} |
| побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Н |
| озајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без |
| } Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао у |
| . </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} |
| им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу ј |
| има су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на п |
| ју ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа ј |
| Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — реч |
| <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани- |
| p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушност |
| н, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је |
| а. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p |
| а се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, |
| сту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терал |
| мерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— |
| Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Т |
| ојим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p |
| извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чув |
| е, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с |
| јим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p |
| ! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча.. |
| ...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова зве |
| не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме |
| ко ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ра |
| д треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у о |
| аја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија |
| > <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— |
| танков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него |
| : </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде |
| ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — пов |
| ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, |
| nit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка ха |
| га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Ст |
| p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону троји |
| ва се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је сво |
| /p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа |
| упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у гост |
| врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја |
| p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о ус |
| кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га |
| Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не с |
| ас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!.. |
| <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} |
| је шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И д |
| је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све |
| ојко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се |
| о је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта |
| сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутр |
| авите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спре |
| > <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} |
| .{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њ |
| најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико |
| зара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”.. |
| <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p |
| , а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви.. |
| се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена |
| p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је |
| <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније |
| ећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зов |
| а што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш не |
| м Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да ј |
| сет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велик |
| ио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p> |
| а лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{ |
| ном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом кре |
| Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и |
| .{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан вео |
| м се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у с |
| Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде |
| бивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| {S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна... |
| /p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. |
| е. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж п |
| о је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p> |
| љства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{ |
| а!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зек |
| које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S |
| пусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Ни |
| аша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одвед |
| ! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </ |
| сте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Н |
| <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прел |
| ти — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, те |
| о ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p> |
| } Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... |
| д си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </ |
| Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрни |
| страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. |
| Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио |
| арјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> < |
| у ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме п |
| ко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као |
| Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати |
| лазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај |
| д очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина ко |
| } Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи |
| ораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> |
| ..{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце |
| ном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао |
| али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Неће |
| ољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— |
| гађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту гус |
| у је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него к |
| ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао |
| је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? |
| ивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назв |
| вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S |
| } Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем |
| <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S |
| е бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја |
| ци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. < |
| — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скоч |
| р, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се |
| е браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Бе |
| црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости |
| узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — по |
| Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као |
| ша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> |
| оже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, н |
| ”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртв |
| и пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош |
| рво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико и |
| ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, |
| о исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци поче |
| право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не с |
| ву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Вој |
| !...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До |
| рет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упит |
| } Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— |
| ...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> |
| и од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се заустави |
| оста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је про |
| ра? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку |
| женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је лев |
| данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!.. |
| лан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него |
| ше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па |
| лоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да г |
| ти!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не ос |
| ама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петр |
| ц...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, |
| означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара |
| саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к се |
| же, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се при |
| ћи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би |
| приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита |
| <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог б |
| У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме в |
| ики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је н |
| </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, |
| ра, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У т |
| ора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S |
| ежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди |
| моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгуби |
| <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... |
| пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у ње |
| а покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У |
| да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти |
| {S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И |
| ме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> |
| та...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад |
| дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </ |
| е! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше |
| елику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... < |
| а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке |
| провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p |
| у. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S |
| p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чуп |
| сило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече |
| кће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама |
| свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ |
| ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Цр |
| тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он |
| <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па г |
| моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— |
| Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обр |
| .{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{ |
| ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас |
| /p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећ |
| ја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка р |
| о мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисл |
| птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас |
| Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| отри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог т |
| виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана св |
| тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први пе |
| очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних реч |
| </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росн |
| } Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли мо |
| их другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одош |
| око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту б |
| Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је би |
| ан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... < |
| мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу г |
| иражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и |
| а, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске |
| — Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трж |
| час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни над |
| мише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је |
| ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни чов |
| </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> |
| а се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањ |
| } Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустоли |
| p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе |
| дјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дри |
| вест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње. |
| се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се о |
| че Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латко |
| сијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово в |
| >— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже |
| че. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иша |
| /p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао |
| > <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку. |
| о!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви |
| ло је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је висо |
| ад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћу |
| тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна неср |
| рац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="group" xml:id="S |
| ећ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека р |
| те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| ади, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тра |
| але, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то по |
| му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> |
| !...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Че |
| човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готов |
| ао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као |
| људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му |
| момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађ |
| {S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде сво |
| шима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних па |
| почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мај |
| ину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јунач |
| а, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном |
| ђе малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења |
| Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </ |
| се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само |
| и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је жел |
| „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги а |
| раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Пог |
| трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко с |
| рила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. < |
| а је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену |
| у!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, как |
| показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада по |
| Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се о |
| зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док |
| /p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. < |
| p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његов |
| > <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Ла |
| /p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ |
| о какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече |
| ..{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!. |
| ју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људ |
| ринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог |
| о да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери ш |
| >Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} |
| } И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је би |
| nit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српск |
| шта не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ласт |
| р беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама |
| лазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило т |
| дећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђ |
| ац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које |
| је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} П |
| по и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунц |
| ки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне сову |
| љ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио оп |
| а ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на оч |
| : </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави н |
| ху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима |
| гачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и д |
| S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска и |
| блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њ |
| че усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p> |
| та? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић та |
| је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може |
| тор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљ |
| за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице |
| па му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и он |
| и дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... |
| ок ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта |
| .{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су |
| ише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу |
| се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. |
| Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушн |
| после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и |
| и. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко уб |
| p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја |
| Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p |
| право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И ди |
| О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ! |
| е његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: |
| шу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе |
| Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </ |
| они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће |
| ом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самог |
| >И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се закл |
| Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео |
| а је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, п |
| ћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је |
| ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми |
| да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му |
| речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — |
| уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Но |
| .{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цван |
| </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат |
| а је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ћ |
| <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат по |
| тотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Ив |
| у, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео.. |
| е човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још п |
| а је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S |
| таде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p> |
| оваца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном |
| видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад т |
| ају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>До |
| неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко |
| слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли ка |
| ећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку са |
| е, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом д |
| ..{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврн |
| једанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити.. |
| . </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, о |
| а реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи |
| че Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти |
| > <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже г |
| о!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— |
| те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} |
| и се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер |
| ..{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дом |
| али...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црноба |
| ели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке... |
| је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала.. |
| ше! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и |
| о, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука |
| ко. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топ |
| живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби је |
| на страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и М |
| а губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p |
| га дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у |
| о плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапут |
| ојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да с |
| некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар ј |
| кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} С |
| тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту |
| Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа во |
| на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p |
| поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство |
| Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрз |
| та узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам греш |
| <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино с |
| е је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план |
| ао квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на |
| зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља |
| асмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прен |
| јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више |
| и, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је |
| Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{ |
| .{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек т |
| те онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио |
| S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави. |
| то Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио |
| .{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убија |
| и покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од жив |
| акад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањени |
| ва бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p |
| д хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> |
| ге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда |
| ховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као |
| .{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод |
| > <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да |
| } Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим |
| <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није вол |
| цу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, так |
| једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате |
| узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао |
| же побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турч |
| {S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош с |
| где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити |
| и?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би би |
| а!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце |
| ен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му ј |
| дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево |
| </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама |
| своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, |
| и сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и ниј |
| p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућнос |
| </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима |
| /p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{ |
| хнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта |
| звесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам |
| ави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заи |
| убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} |
| Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и риб |
| овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни п |
| се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твој |
| му се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ј |
| црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело п |
| ица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све |
| о мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станк |
| и стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p |
| — Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p |
| ој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао ј |
| и ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p> |
| .. </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима који |
| о, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вр |
| .{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га... |
| мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зб |
| о задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и |
| НИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Иван |
| ма тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшни |
| } Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} |
| н рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао |
| {S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још вол |
| S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан уша |
| сети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све |
| је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p |
| ушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирн |
| ..{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... |
| } Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људ |
| као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаш |
| , одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакал |
| шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину |
| умарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на |
| д ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину. |
| ја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S |
| p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаш |
| ила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих |
| рече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и ти |
| ... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје р |
| волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Ла |
| миркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право |
| су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </ |
| тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далек |
| му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, по |
| </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око м |
| </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе |
| <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јата |
| проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренер |
| <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, у |
| с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> |
| љад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамед |
| , с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе ј |
| S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} |
| једе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет с |
| свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао |
| ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да б |
| могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и н |
| > <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријате |
| а тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мука |
| <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{ |
| Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи |
| бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се к |
| хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем |
| Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </ |
| о ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!.. |
| је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гуј |
| ... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Д |
| главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} О |
| ван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богам |
| е у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и |
| главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до |
| е не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти р |
| сту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу о |
| гни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари колено |
| } Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако и |
| ом једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може збл |
| забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже гла |
| ан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану. |
| сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома |
| ...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: |
| пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о том |
| м се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом |
| ка.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти |
| за ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха |
| .{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> |
| у!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту |
| све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које ј |
| овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног у |
| .{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он ј |
| е? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му с |
| шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, у |
| ..{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смет |
| донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу |
| куд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећни |
| ех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ов |
| огао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу. |
| делимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илиј |
| од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се |
| онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага |
| рвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв |
| ?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... |
| ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкив |
| збудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака ста |
| у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S |
| од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо |
| p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене |
| лаву у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирањ |
| {S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Ж |
| и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Ми |
| ве грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа |
| ?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што |
| је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и та |
| дао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује.. |
| икад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос чо |
| <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуро |
| тражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече |
| танко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} |
| ни ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха! |
| — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски с |
| ја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови |
| удети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо |
| еп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очек |
| Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију |
| има, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, |
| ту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити н |
| у, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, |
| Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, ш |
| турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће |
| мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освр |
| енију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди с |
| е то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто |
| јте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчин |
| о знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно о |
| Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> < |
| седоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Раз |
| фендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p |
| екао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „ |
| глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спуст |
| навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим д |
| ећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи |
| горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се |
| то тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — уп |
| сност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше |
| >— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга |
| а то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазар |
| хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога о |
| аест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </ |
| видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се нат |
| ој страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупи |
| рад ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Ве |
| ећ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и р |
| дног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, |
| Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — |
| </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачв |
| оворимо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Док |
| е матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на о |
| ре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на ли |
| уми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукн |
| Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што |
| ро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај па |
| си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљави |
| беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} С |
| оласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топо |
| о се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест |
| тара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. |
| и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваље |
| ла, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе ј |
| подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили тво |
| ити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо м |
| деше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели |
| тка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево |
| показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђу |
| Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко д |
| преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: да |
| проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су и |
| чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче |
| насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p> |
| ао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром? |
| ао из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пу |
| он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушк |
| ени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осе |
| свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дођ |
| {S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као |
| нио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа н |
| о мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> < |
| видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га |
| отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што |
| Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси тре |
| јађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља |
| послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека |
| чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш ка |
| ... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш |
| и, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лаза |
| и? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини |
| и то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!.. |
| ам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разго |
| <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар ве |
| ћ? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. < |
| ј Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{ |
| S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и у |
| де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Поче |
| p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та о |
| т Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> |
| </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну ч |
| ? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... |
| ки осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде |
| може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, |
| </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S |
| > <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо |
| седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти крив |
| <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шт |
| з дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. |
| нити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење... |
| овор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. |
| ем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одм |
| највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> |
| се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и |
| е знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хо |
| р показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми нећ |
| цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова п |
| агледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамб |
| груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. < |
| проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха |
| Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па |
| А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унук |
| !{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев о |
| шка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као д |
| прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован |
| /p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га да |
| корачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S |
| напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја |
| ка, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем |
| S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му |
| да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим |
| <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече С |
| <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се |
| то не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </ |
| рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </di |
| увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нис |
| јаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше |
| /p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо при |
| е те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, п |
| — Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пре |
| јан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!.. |
| ре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је |
| !...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Ма |
| решовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> < |
| хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје |
| аво к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види |
| кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по |
| ја! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко |
| пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио к |
| Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Њ |
| е јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако ј |
| ори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. < |
| дећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него шт |
| же рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му ј |
| — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </ |
| рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грл |
| може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се за |
| трана. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја |
| а ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </ |
| јим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти па |
| азна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како |
| </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Ма |
| и наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — у |
| па с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге |
| о! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до тур |
| неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са с |
| и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p |
| књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, т |
| еса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чуј |
| ске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле |
| , па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </ |
| ...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где х |
| p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с |
| ! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Ив |
| </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на |
| До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим нож |
| и су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!.. |
| нела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не би |
| рине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да |
| <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Н |
| да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што бе |
| уди, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу.. |
| ам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори |
| дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с риб |
| {S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан за |
| њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав у |
| ка му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар т |
| у заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мор |
| ме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде |
| </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћ |
| та Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију |
| </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу суб |
| <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га б |
| е.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— |
| би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се |
| ине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> < |
| ко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао неш |
| <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се |
| Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако р |
| на. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини. |
| рци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да |
| ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам с |
| ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И п |
| Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. |
| и црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви п |
| и смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није |
| лекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!.. |
| ак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из |
| би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да н |
| еда, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша |
| њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и |
| џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те ба |
| је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу |
| ога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити |
| вјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!.. |
| тима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али |
| , али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — |
| никову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} До |
| е обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што т |
| е у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, т |
| <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овам |
| } Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, |
| е доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само тала |
| пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да |
| ошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати г |
| му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и |
| то беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} |
| е хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Л |
| ..{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!.. |
| ића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!.. |
| рећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> |
| то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино |
| о!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— |
| нко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јо |
| Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. |
| екоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милоше |
| /p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. < |
| p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао |
| детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши |
| с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отв |
| <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време мол |
| му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван |
| Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} |
| се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим пр |
| говој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p> |
| цепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога |
| оже он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он |
| договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј т |
| <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} |
| рији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте |
| {S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене по |
| ни, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора! |
| душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> |
| осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S |
| ешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца |
| е језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} |
| пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се |
| се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови |
| овијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се |
| адаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p |
| ече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево |
| њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S |
| рођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се о |
| ао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — прем |
| у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S |
| м мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад б |
| Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави |
| веселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> |
| а читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, чове |
| ећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече |
| им земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: |
| их укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Ла |
| и Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо |
| > <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? < |
| аста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен с |
| теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} О |
| да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било. |
| {S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је сре |
| вана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S |
| <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викал |
| } Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Ив |
| премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У дв |
| човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче. |
| дам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и о |
| ари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће пр |
| добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ј |
| тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе деч |
| останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </ |
| ..{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо |
| ј праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit |
| да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко |
| ече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} |
| у! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им |
| {S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Стан |
| <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване |
| свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— |
| ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово |
| p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ак |
| ного га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!. |
| Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? |
| p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак чове |
| м да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p |
| {S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погин |
| а је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само |
| Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — |
| и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико д |
| >— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш |
| ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао |
| дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде |
| ти што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па д |
| . </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, |
| {S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p |
| а.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни он |
| , вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина о |
| је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам |
| ар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> |
| <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свака |
| а!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем ка |
| ла је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за рук |
| онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, ха |
| Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је |
| ну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} О |
| .. </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко ни |
| ден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSect |
| } Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. |
| боко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div typ |
| дној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да прого |
| p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, |
| нко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Н |
| о ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пи |
| а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштриј |
| </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </ |
| <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} З |
| а изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста са |
| огледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— П |
| нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, род |
| Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— |
| ехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, ба |
| се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за |
| е! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти ду |
| сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} |
| ну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— |
| бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} |
| је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја са |
| а боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </ |
| о? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p> |
| шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла |
| окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} В |
| као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{ |
| ихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> < |
| , аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало ду |
| есту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу! |
| ић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет |
| та Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Ц |
| — Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи с |
| капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све |
| танко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће с |
| е грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнув |
| тао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе н |
| агледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S |
| о сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Св |
| неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{ |
| Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се |
| .{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту |
| то проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разаб |
| мо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринк |
| као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и |
| Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је |
| И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, к |
| ... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мисл |
| право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако н |
| — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. |
| S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хте |
| з Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали |
| о с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му |
| ом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Ка |
| поја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам |
| са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин ј |
| није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљ |
| е Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А зн |
| а душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и |
| а их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> |
| .{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Љ |
| нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет |
| у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пази |
| <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, по |
| је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Ниј |
| tion" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{ |
| О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из оч |
| окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему |
| љда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и |
| епе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} С |
| , Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим она |
| p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти |
| о и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хва |
| .{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му |
| он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна исп |
| <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи ј |
| ивот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S |
| ла је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита при |
| ина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би |
| , Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори. |
| } Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весе |
| ова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете |
| што да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она р |
| p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и |
| укао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, ал |
| ? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љуб |
| Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу |
| прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан д |
| арешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрн |
| слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обу |
| лексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштен |
| тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као |
| Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мок |
| Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> |
| а пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мен |
| јаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци с |
| толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показ |
| далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој по |
| му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Она |
| вршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> |
| тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На |
| а. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> |
| </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту |
| S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те поз |
| и му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> < |
| он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p> |
| е заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до |
| ? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидат |
| ко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу пр |
| не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свест |
| а степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} С |
| ао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба за |
| струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се |
| ло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са сте |
| од то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отвориш |
| го је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је доша |
| /p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни |
| и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ив |
| га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— |
| церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори |
| >— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућ |
| се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече |
| ?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће о |
| Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му |
| било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осве |
| вима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— |
| танку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајд |
| лаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да м |
| но!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Зна |
| сте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с н |
| и чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Ст |
| Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пс |
| ла да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у д |
| на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Мом |
| ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео на |
| треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p> |
| Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Гово |
| уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> |
| благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још |
| ече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима п |
| радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не |
| } И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је |
| ађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p> |
| ани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да смес |
| си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? |
| то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на усна |
| Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се н |
| А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу |
| м, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то н |
| ле!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p |
| </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{ |
| а види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треб |
| м бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} |
| ште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ј |
| е суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p> |
| ије дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште |
| се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела |
| знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твоји |
| а мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попр |
| да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да |
| а бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам |
| ог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови |
| воје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити! |
| есу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... |
| p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својо |
| узе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... |
| о је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човј |
| у сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се св |
| и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. |
| лико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} |
| p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села |
| узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћа |
| оз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким н |
| вог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличил |
| онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка пролама |
| сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богам |
| о ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну |
| ворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу |
| га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— П |
| S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Ка |
| гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу по |
| так сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све с |
| ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њим |
| о у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} |
| учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балин |
| немео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврз |
| сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет |
| е да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себ |
| м ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разгов |
| заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је наг |
| екаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иак |
| праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, |
| седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, п |
| превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале |
| коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да |
| глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} |
| о!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ног |
| окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презира |
| е, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући н |
| Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима с |
| у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... < |
| ред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је |
| } Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред соб |
| и сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су |
| Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?.. |
| Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p> |
| кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили |
| а у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак |
| ису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја |
| S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљи |
| убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али н |
| а Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се д |
| боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на л |
| ка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па с |
| !...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажеле |
| , а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли |
| у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Ла |
| рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> < |
| ледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ј |
| н осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би др |
| ј Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде |
| ? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{ |
| у на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињс |
| д разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шт |
| ла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами |
| .{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Ник |
| је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити н |
| обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само љу |
| рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са св |
| ог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Наради |
| му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти |
| кидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише |
| било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се |
| опиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и |
| и очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане |
| one unit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. |
| у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти |
| о и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен ста |
| слове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја и |
| </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </ |
| по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му поп |
| /p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Ма |
| јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва |
| ...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли |
| две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако жив |
| доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђ |
| кло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. < |
| ! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p |
| па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, ју |
| до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетрем |
| а дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запеч |
| ња с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, |
| </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> |
| > <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p> |
| изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!. |
| и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што |
| р скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— М |
| ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чуту |
| S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па |
| и Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се пола |
| нко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом |
| запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— |
| ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земљ |
| е светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... |
| ... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца н |
| како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне |
| беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана у |
| се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде |
| попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Засед |
| он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!. |
| потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је доб |
| ујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за рук |
| лу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{ |
| главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... |
| ањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп |
| сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говор |
| о!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!. |
| у, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка! |
| им!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружи |
| аједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суре |
| помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да |
| S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. |
| — Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше |
| етру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} |
| , Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђ |
| у: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смет |
| но што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње |
| ци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше |
| едали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из |
| нкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и |
| сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели м |
| девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Ка |
| p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Д |
| аживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не |
| низак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине |
| поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше п |
| или за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као па |
| е пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. |
| ч бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па |
| ао вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је |
| етак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Сн |
| .{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли с |
| комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!. |
| а људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </ |
| о радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени у |
| бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна! |
| та до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је |
| ј поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала жив |
| а ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </ |
| а било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа та |
| живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих |
| ва зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дир |
| је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо |
| то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и има |
| !... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да о |
| терам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигур |
| ели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и уга |
| њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; |
| елим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан |
| и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако |
| зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје сво |
| ено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као д |
| еба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си н |
| Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p |
| оје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> |
| азарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p> |
| диста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремет |
| та освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши |
| ци којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, |
| !...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живет |
| им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав |
| ну на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та |
| о толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинск |
| еднога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Оста |
| шка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох |
| ље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те |
| сти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запе |
| не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их сн |
| мшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, р |
| ро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ни |
| Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> |
| а, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До |
| ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> |
| ...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онак |
| <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи д |
| А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Сам |
| ега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је бо |
| м гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота |
| /p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да |
| а и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, не |
| лаву, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунац |
| атиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А к |
| ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Та |
| ше. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих |
| је људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше с |
| м животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке |
| ом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари да |
| ости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бо |
| трана као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се л |
| оља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} |
| елику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> < |
| нко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... |
| емљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколи |
| себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више |
| жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{ |
| ну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам виде |
| жем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> |
| /p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи нау |
| <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гле |
| – Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву на |
| ма је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S |
| ћ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топи |
| S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бог |
| оје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих |
| ма, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он |
| ћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то |
| па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друг |
| а нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јун |
| у, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. < |
| само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао |
| раво вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало ж |
| е лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се ви |
| ћ постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} При |
| ком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека |
| угоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему н |
| е бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{ |
| кнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Је |
| : </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p> |
| јасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Ни |
| му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благ |
| рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку рас |
| и не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: |
| а мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја |
| ; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамот |
| же да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, |
| капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још |
| а...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p |
| пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петл |
| а доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још |
| и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом пра |
| <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не |
| И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих |
| у кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p |
| ута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке роди |
| онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче би |
| ко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убија |
| ева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде |
| субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се |
| и ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била |
| ишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на ко |
| рно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — уп |
| о снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак |
| .{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам |
| > <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, |
| им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не мо |
| воту остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, |
| т Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} |
| {S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претвори |
| бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворе |
| а се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријат |
| бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена. |
| те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па |
| ио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} До |
| енутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је |
| во људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако с |
| а ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутр |
| Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала ра |
| ли...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати уна |
| преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... |
| авести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пу |
| га и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код о |
| p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна |
| Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми |
| се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... < |
| иђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе |
| хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху |
| ас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и н |
| амо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!... |
| су!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па п |
| и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Ж |
| ио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надим |
| ивот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто |
| .{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... < |
| ...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} |
| Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као |
| е мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живел |
| он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао |
| чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одгов |
| је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој стра |
| сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, н |
| његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?.. |
| } И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми р |
| А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? |
| оше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му ј |
| и кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... |
| заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка |
| почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било |
| ице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага ш |
| </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... < |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} |
| е... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га бе |
| ош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не |
| ри. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручаниц |
| тови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на |
| у играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; |
| т га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> |
| } И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! |
| грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је о |
| да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — вик |
| , и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... |
| анко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце |
| потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и |
| <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — |
| {S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ ха |
| >То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само кло |
| огло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осет |
| ..{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p> |
| учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не б |
| лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице |
| ћ не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гл |
| оливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше |
| до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне |
| . </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на докса |
| уборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у |
| ма. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је |
| низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и заграк |
| на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв |
| њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче. |
| о...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а |
| ита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се |
| човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљ |
| обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио ду |
| S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. |
| детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрл |
| џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— |
| ај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </ |
| <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од в |
| окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мег |
| p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижиз |
| за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пу |
| Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! |
| због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас т |
| Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p> |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што с |
| је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити как |
| — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div typ |
| то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше |
| авој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је |
| је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то.. |
| лизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај ча |
| <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак |
| осподара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очеки |
| Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило |
| очи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p> |
| <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао |
| Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу |
| си озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Марин |
| чки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он н |
| јаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не при |
| диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог пос |
| </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слу |
| врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у |
| ета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> |
| рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се |
| , стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прв |
| гом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p |
| ћемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— |
| . </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан |
| и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, |
| оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушк |
| егова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта |
| две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију! |
| о леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде |
| — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове г |
| снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише |
| зара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p |
| о даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца |
| видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је |
| врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... |
| гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа |
| да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више |
| ан био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртв |
| ..{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се с |
| рити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере с |
| — Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је |
| ог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И |
| у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружн |
| се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... |
| а. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени |
| е горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа сли |
| </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ива |
| немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као |
| , па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Ј |
| јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} |
| S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ |
| ладеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p |
| га људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слуша |
| у пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се до |
| сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства н |
| удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — |
| у. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле с |
| аламе; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш |
| S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> < |
| кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се |
| p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говори |
| де угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Стан |
| лас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили |
| на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови |
| вори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S |
| > <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ив |
| си дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И б |
| се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викн |
| ијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; |
| S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви. |
| осутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... ова |
| и ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И |
| > <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? |
| пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— |
| стале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јо |
| >Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, |
| S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и |
| ма...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је |
| о, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је ма |
| ато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дет |
| > <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се |
| ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком пот |
| че му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао |
| е се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више |
| једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дак |
| гове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му |
| !...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— |
| трити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Г |
| <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к |
| док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ноги |
| име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, м |
| Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној.. |
| ...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а |
| се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које |
| још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што |
| више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још ј |
| ...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} |
| Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја |
| ашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Ра |
| <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта ј |
| ну до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправд |
| !...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, |
| е у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља |
| дучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? < |
| Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтед |
| ђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у а |
| зина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он ра |
| овски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцње |
| шина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} |
| бу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p |
| >— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од р |
| Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на ру |
| јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи |
| — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе н |
| .. </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није |
| данпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} |
| та ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причат |
| цу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту |
| ар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на ње |
| Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удај |
| окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не |
| — Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу на |
| ом поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И поја |
| S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе |
| диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беш |
| ло се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се |
| дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгуби |
| >— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар |
| си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за |
| p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сур |
| блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он с |
| S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — нез |
| ...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му |
| и нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га |
| него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило |
| разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. |
| Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њи |
| аучили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А он |
| би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> < |
| аврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Стан |
| ски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} |
| гић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p> |
| купи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави. |
| људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </ |
| поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> < |
| бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> |
| Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа ок |
| а све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је он |
| Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је |
| цу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} В |
| она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко |
| поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јо |
| на земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде бесед |
| страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева н |
| м Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно о |
| као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад |
| че — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... < |
| 24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појур |
| руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна |
| те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његов |
| сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Шт |
| , Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузам |
| иче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p |
| ви...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </ |
| ори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мис |
| сти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S |
| p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе рук |
| } Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одре |
| диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно |
| је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p |
| о... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава |
| ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихо |
| p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он |
| одушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка увери |
| вога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Ту |
| обар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! |
| исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује |
| село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се |
| гу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко |
| че она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се з |
| мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — р |
| тише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </ |
| да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, |
| е су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу кос |
| си гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборав |
| пазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену |
| !...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на |
| као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља |
| м и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} |
| де му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p> |
| /p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Т |
| нам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о пт |
| .{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да |
| ајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ з |
| з пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматра |
| /p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се М |
| а да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турц |
| све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си |
| , како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани н |
| пог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби |
| <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем пра |
| је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше |
| иђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а от |
| а непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му |
| можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сања |
| ... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!. |
| окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </ |
| е прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић |
| S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p |
| м брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим |
| } Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S |
| аспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава |
| та, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио |
| мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад с |
| ару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш |
| ом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> |
| че тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!.. |
| осе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути |
| за низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| тањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати |
| су своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас |
| турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак |
| вале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Н |
| /head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба |
| ше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи р |
| Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене д |
| што испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совр |
| з туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад ста |
| тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним |
| те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Х |
| сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Жу |
| /p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. |
| оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров. |
| и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака |
| мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по дв |
| није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па |
| ном промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Б |
| у твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити |
| {S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и полива |
| смеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вра |
| у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле ли |
| љах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару д |
| м!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јов |
| ом! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао |
| ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Неће |
| му.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{ |
| ше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном по |
| е глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме |
| у бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашен |
| дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све вре |
| ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> |
| само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали ре |
| да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао ј |
| им збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Ме |
| че од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким за |
| признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} М |
| то, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије |
| ..{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко с |
| ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни са |
| мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— |
| гатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром и |
| азара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад в |
| а око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S |
| Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— |
| н се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао |
| Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— |
| и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ок |
| ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то |
| лице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Отку |
| ли Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Уб |
| му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре свак |
| апери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{ |
| гне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! |
| .{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко |
| <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: н |
| брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — |
| леко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, |
| страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједн |
| н и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се рез |
| , а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... < |
| о је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. |
| зговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно к |
| бдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушк |
| чима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобраз |
| може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се |
| ам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет |
| — Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца |
| и то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи виш |
| <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пу |
| грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} С |
| >— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} |
| огледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и руме |
| лио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође. |
| а, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати.. |
| стру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од дет |
| ислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не |
| кне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју |
| со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Прашт |
| ни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... |
| . </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си |
| да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако |
| . — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... |
| ... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих с |
| p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али |
| {S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> < |
| м да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад |
| p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ласта |
| Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p> |
| : ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латко |
| .. </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И |
| и се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрз |
| мо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... н |
| анком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> < |
| ане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она |
| Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се |
| </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он сед |
| Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p |
| ти! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу |
| е се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву |
| , нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана. |
| олико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вел |
| харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суре |
| у него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека и |
| > <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се вра |
| танко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнул |
| савице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, |
| зговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, св |
| > <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много им |
| p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо |
| амо да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће |
| бодно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то |
| и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побрати |
| Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S |
| <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га т |
| дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А ка |
| анку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше |
| аћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати |
| де најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалиј |
| да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} О |
| и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше с |
| е у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... |
| моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко |
| {S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио пр |
| ем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога приј |
| је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, в |
| и се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здр |
| каше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, |
| н.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет и |
| </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као ма |
| су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла вр |
| е да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Ст |
| е, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S |
| ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S |
| S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око вр |
| погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није |
| ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љуба |
| него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе ка |
| ко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бо |
| у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело. |
| ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година к |
| {S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ј |
| ла ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, |
| упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се к |
| људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи |
| > <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапо |
| Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше |
| у неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter |
| ече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш |
| чи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Мо |
| а гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав гл |
| најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; |
| а неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита |
| ге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вер |
| младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> |
| овор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> |
| ad> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се |
| казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, п |
| тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </ |
| p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад па |
| Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрам |
| ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја |
| вим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p |
| уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стиз |
| S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у зе |
| ју низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукл |
| толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Ч |
| ао нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понур |
| ћу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p |
| ао свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта з |
| авом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој да |
| . </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица |
| И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p |
| брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и |
| а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онд |
| ма гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станко |
| ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: |
| деше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: |
| ови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари |
| ни.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срц |
| кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> |
| е премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом |
| > <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— |
| , не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вож |
| </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су |
| еша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за |
| би гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кр |
| , свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S |
| шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разгово |
| их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади |
| ј мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати? |
| да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... |
| а. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост |
| осиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је |
| камо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p |
| ућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Је |
| у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </ |
| </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... < |
| ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А к |
| p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отво |
| говори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> |
| држа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице н |
| у једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се гол |
| беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као ма |
| Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош сед |
| се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљах |
| трахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ |
| у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p |
| у „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је |
| тајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци |
| ери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорил |
| оговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски |
| а су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И до |
| опал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p |
| е бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите б |
| </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> |
| није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!.. |
| у међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али вес |
| а! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се |
| они главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али |
| на!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта |
| У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се с |
| и, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p |
| ј огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </ |
| Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S |
| света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе |
| ти да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота њего |
| ав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био |
| аподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред ко |
| у на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову к |
| > <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да |
| амо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она на |
| } Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним |
| ивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој с |
| еч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да иде |
| прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... < |
| > <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог |
| а Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти |
| p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} |
| па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је д |
| по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи ње |
| ладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом |
| се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је |
| о разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И п |
| ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге по |
| — их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми |
| нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку |
| а Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се зак |
| , ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме припове |
| аборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милошт |
| читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љуб |
| , Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то |
| .. </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог |
| лушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} |
| све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови |
| оварати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> |
| .{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо |
| се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што по |
| чин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... |
| се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако п |
| ла на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, ал |
| екле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем |
| рио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха |
| и!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топо |
| ! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја |
| ече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? |
| плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, |
| у нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови с |
| .{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а |
| И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окураж |
| али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако неш |
| Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{ |
| да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељан |
| шао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелиц |
| Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!... |
| p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај доне |
| Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, |
| и уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана |
| а ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опе |
| у се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> |
| авадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му р |
| атељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И о |
| сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p |
| ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет ник |
| Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, |
| ...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </ |
| кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је и |
| нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Ма |
| Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан бр |
| ф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је |
| мо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је |
| а греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Оч |
| јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. |
| је све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каж |
| Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти д |
| и се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у гла |
| ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре |
| изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да оду |
| највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А шт |
| уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао |
| арко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сја |
| сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако |
| прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поно |
| Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци под |
| стрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је п |
| епе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! |
| е чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </ |
| арамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује б |
| најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? |
| едови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова ша |
| омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна шт |
| >Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потрес |
| а: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да па |
| Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се т |
| p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су |
| ао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао ви |
| да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека ј |
| адскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашал |
| му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи |
| се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети |
| ли, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... |
| ричица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>П |
| ијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како тр |
| олели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> |
| руге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам о |
| {S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатим |
| ви стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино п |
| ) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскар |
| ти и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Д |
| ли зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне |
| аиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повика |
| <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се |
| лаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри љ |
| са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити |
| љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио |
| вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј |
| до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад |
| неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — |
| p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </ |
| е по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, |
| Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p |
| превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!. |
| и се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова |
| његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико о |
| >Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — |
| це.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весе |
| егова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванк |
| о жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно ни |
| ише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, |
| сти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... |
| p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и ст |
| нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од ша |
| у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио шт |
| е се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози |
| . </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког х |
| напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовиц |
| у и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека в |
| >— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p> |
| леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!... |
| {S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{ |
| главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!. |
| <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватов |
| на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </ |
| не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао |
| Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и так |
| ше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кр |
| можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Там |
| , Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> |
| > <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} |
| ином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, бр |
| </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> |
| </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И |
| су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И у |
| стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се ч |
| а је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило |
| > <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам ј |
| и. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И |
| д силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда |
| мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако |
| ју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чи |
| . </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и |
| /p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ак |
| ута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак н |
| /p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам |
| p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се |
| шка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — ре |
| е; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко б |
| <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било г |
| е, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станк |
| ену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога |
| еч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другов |
| де је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је |
| ..{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је |
| а обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише |
| аже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Ј |
| ! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец д |
| крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!... |
| аку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, |
| — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p> |
| оже зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим с |
| </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас |
| — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Св |
| нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. |
| </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку |
| p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе |
| е носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> |
| и ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} У |
| упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше |
| се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми ј |
| ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p> |
| м неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све х |
| .. </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету |
| <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен |
| о има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, |
| Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— |
| у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p |
| <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас пра |
| а, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. |
| S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p |
| Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и |
| велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p |
| рана. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти ми |
| па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба |
| и скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— |
| јагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд |
| зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! |
| о је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, х |
| ече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутли |
| њаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко л |
| но кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p> |
| — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један ко |
| речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у п |
| тра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као нест |
| заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> |
| ци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред |
| ово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не |
| Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!. |
| и пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> < |
| S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те уз |
| Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — |
| сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат уч |
| ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да |
| и, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </ |
| <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> |
| ковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Кл |
| Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Да |
| шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из за |
| љу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, |
| одрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отвориш |
| о заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њ |
| и студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки |
| и на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Завр |
| > <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној с |
| о како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде |
| анко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписан |
| о слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али в |
| одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дан |
| епни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколи |
| дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p |
| дигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске... |
| че Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} |
| е, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима с |
| питаше хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> |
| > <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из вел |
| запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже на |
| е и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу.. |
| — Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p> |
| ли откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. < |
| е једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмеја |
| еда око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! |
| екаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече о |
| </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и |
| ештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} |
| м и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Хара |
| > <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше не |
| </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слуш |
| оју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Гд |
| вде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> < |
| ри истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену |
| волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу |
| о на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — ода |
| је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби од |
| да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја |
| ? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p> |
| није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!.. |
| ледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S |
| поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми не |
| м без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да ниј |
| иђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p> |
| храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Мора |
| дно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Кле |
| жало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. |
| ица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва. |
| ли.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај |
| ума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде |
| орба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{ |
| нити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није |
| гоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се с |
| ре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га |
| тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, је |
| премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше |
| е вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампо |
| ојим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p |
| </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, б |
| џићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао дру |
| <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <d |
| х очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p |
| је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оно |
| ове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>З |
| иде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. < |
| ачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргош |
| пусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао |
| дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Ал |
| ли се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш |
| — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки |
| ћао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на с |
| ку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. |
| дећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она |
| . он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушк |
| ек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа с |
| !... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поп |
| . </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{ |
| а, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет... |
| а из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој |
| ша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: |
| .. </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — |
| и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> < |
| есечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окре |
| е да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је |
| >— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него са |
| <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; |
| а је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мр |
| е далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити |
| инко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико |
| само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако |
| н.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад |
| <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што |
| сом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро |
| годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и освет |
| инуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти! |
| {S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p> |
| неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{ |
| ама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се |
| руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи |
| е... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у са |
| гала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} |
| м гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власи |
| ајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку н |
| преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сва |
| е раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом. |
| о понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се |
| <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се |
| ка премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица |
| твих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прође |
| издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет бор |
| {S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} |
| о докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само м |
| орба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да |
| лош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће |
| косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њих |
| вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо |
| сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се |
| </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </ |
| и белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи |
| висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> |
| ! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </ |
| — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харам |
| шум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </ |
| за језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од само |
| не и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође не |
| Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. |
| ри! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је |
| ежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим |
| оћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију стра |
| о; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на кап |
| тра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага |
| ма — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти г |
| Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наст |
| Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој |
| као, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и |
| иву, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти |
| <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!. |
| та бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него |
| римаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весељ |
| ј ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S |
| на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће |
| онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{ |
| и и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста... |
| тити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али |
| Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и ум |
| међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То |
| p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, |
| ?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести |
| p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки |
| p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не и |
| рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита ха |
| о. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши с |
| у су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише с |
| и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде |
| мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не |
| он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо |
| се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} |
| ли!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски |
| лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!... |
| о бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иак |
| {S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турч |
| тву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво. |
| </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде |
| орише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче пр |
| жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S |
| било с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце жив |
| .{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож |
| седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему до |
| .{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе њ |
| аши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, |
| проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање |
| оносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и |
| ежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно. |
| p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је т |
| тра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде |
| ечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за |
| рио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!.. |
| а проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако о |
| ше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Ста |
| између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се нада |
| </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово |
| да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> |
| Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> |
| ако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само пон |
| н! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему |
| апша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину у |
| вину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не |
| те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове |
| реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="c |
| — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли |
| } Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си |
| S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помо |
| сти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све |
| као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мо |
| да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бит |
| S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар поп |
| иче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се д |
| у колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу |
| <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и по |
| </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— |
| не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, |
| ржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа |
| рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Ал |
| <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глув |
| p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штап |
| лика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> |
| ојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе |
| м без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се с |
| Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!. |
| нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S |
| овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек |
| .{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми |
| и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Под |
| е! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p |
| цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шт |
| о је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слик |
| — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место! |
| и у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задру |
| лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса |
| аринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега! |
| p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим |
| .. </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта ј |
| ..{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч |
| д мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти ре |
| p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— |
| ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо с |
| p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p> |
| ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо ре |
| /p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p |
| ева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али х |
| ао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то |
| танко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред |
| виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — |
| гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту К |
| кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитат |
| ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира мес |
| праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде тре |
| Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајм |
| свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници |
| ! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди |
| лађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отиша |
| им пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> |
| S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као |
| Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћ |
| у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву |
| к проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да |
| амо зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!.. |
| о... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке |
| тити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај пр |
| Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад |
| !... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> |
| нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, поче |
| кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад. |
| дио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пеша |
| в, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп |
| дитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, р |
| — Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкат |
| као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се |
| е Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А |
| је све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! |
| Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из |
| То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш |
| ова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи |
| ајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче За |
| у да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену |
| н сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтј |
| а дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— |
| и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој |
| ма.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p> |
| >— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи |
| био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио. |
| а с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска |
| <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се ли |
| , али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у н |
| p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се кар |
| . </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p> |
| е му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{ |
| мркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. |
| {S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да |
| d> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. < |
| и: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је |
| {S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако преж |
| а!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се |
| </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован |
| необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све рум |
| мља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </ |
| p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкуп |
| орчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на |
| ме шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и |
| та из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет |
| ло полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како |
| ао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио д |
| S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јов |
| > <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао.. |
| ика...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним |
| меја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... |
| : </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко |
| с!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо |
| ици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе |
| зујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледа |
| Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пази |
| обедилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и в |
| као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио |
| руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко |
| {S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли |
| > <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Ла |
| кој души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте |
| овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како м |
| ег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огр |
| чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа. |
| ?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; паз |
| се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике |
| ао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у ње |
| ..{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их му |
| {S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то |
| де да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па кл |
| } Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти |
| дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви с |
| од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босн |
| ош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера |
| чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене г |
| его воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>К |
| p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> < |
| њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука |
| Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>П |
| викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S |
| ђе...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху једа |
| з другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен |
| Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S |
| ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Муш |
| огић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... |
| рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit |
| пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право ве |
| каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!. |
| ..{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И х |
| аком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после п |
| Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{ |
| <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Ја |
| села као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а ов |
| о брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести с |
| говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p |
| ну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћ |
| егову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па пр |
| ко зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говор |
| н, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — |
| а је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја |
| ш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тр |
| p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слуш |
| ml:id="SRP18963_C1.9"> <head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, |
| тара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нам |
| а овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанп |
| жавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао За |
| ато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, |
| а Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, љу |
| крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана |
| деш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гр |
| х и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} С |
| бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази! |
| браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— |
| под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском |
| ћи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи |
| цу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да о |
| ! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лаза |
| ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и на |
| {S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, |
| о раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разгова |
| ти.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне неј |
| , шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала стар |
| гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га н |
| у он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Ива |
| нутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар о |
| али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p> |
| д својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви с |
| осте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су ов |
| чио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освес |
| ашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша го |
| му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> |
| авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазиш |
| ом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p |
| {S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према |
| селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село |
| ..{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни |
| ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по ж |
| нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети мо |
| а да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити |
| анко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изид |
| и овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов за |
| сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам |
| зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? |
| кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. |
| ...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а од |
| кешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз ј |
| ш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Ста |
| <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се сп |
| ва, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчин |
| ног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Н |
| промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још д |
| ај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас зак |
| то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас |
| ари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и |
| ему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, м |
| !...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што о |
| што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву |
| } Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност |
| том и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјај |
| рили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј |
| чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим раза |
| е смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — реч |
| где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и |
| , који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти за |
| <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није м |
| </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних |
| ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; |
| совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да |
| не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак н |
| . </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Тв |
| в мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и бару |
| олисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из к |
| о па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав |
| у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам |
| роди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> |
| ко од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} |
| ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ов |
| ко!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се |
| је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па |
| ... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Бил |
| ше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур... |
| м сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио н |
| и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је |
| оше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га с |
| јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече. |
| > <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— |
| </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{ |
| и њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков |
| кса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га п |
| ов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило д |
| пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А к |
| ј мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш има |
| имицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иван |
| ала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — |
| њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отиш |
| .{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче к |
| зљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако м |
| ло. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почел |
| танко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече |
| ија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто п |
| јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише с |
| бијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како |
| е Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p |
| замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све |
| } Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи |
| е у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим пог |
| та...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и ре |
| заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У |
| > <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. |
| </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter |
| окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— |
| н журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; ч |
| ави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се |
| агу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му до |
| тнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила |
| н Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које. |
| ћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> < |
| чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе |
| а, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — при |
| .. — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p> |
| Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} |
| те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекују |
| а га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси |
| у да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије. |
| због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што з |
| ерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се |
| >Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као дев |
| не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{ |
| ти, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p> |
| огао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Сре |
| а онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p |
| Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год на |
| смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И до |
| у се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћу |
| ругог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам |
| . </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пу |
| седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајућ |
| гову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S |
| не... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, п |
| е, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној |
| део у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} |
| баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово с |
| масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— З |
| шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: |
| шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: |
| мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Неб |
| м корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, ди |
| два је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи |
| и си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из тв |
| логаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> |
| ело, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а |
| егових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </ |
| го Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да |
| нити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се |
| Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p> |
| Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин |
| бро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео |
| му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она м |
| чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о |
| — Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то |
| р. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да н |
| та, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ни |
| их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако |
| Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — К |
| а је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> < |
| брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, паш |
| она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде |
| н. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној с |
| кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ј |
| ва отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немар |
| лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пу |
| бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{ |
| ћо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима. |
| И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S |
| енутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било |
| о јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Стан |
| .{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к с |
| икну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин г |
| диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га пр |
| еде на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, |
| } Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} |
| ре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло |
| предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... |
| га се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој |
| ај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> |
| и ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p |
| се у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног |
| рича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако б |
| риче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке |
| } Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да у |
| </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> |
| ко на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у |
| сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Тв |
| се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone un |
| игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ра |
| неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја |
| но на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли |
| лично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад |
| оставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, |
| Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p |
| одо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са св |
| мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нара |
| побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасполо |
| е бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ.. |
| езда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </ |
| оћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и |
| ријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка |
| југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> |
| е и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису |
| p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га |
| царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспос |
| м Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и ста |
| ће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру |
| разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доб |
| ја, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грди |
| ма Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као шт |
| абруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан о |
| одигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, од |
| вија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>И |
| >Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда ос |
| воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. |
| ики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори |
| </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по |
| прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p |
| што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Ал |
| пет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда |
| , поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па |
| ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа.. |
| ваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p> |
| а би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> < |
| е, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Ј |
| ети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није |
| у кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!... |
| али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен вошт |
| ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Је |
| ма.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки ко |
| аповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. |
| души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу |
| таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — уп |
| S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он свако |
| . </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе с |
| м непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати. |
| Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је и |
| ата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свес |
| </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лаг |
| би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p |
| нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар |
| .{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље р |
| Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је |
| А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> |
| реклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алил |
| и моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{ |
| рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га.. |
| је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, |
| S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Ба |
| ви... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђо |
| > <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Гд |
| тво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као ошт |
| хотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за т |
| оме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На д |
| та не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јел |
| живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што б |
| нцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста та |
| као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. < |
| ломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... < |
| } Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој |
| жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p |
| ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а |
| ах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам |
| не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села на |
| тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили |
| тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Ла |
| ејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p> |
| аза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, |
| у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покуша |
| оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не |
| им је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Он |
| ро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </ |
| ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, ш |
| судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!... |
| би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div ty |
| ука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зе |
| тезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не м |
| мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? |
| ти у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судн |
| Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p |
| <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p |
| амбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му ј |
| о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам |
| уци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{ |
| рете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш |
| де лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p> |
| а испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. |
| о ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као |
| {S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам |
| Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад б |
| Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлук |
| пао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Круш |
| .{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? < |
| о бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> < |
| ћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смот |
| S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више р |
| у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p |
| вим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси |
| ему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први |
| се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телес |
| <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење.. |
| ..{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице |
| погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!. |
| разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела |
| два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци |
| сплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би м |
| ; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се |
| ораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумр |
| азара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Л |
| а нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у го |
| итао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако |
| нам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити им |
| ришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S |
| ван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би |
| — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница. |
| реве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао |
| p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. < |
| ног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метн |
| . </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупи |
| мо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи пов |
| ло се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука |
| /p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја |
| ... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити |
| о да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена |
| их очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана. |
| </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чист |
| ала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али при |
| . </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико трену |
| чекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине |
| се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле п |
| — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Ту |
| } Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба |
| радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док д |
| Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од |
| То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава |
| поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су жу |
| </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет пост |
| небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p> |
| е нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Прите |
| Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— М |
| тове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи |
| ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђаво |
| . </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се |
| {S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној |
| <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} |
| рича како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{ |
| лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате |
| а је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Лу |
| >Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо |
| гње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштај |
| био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{ |
| код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, бр |
| посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} |
| И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </ |
| ћ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним вити |
| . </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до друг |
| бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, н |
| вог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасн |
| ео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је з |
| .. зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и о |
| турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зин |
| Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... |
| , пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p |
| Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: |
| ене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш |
| !...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} О |
| у... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} |
| бу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторни |
| ху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> |
| нео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се |
| ву и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзан |
| Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милино |
| с!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто |
| </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видет |
| ови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пуша |
| ца опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Је |
| у у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит сно |
| а га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећни |
| отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је |
| p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмањ |
| о казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му др |
| о, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — заврш |
| и извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест |
| диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп |
| чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитат |
| вим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета г |
| рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Ту |
| ? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји бу |
| да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!. |
| н паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту |
| је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што м |
| коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је |
| е има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих с |
| <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! |
| ван и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p |
| оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> |
| попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад |
| о.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и н |
| опу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, |
| } Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> |
| да с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни м |
| > <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?.. |
| ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у |
| ај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </ |
| азаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Ал |
| дао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> |
| к...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травк |
| p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младост |
| рила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S |
| није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> < |
| p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кмету |
| Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мисли |
| ејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш о |
| Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш |
| <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па |
| нка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> |
| тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми |
| решинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{ |
| елела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан тв |
| ! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога н |
| извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закоп |
| да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шт |
| /p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да |
| псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!... |
| Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Ст |
| јадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте |
| рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немо |
| {S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме |
| .{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?. |
| ти него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко |
| чин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио пр |
| ко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовч |
| а Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} О |
| страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од |
| мешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку |
| .{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Је |
| смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјеће |
| м, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се |
| — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако |
| о, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А |
| S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им так |
| то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако |
| ељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ј |
| уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} |
| <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честит |
| и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, т |
| ..{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{ |
| е: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш пр |
| р да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и н |
| исам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гу |
| оварају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под стар |
| се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви! |
| о?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек |
| вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па ка |
| о свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Закл |
| — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да |
| је могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?... |
| и од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда гла |
| шка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобар |
| дно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста с |
| си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај |
| Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнут |
| ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху |
| попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и ње |
| , што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И |
| мо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— |
| е диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а |
| > <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онак |
| ..{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред ре |
| о га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне д |
| .. </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учин |
| {S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми |
| ртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе би |
| дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свиј |
| А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв |
| , уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Е |
| рушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} |
| а се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>А |
| .. </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окр |
| грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а |
| оше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му |
| у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на сво |
| оклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори |
| /p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — |
| рено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то х |
| у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} Н |
| .{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што м |
| у то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш ре |
| г човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе ве |
| ери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! |
| <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачув |
| т, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже не |
| рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали |
| је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не |
| Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу зби |
| братиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих |
| ку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?.. |
| чки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харам |
| противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха- |
| и сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још |
| шницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </ |
| <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар |
| и!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али о |
| p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али |
| се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, о |
| . </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> |
| ткуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> < |
| у... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар н |
| во!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. |
| бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — реч |
| е лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих |
| Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што ту |
| ... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити |
| ринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. |
| </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места |
| краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је о |
| к што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p |
| аредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Н |
| </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </ |
| те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, п |
| упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с |
| тово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, |
| — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p |
| /p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијет |
| те мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S |
| андук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар |
| </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је хара |
| а врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса рад |
| али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пи |
| S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору ш |
| {S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну |
| што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога |
| p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада нава |
| г!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најче |
| S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се |
| богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си |
| онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповес |
| што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </ |
| смо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их ње |
| тивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— М |
| не!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Мног |
| да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје гла |
| — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Стан |
| а деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— |
| </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> |
| дао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећк |
| </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— .. |
| новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> < |
| > <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера |
| </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... |
| убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он |
| ити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, |
| ти како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. |
| лазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар |
| то је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милош |
| азати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер |
| а, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим |
| ве пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— |
| а руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али |
| о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти |
| Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покуш |
| вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p |
| А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дал |
| постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и прес |
| емам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и з |
| <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— А |
| како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два ка |
| </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори гла |
| ...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — поми |
| г, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помо |
| макне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, |
| /p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам |
| е харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њ |
| здушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> |
| нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од |
| ди ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станк |
| душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко |
| тим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па |
| рло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S |
| же белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из |
| ли се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонит |
| мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване |
| пац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се |
| одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме |
| атим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S |
| ве знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула. |
| p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... |
| ду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није доб |
| шније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као ш |
| ажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. |
| н и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, |
| С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у |
| х острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засав |
| !...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душ |
| мором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчуп |
| него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Зас |
| упић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... |
| анац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на с |
| е као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је об |
| мо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допа |
| беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} |
| сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Бла |
| дне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, |
| /p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, |
| S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине |
| оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p |
| ег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом |
| о из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. < |
| ћ, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде б |
| денковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер д |
| гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у З |
| разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору ид |
| них потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Т |
| једно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка |
| е мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу з |
| кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учини |
| зиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека |
| Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма це |
| Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p |
| ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сир |
| ађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, |
| звади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан |
| и! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{ |
| ецо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Нег |
| /p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко |
| је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} |
| као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а |
| в, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко л |
| S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила о |
| ше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </ |
| га сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би с |
| еше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са п |
| се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назва |
| И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура |
| ути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грак |
| узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право |
| мах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> |
| а трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио р |
| џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Ту |
| Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше |
| било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он |
| друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ |
| Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p |
| <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овак |
| p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Поч |
| длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за |
| доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете |
| .{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} |
| чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт.. |
| рзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас так |
| ли као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред оч |
| г Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. |
| па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе |
| пија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село |
| осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једн |
| </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, |
| брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станк |
| њима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пре |
| </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и зве |
| ако коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњ |
| је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тре |
| у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слик |
| пећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао |
| око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Осва |
| старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и пог |
| ља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо |
| границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога” |
| вести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p> |
| <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице... |
| сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам |
| сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чел |
| азвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. |
| и ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и |
| аринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и |
| ите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, |
| сти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуц |
| бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже г |
| ара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чин |
| у осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се |
| лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а |
| то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплећ |
| осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом |
| би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — А |
| цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго ј |
| а...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Уз |
| орбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади |
| ријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима з |
| S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!.. |
| је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак |
| у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нању |
| ти ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је зат |
| S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станк |
| ј ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет сп |
| ао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео сам |
| емљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му |
| <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне с |
| ! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратим |
| p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати |
| к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бо |
| сели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, ј |
| снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p> |
| му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> |
| а кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беш |
| Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се.. |
| и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из кућ |
| <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p |
| није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све о |
| биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Ив |
| н се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. |
| и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта р |
| ала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса х |
| дао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест! |
| гршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао |
| то шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> |
| хиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита моли |
| неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може б |
| мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не о |
| упати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао |
| како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... |
| па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све бо |
| па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекам |
| ксић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Стари |
| зану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета |
| .{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Ив |
| p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одав |
| ућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре |
| потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако и |
| , из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се д |
| е Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> |
| S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан |
| тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И |
| и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у |
| ече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Л |
| рамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се с |
| <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било д |
| Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ће |
| ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p |
| што си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p |
| и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S |
| ом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ј |
| с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш си |
| — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{ |
| ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих |
| смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и |
| т га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p |
| рају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зо |
| пом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А б |
| ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трго |
| н је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — к |
| борити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га имено |
| у нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па реч |
| род хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић |
| о ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право п |
| нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ |
| > <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно |
| ико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Т |
| ече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онд |
| Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Ба |
| </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све оба |
| што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао с |
| позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас |
| {S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Л |
| , а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше |
| ..{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души |
| у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог |
| их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грб |
| p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба ту |
| .{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p |
| штро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p |
| м, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} |
| Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јов |
| .{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу |
| Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петро |
| омора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се |
| опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да г |
| ајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} На |
| } Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех |
| и!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остат |
| >— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. |
| рао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> |
| еч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га |
| размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је т |
| Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактериш |
| >Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дув |
| <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Су |
| >Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> |
| аја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад због |
| о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружи |
| е и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, а |
| , нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шт |
| гови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, |
| а их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће |
| обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те |
| еговим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро |
| ...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... доб |
| неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштен |
| прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Т |
| а, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне |
| </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђ |
| с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ов |
| етар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распо |
| листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чуп |
| о јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запал |
| густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој з |
| шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — |
| а!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— И |
| {S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој |
| умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано. |
| . </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: |
| рчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме |
| у је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> |
| поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекиван |
| асног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било ла |
| хо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио |
| , оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп по |
| ро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како |
| кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво гра |
| Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала кол |
| {S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </ |
| Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисл |
| адеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушит |
| беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима н |
| а Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњи |
| кати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што |
| рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Стан |
| >Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше п |
| нко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S |
| честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!.. |
| од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која |
| — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би |
| за њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>П |
| замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Зат |
| , и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је |
| . </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно ос |
| равише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропуст |
| ао махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене |
| метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И |
| ушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њ |
| о око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не |
| ао да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мр |
| одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{ |
| а и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </ |
| а...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, |
| шкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. < |
| не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> |
| загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па о |
| амо слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то.. |
| </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар м |
| S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се |
| и сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друк |
| ека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне |
| ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... |
| д?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p |
| ојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па |
| } Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по к |
| >— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван граде |
| да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозо |
| и се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ни |
| и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па |
| S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станк |
| ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> |
| и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неки |
| ломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли |
| дире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грак |
| вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— |
| ену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> |
| p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| е одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. < |
| } Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде |
| му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S |
| у те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа и |
| отри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да |
| имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прош |
| без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан |
| едао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Н |
| </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p |
| Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} |
| гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, д |
| а неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који х |
| азар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? < |
| се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућ |
| Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рек |
| о ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што |
| лим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чин |
| анас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се |
| лиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога жив |
| му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све |
| ео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чин |
| и кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пуст |
| </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имам |
| ар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме |
| да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је |
| <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. г |
| вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, те |
| м што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите |
| ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нис |
| Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било пору |
| ринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио |
| нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га м |
| име, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не доврши |
| адим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му покла |
| и у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не о |
| ича. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} |
| м Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Д |
| /p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} |
| расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је у |
| на струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде |
| вати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... |
| асан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Зауста |
| ало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива |
| лица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... |
| бере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.10"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирн |
| едаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији с |
| више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је о |
| p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Ст |
| аг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Ал |
| ш ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А |
| </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре |
| а, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опуст |
| стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устани |
| у се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало |
| ш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљ |
| p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — |
| и... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} |
| неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никог |
| га из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, |
| и! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} |
| ? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — |
| <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— |
| лео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја |
| /p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — р |
| ак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлаче |
| рана. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви н |
| колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: |
| а ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лис |
| ка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличи |
| је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатељ |
| тишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> |
| Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта |
| } И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих оп |
| гледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно м |
| сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> |
| че Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје г |
| } Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је по |
| погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?. |
| њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Стан |
| оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти |
| сече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није иста |
| че Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин |
| што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то з |
| ад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ни |
| ... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... < |
| е душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме |
| г дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје! |
| на шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да |
| Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадб |
| <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је св |
| у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда |
| е?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се тр |
| ринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, к |
| ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> |
| је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће |
| окат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећим |
| тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! |
| <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... < |
| S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Са |
| и неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала т |
| било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе пог |
| ...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ с |
| аљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!... |
| — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка |
| а сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из |
| и је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раз |
| ишта не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми |
| ..{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по |
| не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније доша |
| ра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци |
| {S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се |
| рушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео д |
| , ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути По |
| може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па |
| уте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </ |
| ра!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо |
| и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо |
| .{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе ша |
| овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао |
| гом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколик |
| </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај бо |
| ну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p |
| итајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезн |
| <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, |
| идети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га |
| p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе о |
| омири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора |
| ражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци |
| оста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p> |
| <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем ј |
| > <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> < |
| ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишекл |
| али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже оч |
| у: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди д |
| !... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се н |
| </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамб |
| разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— З |
| лекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека о |
| Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хај |
| играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Дево |
| н јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone u |
| Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише |
| </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изи |
| ека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>З |
| ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севи |
| е чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> |
| и смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, зама |
| ла Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође |
| ви шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаш |
| жна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ниче |
| богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече |
| ти, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Ка |
| е каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су п |
| Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?.. |
| натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и |
| p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и |
| што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те н |
| им моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, |
| p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да ре |
| — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> < |
| ити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> |
| ..{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Ј |
| напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну |
| p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... |
| као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појм |
| . </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко. |
| е Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, |
| Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине |
| S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, |
| и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозван |
| , њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... |
| дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су х |
| тре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... |
| во гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </ |
| уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење |
| а, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговим |
| Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми т |
| е старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Стар |
| субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разг |
| пита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} |
| о, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар с |
| гог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душм |
| Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, |
| шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога |
| азар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар |
| и, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Гре |
| игну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном п |
| {S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је да |
| оје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе |
| <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опако |
| p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па он |
| S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изи |
| </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} |
| да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ак |
| о! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао |
| >— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо |
| То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити С |
| <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Мар |
| вао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити да |
| Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— |
| едаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p> |
| ом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зо |
| а...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-ка |
| сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. < |
| е и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе |
| </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи м |
| ла сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он |
| p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону ст |
| /p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде |
| .{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак |
| јих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше |
| еда у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Хо |
| } Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук д |
| /p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као |
| о бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо |
| дети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба. |
| ног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Ста |
| же руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, кој |
| в дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора.. |
| , знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} |
| >Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног неб |
| p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко |
| погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да н |
| ез месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо.. |
| ада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, ко |
| љује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он с |
| Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{ |
| .. а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шум |
| иха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаве |
| као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило |
| е и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа мо |
| Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо |
| е олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гне |
| очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на |
| Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носи |
| вета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, |
| блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> |
| ко јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња с |
| ише њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> < |
| е беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој с |
| {S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. |
| он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} |
| емо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас |
| је онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је С |
| <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њ |
| јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно |
| тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> |
| теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — |
| ијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Бе |
| рсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше |
| еговој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше |
| осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако |
| Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама п |
| p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко. |
| тан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те |
| жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S |
| гу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је |
| ти слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Пос |
| лео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на с |
| еће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?... |
| име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гл |
| послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар ј |
| . </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш рук |
| хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босн |
| ан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио |
| та. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! |
| Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после то |
| изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли |
| а се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — ре |
| е топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И удариш |
| У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренут |
| ир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су |
| у залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мо |
| Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ва |
| стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај б |
| </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка |
| </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А |
| у веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> < |
| својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу ж |
| елицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку ј |
| p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си |
| окојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око с |
| ађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости ово |
| омка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p |
| и после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапута |
| опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, |
| а слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше т |
| е то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а вл |
| ог шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, |
| ко бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S |
| грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео |
| ...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше ок |
| {S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну с |
| боље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу... |
| ала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турч |
| је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!.. |
| </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде |
| >Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор |
| .. </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> < |
| боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрст |
| о! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обраду |
| Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, |
| ђе седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета |
| — Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </ |
| тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, |
| добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелиц |
| олазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те по |
| Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се |
| асмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— П |
| м испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} |
| осле обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по н |
| удима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?... |
| вом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам |
| — Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош |
| кије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p |
| на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није |
| и се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> < |
| <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа |
| о људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загл |
| речила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ра |
| рну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки ис |
| днике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и |
| рише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S |
| воју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи |
| Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али |
| <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам п |
| е је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{ |
| сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан ме |
| итеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Д |
| ери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p> |
| уче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да је |
| . </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — р |
| а мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док |
| ажарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, |
| Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... |
| ну чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме друг |
| грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се |
| ... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, |
| а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — |
| за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— |
| ко њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и оч |
| а крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло |
| од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођет |
| рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки |
| промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљуб |
| мбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.3"> <head>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је сам |
| > <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило |
| бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић м |
| молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти стареш |
| дариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће |
| а средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду |
| >Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се с |
| ђе Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p |
| а се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га о |
| p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ног |
| ече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— |
| о лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све стари |
| >Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отв |
| > <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли в |
| дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу |
| смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпо |
| <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његов |
| кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао |
| баша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а |
| зумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </ |
| су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше |
| </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је |
| <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешт |
| ... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с |
| сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} |
| Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је нека |
| лаву... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми |
| . </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па о |
| Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и да |
| д најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: |
| реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се |
| p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Н |
| > <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. < |
| авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на п |
| а да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — р |
| </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, ј |
| !... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступ |
| </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — |
| обратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету! |
| е Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је |
| ојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад |
| <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш |
| тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} |
| </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко |
| н. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Др |
| ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврза |
| ..{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, < |
| ио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило. |
| имо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблић |
| амо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их по |
| и, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је |
| е?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио |
| ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — |
| се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве |
| огао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{ |
| а учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде к |
| врзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само бо |
| ћили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Во |
| </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли са |
| а да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и |
| Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p |
| слим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан |
| она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то са |
| аћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> < |
| се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, по |
| ни, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> |
| ићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type |
| .. </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p |
| S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш! |
| богда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— |
| ити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко с |
| го, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p |
| А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди тур |
| а поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Же |
| бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— |
| p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом |
| > <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Муј |
| реп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и |
| </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше к |
| ас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се |
| </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих |
| анко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али. |
| се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколик |
| >— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit=" |
| одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је |
| Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један дру |
| раћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, пева |
| S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро |
| е на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одгов |
| ...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суре |
| p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујаг |
| вог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} С |
| о име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић |
| само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се о |
| е говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} |
| Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „ |
| у турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег |
| о Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе зем |
| пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече ок |
| а свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњиц |
| оговоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич |
| побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица |
| — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред |
| 963_C3.17"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} З |
| да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му |
| о! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора прене |
| ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао погл |
| не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлил |
| пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шан |
| с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} |
| и боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам |
| авре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p> |
| све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили |
| сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!.. |
| и то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја |
| p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја г |
| ве погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — реч |
| — Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — |
| та празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Завр |
| от не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војвод |
| се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па зату |
| мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали ш |
| .{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S |
| дигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко |
| </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. |
| . </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> |
| све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — |
| — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>По |
| но.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{ |
| /p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на С |
| О </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полак |
| шине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p |
| е очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало од |
| амо да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </ |
| о међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Ч |
| а њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на с |
| ека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више х |
| азе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? |
| /p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{ |
| ћи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет |
| и здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И он |
| лушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабер |
| те сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, бр |
| е ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворит |
| } Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде мол |
| ао у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рек |
| де се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та |
| .. </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе |
| е речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан |
| зе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш |
| раже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови |
| p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је |
| човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И к |
| пско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти ост |
| то су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита |
| </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој коле |
| мком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ни |
| ази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И |
| } Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. |
| — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... |
| ам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде |
| да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зн |
| узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тре |
| у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? < |
| о...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је |
| о како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више ни |
| рзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскоч |
| ше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!... |
| и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> < |
| м.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Но |
| се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздр |
| е реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{ |
| варали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки |
| још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весел |
| борави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се |
| а нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се с |
| аједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чини |
| га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окр |
| н не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> |
| и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити |
| зан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?. |
| упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} Т |
| Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. < |
| >— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца |
| /p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </ |
| аше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у |
| <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — |
| !...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за ру |
| изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући му |
| плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио |
| се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с по |
| ове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S |
| лонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко |
| али по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка б |
| вде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> |
| nit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су |
| окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштр |
| опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена |
| е маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха.. |
| о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запој |
| ином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — реч |
| </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача ка |
| Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скин |
| </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпева |
| S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени |
| ће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна |
| ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ћ |
| . </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прек |
| ју по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} |
| и ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} |
| осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса |
| ...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| јући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађен |
| а у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирит |
| она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком |
| ако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не |
| ...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај |
| </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад |
| Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само споко |
| по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве |
| тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука же |
| e unit="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са |
| ако јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све |
| р се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> |
| х испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрет |
| повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше |
| оше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S |
| као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Суре |
| слиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> |
| че Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{ |
| парушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и л |
| заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци |
| е људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... |
| ..{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p |
| Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо с |
| па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души ње |
| уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамња |
| трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А с |
| е некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда |
| ла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он прим |
| заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се н |
| им „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене. |
| рв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| е придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не б |
| дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — |
| ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све од |
| <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он по |
| опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та бо |
| </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута ра |
| стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ о |
| листе, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам |
| ако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени |
| шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закољ |
| ..{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда са |
| и ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћ |
| ас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и |
| >Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај |
| а тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први |
| етврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> < |
| менило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је п |
| о помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши запов |
| Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже |
| сти, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак |
| </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљ |
| м опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... < |
| потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који |
| његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и м |
| зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку |
| ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах о |
| p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за |
| <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновим |
| А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека о |
| а сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </ |
| дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара.. |
| хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његов |
| Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата |
| Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да |
| ио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он |
| у клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> |
| олише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, ш |
| ци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаш |
| ко му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби м |
| ади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, |
| нчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окре |
| цу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из л |
| мена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер |
| ла је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврз |
| две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} |
| та да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај п |
| лада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништ |
| ко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је п |
| ома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} К |
| стера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p> |
| Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у |
| спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само т |
| ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи |
| на мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу д |
| побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам с |
| .{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А |
| ..{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} С |
| на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца ка |
| {S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p> |
| тељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... < |
| по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није |
| но.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као стар |
| нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} |
| ада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине... |
| тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, ст |
| <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паме |
| колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S |
| >— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, а |
| и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зек |
| ји дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?... |
| . </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно |
| му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринк |
| м.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш ника |
| око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си |
| ога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовн |
| оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми ј |
| жи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз г |
| <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <di |
| тку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> < |
| , узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, |
| о се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> |
| олице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се |
| н се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико нећ |
| чи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он с |
| их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке у |
| се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И гл |
| им немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на сми |
| исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Хра |
| ци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Завр |
| се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неко |
| Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и |
| сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та од |
| оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим |
| p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се |
| >Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону |
| из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у |
| ше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који б |
| то страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и |
| че огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се ма |
| а кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се из |
| лавом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Поди |
| , вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мисл |
| . </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач д |
| а на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би |
| ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамо |
| и „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умук |
| p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– П |
| е пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, он |
| у, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те |
| пусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни вод |
| ећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p |
| мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не у |
| лу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао |
| нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше |
| рчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па |
| је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, |
| о и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи |
| p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили |
| га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p |
| тоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових |
| >Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде |
| еше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би в |
| нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и |
| онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом про |
| се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом |
| противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бац |
| А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лу |
| оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S |
| ровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у д |
| човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојир |
| у, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати |
| це му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад св |
| адужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— |
| на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобрав |
| у. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи д |
| лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се на |
| ечцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Безда |
| кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се |
| и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала |
| /p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори |
| па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар сваш |
| етом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне о |
| /p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{ |
| и тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ |
| рове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а |
| у све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну |
| Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права |
| а сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> < |
| м да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>Т |
| истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алек |
| ди притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи п |
| вој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се он |
| попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> < |
| видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Ста |
| p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p> |
| снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти |
| <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од наш |
| ном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он |
| — Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, ч |
| твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек |
| ше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, |
| о!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрост |
| >Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче |
| ужину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у |
| ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај |
| S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p |
| очено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p |
| икост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поре |
| е чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па |
| леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека |
| и се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — ре |
| енијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао |
| пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео |
| памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} |
| осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна |
| срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> |
| ладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати |
| љу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; њ |
| човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, |
| Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p |
| !...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари п |
| да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} |
| ави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан чове |
| >— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> |
| Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — |
| } И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад |
| S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га |
| ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S |
| пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепрт |
| изовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, |
| м? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде ње |
| } Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{ |
| азао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да ј |
| а моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда не |
| а шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вај |
| >Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, млад |
| , неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— |
| ерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропал |
| — А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — На |
| зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ал |
| га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао ј |
| ветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао ј |
| оме кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њем |
| ction" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља о |
| p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његов |
| 13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 181 |
| ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не д |
| о нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас |
| е зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно |
| ..” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не з |
| } Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева |
| } Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И са |
| у живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне му |
| /p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збо |
| p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био |
| нај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p |
| ... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам д |
| слушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а з |
| да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на ко |
| — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио |
| ..{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да п |
| а не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Јед |
| ош ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; ал |
| тао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p |
| тово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... |
| /p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ниш |
| ша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти ка |
| твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као она |
| ору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стид |
| езиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обе |
| ина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео |
| ораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, |
| – Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је |
| p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађ |
| кво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевај |
| p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и оча |
| Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он |
| Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага ус |
| би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!. |
| во трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насум |
| тали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Так |
| доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам б |
| ти!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — т |
| сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше |
| же од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?. |
| о твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће С |
| .{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша ј |
| о и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде весел |
| људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни каб |
| кан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... не |
| е срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Т |
| иди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана сва |
| ле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скр |
| Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе. |
| ену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му |
| вале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!.. |
| грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p> |
| јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена |
| коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ и |
| та јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не гово |
| ње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од ње |
| то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помис |
| ру, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђа |
| >Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што тол |
| же, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да тре |
| оварала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да |
| добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне |
| ао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бу |
| азговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за крат |
| за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакл |
| седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?.. |
| рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад |
| био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} |
| говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао |
| уди га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чу |
| /p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си |
| ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> |
| ...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чу |
| да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... < |
| у ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твој |
| н!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била |
| очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и |
| пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, в |
| баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјев |
| а шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало ду |
| ! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам д |
| – Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Ј |
| — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је |
| тац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Ш |
| меш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајду |
| зире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве др |
| наш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере.. |
| . </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> |
| зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </ |
| Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план |
| п махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} |
| Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стаз |
| > <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. < |
| Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p |
| еба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде прот |
| идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како нај |
| е ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p |
| ог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кућ |
| Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?.. |
| Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али |
| ечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече |
| Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!.. |
| Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А |
| танко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то |
| Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} |
| >— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. < |
| аш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} В |
| .{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо! |
| — Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци ни |
| рив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толи |
| >— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се т |
| Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно |
| шљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, |
| бро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план м |
| црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван |
| уке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Ста |
| Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари н |
| обратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не д |
| , радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда |
| — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су по |
| — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p |
| .. </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића |
| пут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му |
| ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Т |
| могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лиц |
| ећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео јед |
| амаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у рук |
| Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу! |
| еким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи |
| врзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па ш |
| они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Сав |
| жу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> |
| а нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— |
| скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко |
| ... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати с |
| н га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми ре |
| ... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то би |
| </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} |
| ц: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док с |
| S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, м |
| а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам оку |
| све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапну |
| није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — |
| ад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним о |
| ш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p> |
| обратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да |
| о да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око т |
| p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— |
| заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Прич |
| S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Ника |
| пита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Зам |
| радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. < |
| <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да |
| адиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац м |
| /p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као |
| </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} |
| Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p |
| ичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком |
| Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. |
| их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} |
| <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би |
| p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде |
| а!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори |
| </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S |
| ...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S |
| азара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треб |
| но, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо по |
| че, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он ј |
| ...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у к |
| су оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек |
| људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!. |
| . </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар |
| ест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти с |
| е кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише. |
| мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Ла |
| ..{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, |
| .{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?... |
| вица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — пр |
| /p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи бра |
| танко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} |
| </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Ас |
| дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, |
| орам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих т |
| опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се с |
| То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или |
| ! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега |
| ог другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кос |
| то? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> < |
| сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И |
| дајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се |
| Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари |
| питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Г |
| му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео |
| не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S |
| p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба |
| а. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти за |
| p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— |
| а сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте! |
| ад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — |
| јем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спир |
| ла што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи |
| .. </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} |
| отеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p> |
| ста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мисли |
| у отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — п |
| у отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>С |
| и си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црн |
| .. </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, с |
| жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинит |
| зе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — до |
| оје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се |
| рехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по |
| .{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сес |
| слио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за |
| ао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је |
| јдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја |
| е беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... |
| знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном |
| Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао св |
| p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимо |
| и; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико ни |
| кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, |
| око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је коли |
| о је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је же |
| ара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. |
| .{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долази |
| ћера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права |
| вака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког млади |
| пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом д |
| идесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина к |
| и колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима прова |
| и! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубав |
| а не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке |
| ђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми |
| да. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш посл |
| > <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара |
| пита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — |
| овима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Њег |
| јбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се п |
| ега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он ј |
| је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га |
| о се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио нади |
| беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} |
| колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе |
| — Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па |
| милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се н |
| о што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо... |
| ен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око глав |
| олео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни нај |
| ијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав п |
| да поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није |
| лу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, з |
| ко звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p |
| ...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође |
| <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p> |
| ја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац... |
| Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од свато |
| рчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко раз |
| лизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад к |
| и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је ис |
| . </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти мно |
| тињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражен |
| амо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп ни |
| о.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај |
| у снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне |
| /p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини вр |
| у је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама |
| ар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} |
| урчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што она |
| се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Н |
| арамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођи |
| оиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинит |
| ко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је ск |
| дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разгова |
| неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и по |
| е не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И бил |
| > <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће ка |
| /p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој |
| — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... |
| </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — |
| одом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти м |
| </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда |
| ока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, о |
| х, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у го |
| лим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут |
| кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да |
| е дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дот |
| ...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> < |
| га жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше |
| о!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, пос |
| ите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора |
| Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам освет |
| рудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се ла |
| ..{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви |
| м растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари |
| нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Мило |
| {S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истин |
| не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па |
| та!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не бри |
| овима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега н |
| ерај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај в |
| еву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што |
| } Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајду |
| — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта |
| S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути |
| сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лаз |
| о да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али о |
| А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сим |
| ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван |
| о пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу да |
| је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, дру |
| свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту.. |
| стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и ј |
| за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним |
| <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра |
| м!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу |
| ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно |
| је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше |
| нко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али х |
| p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ |
| материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени с |
| Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид п |
| да, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Ив |
| Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била м |
| уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну обра |
| че. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати |
| .. — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна ку |
| јно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће о |
| Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ј |
| ју, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... < |
| кад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно |
| ана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд |
| на како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна нем |
| } Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у тв |
| S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један гл |
| пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет д |
| куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по н |
| лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо |
| шалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за |
| ру доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код |
| рака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да |
| ега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом |
| да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита.. |
| > <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама |
| вим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвал |
| Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, т |
| </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он и |
| ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо? |
| ни? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди |
| оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја |
| се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!... |
| ут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? |
| а јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. < |
| </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p |
| ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слуш |
| наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако |
| га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Ш |
| шта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> |
| разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да |
| ју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине! |
| </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{ |
| — Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд |
| ућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако ј |
| је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега |
| ај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше с |
| Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци с |
| е измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p |
| ја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може |
| Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти |
| е спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе н |
| знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја ниса |
| и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! |
| ише ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јас |
| мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијн |
| /p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И |
| попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на |
| се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> < |
| и што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Кру |
| , одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. < |
| ео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека |
| ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Н |
| е.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен... |
| — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који |
| S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу ј |
| башу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се |
| да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ своји |
| — Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p |
| о води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна мес |
| Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прођ |
| S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? < |
| ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турч |
| >— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки с |
| рушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ет |
| p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, |
| знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падн |
| ?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку најед |
| } И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{ |
| — Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је |
| <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— |
| </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога раз |
| ара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — ј |
| ка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: |
| о би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говори |
| p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, |
| бро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога л |
| јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих вол |
| адећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари. |
| рче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучи |
| ј бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} П |
| S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринк |
| е гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} |
| е бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бе |
| види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врља |
| рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су |
| /p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи |
| рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајду |
| ала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!.. |
| инка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— |
| ас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу |
| {S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{ |
| ом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: ср |
| <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S |
| замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо шт |
| ог чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако д |
| се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p |
| стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </ |
| ок им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} |
| Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од |
| <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, |
| у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо мој |
| и не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изи |
| не Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Мари |
| д нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били с |
| ити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> < |
| м се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао |
| S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S |
| е Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то ни |
| . </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{ |
| ам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... |
| а пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори нед |
| а ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си |
| аранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> |
| ело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред |
| и Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потму |
| вић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксав |
| дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Би |
| </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и пошт |
| се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слу |
| гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је би |
| етарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци ста |
| вску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метн |
| </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које |
| есео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Ме |
| ванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p> |
| им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад та |
| ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове |
| и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се к |
| дни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара к |
| ко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Ма |
| да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И |
| {S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, |
| Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Ба |
| а, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Ту |
| Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај |
| е да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западно |
| скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује с |
| чви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху к |
| ЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње ни |
| ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Ли |
| аћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако |
| ран, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге |
| ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с |
| болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи... |
| тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањуј |
| е милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега |
| те и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све |
| он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!. |
| <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове се |
| ! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за си |
| е!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да |
| Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не прет |
| p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. < |
| — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ |
| чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} |
| } Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— |
| о, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборе |
| ен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно |
| ека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... < |
| } Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њи |
| Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као га |
| >— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа л |
| </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div t |
| на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете |
| о. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не пот |
| <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их пос |
| трао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да т |
| араче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговара |
| ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми т |
| зику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном |
| оговор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог ок |
| залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!.. |
| . </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турч |
| ај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, е |
| е, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} |
| шија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За |
| p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мал |
| S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p |
| } Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} |
| ио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не с |
| амало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с |
| о се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... |
| p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајд |
| <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио |
| на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо |
| е. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спр |
| те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. < |
| епа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају он |
| ини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, ј |
| еси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити ов |
| </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> < |
| ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћ |
| ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к не |
| ction" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му не |
| лак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз |
| утро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест ср |
| <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јат |
| очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне ле |
| </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живо |
| ови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљ |
| се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност |
| могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не |
| оз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан з |
| е назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити |
| збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је све |
| диш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у |
| ви јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и пре |
| Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупи |
| најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беш |
| дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div type="group" |
| у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироч |
| .{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетал |
| се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </ |
| !...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких с |
| ијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без с |
| оз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које пес |
| У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> < |
| том, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске |
| </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на |
| пша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p> |
| идова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез б |
| нко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли. |
| , обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зе |
| г, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са |
| мет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како |
| а тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није |
| глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи |
| p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева пог |
| азар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на |
| арен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваљ |
| ној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са ж |
| ом иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и |
| у уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац с |
| } Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити им |
| ио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Д |
| {S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише ов |
| пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка |
| <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци м |
| а!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић |
| аринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити о |
| зао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму глав |
| неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> |
| лити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још |
| аша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечер |
| ране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, д |
| ило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кро |
| /p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се |
| не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, так |
| а, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се |
| његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилиц |
| е и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не |
| е, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све в |
| ка, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјеч |
| ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало |
| као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... |
| пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— П |
| атио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... |
| шће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На дру |
| ило већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И |
| јаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није мог |
| роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше |
| објегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо |
| си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. < |
| ком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!. |
| прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? |
| Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин |
| га шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>А |
| довали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — |
| </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Бео |
| мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И п |
| поразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. |
| књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његово |
| сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике |
| где живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад буд |
| њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она нес |
| S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— |
| о на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{ |
| еме.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго.. |
| к који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и |
| ..{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све |
| јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко глав |
| Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> |
| и да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парамп |
| бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије.. |
| учурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо ј |
| бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао |
| сторици тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин |
| има”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаб |
| } Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ни |
| а тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пу |
| ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живот |
| гледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо с |
| и од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. |
| цао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p |
| Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p |
| а, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од уз |
| им очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он поку |
| таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити н |
| и по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један чо |
| се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав |
| еп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју |
| едаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз |
| д што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!... |
| шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шатор |
| </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбуни |
| ук био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Се |
| тво, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше реши |
| т, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море |
| рце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад |
| Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чека |
| Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране ру |
| и.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало за |
| а и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и за |
| >И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, а |
| рећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога з |
| бе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси |
| у... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху св |
| и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене. |
| .. </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је бо |
| ојим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{ |
| е он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж |
| чинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душ |
| ј ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет |
| ко му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — уп |
| ути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми тво |
| Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света |
| еким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет |
| у лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа |
| уше, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Тур |
| а сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} О |
| лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена ниј |
| те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-о |
| и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Ал |
| Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И |
| } Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, |
| сац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара |
| и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућ |
| ве ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре. |
| ова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје |
| е: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблач |
| е изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? |
| а — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је! |
| Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад скла |
| .{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И |
| ог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев |
| окопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p |
| паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролет |
| ушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по он |
| ћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Мило |
| остељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крил |
| моран као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} С |
| . </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко в |
| У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се |
| {S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али ст |
| и оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се |
| уда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се т |
| цима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> |
| <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далек |
| више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало! |
| Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и м |
| то је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости |
| поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван ти |
| смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи |
| ебе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побрат |
| . </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Мило |
| то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту |
| ада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како |
| Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом и |
| ао: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиро |
| и ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше с |
| решити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, |
| Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: |
| ју свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, пр |
| раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према |
| е какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код |
| .{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве... |
| p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора |
| S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице |
| ва, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{ |
| ире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, уми |
| им, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тај |
| задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад |
| {S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено ј |
| а.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас з |
| и до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </ |
| данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и кос |
| оме је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки пла |
| сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба |
| рокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је н |
| } Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он с |
| д које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је ш |
| а које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се не |
| . испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> |
| е и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? |
| ово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне |
| пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озб |
| Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем. |
| и сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{ |
| ри задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три ко |
| {S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да г |
| љење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p |
| се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога... |
| <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Ал |
| као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртво |
| опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве |
| за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад |
| м и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби |
| себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврз |
| ванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима ид |
| се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— |
| учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име... |
| итање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одгово |
| а над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S |
| каза руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко |
| екање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу нед |
| ако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>О |
| веним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очу |
| > <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио |
| тари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — |
| виле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="c |
| асну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Во |
| нко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из р |
| ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Он |
| аше сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се... |
| Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад |
| ина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки |
| {S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим |
| ва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође нек |
| тарина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слуш |
| се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се |
| та Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> < |
| ковало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих |
| ици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад |
| нуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> |
| ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борб |
| Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања. |
| једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до к |
| о твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он |
| дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S |
| во, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — |
| коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилази |
| говој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним |
| очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако |
| пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозбор |
| ко се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или.. |
| он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} |
| кнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, диг |
| блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на ст |
| осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог |
| ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити |
| .{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем! |
| S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! |
| сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви |
| акнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног |
| : улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И |
| . то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздраг |
| одио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} У |
| > <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему ч |
| ракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Ј |
| ћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и п |
| p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} К |
| p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Н |
| а ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако |
| је?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где ј |
| ква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један дру |
| > <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они ос |
| S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску |
| И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> |
| а и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели ка |
| ково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отел |
| се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p> |
| ден ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! |
| то текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И о |
| .. </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би |
| ин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би про |
| д урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> < |
| гу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p> |
| таве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле |
| д Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и |
| о хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита пр |
| о и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршил |
| осу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи на |
| узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му |
| Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопа |
| т, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па |
| ао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, |
| се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И |
| ше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан! |
| ло у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба и |
| </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше |
| ребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S |
| ао неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар чов |
| ало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{ |
| м?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ |
| нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> |
| се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад |
| ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, |
| ...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја |
| </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али |
| г!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="sub |
| о му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би |
| огод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опрости |
| ре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џу |
| p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Круш |
| Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко! |
| е. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише |
| паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p> |
| е се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на пр |
| омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну гла |
| га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Х |
| све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> |
| ље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се пит |
| се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вра |
| чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове свет |
| ић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је |
| Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Ал |
| , и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руц |
| ху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </ |
| /p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p |
| ам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не нада |
| !... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није |
| ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... |
| ажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необ |
| . </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, по |
| поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће за |
| е бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и |
| } Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, ота |
| {S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се |
| врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљ |
| Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја ид |
| ела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко су |
| гова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан то |
| ио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизал |
| ем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слобод |
| , смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он |
| и.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу |
| еба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече хара |
| све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што |
| с, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога |
| а.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Г |
| ка бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} |
| емљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у |
| ев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки д |
| летео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким |
| > <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p |
| хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стој |
| Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И так |
| је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{ |
| ладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут с |
| осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... < |
| положење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и |
| му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је ура |
| {S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља свети |
| , Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p |
| {S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, |
| мотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је |
| с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где |
| воме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да |
| рци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега п |
| Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И |
| p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју о |
| .. </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш |
| старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метн |
| азао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали |
| шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} Т |
| </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар |
| и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако нази |
| ља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не |
| иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та р |
| о облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поста |
| но, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећ |
| дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p |
| ку...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи ју |
| </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислил |
| решник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји не |
| кчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саран |
| .{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто |
| а!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>За |
| на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што |
| мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу мо |
| ода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима |
| ти прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више |
| поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше пост |
| p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S |
| а, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако крас |
| оћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице |
| е пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо |
| а за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрл |
| појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, |
| знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, |
| лонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави |
| ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Н |
| ..{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— |
| и о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле |
| ...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик н |
| о ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} |
| унака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретн |
| е тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све |
| си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је иша |
| сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> < |
| о!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти с |
| ко!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </ |
| ме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? < |
| опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чу |
| {S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си науми |
| харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не г |
| и!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твој |
| ше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није н |
| <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је |
| Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што |
| а сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, |
| нука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио |
| а!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште... |
| } Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, би |
| шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... < |
| арнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће |
| по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све |
| т Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> |
| p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби |
| ог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњиш |
| Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим |
| синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... |
| унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Мари |
| за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? |
| а можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно! |
| — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да |
| м срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да |
| и јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих в |
| су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред ве |
| овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци б |
| зуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија |
| {S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, с |
| још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и |
| зар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док |
| <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламе |
| бо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви |
| н седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се за |
| чини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S |
| ити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена |
| рајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} |
| Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може |
| љ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кро |
| ане, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! |
| ити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онд |
| ..{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!.. |
| <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из |
| љено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{ |
| тим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, ал |
| там и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми ост |
| е твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи |
| бро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се вра |
| емо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред |
| и верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раст |
| е да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да |
| сом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекс |
| та сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке |
| <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белег |
| што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно река |
| частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја |
| љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се |
| мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега |
| и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... биј |
| , и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлак |
| десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, т |
| и!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да ј |
| ило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, |
| е Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра |
| Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S |
| него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочек |
| >— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!.. |
| .{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p |
| И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног з |
| ни оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, |
| ...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{ |
| {S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барут |
| ну му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!.. |
| .{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе |
| на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени бе |
| даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| им!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће жив |
| лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао. |
| Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два чов |
| р је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p |
| је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не б |
| е добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љуб |
| S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки пок |
| г вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> |
| и.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S |
| p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога д |
| Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?.. |
| тати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — |
| што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да |
| А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њи |
| а!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми |
| S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си д |
| д што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p |
| .{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, |
| ца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом |
| играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине глед |
| као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан н |
| бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... < |
| девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Цр |
| ама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да |
| и га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— |
| у летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, |
| назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души њ |
| хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те г |
| /p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> < |
| кад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не б |
| рах... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само и |
| треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза |
| рашнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> < |
| ао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p |
| и она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хте |
| .{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, |
| Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него к |
| ову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је |
| S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша |
| p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово |
| на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красн |
| како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео А |
| И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне о |
| ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би |
| p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ве |
| ећ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадиј |
| г зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао |
| } Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не пом |
| ђе ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Мари |
| рнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само дов |
| То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов би |
| </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан |
| ве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени тала |
| грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да к |
| нуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће |
| веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухв |
| де плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише |
| ао то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше |
| ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... |
| а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, |
| и укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> < |
| да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он ви |
| без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну |
| онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прв |
| хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би х |
| адне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се м |
| и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Запти |
| човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?. |
| а врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" |
| ...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — |
| о и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ов |
| ац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је б |
| а.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала м |
| леда небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мир |
| раво слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> |
| лом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се кре |
| разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи. |
| смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху |
| Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћ |
| улин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} О |
| цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на плам |
| p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад |
| му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо |
| ..{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} А |
| у бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше д |
| лако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, ал |
| ли је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше |
| ли, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постав |
| друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништ |
| </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гле |
| } И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он |
| ..{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} |
| ему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онд |
| ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим |
| . </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано л |
| p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи |
| гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто т |
| е оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову |
| !...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам |
| .. </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно |
| и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па |
| ...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да раз |
| ци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на за |
| тим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру |
| Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали |
| </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника |
| о!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља |
| ма чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваш |
| Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} Н |
| жати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу с |
| ушу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. |
| ичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познат |
| днога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ. |
| му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш свед |
| е; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> |
| распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> |
| ајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" / |
| да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} |
| и...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне |
| једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му |
| ово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малоч |
| } Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га зап |
| — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} |
| ни, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љ |
| прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо |
| p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter |
| же. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по дол |
| ељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим оч |
| тности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он |
| На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она пос |
| е...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се бог |
| и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше так |
| више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих |
| : </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од м |
| према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, |
| овала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} |
| живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Т |
| равом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p |
| је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и о |
| {S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он |
| собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана до |
| то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— |
| а... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а оч |
| ам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један |
| Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па |
| ако дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> < |
| ђе у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} |
| > <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца ка |
| <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! |
| дио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је |
| Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби гла |
| етовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа сел |
| ...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није |
| е одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. |
| и мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по |
| еше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему за |
| свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Моле |
| сећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му с |
| Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: ниј |
| роче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или |
| и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То |
| рјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потла |
| } Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div |
| погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. |
| ао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> |
| ер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ некол |
| ада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мр |
| нако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај |
| итеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније шт |
| х домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и саз |
| нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено |
| сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас М |
| Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао ј |
| дуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, је |
| је љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише |
| о што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају н |
| разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после |
| ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ла |
| кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић |
| у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годи |
| то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и |
| да се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он |
| га то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси раз |
| p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци пог |
| лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се раж |
| дмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> |
| о њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> |
| би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p> |
| чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежн |
| ети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не ба |
| шао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак |
| ли је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> < |
| ине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. |
| бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташ |
| тив мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њих |
| тила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се |
| оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> |
| p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је мн |
| вашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећ |
| . </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? < |
| дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То |
| Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну к |
| да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> < |
| уде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе пог |
| </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како |
| лина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да |
| ка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} |
| не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће |
| сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово |
| ћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручк |
| <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p |
| до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Ј |
| .. </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не |
| али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, ју |
| ни смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брз |
| } Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао саве |
| >— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сл |
| и томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Је |
| ! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао |
| ад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матор |
| Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћем |
| , чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренут |
| <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. |
| ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> |
| позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{ |
| и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својиј |
| н да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове |
| > <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте друг |
| ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p |
| ву кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако и |
| инко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те по |
| > <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступал |
| ли је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не |
| ог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити |
| а у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа каза |
| сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том при |
| мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око |
| у!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А |
| . </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица |
| ече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично |
| упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p> |
| — Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све |
| а чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде по |
| . </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно р |
| ом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата |
| завши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? |
| <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit |
| те хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустил |
| ело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стени |
| е ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољ |
| и, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побрати |
| реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?... |
| Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те! |
| . </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопк |
| а. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола б |
| </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика из |
| <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да |
| <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ра |
| очивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би на |
| <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у прав |
| инио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости |
| >— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а полов |
| нда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и не |
| арампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} |
| рстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, а |
| ће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p |
| вић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — реч |
| рска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> < |
| ћу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу ум |
| е други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> |
| не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе.. |
| >— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... |
| .. </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јо |
| >— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око |
| ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намуч |
| ршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође |
| . </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогу |
| ни да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, ал |
| поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> < |
| иш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} |
| и. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му |
| рбину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!.. |
| пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде дог |
| па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар |
| ад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, |
| /p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцим |
| а не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћ |
| кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу! |
| ше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка пр |
| мо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово |
| убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он |
| абрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалук |
| ... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S |
| друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже п |
| аше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још |
| те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко оно |
| Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква |
| <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека |
| дговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лопо |
| киде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! |
| м. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> |
| Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Ст |
| да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, п |
| </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> |
| >— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова |
| га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. |
| га постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пр |
| — А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— |
| отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се |
| p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Д |
| у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он н |
| викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онак |
| – И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} |
| учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да |
| чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— |
| привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се |
| ио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p> |
| . </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њег |
| на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... < |
| вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени! |
| </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — ре |
| p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!. |
| шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Ста |
| најем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, по |
| ко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о |
| ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а |
| ломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: |
| е, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једи |
| и, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше р |
| ом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој |
| рићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклон |
| > <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ак |
| рику”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу |
| д Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p> |
| — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен. |
| тране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </ |
| — Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или А |
| ко њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{ |
| сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као |
| ...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ |
| ага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нис |
| Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвоји |
| p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... |
| ог попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени доп |
| а се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душман |
| S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као |
| ен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за |
| укну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било. |
| о ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види св |
| ечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако |
| баша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> < |
| и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та |
| .. </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута |
| арница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; |
| и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> |
| ли!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с д |
| stone unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Заса |
| д Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци п |
| {S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село п |
| <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. |
| сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се |
| , па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треб |
| рне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од саст |
| !...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} |
| о пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се гро |
| о је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане! |
| ? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чеља |
| апу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пош |
| ва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм д |
| мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} |
| о. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вал |
| Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом. |
| нем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може глед |
| суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не |
| знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним |
| Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро |
| решише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{ |
| ти!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово |
| да.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киш |
| ад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p> |
| гами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити |
| ко буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па |
| сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ух |
| ...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање |
| та!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p |
| Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У |
| као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу о |
| едела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће д |
| едаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> |
| то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да |
| ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја |
| ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Ј |
| уво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама за |
| баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чут |
| ити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја |
| д тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да |
| се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се за |
| децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из |
| е!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици рад |
| ам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху по |
| ; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али |
| о своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шт |
| неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао |
| жемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса |
| — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </ |
| многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p> |
| ..{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од о |
| <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — |
| попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Ст |
| а сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро |
| > <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано |
| под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и |
| рите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше |
| ни да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна |
| ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а |
| асно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе С |
| вирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече |
| ..{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчин |
| ан, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцим |
| p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, при |
| д ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро! |
| ате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говор |
| аке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он своји |
| е запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јов |
| х потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку |
| ћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око нег |
| S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се |
| они кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се |
| сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто над |
| ће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд |
| се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да |
| Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и о |
| поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!.. |
| S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помал |
| ече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не |
| ала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! |
| да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </ |
| ше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се |
| и се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску |
| седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собо |
| аздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Лет |
| на прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога |
| буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је ве |
| на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p |
| <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко д |
| ом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их н |
| ешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече |
| p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није |
| е неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби! |
| немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и |
| твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и н |
| га хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, |
| у руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остаје |
| {S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите. |
| чуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Ме |
| се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад |
| окладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јовано |
| како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пож |
| аћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном |
| с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дош |
| </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур п |
| муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је с |
| о, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— |
| мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сје |
| p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жб |
| . </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{ |
| S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Јо |
| p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука |
| </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — |
| абуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна к |
| .{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рање |
| пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па д |
| му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p |
| је”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахиј |
| а огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуд |
| енутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шу |
| ну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува љу |
| нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати ст |
| јан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд кој |
| а харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-аги |
| ули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се мла |
| е се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје |
| о степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато... |
| . </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј по |
| ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> |
| ... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломи |
| кини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} В |
| .{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обас |
| да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отв |
| есте са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пре |
| Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p |
| више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ев |
| рогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су о |
| жје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана к |
| еданпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине миш |
| иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> |
| а...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— |
| Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба б |
| </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — пов |
| изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше |
| е, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблач |
| урци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крви |
| > <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Ов |
| к одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече |
| ћа које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима. |
| другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло |
| ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је пол |
| p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добр |
| све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у к |
| {S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, |
| дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јел |
| ећ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, сра |
| су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одре |
| S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. |
| ај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страш |
| је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и з |
| све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти х |
| Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, |
| S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се |
| проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стад |
| воју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S |
| топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} С |
| ош жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— |
| чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу |
| д Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов |
| икад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} |
| чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде запл |
| по!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. |
| </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p |
| ј се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и |
| пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га |
| им! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не мо |
| Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> |
| оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то б |
| че видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим неп |
| Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не м |
| позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми т |
| p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Как |
| Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра пр |
| оје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали. |
| као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ |
| егла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> < |
| да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и стареш |
| донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми с |
| Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{ |
| </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчи |
| онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати |
| свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хај |
| ут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жил |
| тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима |
| оста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?... |
| а шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, пр |
| ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека т |
| на је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је |
| .{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смр |
| и је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставил |
| по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима |
| оћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону г |
| ти живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и |
| дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи г |
| о је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошло |
| ква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута игра |
| угова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p |
| ве своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала. |
| ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигл |
| арац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху по |
| ирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> |
| а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мрт |
| е заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати ро |
| ој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Ст |
| би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао ка |
| мо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати М |
| А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> |
| } Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? |
| рави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се пл |
| } Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> |
| рајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </ |
| а више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку |
| за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са такво |
| чини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и с |
| о, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је не |
| .. </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Круш |
| оштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих |
| да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црно |
| И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграј |
| анко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуш |
| обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешк |
| руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида... |
| се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за хар |
| >После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, ко |
| ему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш |
| рича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се та |
| Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати о |
| о подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степени |
| , није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Б |
| Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p |
| дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И бори |
| ети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути |
| о и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сат |
| у више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар |
| бише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстив |
| .{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Пар |
| ојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да с |
| а га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се заглед |
| јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— |
| довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> |
| кну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. |
| ок се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође не |
| о да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турк |
| /p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Зав |
| {S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је пре |
| замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао |
| м, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p |
| им, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, |
| анко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> |
| ићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто ко |
| /p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родит |
| тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Ту |
| Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он |
| ш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него ш |
| закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи |
| удни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неко |
| ко наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} |
| ти, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може |
| а не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеј |
| Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећ |
| три, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{ |
| рили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, у |
| апева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quot |
| е. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао ј |
| у пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет ск |
| скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху |
| ви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућу |
| .{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> < |
| p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже |
| адости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{ |
| пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, в |
| а од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се |
| ку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— О |
| отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?.. |
| не у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— М |
| Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Најед |
| трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв |
| аповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, поб |
| што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше |
| е прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прв |
| и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се н |
| говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначк |
| } У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњ |
| ше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну г |
| пећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим дру |
| Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— О |
| е!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!... |
| ш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S |
| у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} |
| е вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} За |
| рити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су ли |
| га доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом |
| душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих |
| замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између који |
| петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и |
| на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му |
| не траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему |
| и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и |
| {S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажали |
| се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог так |
| н се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече |
| одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима пос |
| створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи |
| и није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и на |
| оше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пу |
| аде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чув |
| но и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не п |
| деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он |
| ровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Ива |
| ака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву по |
| и у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом по |
| сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаг |
| доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној |
| p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хај |
| <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био са |
| у.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, |
| чина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њег |
| Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не |
| убио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што см |
| ..{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зек |
| p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава |
| – А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — |
| о је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже |
| </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја |
| ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Е |
| ше од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није |
| е.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући |
| ла, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} |
| несене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само |
| заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Су |
| посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледај |
| рцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити |
| </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алек |
| игоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче км |
| >Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да р |
| ше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки |
| у ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај м |
| ти да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... < |
| почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p> |
| ече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа |
| а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри |
| наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу... |
| {S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук |
| пи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а |
| и род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово |
| >— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршу |
| , па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и |
| > <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p> |
| Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} |
| ј притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па |
| часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих |
| чићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би с |
| и у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је л |
| ријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Ха |
| кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па ј |
| стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p> |
| ић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у о |
| а између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци зак |
| ође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> |
| ом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина |
| /p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> |
| је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... |
| {S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар |
| ој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— |
| љени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, мо |
| из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бек |
| е...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре |
| пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуд |
| ела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча |
| се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највеће |
| p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} |
| а није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу к |
| пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, он |
| им ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> |
| инови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис |
| а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало раш |
| . </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе |
| /p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја з |
| p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитр |
| у у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: < |
| <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Прав |
| ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измис |
| p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, А |
| ише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хла |
| олест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је |
| леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му гла |
| еси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти |
| поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лаз |
| иси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов |
| а, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сва |
| амо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен с |
| ете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно прућ |
| да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> |
| а, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} |
| баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Не |
| певала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> |
| гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> < |
| </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет |
| ам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао с |
| сумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није т |
| е на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не |
| /p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију |
| де стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ве |
| литва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако с |
| зом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{ |
| после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по |
| као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као |
| е! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не наср |
| p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, к |
| седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојк |
| , па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — |
| овени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши с |
| > <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није |
| век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насме |
| е... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они ис |
| не, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му р |
| и се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дох |
| под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви |
| шао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрав |
| ма цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут |
| шно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — |
| ? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад |
| ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани з |
| гу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што |
| >Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језер |
| ? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој |
| огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? |
| з ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа |
| ога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> |
| уни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилаз |
| рудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу |
| ну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети |
| ја Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шал |
| Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек |
| је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај |
| беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. |
| ја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p |
| една? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p |
| p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Ниј |
| Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да пр |
| арица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. < |
| ао шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вер |
| а седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати... |
| лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да и |
| рвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види |
| бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> |
| стељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса |
| тарац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кад |
| чи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — р |
| евојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!... |
| сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <di |
| ем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овак |
| ињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама |
| роговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јаран |
| живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао за |
| >— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице А |
| од Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожу |
| </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тро |
| лико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја. |
| } Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јаб |
| Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је с |
| то вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе нем |
| љка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, ко |
| p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун в |
| ачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло њего |
| бра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>К |
| нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је се |
| p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истач |
| .{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим |
| Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је г |
| плетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и за |
| тарац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи се |
| да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакл |
| лико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела |
| а!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше |
| овање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{ |
| оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, |
| еколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо |
| </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија има |
| ао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> |
| руги дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p |
| {S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколи |
| его се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Суре |
| ак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изне |
| > <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора скло |
| озница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзан |
| те.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. |
| Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синов |
| прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. |
| а се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. |
| е зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим поку |
| насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се пр |
| рзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки ко |
| ; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> |
| да суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјеч |
| адила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешев |
| еговој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су он |
| p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој нес |
| ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се |
| утња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, |
| ! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели |
| о дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{ |
| а не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још све |
| Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— С |
| шу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдс |
| Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги г |
| у оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, |
| слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{ |
| етко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну |
| проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну пе |
| оше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи |
| је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра са |
| ење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и пр |
| е воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жар |
| у ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја |
| енутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и |
| Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају ж |
| х дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} |
| тисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — |
| ше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али к |
| ју и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу |
| спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} |
| > <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S |
| а магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га |
| А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, |
| {S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи |
| рило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједан |
| ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заор |
| Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак з |
| а.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабра |
| у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S |
| </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом ру |
| ибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је |
| памо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се до |
| то беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S |
| амоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је |
| егдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума |
| ГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева ме |
| вући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зек |
| , дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у С |
| своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снаг |
| неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао |
| ао што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло |
| она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале ж |
| рину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћ |
| и храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у |
| ако се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, је |
| ати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостив |
| ти жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича и |
| ми смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако б |
| а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге |
| ју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци |
| — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>О |
| у на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и |
| ледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} |
| де зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Пои |
| с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Св |
| гових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турц |
| ста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харам |
| прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао |
| ај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </ |
| слушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p |
| суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се д |
| Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Си |
| хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују д |
| е...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека |
| {S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Ц |
| ав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— |
| сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, при |
| покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око |
| ј хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече јед |
| /p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — реч |
| рине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође |
| > <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, баб |
| ишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — р |
| пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкоље |
| му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па |
| у... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с то |
| </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћ |
| о учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слуша |
| то лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепави |
| аук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> < |
| е у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрин |
| е надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а |
| > <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Стан |
| дног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска. |
| еко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, |
| кса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p |
| инко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... а |
| е одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њи |
| S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би |
| нати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху |
| ђе... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S |
| х по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— |
| случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— |
| зверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p |
| и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто ма |
| есело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га |
| ћао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> < |
| рашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расл |
| колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу |
| напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на св |
| </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И и |
| пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се с |
| кељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Стан |
| а врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> |
| <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p |
| г.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! < |
| <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p> |
| е опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали |
| — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на кри |
| де своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и |
| !{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> < |
| зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} При |
| Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! |
| ума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаш |
| јат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> |
| и себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у |
| Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} |
| вор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је о |
| говор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху |
| јим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи кра |
| оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексин |
| Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко п |
| х стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} |
| само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севн |
| а све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и о |
| нце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S |
| е.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станк |
| звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глатк |
| . </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало то |
| таде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо |
| <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копит |
| видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече о |
| које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте |
| Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам пр |
| ђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— |
| у да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него |
| пло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ра |
| г громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко да |
| >Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беш |
| проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — вич |
| <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас |
| ш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене |
| } Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p |
| — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Ш |
| и нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише к |
| оче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — прол |
| . </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! |
| ула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела |
| ...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{ |
| ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен са |
| п. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> < |
| </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме! |
| е за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад |
| како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> < |
| се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца |
| главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јес |
| а овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он |
| ца. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволе |
| онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му с |
| плакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, |
| да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за пер |
| , поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Ми |
| > <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још сино |
| , па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{ |
| ; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type=" |
| бра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се |
| </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао |
| аћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио |
| рћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p |
| ражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био |
| </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то до |
| ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да диг |
| а и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад ис |
| даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча жив |
| Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} |
| за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки |
| p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека б |
| > <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове љ |
| ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад у |
| ио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жељ |
| инко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} |
| p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где гла |
| га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како |
| ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{ |
| Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се |
| лемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан |
| е од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да уг |
| !...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али |
| кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу |
| и Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!... |
| као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је |
| зивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Ми |
| ити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па |
| ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Од |
| ом.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо ха |
| о није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти |
| у спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су |
| нко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао за |
| му мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти |
| нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не |
| д треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде |
| <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да |
| ји их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што |
| да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p> |
| ће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{ |
| окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилаз |
| зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> |
| ба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се д |
| ни у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта на |
| кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар из |
| живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, |
| оду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, п |
| емо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко |
| еђења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „ |
| имо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| а ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радос |
| оша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. |
| ... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиља |
| од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p |
| чка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то |
| стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не мо |
| тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи п |
| е их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавањ |
| аки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му с |
| </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже рук |
| едао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> |
| p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбо |
| ићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> |
| е.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{ |
| оду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим |
| то друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с не |
| бав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нам |
| <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{ |
| > <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше |
| <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто |
| } Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Не |
| неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их дал |
| испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са свој |
| штво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може б |
| то гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у |
| p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа. |
| бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, нико |
| и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај кор |
| п, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за |
| .{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи свој |
| оред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвал |
| аша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је |
| о!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — зап |
| коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни д |
| и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од |
| p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p |
| <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> < |
| /p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p> |
| ни га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... |
| ори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војв |
| велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар |
| Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближ |
| дуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост св |
| ав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Гр |
| <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И |
| ога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства |
| Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беш |
| – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, па |
| его да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>К |
| ије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука |
| е... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он |
| и стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти б |
| p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, да |
| ога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свиј |
| у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му ох |
| е, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског б |
| е луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ ви |
| } Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станк |
| роза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тре |
| жи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— |
| ву верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у ко |
| .{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме вид |
| ве — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га ус |
| више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку но |
| и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу |
| досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном |
| ник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смеш |
| је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливе |
| шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пит |
| могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По |
| ну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p |
| и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу |
| !... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као д |
| о срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових |
| > <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успу |
| од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, кој |
| љу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој н |
| беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са |
| то води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа м |
| плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> |
| еса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, он |
| срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, ран |
| оље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здра |
| стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone unit="subSecti |
| си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S |
| уначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једно |
| !...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим |
| ама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> < |
| о сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} |
| волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— |
| ...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S |
| се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, |
| да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, т |
| какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје |
| д људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што н |
| и зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из о |
| ве гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га |
| Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била |
| ржати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али њего |
| {S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p> |
| то зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па к |
| ако се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило д |
| још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и т |
| њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се |
| Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, м |
| еке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али |
| S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу с |
| ; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, |
| гић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити |
| ојој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно |
| огу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, |
| лашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро |
| беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то |
| Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </di |
| м обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога. |
| је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— На |
| ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами |
| договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог |
| >Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу |
| . </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци |
| хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p |
| тени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако |
| > <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трж |
| о кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Стра |
| да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их ч |
| ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— |
| просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је поса |
| ођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видит |
| голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости |
| жну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над |
| е обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија ниј |
| о, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је виш |
| собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад и |
| о што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не м |
| чекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да |
| инити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и дра |
| ешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улиз |
| куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сест |
| виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита |
| г пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{ |
| јаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова |
| тарост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме |
| на живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта б |
| ом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!. |
| где никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке |
| а се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше |
| т рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. < |
| о му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у з |
| <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај |
| алеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која |
| ахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети |
| ар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година |
| јући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то |
| </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом |
| рата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око пас |
| ни позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш |
| </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви |
| жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему к |
| да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... |
| ше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и ј |
| ти с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} О |
| људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ |
| је... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе н |
| } Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен чове |
| /p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем |
| .. и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задрж |
| што узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе |
| приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости |
| </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чу |
| задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озеб |
| благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју |
| једна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не д |
| ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; јед |
| днички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, А |
| рао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? < |
| у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Ка |
| } Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, |
| е ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна |
| {S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!. |
| а живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид |
| дином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну |
| ији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота |
| и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ов |
| им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће п |
| на си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију. |
| ера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан |
| и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!... |
| се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S |
| лоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежа |
| Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?. |
| е, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— |
| Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их |
| чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... |
| ликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. < |
| пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — |
| стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{ |
| опу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубит |
| е бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — паз |
| ироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни д |
| м добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш каж |
| у на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} |
| , јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, |
| ко паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} |
| .{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="group" |
| еба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде |
| > <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је |
| осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми |
| у!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поли |
| ојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој |
| се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, с |
| твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда п |
| .{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог |
| ао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо |
| а не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити мо |
| ираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нек |
| уста шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и |
| — Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} |
| } Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гу |
| пку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не |
| <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ |
| нас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S |
| ти његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и пог |
| ичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> |
| } Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао кри |
| ије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али |
| ај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Дед |
| <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, |
| о пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па на |
| се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже р |
| иштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, н |
| Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} |
| је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, |
| , тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>Н |
| беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима пот |
| у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати о |
| род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, б |
| Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној |
| д.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— |
| ала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех |
| Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} |
| само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не |
| ти... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, ка |
| p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш |
| свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мисли |
| н!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!.. |
| , опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се ми |
| тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> < |
| овека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас |
| века, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева |
| цепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин |
| ишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломи |
| га му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господа |
| </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкива |
| рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба дом |
| ичаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или прот |
| ћа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше ис |
| аше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук му |
| хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи пам |
| {S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједан |
| о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло |
| ов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мис |
| ће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Ту |
| .{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— |
| о миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{ |
| нца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце |
| ене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први |
| збегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испр |
| Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не зн |
| њи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, ре |
| Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Ни |
| {S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену |
| ечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину пород |
| , ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка |
| залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже н |
| а чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као |
| е она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше дет |
| Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зва |
| е у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у д |
| <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Стан |
| е с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија. |
| и доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком... |
| руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци. |
| S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> |
| p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне |
| ку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни вет |
| или!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима м |
| ада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} |
| га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изн |
| ог жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су мог |
| рити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже |
| кија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био п |
| га часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одај |
| ренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва |
| га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; б |
| нка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин пог |
| рави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он |
| дати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он поглед |
| оку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готов |
| ајлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га за |
| еж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— П |
| же.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко |
| ле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку с |
| јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се с |
| ако шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> < |
| авати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало |
| далеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Су |
| p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тука |
| <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче до |
| пет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуц |
| ра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ког сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно. |
| /p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче пре |
| онили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он |
| рзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Доб |
| ешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрх |
| але од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на посте |
| евидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Ј |
| ..{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више |
| ута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наје |
| ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} О |
| S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </ |
| на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>О |
| p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати |
| усту шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p |
| ично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне |
| еже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губит |
| шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> |
| и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{ |
| и руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове.. |
| њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више |
| а човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сој |
| > <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина вало |
| р за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S |
| {S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Ка |
| м у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} |
| а мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, ск |
| /p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог не |
| гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је |
| се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спушт |
| показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарск |
| појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку |
| > <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је |
| отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, т |
| његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и ка |
| вених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло |
| рамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </ |
| е ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S |
| ушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишан |
| амим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ д |
| , сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну |
| ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћ |
| а мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p |
| страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. |
| пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пу |
| шаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... |
| > <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва |
| Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст. |
| ги на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихо |
| ао гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шум |
| ај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орл |
| о су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу м |
| и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пу |
| во!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српс |
| ару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се |
| </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице ву |
| .{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролет |
| </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај н |
| теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не мож |
| зао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само за |
| склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, д |
| а ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, уп |
| ди јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светите |
| он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!.. |
| о не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грм |
| ко.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. < |
| н узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд |
| танко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађ |
| p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} |
| е воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{ |
| да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој деч |
| ао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није |
| . </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} За |
| мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... < |
| то ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љуба |
| ин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, а |
| вину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... < |
| ају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто год |
| ежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, |
| , браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не пи |
| дајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву |
| да у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он пр |
| , уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страхо |
| у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње тала |
| у. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано о |
| . </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>На |
| шо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са |
| ко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се |
| иваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и |
| и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{ |
| шао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обра |
| } Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако бла |
| ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што дев |
| рати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се по |
| , примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станк |
| ше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком пр |
| га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — п |
| потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже |
| да поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар ба |
| p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!... |
| </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. < |
| кође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покре |
| љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: < |
| де залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик! |
| га строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p> |
| } А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је |
| и!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца пот |
| а биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и з |
| арац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хт |
| амо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се о |
| о је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Но |
| е с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, |
| ља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће по |
| ни му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> < |
| ...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је! |
| у.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде |
| ој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазил |
| желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно неза |
| ризовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! < |
| Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} |
| ознати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвар |
| од наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Ма |
| ве.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p |
| , сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовал |
| Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко |
| Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Д |
| ection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други.. |
| Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То с |
| о, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника |
| а тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви |
| унар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде по |
| а, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... |
| p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о |
| рете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари х |
| етао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окре |
| Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера. |
| окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{ |
| ју страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се |
| чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p> |
| вом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p> |
| што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама о |
| кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је |
| p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Воле |
| — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се |
| ја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p |
| , па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{ |
| и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од |
| ео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— |
| ији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наиш |
| или их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато |
| другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издев |
| а његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар. |
| на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов п |
| едан Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем |
| јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, у |
| ји буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке с |
| гом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из њ |
| е очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p |
| младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као шт |
| уо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Суре |
| ц одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу! |
| на свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидају |
| ити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха |
| а изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да о |
| беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гл |
| својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали |
| Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче |
| али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се заг |
| ...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Ла |
| ао рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у |
| у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapter" x |
| груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и |
| товарити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехот |
| ли Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га |
| ко ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по |
| ст, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидо |
| е скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује |
| <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потр |
| ује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху |
| .{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је ки |
| кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!... |
| мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли м |
| Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, од |
| Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> |
| он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну најед |
| во месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што |
| а твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико м |
| стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p |
| е су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне |
| дели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSection" |
| а те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на о |
| /p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се коли |
| наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то |
| нам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, |
| обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} |
| гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— |
| ћа, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви |
| и ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу мом |
| кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку |
| — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из све |
| уди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> |
| удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме о |
| е што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку к |
| </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне |
| а. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> < |
| вако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити |
| ци. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од |
| ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А |
| си, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је л |
| о је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко |
| вао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукам |
| ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пање |
| ...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} |
| > <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обил |
| осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених ру |
| е он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они |
| иђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. |
| е срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам |
| , али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... |
| о умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га |
| и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. |
| на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједа |
| лима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце ј |
| ој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а пок |
| елики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвор |
| p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрп |
| уди, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми иде |
| појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први ред |
| да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од јед |
| ву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њи |
| душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p |
| . </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— |
| , а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме |
| и, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>К |
| родире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакат |
| да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра |
| у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{ |
| а ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шали |
| вде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си |
| Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, с |
| после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати с |
| ко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње рад |
| у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— З |
| етов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!.. |
| ...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао |
| кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаки |
| паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, л |
| поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} |
| /p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да |
| Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су |
| еба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у |
| ко је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} |
| погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p |
| младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издуш |
| дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи с |
| и!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Н |
| {S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Мо |
| — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па посед |
| собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радос |
| > <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, |
| , докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као |
| лекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринуто |
| -помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкино |
| ош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: < |
| гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јо |
| ом, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста. |
| еп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што |
| још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже.. |
| ака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш |
| му виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. |
| } Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као |
| могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крун |
| ао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милос |
| ну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па ј |
| p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? |
| ... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, т |
| побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и |
| у, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, |
| на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће теле |
| {S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} |
| богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој |
| расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Ста |
| насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се в |
| им ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Р |
| тно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S |
| ...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само |
| Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зид |
| </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним |
| ости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа |
| ијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је |
| на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} |
| сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите ког |
| постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала |
| увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хо |
| им га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јес |
| репуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сук |
| постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> < |
| ео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку |
| ам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази т |
| абљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа |
| е бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па |
| о гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових. |
| че старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са ст |
| ћи, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако м |
| викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?.. |
| о брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Ста |
| ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <d |
| танко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху њег |
| сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше ка |
| ци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са |
| у што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се |
| ам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који |
| нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> |
| нио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љуб |
| он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па о |
| p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми |
| целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> |
| Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи |
| </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много |
| х му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно |
| о си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у со |
| ти век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак |
| рнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </ |
| и шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав умор |
| тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по |
| е у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До је |
| издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде |
| и.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p |
| о рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуц |
| е, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико рад |
| еп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим |
| он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао ти |
| н пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с |
| из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи |
| отеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још |
| } Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, |
| и низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе бех |
| а и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они |
| брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> < |
| > <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје |
| заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јел |
| p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се |
| Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Ту |
| еба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан |
| убашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </ |
| лочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За в |
| пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, |
| уди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> < |
| разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван |
| м те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? |
| ницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати |
| е, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко |
| м је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећ |
| ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишин |
| ући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробија |
| да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јут |
| се рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где |
| а! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Ал |
| пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стој |
| опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! < |
| е! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће |
| ивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој с |
| а врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена |
| — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога по |
| бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p> |
| чео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лаг |
| >— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> |
| евојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и неми |
| е га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац |
| } Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједар |
| ра надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче н |
| /p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> |
| ут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и п |
| дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још |
| г Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устани |
| азгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође жур |
| к је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, |
| мо ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да |
| </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао |
| овољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка |
| кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо обл |
| е... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Ње |
| ислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Остав |
| имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> |
| не! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељас |
| ри породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп ј |
| му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да с |
| данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> < |
| а Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да |
| p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче гов |
| у ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p |
| ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво |
| у у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше |
| ко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти |
| роломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... |
| њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је |
| ли.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Она |
| оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим м |
| аљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, |
| Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико к |
| аврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Н |
| рају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пирк |
| ори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Би |
| стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, П |
| Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко |
| х се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у ду |
| Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благ |
| , кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Је |
| као и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира |
| </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка |
| ко осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци |
| поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине |
| уше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, пр |
| сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком |
| } Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једно |
| т га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} |
| а му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече |
| </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{ |
| м шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо |
| а кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова с |
| мљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а |
| опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </ |
| ука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни пе |
| ар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p |
| дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра мла |
| сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} П |
| едељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека у |
| ̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер |
| о!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} |
| ... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — вик |
| отињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који т |
| {S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у то |
| а жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> |
| ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обара |
| ела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доб |
| м!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону не |
| ва.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе |
| његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сета |
| д кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, п |
| му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било |
| дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, |
| ојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову |
| је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његов |
| сече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потраж |
| p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издуш |
| а кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и из |
| е у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Але |
| утака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је |
| а чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p |
| наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} И |
| </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се |
| штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку. |
| че Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и к |
| од нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени |
| p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га |
| е знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар |
| о, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спр |
| тку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекива |
| ного ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Су |
| у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!.. |
| ску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути к |
| послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? |
| ка ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{ |
| шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрље |
| ита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} |
| . </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце |
| ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црноб |
| помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” дух |
| у, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров |
| а стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само ју |
| } Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми з |
| {S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну |
| тора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он в |
| /p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котур |
| Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друш |
| пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако ду |
| вим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и |
| и.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је по |
| де горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с м |
| Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска б |
| едаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај м |
| рли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да |
| Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Кру |
| ујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> |
| ј...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је ст |
| ! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали |
| чена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} |
| а бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је |
| че подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да |
| ти, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се |
| о жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени каз |
| о свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Де |
| евесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не позн |
| гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај |
| чи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи |
| Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли с |
| е бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> < |
| презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. |
| се све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p> |
| аодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> < |
| лија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само п |
| јвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p |
| испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко |
| е је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Ту |
| жемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и по |
| тва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је пош |
| Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужн |
| жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те с |
| муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да |
| име! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули |
| <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разгово |
| му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле |
| стано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се |
| тарији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори |
| узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мис |
| су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се св |
| а.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветк |
| ришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног бл |
| p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> |
| дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка |
| се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: |
| рчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми прича |
| аш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја |
| гуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} П |
| сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месе |
| настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у |
| де маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажн |
| мо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p> |
| ли у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, |
| </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> |
| јдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Ш |
| че Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падо |
| </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничк |
| глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запа |
| > <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта |
| че Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на |
| који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, ре |
| опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није |
| овцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према т |
| смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот ми |
| p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> |
| једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се |
| ј човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У |
| прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко! |
| е попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, п |
| прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико п |
| а напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — |
| свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу |
| > <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар |
| омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је |
| нко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — на |
| >— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни |
| Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> < |
| Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега н |
| </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! < |
| p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и прекли |
| у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> < |
| рчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Мари |
| мом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>С |
| :{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они би |
| и се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Б |
| , Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт... |
| јпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер |
| ија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — ј |
| имо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те |
| > <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није |
| . </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је п |
| чила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Са |
| ву и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече |
| > <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте |
| га из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Су |
| !...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Т |
| ака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — реч |
| њ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима |
| } Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — |
| и држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у |
| а и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту. |
| ћу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, |
| Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дир |
| ђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може в |
| stone unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се |
| ке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план р |
| се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо о |
| целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква |
| и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> < |
| ено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештени |
| иш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишт |
| p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели заг |
| Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље < |
| аринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — |
| </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види |
| — Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, сув |
| ан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлу |
| ите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум |
| одати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p |
| одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> |
| амчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми |
| .{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Ј |
| заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!.. |
| а. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мисл |
| оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанц |
| е у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Т |
| ли се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао ви |
| но румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су прол |
| сиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, |
| ешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p |
| у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> |
| на крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја |
| ер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита |
| тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од |
| несе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједн |
| ја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: |
| драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његови |
| ончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!... |
| ље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и |
| ег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију |
| ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацим |
| <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </ |
| ио највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, |
| никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! |
| е видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А |
| на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... |
| ... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер вет |
| живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра |
| од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се |
| Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!. |
| а. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </ |
| амар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! < |
| страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Пра |
| би. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} |
| су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита ха |
| — Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуља |
| јем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата |
| довини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пи |
| на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још дана |
| кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> |
| /p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину |
| елицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p> |
| му... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки |
| смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} |
| ОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она опле |
| <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће |
| ављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да |
| људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S |
| д куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, |
| отребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш |
| смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у к |
| } Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се о |
| у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче ј |
| пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски то |
| капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене изл |
| </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ће |
| амбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помол |
| да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Тур |
| е би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун |
| те!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум мо |
| ве ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? |
| било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} |
| <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину |
| ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се |
| извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Им |
| !...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> |
| е.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И |
| и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алек |
| можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети ист |
| сти.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни о |
| о и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба |
| ио је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше ра |
| н човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је |
| : </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S |
| {S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали. |
| — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја с |
| све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет |
| и своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p |
| су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњ |
| враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу. |
| и, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?. |
| а не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњен |
| већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и с |
| е да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с |
| ла где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саж |
| Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Бољ |
| Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништ |
| Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом |
| ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} |
| само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак |
| што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран би |
| е тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна не |
| p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеј |
| трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите м |
| {S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— А |
| анко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је |
| тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људи |
| а што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позов |
| аво!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку |
| све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај ш |
| /p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затво |
| исмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шал |
| рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван т |
| сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није |
| ок мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} |
| слио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења |
| чинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није |
| именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а сред |
| ма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се |
| не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се заглед |
| >— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђо |
| p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... |
| оба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јуна |
| има кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа н |
| ји и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећ |
| вара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај п |
| ако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса про |
| да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> |
| ца Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу |
| , Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видет |
| и, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмева |
| говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу |
| додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрп |
| даху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у |
| ad> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за р |
| много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти са |
| ту, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи |
| а и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли |
| е чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Ниса |
| {S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и бу |
| сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па |
| м чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару |
| амо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опро |
| на.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{ |
| умбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи с |
| то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној |
| рби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој стра |
| Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући |
| није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запи |
| ео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву сн |
| > <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станк |
| .{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> < |
| S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... |
| кала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какв |
| о да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, н |
| анову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим стари |
| а, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепе |
| ог од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокча |
| колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли бољ |
| ... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје |
| н поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Уста |
| аја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка д |
| мети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{ |
| Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да крен |
| зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се |
| и свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} |
| кав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срц |
| . </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за вра |
| емањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских гла |
| p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихо |
| шећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — р |
| наке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> < |
| .{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S |
| ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p |
| ише дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се ди |
| азби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </ |
| а одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје |
| је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— |
| Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> |
| </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и поглед |
| } Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један д |
| емам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— С |
| кад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори к |
| — А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — р |
| ш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Р |
| , хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} |
| </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Ми |
| сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио |
| >Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} |
| <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те с |
| звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекош |
| ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бле |
| бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у |
| рипусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као ук |
| атници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљ |
| кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала! |
| ебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти |
| ова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — ре |
| седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је д |
| /p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства. |
| спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње |
| !... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он |
| ћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створ |
| је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! |
| аћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови. |
| само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S |
| , било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар |
| виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче |
| , па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p> |
| Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А. |
| или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{ |
| </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снужде |
| живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка |
| сећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, ал |
| се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало з |
| на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагони |
| је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не мож |
| <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији пос |
| опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> |
| заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да |
| очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га |
| и.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... |
| и.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушк |
| Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где ј |
| .{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и |
| ајвећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа |
| Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} |
| рзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну нов |
| гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </ |
| Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учин |
| <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... |
| и се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </ |
| ао бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико |
| Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струј |
| е и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио |
| unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело |
| ији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радос |
| да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо |
| ено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна |
| те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... |
| оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га |
| оста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p> |
| , уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад |
| </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав гр |
| арио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разг |
| ин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску ск |
| репа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Зав |
| аметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од |
| а...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од р |
| о нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и см |
| да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мал |
| ма нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окуп |
| хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? |
| пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљ |
| то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано веч |
| } Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џеб |
| те, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупат |
| <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну об |
| </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p |
| елу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је др |
| е колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у ње |
| и на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>До |
| звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, |
| гурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које |
| ета.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви ве |
| о велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. |
| гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан |
| } Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} |
| натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> < |
| ао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни по |
| љади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!... |
| нковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алекс |
| рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу г |
| ше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </ |
| а, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им н |
| Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се |
| лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — р |
| </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p> |
| честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си |
| — Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али |
| м и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вал |
| чи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњ |
| </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љу |
| ин, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и |
| до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он б |
| мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукур |
| чам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам н |
| е и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S |
| — Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с |
| бо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави |
| .10"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у |
| ћи. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани! |
| а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} |
| их им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љуб |
| к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Оно |
| к коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш м |
| <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она ја |
| дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони |
| ужини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нек |
| Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окре |
| p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома шт |
| је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... |
| е год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па |
| д можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! |
| огледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје |
| ли, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону |
| на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А кућ |
| Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> |
| нај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— П |
| одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади |
| јзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> |
| та да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно |
| . </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Паз |
| ез потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срб |
| јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезд |
| и како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову си |
| — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И |
| ње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо |
| p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Бла |
| арешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти |
| и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми |
| измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што поглед |
| — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћ |
| сти, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{ |
| старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па |
| чни, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно гази |
| рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости о |
| људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каж |
| и да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да с |
| те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и |
| лушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја с |
| је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> < |
| о је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и она |
| лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На д |
| , махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, хар |
| на ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> |
| ажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде |
| ови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p |
| ковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшни |
| — Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} |
| . </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас к |
| го давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> < |
| Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао тру |
| ма. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— |
| оварао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} |
| уте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барат |
| даред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они мог |
| аш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате |
| ласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скор |
| Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} |
| у! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад |
| првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић он |
| >— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} |
| /p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пу |
| </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који |
| ћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> < |
| !...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, |
| ешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, |
| . као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p |
| . </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко |
| , као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: |
| S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, |
| ата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... |
| ку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како |
| ни? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... н |
| ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим |
| /p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли |
| за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Зна |
| /p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну |
| , па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на |
| ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S |
| ица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелиц |
| } Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) о |
| сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице и |
| раво.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудн |
| ече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... |
| Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што о |
| . </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види |
| уку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да до |
| ама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе |
| лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња |
| /p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севић |
| у на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да по |
| е... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче ј |
| едном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бј |
| реме њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полаз |
| је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи |
| му: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> < |
| и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да м |
| нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи |
| р годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осв |
| ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше |
| /p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с др |
| ј човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао |
| а њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више |
| га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело |
| >— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породиц |
| <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како |
| е су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи до |
| — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа |
| — Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне |
| нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p |
| <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И ш |
| ндура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је хара |
| ртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две го |
| оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не |
| оби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на че |
| p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, |
| . </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га |
| а у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Пр |
| о, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обил |
| ан, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!. |
| помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред |
| не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево ва |
| олазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p |
| н застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. < |
| леда га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> < |
| ом памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече в |
| што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зе |
| е видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете |
| у!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, |
| ибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, |
| рам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{ |
| е се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора ј |
| вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у гла |
| то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да |
| е заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, п |
| 2.17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони А |
| пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Не |
| еницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се пора |
| ине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S |
| о води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако к |
| } Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Г |
| рај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као |
| head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци ме |
| ја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Ал |
| очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си т |
| и њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачу |
| соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... |
| дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране.. |
| ога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} |
| створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помис |
| росто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к со |
| азвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа ре |
| етну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом |
| ог умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> |
| Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види ка |
| ачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гл |
| рање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука |
| се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују исп |
| е и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти н |
| рвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова.. |
| ром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се |
| чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и |
| ти Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — |
| он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пр |
| му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} |
| , па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршум |
| а се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... |
| че Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло л |
| чи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињен |
| морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Три |
| елица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У |
| , па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, стра |
| га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су с |
| ко ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!.. |
| рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Стан |
| изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени |
| потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се |
| е захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он |
| ула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бит |
| !... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Л |
| Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињст |
| ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капи |
| близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати |
| ви му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али м |
| !...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Он |
| елива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита |
| је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано! |
| илоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{ |
| ри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокота |
| .{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне |
| гледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђ |
| — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> < |
| Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{ |
| ка му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И вик |
| уци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Т |
| {S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на јед |
| во свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је с |
| гићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо там |
| мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси |
| >Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. |
| на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи |
| руги долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашниц |
| несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и ј |
| с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и р |
| Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не вер |
| S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као к |
| у, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је |
| ан другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} |
| Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Зав |
| рака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их в |
| грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окр |
| е братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за |
| не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити. |
| атрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омо |
| м пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да |
| о самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад д |
| тре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су |
| људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S |
| >Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су ск |
| бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још |
| а назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по н |
| .,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до |
| јније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као |
| /p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их |
| ан и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи |
| еко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече |
| Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино |
| ке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до |
| едан, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од |
| есна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није б |
| мирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана ниск |
| а!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки ч |
| аша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје к |
| сти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио реч |
| по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један |
| о Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. < |
| о мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то |
| Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече |
| } Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је |
| носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Ску |
| ина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у л |
| па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се |
| ван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши |
| били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша |
| дмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио с |
| која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више гр |
| исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И з |
| амо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест. |
| се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси |
| /p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је |
| {S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је б |
| </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од |
| ај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Ст |
| </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смеј |
| ураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... |
| аше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> |
| иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртен |
| ри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Му |
| прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да м |
| !... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p> |
| нас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осв |
| {S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, с |
| аса!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му |
| рет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла |
| } Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и пр |
| , као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који |
| оји то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> < |
| у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} |
| <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле |
| } На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, дос |
| } Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то та |
| во како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и ст |
| p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} |
| поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те се |
| нахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, |
| се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као |
| га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је |
| . </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто |
| иштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је |
| агословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И поди |
| чки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; |
| {S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гле |
| } Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је бил |
| ична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова |
| : ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго |
| је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из |
| Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говори |
| нковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И м |
| е оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже |
| е искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају овакво |
| на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} |
| ивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је при |
| послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у н |
| дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже |
| .{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигура |
| ише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убриса |
| ..” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </ |
| маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да |
| оде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио |
| Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. |
| д некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало ка |
| и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од су |
| у.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} |
| ед зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори |
| ој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и прокл |
| ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог с |
| телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па за |
| е белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви сок |
| пети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од |
| оља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набољ |
| е. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас |
| који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих |
| вог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натм |
| сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће ов |
| . </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло л |
| p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је нека |
| макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде нико |
| ставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци н |
| <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко |
| а окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се |
| на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... |
| еда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} П |
| .{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; љу |
| тражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан |
| под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је так |
| еде као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као |
| p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и обл |
| p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До |
| ину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Дос |
| удити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене дв |
| сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробу |
| .. </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те напад |
| рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> |
| когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он |
| радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p |
| >Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу. |
| ксину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Ив |
| е да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив |
| гора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и ж |
| {S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p |
| и. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} |
| погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког пон |
| ...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам |
| сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви |
| ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — П |
| ом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. |
| <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. < |
| — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Д |
| рагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с |
| обити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се |
| ићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огр |
| а непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је |
| </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице па |
| их усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако ка |
| певај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго! |
| бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреново |
| орежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврза |
| ђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он |
| жина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — реч |
| е и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док т |
| аш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога обр |
| воја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, |
| у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео |
| Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S |
| те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| евојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — в |
| p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p> |
| год дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не |
| Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети ж |
| х, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихо |
| столина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </ |
| да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага |
| сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> |
| , то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас |
| ј огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”. |
| која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање |
| д кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече |
| све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнул |
| p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, |
| че он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S |
| га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш л |
| воје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> < |
| еницама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да |
| е лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два- |
| ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он про |
| .{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако х |
| ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како з |
| нутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја по |
| пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а о |
| ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. |
| осмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута м |
| ...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем се |
| ам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и |
| ош замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио с |
| а. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба |
| </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове л |
| е!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране кој |
| на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом |
| но мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се приб |
| ећ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За трену |
| е Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекс |
| {S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук |
| ког табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Во |
| , имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над о |
| дне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран.. |
| d>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онд |
| p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен.. |
| оздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! |
| </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш |
| престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, преме |
| ечи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Х |
| викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером |
| .{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанп |
| огићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> |
| и.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, как |
| ка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. |
| танко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене њего |
| Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> < |
| можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмлада |
| еља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја |
| . </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће м |
| а.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: < |
| кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја |
| у где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак |
| ма!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!... |
| Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене ств |
| p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} |
| {S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар |
| ти напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагн |
| аша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Н |
| ило!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш |
| посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао |
| ли да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — |
| у не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војв |
| хватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе... |
| врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче св |
| једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаш |
| . </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти |
| и дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати јед |
| и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зо |
| ци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> < |
| на? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гл |
| ли снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као |
| .. </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лон |
| е Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се ду |
| причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p |
| } Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине го |
| <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на би |
| која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватил |
| брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан |
| ама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су тво |
| у!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је |
| осао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили са |
| их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће б |
| е воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> |
| !...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчин |
| едаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Н |
| p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци |
| ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели изв |
| ште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу ом |
| тру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S |
| рани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку |
| је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да |
| ћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је |
| {S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> < |
| ече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да с |
| си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише |
| мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахр |
| вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} |
| бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У |
| му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу |
| ао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> |
| ећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. |
| ло поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му стра |
| ишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару |
| је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи |
| } И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... гото |
| че! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? |
| му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... и |
| њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу |
| онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше |
| се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од зла |
| /l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искре |
| — Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. |
| што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом |
| ако је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, |
| и од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама |
| шој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! |
| је и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може д |
| мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Преми |
| има загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица |
| цвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S |
| ја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао |
| ...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Но |
| е и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих ве |
| , па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p |
| апа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} С |
| ече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а |
| и ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен ба |
| ицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко с |
| p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па ш |
| или: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али ј |
| се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} С |
| ушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p |
| гом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Ј |
| лекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на со |
| ку” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухв |
| p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{ |
| кну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као б |
| > <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћута |
| p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу |
| рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже м |
| м, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита За |
| <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је д |
| еде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћ |
| но пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му |
| браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, пе |
| мо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... < |
| ио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} |
| Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> |
| икну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијен |
| ека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао |
| {S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је с |
| аже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше |
| ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све |
| . </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не м |
| нка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} |
| > <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао |
| онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тр |
| елицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је |
| омози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати К |
| ећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p |
| атиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... |
| /p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа |
| е проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и зас |
| ш једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p |
| казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздр |
| страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви |
| } А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </ |
| х гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. < |
| а мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мисл |
| тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он |
| , биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Ла |
| ато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мрта |
| евојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплаши |
| опу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу |
| га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју миша |
| те шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и |
| убрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили |
| викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплаше |
| је!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрет |
| кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше |
| пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверава |
| — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </ |
| чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њо |
| не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p |
| ина!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жар |
| гатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе |
| Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смира |
| Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — |
| дна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како |
| пада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца |
| о потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још ј |
| моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Л |
| Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књ |
| бљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста |
| мо благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бист |
| ...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари |
| к...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... |
| Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, |
| и ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клеца |
| p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се уском |
| по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувен |
| ека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујни |
| а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с |
| чком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, вре |
| Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, |
| , који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вож |
| гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па |
| а ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати |
| в страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па |
| м ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па ода |
| } Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћ |
| уком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мр |
| S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина.. |
| у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкес |
| Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Приди |
| ..{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако пр |
| ега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу |
| S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што |
| за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Иванов |
| S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац |
| ас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином |
| че: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, |
| <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пруж |
| p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједно |
| и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по |
| био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> |
| рана. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па ни |
| икаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке |
| то је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри |
| нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div t |
| м овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit= |
| те се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста праз |
| Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако |
| ала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поч |
| разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спава |
| Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза |
| е и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... < |
| {S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече о |
| ати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} |
| ити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и |
| аш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп |
| пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type= |
| !...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко п |
| могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у |
| ...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{ |
| Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима |
| бе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван о |
| и.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} |
| анашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише |
| мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, |
| м, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И |
| и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} |
| , Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи љу |
| , него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушк |
| имам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано не |
| ча што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај... |
| ег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у нар |
| игне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не |
| о!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{ |
| а руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му су |
| ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе |
| .. </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, |
| , нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му |
| га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повија |
| их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет с |
| и сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обис |
| ена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде.. |
| а прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси сам |
| ошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSectio |
| е по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше |
| амо о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је мога |
| му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p |
| ио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји |
| } Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе с |
| , али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Н |
| ас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неко |
| се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, ра |
| p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није |
| уше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSec |
| о се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — |
| а нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Бр |
| гу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p> |
| ле и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти |
| урно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут |
| извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хла |
| према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је поб |
| ника, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао к |
| што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жб |
| како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде. |
| ..{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како |
| ело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, |
| . </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га |
| ше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се |
| /p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али |
| одну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} |
| али његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се там |
| ју и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, |
| тње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет до |
| о није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе ре |
| зили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није |
| неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутил |
| ој земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде |
| /p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо прол |
| .{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је св |
| во око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи |
| ита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ |
| талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет |
| ију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирн |
| град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, |
| .. ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан ј |
| них баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добр |
| се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— |
| ..” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када |
| — Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, х |
| На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како С |
| ти!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на |
| } Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: |
| војку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној реск |
| што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> < |
| у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка |
| не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница |
| ета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да |
| руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха |
| уће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је не |
| адар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова с |
| што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртат |
| ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се |
| жио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети рав |
| пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. |
| .{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умр |
| шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док |
| ори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нек |
| чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини... |
| во!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седош |
| а!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину |
| атворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да с |
| уку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири |
| екса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки т |
| се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на ди |
| ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе |
| , подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе |
| пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас |
| и како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!... |
| бар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, ха |
| а. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јов |
| јатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радо |
| ки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред |
| увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о је |
| па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, |
| е могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд с |
| оговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — |
| p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} О |
| ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата С |
| с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па с |
| } А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше |
| рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, п |
| о шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! |
| снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пуни |
| душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се ок |
| > <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, |
| сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имал |
| S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Л |
| ече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p> |
| <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јо |
| <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч п |
| једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим |
| сабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше об |
| S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима диго |
| да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, п |
| p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин |
| но изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} |
| се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио |
| еше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{ |
| д нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зор |
| Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — ре |
| ... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо |
| мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — |
| а порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} |
| р. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелиц |
| ашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза |
| ти необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све р |
| де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвор |
| ивоту; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душ |
| {S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са сви |
| ше можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе нова |
| >— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговара |
| а то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као н |
| — Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их |
| се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и |
| ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук |
| т Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се са |
| притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодр |
| ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Л |
| на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у |
| И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та пут |
| Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Н |
| ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову |
| ... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише с |
| Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече |
| а шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече |
| мо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада |
| ио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је |
| а којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под |
| де гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!. |
| е, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека |
| земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. |
| де је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и |
| <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, |
| љи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као не |
| м гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за |
| ко њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одре |
| сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши ти |
| ом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до гр |
| не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижа |
| ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу виде |
| их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна |
| <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога стареш |
| е, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{ |
| смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, |
| о се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, |
| ми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — гов |
| /p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па он |
| ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p> |
| S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— |
| <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те о |
| Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до |
| /p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — в |
| <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хте |
| да ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у ист |
| д дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, |
| није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекс |
| е нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— |
| ао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Со |
| х, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| >— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до |
| је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није н |
| — Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} |
| </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчи |
| ај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Ив |
| говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан |
| Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се ста |
| бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над раз |
| о, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— |
| ало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и д |
| се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на л |
| авње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </d |
| ог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса ост |
| </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали не |
| </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњац |
| кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је |
| — То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшн |
| чуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку ш |
| </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, с |
| <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишк |
| и се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је м |
| мо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> |
| еца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилаз |
| <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њи |
| лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефенди |
| војим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао |
| паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} |
| — Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гл |
| ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у |
| копа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за |
| име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити н |
| пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресе |
| нити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је |
| каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњи |
| и дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно с |
| ог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале с |
| , болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, |
| : а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има г |
| о, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се |
| } А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно увере |
| ећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и с |
| урке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беш |
| Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он п |
| : „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али |
| мна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано мој |
| чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка ш |
| ао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса |
| <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, |
| тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као кола |
| рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је |
| седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </ |
| S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сусти |
| и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри |
| је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појав |
| е своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен осв |
| јку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му |
| е вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — ре |
| ју!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Т |
| удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени |
| затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су зву |
| p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се у |
| .. </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет ж |
| чар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло |
| >— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, он |
| ба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се т |
| у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, |
| собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му ба |
| рости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правд |
| вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер м |
| хом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођ |
| е нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мор |
| доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара има |
| промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све п |
| лер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности с |
| н је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше о |
| сли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по ра |
| ну и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим |
| е као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћа |
| главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас |
| ете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> |
| та!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> < |
| он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаш |
| у... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Ја |
| е Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а |
| лан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се |
| ан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, |
| .. </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав о |
| попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је |
| о, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицо |
| калити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како не |
| нда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, |
| ..{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је т |
| ега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Р |
| ни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он |
| ио баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро |
| {S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко |
| ти и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ ка |
| они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су |
| лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онак |
| коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. |
| ставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи |
| е да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег с |
| е!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— |
| p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упит |
| зили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири |
| <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И |
| а затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаш |
| на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом |
| Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! |
| ој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— А |
| </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, а |
| >Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па д |
| unit="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Марин |
| на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена |
| аво имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па |
| ад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо глед |
| ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с то |
| упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> |
| </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се |
| мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад |
| ају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Таја |
| нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу! |
| p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Ме |
| е.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, прија |
| п ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра |
| еж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— |
| ас о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за |
| е убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више ј |
| {S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p> |
| да ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати |
| Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега |
| >— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се |
| лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се с |
| то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— П |
| ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p |
| а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али вели |
| е гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— |
| — Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S |
| леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина ш |
| аметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и мн |
| се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта б |
| апоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће |
| у се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш кој |
| свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости! |
| убави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара |
| уме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, |
| је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да |
| оже разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео |
| се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— |
| се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда |
| прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким по |
| е за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он |
| метни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Ив |
| еди, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— |
| е!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ет |
| >— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо |
| е неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{ |
| амо о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састав |
| ... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> < |
| за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја с |
| !... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто о |
| арца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина нема |
| >— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хо |
| > <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душман |
| /p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да |
| о... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком |
| селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </ |
| им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседо |
| озовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти ј |
| лексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И п |
| ас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече |
| p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не мож |
| .{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. |
| упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га |
| ице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p |
| ! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже ка |
| ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар ми |
| !{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? < |
| збиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што зна |
| таше. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с |
| p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Т |
| а кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце п |
| мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави |
| А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча по |
| .{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њ |
| > <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. |
| е мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p |
| не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да |
| м.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам. |
| нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да |
| ујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не до |
| .. </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и п |
| уднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не в |
| </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} |
| вао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван |
| рушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он |
| ad>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу |
| ло од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Ц |
| — Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А о |
| ам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? |
| м покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћ |
| . </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је |
| ? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не |
| ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек |
| S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и поп |
| , хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, з |
| и се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{ |
| тељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, |
| и један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без |
| ига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа |
| } Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико |
| а! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али |
| пази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш |
| оцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван |
| уд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, о |
| омоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог |
| беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. < |
| 18963_C2.7"> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радуј |
| S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Бу |
| према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{ |
| а се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је г |
| ћу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као д |
| оми се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} О |
| а се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му п |
| гом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Круш |
| ако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална |
| меш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи ур |
| пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом з |
| инио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам |
| , али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином |
| о да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам |
| глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{ |
| оре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субаш |
| </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу г |
| стати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се уч |
| Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </ |
| Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа |
| што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— |
| ка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка |
| глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренут |
| а и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, |
| а за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном |
| ако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Ми |
| одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — м |
| окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију ње |
| и, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа |
| ...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јели |
| најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога |
| ве се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> < |
| није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> < |
| Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Км |
| ра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p |
| <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе |
| уо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи |
| p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? |
| не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас |
| .{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоћ |
| ругој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да жи |
| људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црн |
| рчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и |
| е кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: |
| S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. |
| ао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?.. |
| ини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, мо |
| ЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с д |
| ..{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не мо |
| зврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно вел |
| Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум |
| ана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко при |
| нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као |
| чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједан |
| легала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у |
| <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на |
| дима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде |
| о субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу ни |
| е надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја ј |
| лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако |
| — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насме |
| о савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да м |
| они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као |
| о? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— |
| <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да гово |
| о.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Ив |
| у у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву засед |
| тоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... с |
| од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је тво |
| а у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на ње |
| кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> < |
| мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам |
| го лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!.. |
| вит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и К |
| волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети кол |
| које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних |
| као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар |
| о ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, п |
| цима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Е |
| тали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ив |
| но насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим! |
| ву ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшн |
| ..{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је |
| p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} |
| ушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не вол |
| с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добац |
| сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{ |
| ву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп и |
| ада те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љуб |
| ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати |
| о? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса |
| екоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Завр |
| на крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И у |
| претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од ј |
| /p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга бож |
| пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити |
| докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, п |
| а Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво зак |
| беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> < |
| за и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?... |
| га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те јо |
| ми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не |
| ко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да ку |
| се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Су |
| огићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим |
| адесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Мор |
| </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим |
| правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртв |
| </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — ц |
| ци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на п |
| им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака! |
| на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — уп |
| арове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — св |
| е је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на |
| су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога |
| </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Ст |
| бориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снаг |
| S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, ка |
| је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи |
| лу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у |
| ку његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сва |
| кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед п |
| о овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лаз |
| зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи удари |
| Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. < |
| им Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Але |
| !...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар ни |
| сио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из ст |
| 2"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га |
| и нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући |
| тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Прол |
| рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се п |
| </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обуј |
| ући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро |
| о се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили |
| Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради |
| /p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се оч |
| што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... < |
| p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати |
| су бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза ш |
| спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно сумора |
| Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниј |
| <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта ве |
| му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се исп |
| оју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се р |
| узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби |
| Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују к |
| но к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад |
| ође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се |
| о, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— |
| /p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван о |
| ексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— |
| а оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени |
| трану води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лопо |
| 17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Але |
| у речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевин |
| /p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смисли |
| арала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Мо |
| астужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није ј |
| . </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> < |
| о му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити |
| те друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас.. |
| рамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Ст |
| Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> |
| > <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешк |
| очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог |
| ћу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу |
| то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, |
| Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спус |
| и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p |
| о са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја ниса |
| обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се ж |
| од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он ск |
| едити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, |
| , Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се о |
| и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла |
| и!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени п |
| Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разг |
| о су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући |
| ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> |
| им милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на до |
| штољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо |
| ој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли где |
| родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p |
| а...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави |
| венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заб |
| е; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> < |
| главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затрес |
| ном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће о |
| ама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хт |
| p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као м |
| се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како |
| гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштољ |
| се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{ |
| и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се |
| исле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турк |
| арочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто пр |
| . </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те |
| ина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више сви |
| Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко с |
| а се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер уста |
| етно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полу |
| нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окрен |
| S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као |
| чије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Не |
| head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучн |
| храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Са |
| !... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз г |
| и.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мо |
| е настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало заг |
| е омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће в |
| ветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{ |
| ..{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} |
| ксина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, тво |
| е муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у |
| земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као плани |
| но, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. |
| која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупа |
| ла, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка |
| >И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека |
| ију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Стан |
| хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вам |
| ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> |
| на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — |
| ња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се |
| да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} С |
| ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и |
| </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева од |
| т димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и из |
| е само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и |
| живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И с |
| Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво |
| ш оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џе |
| оје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим |
| је.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? |
| p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњ |
| памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било |
| је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шт |
| >Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала |
| то му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче изда |
| кују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се нада |
| о.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар |
| доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, се |
| причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То |
| екоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Осван |
| <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p> |
| >Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га пог |
| расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на |
| ај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак и |
| пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> |
| <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога |
| /p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не |
| изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже |
| о баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш |
| јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже. |
| Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила љу |
| баша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима |
| Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и од |
| — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> < |
| о га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запитки |
| говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p |
| је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам |
| греја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаш |
| у путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p> |
| уги нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?.. |
| S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му п |
| трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им ре |
| Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не бр |
| жини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а з |
| ох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устреба |
| . </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шт |
| во ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад ја |
| ј тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И тама |
| уром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> |
| : </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? |
| . с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су св |
| слили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и |
| е: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај пог |
| је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде уг |
| ом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити |
| и.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То |
| <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на с |
| че старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горе |
| авимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни д |
| ко урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Вал |
| е Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема |
| </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић |
| лут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајк |
| </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— На |
| пић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? |
| и са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не б |
| м него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја |
| о.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{ |
| е, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе |
| е, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type |
| <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми |
| .{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, п |
| ао што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> |
| — Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па |
| а оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p |
| и нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет уд |
| све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости шт |
| } Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затвор |
| </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он |
| Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> < |
| >— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> |
| p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} З |
| та говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> |
| ме? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћ |
| гу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прош |
| мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div |
| </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио д |
| идим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити |
| све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је |
| своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и из |
| се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче г |
| <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!.. |
| е плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити |
| агосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они и |
| а док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а |
| Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљат |
| сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па. |
| ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијес |
| . — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... |
| ти. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони |
| уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско рув |
| </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мен |
| а се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче |
| ица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се |
| о му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узе |
| Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навеч |
| им послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> |
| убав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>М |
| да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... < |
| д!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако |
| ано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гроб |
| и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо о |
| ајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из ода |
| рут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мо |
| је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе |
| пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Мари |
| > <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела д |
| .{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју! |
| </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p |
| за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! |
| рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац т |
| p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима |
| рича све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је |
| </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом поша |
| га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. |
| p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук |
| ко, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– |
| p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само |
| рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— |
| </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к на |
| е! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича А |
| е, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{ |
| не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} |
| ? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} И |
| е ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати бић |
| еђивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврз |
| ићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи |
| ..{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S |
| егао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оно |
| !{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{ |
| кве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварил |
| ричати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па |
| уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — |
| ка плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим го |
| </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у н |
| Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — реч |
| и речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја ост |
| p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} |
| о било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја о |
| </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поск |
| ш? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суре |
| тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Прв |
| </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра |
| {S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људ |
| Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разгов |
| <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Ј |
| .. </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обој |
| ице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује ц |
| <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двоји |
| је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div |
| ођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли чов |
| а чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све |
| се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан |
| се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприличн |
| о стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше |
| онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео м |
| чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> |
| > <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како |
| } Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се но |
| ше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} С |
| ...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!. |
| . </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тут |
| први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> |
| ли смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали |
| г дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се |
| ин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто. |
| и.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} М |
| ама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харам |
| ло па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да |
| сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван! |
| о погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти с |
| снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја то |
| ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би |
| слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, |
| бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} |
| ине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А |
| им жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, |
| м? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу |
| <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се рас |
| де провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. |
| {S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старос |
| не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети |
| !{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p |
| еше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по ли |
| осред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она поглед |
| е лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се на |
| ема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> |
| у крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље |
| тојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе |
| <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина |
| ет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хај |
| нку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </ |
| костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к неб |
| . </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневи |
| блаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хте |
| андур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко |
| Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју |
| им ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве се |
| Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио уг |
| робу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!.. |
| више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, н |
| мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} |
| еди његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица |
| е).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа ре |
| ново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две вод |
| ви извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде св |
| </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, |
| нака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која |
| излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гл |
| } А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Ј |
| уће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ |
| , и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све |
| ило!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам би |
| </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако м |
| во, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ак |
| и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{ |
| а кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} З |
| > <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи даро |
| > <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на пу |
| времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда |
| ође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А те |
| 2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити о |
| Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, |
| {S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — |
| и врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му |
| сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно рашири |
| десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — ре |
| </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суре |
| оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Р |
| једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак |
| ћи није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алекси |
| да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет |
| бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S |
| иво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} |
| е и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– |
| алаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и |
| анредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости и |
| далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва |
| ја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од мно |
| у Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала бо |
| дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — |
| питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина |
| .{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се ку |
| тас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине |
| p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p |
| грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међ |
| е мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјево |
| род.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, |
| Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} |
| дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним |
| трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео |
| де остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> < |
| Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Стано |
| — Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Кр |
| оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То |
| — Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на сво |
| с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше |
| има као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу |
| ак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p |
| што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. |
| ући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — |
| <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли о |
| елица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се |
| апоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га |
| </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, |
| <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и |
| седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај |
| х да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало в |
| и!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </ |
| ћу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи |
| p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одје |
| хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од |
| <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, |
| ! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и на |
| паде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој п |
| емоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вр |
| а од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједа |
| — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </ |
| ло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу |
| ead> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, |
| гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ног |
| } Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице |
| ога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит |
| стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим |
| се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задрж |
| и шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу н |
| чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </ |
| : </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове поп |
| p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет |
| >Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — ре |
| <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку |
| Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празн |
| ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахн |
| а хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде |
| је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми |
| И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — |
| Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... |
| лези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете |
| ружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече |
| харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агино |
| ојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S |
| >Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И о |
| .{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко с |
| о шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p> |
| мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибил |
| ње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајду |
| > <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш вазд |
| скочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи хар |
| ло презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— В |
| се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али |
| <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе бли |
| Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p |
| ер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устан |
| евљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадо |
| ексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. < |
| а ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све |
| ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све |
| >Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за свој |
| рци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом |
| хном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> |
| руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p |
| .. </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поу |
| авозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постал |
| брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он г |
| је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно н |
| ...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш |
| м извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села н |
| , његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} |
| ећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!.. |
| ама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p> |
| харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу |
| наш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем д |
| цом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали |
| .{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељ |
| дног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси |
| оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Сев |
| амо тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам |
| р-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, |
| опову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га к |
| це месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} Т |
| да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. |
| крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за кој |
| делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, |
| " xml:id="SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По сам |
| и све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се заглед |
| еђутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војс |
| воји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег уку |
| отутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па та |
| елотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу |
| !...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први о |
| оже ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па |
| ... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте |
| <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш |
| се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чуди |
| пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S |
| /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он |
| и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и |
| ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — |
| не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела |
| зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар |
| јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... |
| ако си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко |
| питаше зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох |
| едник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити пр |
| с’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се |
| ао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и |
| мо понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapt |
| Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — |
| и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину п |
| ам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси н |
| ам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефе |
| нају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да бе |
| на кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим |
| рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— |
| исли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говор |
| на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још |
| , и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није г |
| и опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута |
| ити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу |
| м: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p |
| од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chap |
| ..{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору бе |
| идјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун зад |
| вога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Ше |
| ти с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али за |
| з Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разгово |
| нда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он |
| се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје |
| су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован |
| ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног |
| трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора |
| и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговц |
| ћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи |
| ава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте ј |
| ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га |
| у, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. |
| е сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p |
| Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као |
| она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод ниј |
| , прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то |
| — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </ |
| се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Ж |
| кну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Уста |
| још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: |
| огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу скл |
| тајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па |
| о да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су |
| > <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чу |
| војих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око |
| о победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича |
| 4. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласк |
| ...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш г |
| .{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад |
| ин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и |
| ебе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> |
| да око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе п |
| у види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то о |
| кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало |
| на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној ст |
| су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролаз |
| > <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо |
| уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па |
| глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — |
| ући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} По |
| о осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су |
| у ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па |
| мљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као |
| ад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— |
| и казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму |
| ица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога |
| Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину м |
| већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није бил |
| ах овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, |
| е вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њи |
| p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} |
| ити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу |
| ..{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харам |
| и на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно би |
| е стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога |
| лим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само д |
| а се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — коли |
| ло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече ст |
| аринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p> |
| а! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ва |
| дуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како |
| зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Т |
| де је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм н |
| ну. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од д |
| ски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се |
| у. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и в |
| Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како |
| . </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, мо |
| е, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прила |
| и?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћ |
| ..{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из |
| на”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, |
| ховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је ва |
| з места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања |
| S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђо |
| амо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!.. |
| очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука |
| мо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису бил |
| </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! |
| ексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихо |
| ног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само из |
| откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни |
| сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Са |
| га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна |
| Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} |
| /p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се де |
| жи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} |
| жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћем |
| се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде чове |
| >— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!.. |
| то је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по |
| !... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода |
| /p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота |
| .. </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Ту |
| итала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизал |
| ..{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао |
| </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то |
| ћ закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да ве |
| у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у је |
| овић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пр |
| Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а ошт |
| Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!... |
| на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити |
| а се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> |
| а сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па о |
| на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И |
| Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуч |
| он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убод |
| горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди |
| као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S |
| о хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у ов |
| одитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — |
| коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња на |
| . </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у ст |
| о је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могл |
| е мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p |
| уреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као |
| тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p |
| Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као |
| ...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да |
| ез твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад ни |
| вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи за |
| ртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Ниј |
| се лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... |
| летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, и |
| се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а |
| ече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! |
| а Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима р |
| ога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај |
| би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type= |
| Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти |
| е умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... |
| мају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> < |
| анко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу. |
| } Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p |
| као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се |
| срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева... |
| узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на изво |
| е видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган |
| и Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} |
| ари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки чест |
| пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под лев |
| Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад |
| ахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу” |
| би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> |
| спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко |
| љи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Мари |
| лико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју |
| клетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми |
| на шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође ку |
| посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода З |
| сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно |
| површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су с |
| е тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помал |
| и, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу |
| њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примач |
| </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запал |
| . </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!.. |
| ст мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавиц |
| умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </di |
| синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} |
| јег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су |
| рим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Он |
| ј наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и |
| не, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно ш |
| н човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од на |
| у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му |
| је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у там |
| инске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима. |
| е.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису |
| е шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плов |
| оме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{ |
| тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је сва |
| {S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p |
| дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </ |
| о притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести г |
| анко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушк |
| е зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он |
| ицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ет |
| у јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече хара |
| а те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, до |
| као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човј |
| оз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре нек |
| пламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Ста |
| тљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више н |
| ише овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! |
| о, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је |
| Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Да |
| Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку вл |
| ђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само ук |
| и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му п |
| ушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгу |
| отрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се |
| кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не по |
| доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати д |
| сенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је н |
| и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? . |
| е ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се вид |
| еку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> < |
| се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које |
| еве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их |
| мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се распла |
| знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то |
| ...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и др |
| Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И |
| једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, поп |
| > <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубил |
| уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је |
| о, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о то |
| нка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изг |
| ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хте |
| уше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довик |
| и.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна |
| главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак |
| </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гл |
| да, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSe |
| без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио н |
| е нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. < |
| а Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора |
| ика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. |
| сти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачит |
| готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p> |
| о.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} |
| ући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побог |
| адна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жубори |
| рне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда? |
| тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова таја |
| му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А шт |
| толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!. |
| ли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко доби |
| ву...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде |
| } Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запев |
| и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни см |
| па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров к |
| . </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, |
| ти добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p> |
| и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зе |
| ц рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само |
| еба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јо |
| — Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није мо |
| орио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <di |
| оље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> |
| један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади сво |
| ема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и |
| ..{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и |
| гледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било! |
| > <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— |
| авеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита |
| један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, заглед |
| p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна сн |
| </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нар |
| м ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> |
| p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе |
| то ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гл |
| клоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p |
| Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад |
| пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} |
| и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} |
| е на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>В |
| на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. < |
| Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нек |
| и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у в |
| p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, поср |
| овој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турч |
| одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше рав |
| ! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој м |
| ући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њ |
| .{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} |
| е крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> < |
| и!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену |
| . </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста |
| о кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добриј |
| Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у |
| је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом.. |
| чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} |
| .{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи |
| опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе. |
| памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну ду |
| </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледа |
| трпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, |
| лицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, |
| ! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му |
| е харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их во |
| ити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му пог |
| ... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теб |
| том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пр |
| вати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати |
| >— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, ал |
| он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. |
| !...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је мога |
| {S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, ра |
| >— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>За |
| /p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу |
| Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p |
| <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само |
| Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му |
| > <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{ |
| в је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао |
| ... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљају |
| </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у ку |
| ћи му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </ |
| .. </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p |
| — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како |
| а ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. |
| еше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} |
| p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беш |
| о о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао |
| и право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> |
| head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају |
| е стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p |
| пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је она |
| </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас как |
| p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрх |
| рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на д |
| купају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </d |
| боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да |
| а нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} |
| а ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Стан |
| есо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, ј |
| ио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужу |
| ичати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да |
| вом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... |
| ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијес |
| p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим |
| . </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прил |
| е он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе М |
| Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осе |
| се кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шт |
| него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јели |
| Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, |
| ко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Д |
| ш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати. |
| харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} |
| <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!.. |
| и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумара |
| едник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весе |
| стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Сна |
| > <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излети |
| ном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полуде |
| овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замис |
| није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Ст |
| на уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али ме |
| нути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв к |
| ете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благ |
| рчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да про |
| и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело пон |
| пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. |
| о па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам с |
| о назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. < |
| . </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг |
| е су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде |
| еданпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим б |
| ци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— |
| ница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је с |
| ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} |
| зима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме |
| младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и |
| јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p> |
| ја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ива |
| >— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачко |
| ачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда |
| p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с д |
| мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући тр |
| друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} С |
| , дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и |
| Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би м |
| ...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p |
| ним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ |
| /p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она |
| ога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војс |
| томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни |
| е кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу |
| шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он |
| кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећ |
| уте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именим |
| ки, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, |
| ам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Л |
| стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар |
| браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с у |
| мешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се |
| Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми |
| упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече по |
| <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у о |
| кога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> |
| шевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови как |
| светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји |
| то, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест |
| од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он |
| а се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, ју |
| за једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да |
| ричало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севић |
| и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, по |
| S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети сво |
| {S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је стан |
| не у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изна |
| Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда |
| <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — посл |
| у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, кој |
| ће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавиц |
| виленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи |
| у црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелиц |
| лу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> |
| ме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред |
| ве Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави |
| иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноли |
| .{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчат |
| 3_C1.10"> <head>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузи |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дри |
| коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави |
| рме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p |
| ва као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p> |
| укали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напу |
| <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; ни |
| </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по за |
| д Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S |
| > <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе |
| траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје. |
| </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он |
| .{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја до |
| куд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да т |
| ца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да |
| једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми нећ |
| м је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја са |
| Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздиг |
| којније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много кас |
| , седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврз |
| смехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван |
| ио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и слав |
| </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он |
| ! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на в |
| ли на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда |
| лотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p |
| јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа |
| упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! |
| о нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили и |
| а сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, аг |
| м, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим |
| своји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, ка |
| Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p |
| ајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је с |
| иди госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Але |
| } Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — |
| а не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гла |
| , успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман |
| то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и уп |
| Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним мл |
| кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт. |
| - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти бла |
| ажи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Док |
| и треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у |
| дили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. < |
| а га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p |
| се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако |
| м своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је |
| {S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> |
| ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и |
| кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> |
| н из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, п |
| проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. < |
| му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде |
| Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није |
| ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... |
| и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О |
| .{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учи |
| >— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари насл |
| 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И |
| ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до |
| упићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S |
| куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </ |
| ве, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међути |
| > <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори гла |
| али овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да уби |
| би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље |
| пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуч |
| врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ћ |
| добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде |
| пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу ст |
| S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „ |
| причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем. |
| !{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нем |
| <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека |
| морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти! |
| ље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви |
| Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од |
| огићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p |
| м свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде |
| ...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, |
| а имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се ок |
| једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То зна |
| ом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беш |
| у нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </ |
| црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична |
| .{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра |
| и је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. |
| } Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада |
| е не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> < |
| тре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} |
| јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутр |
| о.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — ре |
| њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то из |
| елице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Т |
| не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </di |
| и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху. |
| зишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{ |
| и и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коњ |
| се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. < |
| кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека н |
| <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али ј |
| ве што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме |
| ће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чут |
| р продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само |
| и!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато |
| м, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турч |
| уначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, |
| анак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо |
| ош за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није |
| узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна ве |
| ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га ск |
| тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, ма |
| лазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p> |
| } Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки |
| вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад |
| а, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је у |
| нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда |
| , остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији |
| нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у |
| ковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, |
| миљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас догово |
| а бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци удар |
| спричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S |
| и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви |
| </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а С |
| харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S |
| p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, |
| бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— |
| ић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, |
| било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници пр |
| али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуп |
| Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и |
| у, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Ни |
| опио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио |
| и да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. |
| скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови свет |
| . </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!.. |
| о да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих |
| дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда |
| дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он |
| већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у |
| {S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... < |
| х побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — загр |
| а им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! |
| и?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ни |
| а засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзан |
| ље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} |
| Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{ |
| ко двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, |
| ављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питај |
| И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпаво |
| ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја ре |
| космо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је |
| о — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је н |
| добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је п |
| ци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Јед |
| И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешк |
| ена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху н |
| поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину но |
| да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде |
| под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... |
| важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам |
| слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ће |
| оју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору! |
| ису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису |
| </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја ма |
| неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити! |
| доше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ |
| им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </ |
| то живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p> |
| ви се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. < |
| су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам |
| у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево |
| Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он |
| Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Ча |
| у заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну к |
| анко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Стара |
| .{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p> |
| ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разго |
| .{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве соб |
| /p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Ј |
| па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев о |
| Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване |
| ђени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је ст |
| д га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то |
| p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњ |
| .{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И |
| и зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Но |
| ао у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају |
| нице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио |
| нао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </ |
| лаве се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Ха |
| ота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли свато |
| у... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — ре |
| на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p |
| ховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Пе |
| </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их |
| му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар мн |
| ти!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град |
| S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. |
| руги. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта ра |
| ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које |
| здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S |
| извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокор |
| од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p |
| ише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шу |
| у, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сј |
| S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — реч |
| ају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!. |
| ређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше д |
| ртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, ш |
| обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} |
| ... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — |
| Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме |
| и су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне |
| уде што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мал |
| спавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста та |
| </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и по |
| и стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије.. |
| ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о |
| ци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си |
| а одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као |
| ..{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечн |
| њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми |
| љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светит |
| мо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ак |
| огао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доб |
| инка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} |
| твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрука |
| о, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p |
| ко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој др |
| да; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобо |
| сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда |
| ојурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} |
| се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} |
| раја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се. |
| } Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече С |
| е кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаш |
| ба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S |
| И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p> |
| т изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоно |
| пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају |
| урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико т |
| .{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са |
| они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до м |
| Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p |
| </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наору |
| ?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> |
| <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p> |
| јица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S |
| Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становат |
| ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску |
| м причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{ |
| је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико |
| ци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спрема |
| кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остав |
| p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили |
| у то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда з |
| уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зр |
| д прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича |
| шта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручан |
| рави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те би |
| } Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све |
| и дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли |
| е?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јун |
| ана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије с |
| .{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке тре |
| домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине |
| завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога напад |
| ца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шт |
| устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, ниј |
| је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој км |
| нда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад |
| p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су |
| е најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати сво |
| и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако |
| чију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> |
| >12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где |
| леко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вар |
| а су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босн |
| /p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> < |
| еље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало мн |
| у, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него |
| м) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој |
| ео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — реч |
| то мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ва |
| м борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још |
| Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али |
| , Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то |
| Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Цр |
| Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да |
| од рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају.. |
| да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p |
| бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они |
| . — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има |
| ...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад! |
| рема њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће поч |
| лаву. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа |
| {S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми св |
| и. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога |
| > <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. < |
| p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно |
| ма ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p> |
| и је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта? |
| и има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Зн |
| ти у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p |
| } Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> |
| ја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} З |
| >— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сам |
| нко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко |
| <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих |
| <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па |
| </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају |
| шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станит |
| сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је поз |
| крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће т |
| м виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p> |
| <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкињ |
| ио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си |
| обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом опр |
| гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на ко |
| — Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он |
| е ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} |
| артије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из т |
| јеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p |
| каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Прев |
| вега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где |
| сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда |
| амера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није он |
| дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. |
| је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљ |
| ни грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, из |
| , као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза |
| е. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори вра |
| ужином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... < |
| ако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи р |
| ашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми ка |
| p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Зн |
| досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није мо |
| стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Ни |
| врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађе |
| бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се чов |
| еле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не |
| ..{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, н |
| чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два два |
| смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком |
| су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Ту |
| ...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо |
| во, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на праг |
| е, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом с |
| ш једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. |
| ичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} |
| !...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то с |
| раћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} |
| p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а |
| мо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p> |
| кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!.. |
| .{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... |
| , земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војк |
| руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} |
| у погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, с |
| ван. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Д |
| p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било |
| По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги |
| зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p> |
| у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу? |
| о познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p |
| летку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да с |
| мбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам |
| S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} О |
| ао на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p |
| {S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, |
| .{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </ |
| вета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само |
| <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је |
| у и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћ |
| тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, |
| ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>О |
| аменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи.. |
| оја је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, к |
| е!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао с |
| } Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Тур |
| ше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеш |
| г миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учини |
| аде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погину |
| лени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срм |
| ико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А им |
| као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па |
| зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њ |
| нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} |
| који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, |
| мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Ју |
| и кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покр |
| и!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град пот |
| причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је јед |
| ло је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно |
| ече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? |
| околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га |
| турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су |
| мо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и |
| носом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости шт |
| не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} |
| шло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко ј |
| сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући с |
| цима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рање |
| могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславни |
| и беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и |
| одине Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати т |
| хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилич |
| </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стиг |
| а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши |
| По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јако |
| да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина ова |
| не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свије |
| Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда м |
| али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, |
| ега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пођ |
| ала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми |
| Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од |
| те ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу |
| <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих |
| <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!.. |
| е!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у |
| ла у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема н |
| и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутраш |
| у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ак |
| вољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су |
| ...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, |
| а.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, |
| је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио санду |
| .{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{ |
| <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и п |
| вача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да ј |
| вом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женид |
| ћ Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Т |
| њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— З |
| они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} |
| илоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом |
| и је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он |
| е био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milest |
| Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко ви |
| именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се ст |
| е село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртај |
| било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, о |
| еселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним |
| таган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога де |
| били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да г |
| аест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухвати |
| — Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> |
| .{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заи |
| о замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где л |
| аљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p> |
| е је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и суви |
| њајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа |
| емам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} И |
| .{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термоп |
| је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му душ |
| штенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар п |
| мела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћ |
| лад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> |
| /p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташ |
| о као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не |
| </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} |
| ! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи с |
| ком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право |
| па?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко с |
| на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу |
| зобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не б |
| — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још д |
| ирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Т |
| лижаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ |
| ину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} |
| надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица |
| журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{ |
| с!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, |
| чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречис |
| ам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се |
| ко вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога друго |
| канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па |
| да, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао с |
| касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је нек |
| S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко! |
| </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си остав |
| И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута |
| и су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо |
| е о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А |
| своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка. |
| нка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто |
| ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ поне |
| турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показу |
| Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као за |
| p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> |
| чувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и све |
| ..{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запи |
| цу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опрост |
| несе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, |
| али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад |
| ма искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Ка |
| ији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне |
| д маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Погл |
| Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефе |
| ..{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде |
| и је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и |
| Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љу |
| Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољ |
| </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А |
| ци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме |
| ам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А |
| у и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </ |
| а ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!... |
| танка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну не |
| >— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Ср |
| уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала |
| ича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Дев |
| и.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, бр |
| пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучер |
| рамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или |
| ић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да |
| зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се |
| , и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчи |
| им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак |
| Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div ty |
| цкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духо |
| кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} |
| зидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, |
| Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} А |
| и становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околн |
| назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што |
| нобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, |
| нак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални |
| ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p |
| су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> |
| , а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} |
| утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па |
| неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здр |
| зната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, |
| ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Тур |
| ар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршт |
| ћ први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и |
| своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чује |
| {S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. |
| а Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужит |
| паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говор |
| о погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се |
| ару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У ш |
| ак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p |
| било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли! |
| празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, |
| аред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану д |
| Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти |
| <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Бог |
| га док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла д |
| ека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да |
| и вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим так |
| на, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... |
| Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... |
| рив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. < |
| грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У |
| ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... |
| <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је.. |
| море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!. |
| о у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су |
| е прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се |
| ead>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” |
| огами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p |
| ар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше |
| н. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и уста |
| колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадн |
| <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца миша |
| азнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар поја |
| и.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... < |
| p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јау |
| } Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Кру |
| да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све |
| е била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном ве |
| Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кме |
| а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не мо |
| себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} |
| како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у |
| дазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— |
| Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по ј |
| Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут в |
| На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Бе |
| у, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о |
| ну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јес |
| увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испус |
| лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> < |
| ахни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него |
| ова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кр |
| р пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи |
| о руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И р |
| ве нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> |
| инства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени |
| S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако о |
| исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чуј |
| а ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вич |
| оје игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само |
| требу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} |
| ар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. < |
| азар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још |
| гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и |
| адало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> |
| не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда по |
| а с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрек |
| се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он |
| ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа |
| цну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу С |
| .. </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То |
| оди; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склоништ |
| ка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмиц |
| ли, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових |
| за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он н |
| пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— |
| ао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право пр |
| , и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило д |
| ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... |
| } Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи |
| ини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и са |
| о беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је |
| горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду |
| усти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, |
| ар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима |
| го прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође з |
| ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>П |
| Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је б |
| сати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Гос |
| p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у |
| јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— |
| утњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо |
| се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone unit="subSe |
| рљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p> |
| му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> |
| ће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу |
| драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш к |
| ма. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се |
| ута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... |
| а ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p |
| рава више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> |
| . </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с најве |
| о? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му ј |
| правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, |
| о зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез |
| </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад |
| >— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта са |
| Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш |
| а реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. < |
| p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Ста |
| двојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевск |
| и, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то |
| она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p |
| жаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа |
| <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Бог |
| Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му р |
| ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, испр |
| ћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној ду |
| {S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар |
| , али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазе |
| и ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога |
| елио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, д |
| из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> |
| ну пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, а |
| <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} З |
| атити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да |
| девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, ви |
| > <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо |
| предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Б |
| ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви бра |
| и дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} |
| девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде. |
| — Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> |
| p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ни |
| <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То |
| ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А |
| Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ до |
| његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јед |
| ти бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало |
| прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говор |
| први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на вра |
| /p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овд |
| p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувен |
| Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џе |
| p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам п |
| је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p |
| мете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском |
| рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу |
| дати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не |
| ати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли |
| тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и с |
| е жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили ср |
| и трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре. |
| шља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — н |
| тина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што о |
| неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и С |
| Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему по |
| о изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Теш |
| ћ малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мо |
| окуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим |
| а кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. |
| о бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!.. |
| лиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ј |
| Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео |
| ксиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S |
| </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то |
| слили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> |
| и то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти |
| к њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p> |
| му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који ј |
| и кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да |
| , а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на |
| зговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — С |
| е он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p |
| /p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и поле |
| идела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— |
| Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се н |
| је тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то |
| од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег |
| , укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те ње |
| Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и км |
| прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зл |
| . </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — |
| ени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо |
| е гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу с |
| м приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довику |
| није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и об |
| и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спа |
| ђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада |
| } Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су |
| на их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом |
| ду.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> |
| — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу с |
| .{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо в |
| драви ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по кој |
| оломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе |
| </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га п |
| ти Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што р |
| теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!. |
| дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободи |
| нићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} |
| ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже рам |
| ијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа |
| ог тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет |
| видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихо |
| p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, |
| таројко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, |
| е још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! |
| напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под је |
| му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S |
| лекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, |
| ише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином |
| з других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S |
| ...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је |
| <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Круш |
| другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутр |
| Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или |
| и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилос |
| сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се |
| упић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је т |
| колити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од |
| же помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврз |
| одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обе |
| н је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Кат |
| рзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узе |
| >— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја |
| — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на ро |
| у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који |
| су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и пр |
| е својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобањ |
| с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет поглед |
| {S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом. |
| х била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1 |
| о и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете мито |
| .{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSec |
| и, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад боље |
| ости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их п |
| — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одс |
| е могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од |
| с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним бор |
| ћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати п |
| ли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступим |
| а не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xml:i |
| кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је сам |
| ала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад |
| >— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево |
| и?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више |
| p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао |
| јег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у с |
| S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} |
| е се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> < |
| о су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су |
| ринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те |
| зврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, |
| ио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њем |
| — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар. |
| тпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека оста |
| Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на |
| о и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћ |
| , искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог |
| је, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора |
| !{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и б |
| днесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не |
| ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... |
| упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потр |
| <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. |
| ти онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{ |
| </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шт |
| руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтје |
| теде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p |
| вораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја та |
| одаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало на |
| ... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те |
| ка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па |
| Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његов |
| мо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Н |
| .. да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет пр |
| .{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> |
| же ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва |
| снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра |
| пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p> |
| Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, |
| ... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} |
| си, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан |
| на. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не |
| рчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба |
| ди и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита о |
| ринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад |
| — Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, к |
| ка је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам |
| је. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена с |
| наха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бац |
| — Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине |
| и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="chapter" x |
| чуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је он |
| p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задов |
| идим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> |
| једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p> |
| а рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је |
| реба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} |
| А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — р |
| То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! |
| станици се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао |
| >Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си |
| али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо |
| да јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Сам |
| носит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. |
| м се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринк |
| д које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе с |
| ти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се |
| Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих с |
| добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, |
| ће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред |
| — Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> |
| облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгу |
| мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и |
| бе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, |
| <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од |
| досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погле |
| Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, не |
| стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се т |
| ства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече |
| ..{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан |
| планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче па |
| ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дига |
| љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце |
| никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, пок |
| S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрт |
| еп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, |
| , смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} З |
| ше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, |
| Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у |
| . </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост заг |
| Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплака |
| ој узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Ч |
| у да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра и |
| зан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели З |
| >И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И |
| {S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са свој |
| наци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дри |
| ладости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му те |
| њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну поп |
| ишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како |
| а мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — |
| по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти с |
| p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p> |
| ди нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се |
| и је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама |
| па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им ск |
| огну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p |
| њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети! |
| мпов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — |
| . </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла |
| ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене... |
| сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, |
| у, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри мо |
| Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени нис |
| сту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а |
| х дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— |
| че оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} О |
| главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи |
| <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да |
| оше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци узд |
| > <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад |
| p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, ду |
| /p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикри |
| p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је г |
| е нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од |
| езду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био |
| , па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни ма |
| учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — |
| p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, |
| ..{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту |
| а удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Б |
| Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за |
| да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит коли |
| урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало |
| и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Буди |
| огли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупов |
| >— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по јед |
| о ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте раз |
| > <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ак |
| де им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. |
| {S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене |
| дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи |
| p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша |
| ти!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га |
| кати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Са |
| То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> |
| н вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа има |
| е чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру |
| рампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} |
| јдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан ника |
| есто.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танкови |
| су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два п |
| изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам т |
| уо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је ваз |
| та. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље не |
| део за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S |
| аше ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава ниј |
| ни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамци |
| ра. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше нек |
| } Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у |
| ...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до |
| Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— О |
| се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез. |
| p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти |
| е Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Т |
| им да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле |
| рбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скор |
| абрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка |
| ења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се |
| </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} О |
| ород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} |
| и се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— |
| обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} С |
| у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, |
| > <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђ |
| о луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви с |
| ге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и ди |
| гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто при |
| раги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе |
| је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап п |
| } На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мал |
| Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p |
| S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет |
| ко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо- |
| S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, ба |
| т па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p> |
| > <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{ |
| то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног |
| ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се ла |
| Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари поп |
| је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у |
| по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдл |
| па и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођош |
| им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам пору |
| а. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дођ |
| S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мор |
| идео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од |
| Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па |
| Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу |
| <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. |
| или и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да |
| не шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ |
| } Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја обл |
| ше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, |
| . </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, п |
| ого турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да |
| Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па |
| } Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изаз |
| е веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p |
| ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{ |
| ...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, |
| ...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} |
| оје је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гл |
| ка. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{ |
| и видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{ |
| </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као |
| ци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харам |
| >Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио |
| мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!.. |
| ити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвики |
| p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече |
| рнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци н |
| Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најсла |
| ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека м |
| Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље |
| пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај |
| инко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су |
| а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било ј |
| Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} |
| ој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам |
| мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели да |
| чати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима. |
| овате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника |
| е се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ни |
| у проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети с |
| епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је т |
| а ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S |
| /p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуц |
| его што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је |
| урке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Тама |
| рум. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> |
| <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p |
| урака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p> |
| ко мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити |
| <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила |
| лажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p |
| о плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом |
| куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се над |
| авали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од пр |
| н?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ев |
| } Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао |
| .{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> |
| ви: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> < |
| гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена ск |
| ражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу д |
| Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир ш |
| . — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — ре |
| ити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто ш |
| } Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{ |
| ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој |
| сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} К |
| е било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учи |
| не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свејед |
| вих стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати |
| и редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова |
| мимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{ |
| барца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра |
| знаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{ |
| е блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И |
| смо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече |
| није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је |
| атарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а |
| >— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не п |
| свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није пове |
| ке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> < |
| и се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под н |
| зваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан |
| ај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше |
| авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, |
| га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад |
| и, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и |
| причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње к |
| а којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки |
| </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што |
| — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени љу |
| руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p> |
| да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринк |
| расит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је не |
| осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио |
| више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета |
| е Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га |
| едан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо |
| } Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из |
| ићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p |
| РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев |
| свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— |
| — Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамот |
| — Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ов |
| назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Изд |
| /p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожур |
| исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је |
| су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да ј |
| кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распит |
| воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако к |
| же се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где |
| удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — |
| е су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па ка |
| p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> |
| у небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике.. |
| задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имен |
| да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се |
| залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; |
| ласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у |
| S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним л |
| а иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су за |
| еди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке |
| у преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он ст |
| } Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје |
| у поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само јед |
| адину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава к |
| а што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала |
| .. — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један стар |
| клопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било д |
| заше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> < |
| роба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њ |
| >Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, |
| прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га по |
| ази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Мар |
| о... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све |
| ислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте |
| >Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{ |
| и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба св |
| у — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> < |
| поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с |
| тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, |
| се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p> |
| ао стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Ал |
| е брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти доба |
| али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можем |
| нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се доп |
| ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд б |
| слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p> |
| ра с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, к |
| име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? |
| Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опро |
| сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га ст |
| S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} |
| м у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан. |
| ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бр |
| ој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како к |
| — Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега з |
| Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим т |
| е од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је |
| ви не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја зав |
| а мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у с |
| анко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладова |
| Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине |
| о...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да та |
| S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тр |
| игде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши |
| И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!... |
| и: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју! |
| {S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху. |
| без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... < |
| ових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ног |
| . ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... |
| ко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рек |
| чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О |
| ц каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја |
| ве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те и |
| и си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p> |
| свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Кру |
| е побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи |
| је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, син |
| S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не |
| <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију стр |
| .{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> |
| дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, |
| погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја |
| га... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити |
| Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се |
| добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! |
| Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати ма |
| ле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p |
| отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> |
| зима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи... |
| а ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Ви |
| ни није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи |
| ћи се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око.. |
| мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како пр |
| исам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се |
| ?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све! |
| Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрет |
| роб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} |
| <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни о |
| еданпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљ |
| ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро |
| S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p |
| плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— |
| исто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем |
| , младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му |
| !...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брат |
| а! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куд |
| . </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло д |
| е мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави т |
| ло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — уп |
| знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... |
| Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога |
| Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они дру |
| рчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али |
| акад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не се |
| м жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако |
| а сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни ота |
| елом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике ну |
| а је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар чове |
| или!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?.. |
| кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срц |
| } Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како он |
| p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!.. |
| ене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његов |
| се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њ |
| ажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој из |
| Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе из |
| Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад ла |
| Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!.. |
| ше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече И |
| дох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет |
| е невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седет |
| урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Мари |
| {S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! |
| о на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} |
| каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хват |
| Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај |
| се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори |
| осла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </ |
| е моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам го |
| слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твој |
| Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ј |
| те! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што |
| је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а т |
| нао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p |
| ека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И |
| p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћут |
| .{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му сева |
| иш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјеће |
| какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; |
| век је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет |
| м с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну |
| Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опр |
| га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај поко |
| .. </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{ |
| све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром |
| огу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу |
| у смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим |
| <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!. |
| крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуре |
| оћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио са |
| говара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људм |
| — Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} |
| и она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је |
| а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка |
| звао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабос |
| уче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p |
| ?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А он |
| S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одву |
| ар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!. |
| p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се. |
| ...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо. |
| и руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар |
| там те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! < |
| ка бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! |
| /p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Мор |
| те: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, |
| Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, |
| а дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. < |
| мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буд |
| о и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... |
| ми искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћ |
| S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теб |
| жи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не коту |
| ио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бу |
| И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p |
| је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми тр |
| Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Р |
| више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то |
| и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је |
| не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подмет |
| ајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа п |
| маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} |
| обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> < |
| убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити м |
| и како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави к |
| рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устр |
| ио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га |
| вог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те о |
| настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... |
| изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. |
| ћи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа |
| нолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. < |
| људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кн |
| .{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — |
| Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на |
| м само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и ба |
| и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се ни |
| > <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... |
| p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p |
| ахну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, ост |
| p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао |
| ..{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам т |
| ла их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе |
| ћи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро |
| рекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета |
| ед њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ.. |
| ? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та |
| а ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припит |
| смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражиће |
| човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S |
| дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!... |
| лио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, д |
| што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S |
| у њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме да |
| здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобар |
| >— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих |
| зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без |
| та ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’. |
| е само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а то |
| {S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p> |
| {S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бар |
| ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> |
| попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алек |
| це очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад |
| мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији! |
| бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да |
| . </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе во |
| оде!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још |
| <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Нек |
| же лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у |
| зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући.. |
| } Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... < |
| на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предај |
| ни се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје |
| а убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро зна |
| не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде |
| а био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је! |
| ста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја |
| нко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште |
| > <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} |
| и знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да |
| олим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као своји |
| сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, ка |
| д види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> |
| , побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, н |
| ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за |
| лете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене д |
| севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бо |
| Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур |
| се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам |
| а ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што ви |
| а Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету |
| творено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! |
| али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се са |
| ...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!. |
| а што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, |
| } И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљу |
| <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ић |
| /p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу |
| ао гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево |
| Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имат |
| ...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... < |
| и мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> < |
| ко истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже рамен |
| Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно |
| тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја ид |
| во, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се |
| ...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме |
| рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од |
| се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих |
| <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд |
| нет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јад |
| и највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући |
| ш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео |
| овем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер |
| си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година жи |
| ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!... |
| ати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... |
| оћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> |
| оже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабог |
| у однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан ч |
| </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја по |
| — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме п |
| е зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, |
| он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко дове |
| н и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин у |
| у.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; |
| ређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још |
| Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? |
| дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; |
| теља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јад |
| а води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си |
| м... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам |
| у, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Стан |
| о — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p |
| и се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!.. |
| S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу д |
| ва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа |
| ече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, |
| ити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S |
| </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p |
| е Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде |
| ..{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао |
| .{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, |
| мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се |
| м, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива з |
| , дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!. |
| и!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} |
| ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да с |
| двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су |
| ... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су |
| ам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{ |
| си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже |
| полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су |
| ога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живе |
| до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ |
| {S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али с |
| ...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуриши |
| једи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никакво |
| год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, п |
| да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} |
| буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори гла |
| — Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад |
| ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ј |
| Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се |
| да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам орач |
| ли тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p |
| Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи |
| исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њ |
| ваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо |
| </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини м |
| Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га саче |
| се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам |
| ојури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчат |
| јеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад и |
| а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око |
| грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му о |
| > <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на све |
| н. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. |
| ји љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше |
| анац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару |
| ба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека сп |
| рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... |
| ма... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севи |
| /p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. |
| и урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> |
| зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако |
| еја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} |
| во Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име б |
| ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> |
| како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S |
| оваца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковић |
| звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам |
| ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико пла |
| p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је на |
| p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени нег |
| рушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лаз |
| о!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет |
| сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} |
| јао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку |
| е Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунак |
| — То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам |
| >– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринк |
| и његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> |
| е: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што |
| <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе |
| у на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, у |
| </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на п |
| мој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечн |
| о, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, |
| <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја |
| данпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што |
| у. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не гов |
| ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} |
| но и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брат |
| p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад |
| Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми |
| p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још |
| p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва |
| ој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нек |
| га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> |
| а не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко |
| а... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... |
| >— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p |
| о је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, |
| и двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војвод |
| ад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме |
| Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— |
| зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} |
| {S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да в |
| рцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и дру |
| и бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Б |
| ш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван с |
| ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми |
| јатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина.. |
| добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S |
| ног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре |
| имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ј |
| <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шт |
| танко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... < |
| </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можем |
| ... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу |
| ... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они |
| ако да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли |
| </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И |
| д ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја |
| рмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леден |
| ... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </ |
| це: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш |
| јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже глав |
| ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ног |
| Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, нећ |
| Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде до |
| е да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми буд |
| е у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже г |
| Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} И |
| ексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> |
| а... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођ |
| је ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно х |
| > <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А |
| о добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, |
| , па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатак |
| </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија |
| S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и |
| етом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Д |
| одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... |
| а шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И М |
| амо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S |
| ез тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му с |
| — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лиц |
| .. </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људим |
| шка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </ |
| ! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сме |
| ! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} |
| . — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не т |
| р, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој |
| ити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S |
| а жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— |
| куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и |
| то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки |
| е чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да он |
| ла жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме при |
| та Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> |
| >— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети о |
| убише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо |
| оз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! |
| тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И т |
| ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спр |
| — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, п |
| ачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури ш |
| <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспа |
| у се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту с |
| стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме п |
| ...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу ј |
| ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!.. |
| алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати ку |
| ило, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Ва |
| земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо |
| : </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из гра |
| ости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни са |
| <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, |
| ?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је |
| {S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у по |
| и је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајд |
| ни је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — |
| харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и тво |
| емо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p> |
| . </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загр |
| До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, |
| ошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се зами |
| да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица ни |
| </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више |
| хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је |
| чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. < |
| {S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} |
| ... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече стара |
| и с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, сре |
| и пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— |
| свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — |
| закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> < |
| ко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, |
| S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин |
| са.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он |
| /p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али |
| даше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван |
| шу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — реч |
| ужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Ша |
| ле кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је мно |
| крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса! |
| е за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што м |
| ово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легл |
| же руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима. |
| <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена |
| <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </ |
| ести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S |
| и?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{ |
| и отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, |
| ва тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме |
| и знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манасти |
| , чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша р |
| човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А тв |
| ко сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S |
| </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се т |
| хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обраду |
| > <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоште |
| а. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Ста |
| би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у |
| </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. < |
| е!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не |
| реда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... < |
| ушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Науч |
| а: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — |
| мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један |
| одо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком ј |
| </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба |
| е поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с друж |
| .{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је |
| </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они б |
| > <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже рам |
| да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је |
| а погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> < |
| зао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} |
| је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је пос |
| ксом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} |
| зу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} |
| ечи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то бра |
| ад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} |
| то ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислит |
| инко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени. |
| то нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душ |
| ти!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, |
| е, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гу |
| е покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јов |
| од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто |
| идела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољу |
| еш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру. |
| или да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом дет |
| м... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су |
| , или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{ |
| бо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из ов |
| а само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим то |
| .{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа једа |
| ете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим |
| ну и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе |
| S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као |
| <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, |
| а док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о с |
| осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео |
| S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси |
| >Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваш |
| ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> < |
| p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, |
| у зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња |
| > <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И |
| то је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то слад |
| писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, |
| а. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </ |
| видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, д |
| /p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S |
| те, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— |
| p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> < |
| стиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Госпо |
| ица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тра |
| е стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како |
| у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они |
| новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се са |
| } Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први |
| p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, |
| — Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он ду |
| p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокча |
| да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> |
| ... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њ |
| <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била тво |
| раћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет |
| и тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта в |
| ати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у пл |
| ш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у |
| ју, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног |
| ам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него. |
| зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да |
| ијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p |
| ислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњен |
| ече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се ук |
| крете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— П |
| p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” |
| — Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна |
| и! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем |
| неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то сав |
| !{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни с |
| ...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? |
| /p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја |
| Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути |
| ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. < |
| мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Ива |
| Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!. |
| p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи ка |
| а пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, ис |
| , и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само |
| и!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да |
| је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стад |
| } Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више |
| стаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, др |
| смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих покл |
| о Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак |
| га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p> |
| То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова |
| о било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам |
| >— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљ |
| } Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда м |
| себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад |
| и та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти б |
| а бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље |
| пита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ал |
| Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети? |
| Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? |
| !...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мр |
| {S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све ш |
| драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, |
| и. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја |
| S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И п |
| {S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас зап |
| } Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим шт |
| о!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} |
| ...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ ко |
| /p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, |
| <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> |
| ...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Завр |
| он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красно |
| мом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p |
| а прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? < |
| м и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остај |
| о!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата |
| сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке п |
| зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{ |
| рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} З |
| } Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће |
| </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p |
| мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех |
| <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу! |
| p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да с |
| тивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али |
| ћ. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече |
| ка мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p> |
| е бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... |
| </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој |
| ум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође д |
| однети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p> |
| је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово.. |
| де шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </ |
| д данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Стан |
| икао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако. |
| {S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онд |
| га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> |
| ио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо |
| и што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и |
| верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кова |
| ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово |
| оче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дан |
| јући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву т |
| ојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} С |
| а послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, |
| .{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао о |
| и ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобар |
| Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здр |
| !...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум мора |
| а, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка доб |
| иче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Ш |
| ицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то |
| лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-тр |
| мо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мал |
| да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — ре |
| а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљ |
| S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </ |
| јку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетв |
| т, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од тво |
| ао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учин |
| нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p |
| ишта.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што ни |
| . </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{ |
| ам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје д |
| в, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... < |
| > <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, |
| а главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{ |
| анко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било |
| </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? < |
| ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, з |
| ознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одби |
| ече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се |
| <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p |
| а неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тр |
| p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи |
| м ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </ |
| н се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти |
| е паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p |
| а!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене |
| ан слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p |
| азо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лије |
| <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! |
| ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не с |
| S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен |
| љу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, |
| , како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свог |
| молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Ни |
| аните.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Круш |
| p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — |
| {S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја би |
| година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу |
| наче? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћ |
| ратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — а |
| ам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за |
| сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари св |
| неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p |
| рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај |
| </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убије |
| нко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја |
| ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он пог |
| крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, ал |
| {S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела |
| а нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} О |
| p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. |
| га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кућ |
| или?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} |
| есече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те реч |
| н, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> |
| Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је |
| сне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек почи |
| Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала |
| <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — |
| азговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не ум |
| опа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Тур |
| но чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S |
| нам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар |
| шури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то |
| {S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је |
| ој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок |
| тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја с |
| има би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, м |
| ас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам |
| Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом х |
| се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} О |
| о зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} |
| Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. < |
| свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треб |
| о, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и |
| дити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то м |
| ри!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p |
| мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, |
| !...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по пл |
| >— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... < |
| ица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам ш |
| о? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке о |
| о му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не дад |
| , а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринк |
| дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не п |
| једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!... |
| ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој! |
| ак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} |
| девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљо |
| {S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече |
| .. </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Панду |
| тукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека |
| огда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину је |
| твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећ |
| ка је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде |
| ве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао ј |
| Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео кос |
| ивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p |
| је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих трен |
| је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендиј |
| Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом тр |
| де, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди м |
| сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душмани |
| , зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу |
| а...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се мо |
| сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега |
| <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти |
| И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси л |
| о туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко |
| И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не т |
| Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја |
| p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... |
| у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе с |
| </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с бо |
| тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> < |
| > <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p> |
| не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до |
| да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Нема |
| рај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, |
| . </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> |
| трчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ |
| еђујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вам |
| !...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разуме |
| онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас |
| Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се раз |
| и!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слобо |
| бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу н |
| око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на они |
| ођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} |
| тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати о |
| обро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а |
| и!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло с |
| </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један |
| </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </ |
| је девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, |
| више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе прими |
| после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да |
| рати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Н |
| о причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што |
| едове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирит |
| Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, |
| ста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> |
| здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Ост |
| шта не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја |
| ја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка н |
| </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрав |
| ло то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима закла |
| јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... |
| дма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац са |
| о!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се |
| рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, |
| огледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
| <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу |
| > <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени чове |
| аву. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!. |
| и овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овак |
| ред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{ |
| да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и |
| е?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му п |
| ођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l |
| е засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек коли |
| ав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао |
| .{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали |
| ен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ру |
| уковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућ |
| услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а |
| и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} |
| елију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача м |
| шкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. < |
| иђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да |
| будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— |
| } Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Стан |
| румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролаз |
| их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог |
| и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Бил |
| се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, |
| заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа стр |
| ра...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много вре |
| инко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p |
| г погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! < |
| стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!. |
| пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Ста |
| ..{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— |
| <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алекс |
| јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође так |
| ше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, |
| а није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нек |
| о и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окр |
| > <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико |
| .{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У |
| а и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викн |
| Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> < |
| ет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... |
| аћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто |
| Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише н |
| сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Ј |
| овљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он о |
| Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се вра |
| се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срет |
| S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се |
| им да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страш |
| А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што |
| о тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} А |
| ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадо |
| авице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков |
| раму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— |
| дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> |
| ајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, |
| је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> |
| он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </ |
| .. </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мен |
| , а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради |
| ше и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? |
| S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Ј |
| орио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда |
| <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По |
| мах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — ре |
| Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Ј |
| задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе |
| а?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло је |
| лону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу б |
| ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те про |
| аш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба измеђ |
| и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и пр |
| га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам тре |
| зан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка |
| ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, ко |
| p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27 |
| аки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... |
| и курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше стра |
| се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му |
| ло тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме ни |
| ици их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим |
| ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече хара |
| нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових ж |
| то се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мис |
| /p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, |
| ване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише |
| дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p |
| травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојиш |
| е, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јаг |
| <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох д |
| ...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци ос |
| ј је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу. |
| анковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла... |
| </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као |
| ад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па как |
| ју страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у |
| пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и |
| њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички |
| огу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, б |
| и откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше праза |
| бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p> |
| не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. |
| само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! |
| , браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Ок |
| лутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је ве |
| јих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго н |
| дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана |
| ји срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким |
| ...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико |
| јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшко |
| а, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу уви |
| Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посл |
| Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама! |
| ца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и п |
| /p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево г |
| упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> < |
| ати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчани |
| ма леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кри |
| е сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стид |
| з авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не |
| Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — |
| ка помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, м |
| ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћ |
| Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жа |
| у сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје бо |
| Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш |
| . </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море |
| Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што г |
| . </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Же |
| бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом за |
| >— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али |
| о ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су мук |
| ао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео |
| о су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт с |
| е и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови |
| то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити |
| м чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и од |
| сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још к |
| ао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на |
| е.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за ча |
| тати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пр |
| би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станк |
| Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић |
| и ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домови |
| ајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену |
| </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </ |
| равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </ |
| ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица не |
| гли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турц |
| жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче |
| два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>М |
| свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци н |
| S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — |
| огледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} |
| за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође з |
| о...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у оч |
| оворисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? < |
| а сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме |
| {S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар ск |
| и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књ |
| мао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао |
| шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{ |
| и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит |
| повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезв |
| Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> < |
| нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја |
| >Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаш |
| риду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то ј |
| p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио та |
| {S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја |
| ви, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку њего |
| <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан поз |
| знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — р |
| тре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију стра |
| то пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Мил |
| </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p> |
| </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пр |
| </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се ч |
| <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити |
| о поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. |
| ке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџи |
| е отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде |
| ђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњ |
| а... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. < |
| — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече |
| ини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким с |
| толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме с |
| ићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p> |
| умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков на |
| ем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанк |
| ара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми |
| оше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p> |
| нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад с |
| о обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турч |
| кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се ја |
| а однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те |
| ка на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и т |
| жа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праш |
| . </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу |
| адовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој |
| м Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још м |
| проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио |
| ши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче |
| недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Шт |
| манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико она |
| естише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где т |
| ника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... |
| ајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му |
| ам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком ле |
| S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јара |
| главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Б |
| без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не оп |
| ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} |
| са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што |
| на матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза |
| Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p |
| земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окре |
| о мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... < |
| би ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да с |
| анице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али |
| е би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.3"> <head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су |
| Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био зави |
| зили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. < |
| S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, |
| азлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним |
| јаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој |
| остајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кро |
| е ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја |
| пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се н |
| ривеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео ха |
| шће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све |
| погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. |
| ераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја |
| пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ |
| ад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није с |
| каху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову гр |
| p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио |
| к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... |
| а, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Н |
| > <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се с |
| више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку п |
| етао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p |
| га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, н |
| ивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p |
| ше име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p |
| .{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— |
| ше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — у |
| ао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> < |
| ојахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одја |
| ака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је жи |
| а? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не |
| и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је к |
| о шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари |
| ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Турк |
| ној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: |
| м шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он дав |
| — Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе |
| ска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он ви |
| е.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ниш |
| пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да |
| нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, о |
| ти! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од с |
| творено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и зад |
| <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти |
| чин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у о |
| у као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по лок |
| цима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је |
| једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: |
| есме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори вес |
| олим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, |
| {S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и најв |
| недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те с |
| уло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беш |
| а Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{ |
| обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тог |
| немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају о |
| ни стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушак |
| ора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко тур |
| <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа... |
| S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> |
| "> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помр |
| каменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — |
| {S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? |
| па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека ба |
| огом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> |
| и?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, т |
| /p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали |
| то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} |
| клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клиц |
| илазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не ви |
| ивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила |
| о главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса |
| а.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми |
| > <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче ви |
| ути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и |
| тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе |
| /p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде |
| оћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је |
| шта... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог |
| {S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} М |
| м пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... |
| А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они н |
| утао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, |
| тује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга се |
| } И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу |
| је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— |
| } Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — сме |
| ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен |
| да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. |
| дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану о |
| и да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет |
| >— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} О |
| знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с |
| елици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p |
| Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му р |
| ше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила |
| ...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда не |
| ...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збого |
| } Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, ка |
| имо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме м |
| >— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се |
| а дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тик |
| </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— |
| исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушк |
| а руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Е |
| реко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао н |
| огић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, |
| хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </ |
| и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. < |
| за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} |
| и под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> < |
| оксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се деси |
| човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на |
| бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суре |
| е пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу он |
| ... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад |
| ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из С |
| кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни пи |
| о с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече |
| ру где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све ш |
| вом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одг |
| па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. |
| {S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли т |
| ева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио |
| .. </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> |
| се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} |
| азару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли д |
| тански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само |
| лоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече |
| м...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај |
| го... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њег |
| зговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. < |
| апи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Д |
| он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош |
| е! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га н |
| ладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p |
| S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — р |
| >И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче |
| ареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа г |
| } Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти гово |
| шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> < |
| о у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и бук |
| само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка |
| Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта |
| то блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијел |
| ањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто |
| мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, до |
| шта... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, |
| је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах с |
| љно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко при |
| па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— |
| харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање |
| Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још |
| га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио |
| p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што |
| .. </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа. |
| о зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а у |
| вуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p |
| </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S |
| ше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже |
| и, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Н |
| о беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> |
| га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шт |
| шнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Ш |
| леда кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S |
| да метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S |
| p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се т |
| Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p> |
| Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко |
| је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирал |
| ковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се |
| е не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По позд |
| S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} |
| смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува |
| ..{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке м |
| најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, |
| даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није з |
| а није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Па |
| чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| аву и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, |
| ече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви л |
| озвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земљ |
| огу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Але |
| >Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и по |
| сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо |
| и камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> |
| рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја |
| кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови |
| умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија |
| >Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле |
| догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту |
| не у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао |
| ако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} |
| {S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро поглед |
| терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа њ |
| што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— |
| p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} |
| у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао к |
| S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано |
| {S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али |
| е!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се |
| оварали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јаг |
| тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет |
| више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Пов |
| ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и за |
| гло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— |
| S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” |
| н горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му о |
| тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме пр |
| тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њ |
| чи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p |
| о месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад сти |
| је... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p> |
| се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га о |
| вога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, п |
| не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше по |
| ка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу с |
| као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замер |
| > <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где |
| сана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— С |
| <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. < |
| о, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га ни |
| дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? < |
| а мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, ј |
| {S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице! |
| озак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} |
| се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благ |
| а не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја кој |
| срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало. |
| /p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се |
| не мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете ле |
| > <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му |
| га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте д |
| рце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под н |
| јаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезино |
| еличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} |
| телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она |
| изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... |
| ће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић |
| тељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град |
| е једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га |
| зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање об |
| освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема в |
| ко њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станк |
| није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на м |
| мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учини |
| S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, |
| хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Ст |
| а хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом зај |
| се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица бу |
| а, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затрес |
| се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, |
| <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек н |
| е пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и т |
| то смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на ку |
| реко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једно |
| его, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим м |
| лекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вече |
| све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похват |
| осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би заврт |
| анко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутр |
| . </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S |
| је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу за |
| ..{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — |
| а задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да |
| дују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече |
| танко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се |
| </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза с |
| ти пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p |
| е хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И |
| !...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку |
| ет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!. |
| брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окрен |
| Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али.. |
| ксу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и |
| Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онд |
| } Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чи |
| ишта.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p> |
| /p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S |
| дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, |
| Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио |
| p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— |
| Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен |
| ад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћ |
| но, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и из |
| орити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} |
| шта. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он |
| а си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — р |
| <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— |
| и Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— |
| ћ геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </ |
| је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од на |
| Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га зна |
| еш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху |
| рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов! |
| оплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашт |
| м, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гл |
| син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Х |
| ара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, |
| н покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Мол |
| хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту |
| , али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни за |
| — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди некол |
| м ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочек |
| о је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто |
| азар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па |
| памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — |
| вде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пр |
| у за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако |
| нобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их ј |
| ли својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промук |
| <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очува |
| сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>С |
| уд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отер |
| цима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми |
| оби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{ |
| , а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако |
| S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турак |
| им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Ве |
| аког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке |
| поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p |
| назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој |
| кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји |
| овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку з |
| Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели |
| Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну |
| све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> < |
| је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Марин |
| >и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ д |
| хни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!.. |
| запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима |
| и рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — ре |
| о јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} |
| је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце л |
| огић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеж |
| сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле по |
| превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> < |
| да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуч |
| Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одс |
| ло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. |
| ваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не мо |
| — Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да |
| оливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! |
| аш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала |
| инка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али доб |
| људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак |
| богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... < |
| пу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она у |
| је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је би |
| а црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко |
| осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! |
| и изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га ук |
| ло поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанс |
| /p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шам |
| Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... |
| с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући |
| хта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође |
| о да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. |
| отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити к |
| човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p |
| p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, ј |
| , а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </ |
| дног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе в |
| > <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p |
| убор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, п |
| , нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, п |
| ш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова. |
| азао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? |
| и се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; |
| Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако в |
| луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се |
| ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се |
| ш слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош |
| а божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом |
| ад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата |
| е могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рек |
| и само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побрати |
| } Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушк |
| о му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га се |
| !...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио |
| , стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} |
| <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће и |
| ао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао м |
| Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад |
| ци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре на |
| д.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих оти |
| ук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе дома |
| <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> |
| з мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унез |
| распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише рас |
| > <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> < |
| код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> |
| а окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, |
| а кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи |
| да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да с |
| p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше |
| ука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} |
| {S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако св |
| о од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ва |
| .{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би реч |
| још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће ми |
| жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп |
| !... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе! |
| p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна |
| p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узја |
| о, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом сусед |
| анијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји |
| ко ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— |
| е ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нек |
| ту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе ка |
| о миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та |
| павао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ве |
| р упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт сво |
| е Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојо |
| нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш то |
| уди горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убис |
| не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, п |
| Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар |
| .. </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он |
| а ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је |
| аше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим |
| } Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{ |
| оп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— |
| па вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} |
| и да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село |
| свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човек |
| ше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али |
| Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја и |
| и? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хо |
| ео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошт |
| де људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут с |
| о није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да |
| . </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истин |
| мо спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те т |
| и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на н |
| му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p |
| грали сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па с |
| че кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар у |
| тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S |
| то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онак |
| ако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </ |
| . </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да |
| у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се |
| речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p |
| у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом |
| а стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету |
| еме је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отв |
| Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, |
| иче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу |
| више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би ни |
| онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену |
| p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву |
| иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелеми |
| је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад |
| > <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапу |
| } Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам |
| ка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А |
| ком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не мо |
| >Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљ |
| p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи ов |
| р је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатн |
| учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, |
| ћи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радос |
| и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну |
| ица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти |
| дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ј |
| сте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, ал |
| >— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, рас |
| оре!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па леп |
| Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за |
| ра нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући с |
| и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> < |
| постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он |
| > <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку диг |
| >Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да |
| <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте р |
| } Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико ок |
| е се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?.. |
| „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са стра |
| ар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— З |
| ко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлим |
| /p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И о |
| у сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, |
| ком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори г |
| </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мисл |
| ићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S |
| ећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p |
| вој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — |
| ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су |
| .{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га |
| ти се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из с |
| ред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} |
| било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— |
| и немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Т |
| умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p> |
| ћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја скл |
| да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, он |
| селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само |
| издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор |
| ако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла п |
| </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, |
| а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то |
| ао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му |
| о, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да |
| то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти.. |
| и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p |
| Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али |
| </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка |
| ама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили на |
| лушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјаз |
| сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саст |
| џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћ |
| ако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, |
| ли се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Ни |
| ли се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блато |
| ушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је |
| ице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесн |
| а каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове св |
| њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио |
| <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на |
| она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — уп |
| се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> |
| сподара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни |
| лико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Ц |
| а сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук |
| {S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви |
| нку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она ј |
| ој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од ње |
| им друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори јед |
| осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв |
| је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и м |
| те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи! |
| в нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њем |
| е полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љу |
| алило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дан |
| е чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од |
| зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед чо |
| бледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци с |
| ј му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном |
| ... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — р |
| човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си бл |
| </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Как |
| </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога |
| пиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран |
| </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p> |
| p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изи |
| ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напред |
| /p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица |
| од на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољуби |
| у...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше |
| а ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} |
| Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми |
| Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово о |
| све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{ |
| дак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Хо |
| дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{ |
| честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховн |
| milestone unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској н |
| ушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чу |
| еч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је |
| грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега |
| аринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додво |
| о само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да |
| на.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се ув |
| елуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{ |
| е он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, е |
| старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Т |
| <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји. |
| си!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{ |
| ! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем хар |
| врзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одво |
| поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— Т |
| а. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре. |
| а!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p |
| вити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јорд |
| које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је |
| гда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука ваз |
| сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p> |
| безно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечиц |
| S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. < |
| . </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су до |
| Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више |
| де бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не п |
| у крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око |
| се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци н |
| бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић |
| м од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S |
| окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно ш |
| > <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као |
| > <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар |
| ли.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и пр |
| и.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ра |
| </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је сам |
| м дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче. |
| све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се |
| , али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, |
| илоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Т |
| од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој |
| Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно. |
| ани. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} |
| Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> |
| ана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Он |
| p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дан |
| унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то |
| ју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Мој |
| а праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затвара |
| Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} |
| . </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ра |
| ува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад с |
| </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p> |
| {S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни |
| /p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још ду |
| ледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то леп |
| аројку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше двор |
| хватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим |
| д дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бе |
| {S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </ |
| е... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Шт |
| .. </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохи |
| и су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напа |
| зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То м |
| шином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?. |
| која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој |
| к, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p |
| од Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балот |
| да? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да п |
| p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва |
| ка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међу |
| л у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио |
| аху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње к |
| , па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и |
| ећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико трен |
| њеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мал |
| 3.1"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} П |
| илеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. |
| им ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац |
| лих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} |
| а. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додад |
| узбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека |
| . све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети |
| рака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора |
| >Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страш |
| као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сах |
| .{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови ра |
| ше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки |
| ица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило. |
| омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрав |
| високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дре |
| а говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није у |
| ошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па зав |
| ..{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кућ |
| добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, ј |
| се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам |
| ваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ра |
| Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући ко |
| ко је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину о |
| ца између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање ч |
| те, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним |
| поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; |
| упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако об |
| де тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја |
| више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветри |
| ије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја |
| а данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се |
| е причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Се |
| !...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка |
| ега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, |
| Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Отк |
| сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> < |
| е тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> |
| а је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по чове |
| кчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’ |
| тодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, ча |
| ричати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нис |
| на је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно |
| /p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бо |
| ој души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како |
| ? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио. |
| азговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала |
| тојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и са |
| едом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не |
| > <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и |
| бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од св |
| сеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је |
| не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... < |
| једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S |
| е ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> < |
| у стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> |
| о.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве |
| lestone unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода |
| штре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би |
| глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. |
| .{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га С |
| их зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром |
| њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече |
| уче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их |
| што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао |
| инило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, е |
| адно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хте |
| S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што |
| а ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: < |
| ао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао |
| p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у најве |
| љу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна б |
| ма.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S |
| турајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава |
| /p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то и |
| у...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. |
| а се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је |
| ника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом |
| е немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им |
| је јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој |
| лексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам до |
| ...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раз |
| отражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{ |
| е из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, п |
| је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} |
| овој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога вре |
| а свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далек |
| ем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а |
| .{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише |
| еве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јов |
| један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је к |
| танко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је |
| о... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на |
| /p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p |
| Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна |
| изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш |
| тава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниј |
| уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде |
| могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> |
| га.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p |
| оје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри |
| поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> |
| >— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци с |
| Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и об |
| ли. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — |
| и низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... |
| <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, ка |
| ало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су |
| , гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p> |
| S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с |
| ко ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што |
| а пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се |
| </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> |
| лучај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешк |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лон |
| скапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те бол |
| , гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благоси |
| а то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу |
| ува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> |
| се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само д |
| јте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било ве |
| О </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гро |
| . </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетреним |
| о бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дир |
| >— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загл |
| . </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— |
| , те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста |
| </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме ж |
| ати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је п |
| обро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, за |
| </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> |
| } Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас ск |
| једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје мес |
| ...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. < |
| м.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — |
| {S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> |
| а је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се н |
| се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки да |
| ава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, пр |
| учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и п |
| ић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показуј |
| </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — на |
| ом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лаз |
| > <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилег |
| мет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се в |
| очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не дола |
| шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан |
| па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p |
| пим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — н |
| нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А |
| Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— |
| ...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, |
| } А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!. |
| } Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре? |
| познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А ка |
| глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја |
| — Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> < |
| кну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са |
| викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Шт |
| Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да ч |
| међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прош |
| несе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме р |
| } Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ни |
| дао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко |
| по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— |
| Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </ |
| <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се.. |
| /p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, |
| братиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Ла |
| Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И н |
| се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио о |
| усрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамба |
| скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шт |
| <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} |
| Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљави |
| богда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> < |
| о у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не пит |
| . </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не уме |
| ња, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— |
| ..{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше |
| нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — |
| , Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Ла |
| — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај |
| урио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потр |
| е пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну г |
| репово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — |
| Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!. |
| Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p> |
| еда, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рука |
| одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног п |
| о је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му пр |
| авио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овам |
| е погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти |
| >Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} З |
| риђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева |
| <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p |
| </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Ста |
| ници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> < |
| p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси по |
| </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, з |
| мце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што гово |
| те, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— К |
| , и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује |
| ио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— В |
| а.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! |
| и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Ст |
| увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>З |
| ко дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам |
| ја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. |
| ичу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> |
| страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у |
| ... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући |
| пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа |
| р ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> < |
| - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао |
| мо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, |
| слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто |
| дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p |
| сли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме |
| се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?... |
| — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како |
| рате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом |
| ледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да |
| .{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени дове |
| он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер м |
| ји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако |
| p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{ |
| ако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му |
| >А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки |
| журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди к |
| ше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p |
| нао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо |
| о и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес.. |
| пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштова |
| јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> |
| а се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, |
| ше се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући |
| и шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, |
| {S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, |
| иховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за же |
| еда у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смот |
| Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо же |
| S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад м |
| аћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци |
| сле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шт |
| estone unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна |
| ...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! |
| ! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао |
| иш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако |
| о собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо н |
| још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петр |
| дмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разг |
| <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мој |
| се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Стан |
| .4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све д |
| у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после |
| .{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он ј |
| , поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не б |
| овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посл |
| рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— |
| еше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S |
| > <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S |
| , па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако се |
| ао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје ми |
| омак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Але |
| кују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, |
| ћу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће |
| ешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те |
| </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </ |
| .{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прек |
| — Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више об |
| сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се |
| едмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад |
| p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Бил |
| S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са жи |
| еја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </ |
| расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам чов |
| о? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Ту |
| за оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго |
| кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и |
| но истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносит |
| Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Ста |
| кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Је |
| ећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује с |
| у могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли обра |
| га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па |
| ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То |
| ета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног д |
| ца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> |
| чи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким |
| у, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој реч |
| >Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога |
| >— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. |
| о је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и |
| ђао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камен |
| е одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> |
| /p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа |
| де Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и проша |
| причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио |
| ао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{ |
| Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити с |
| ј души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ва |
| и још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он доз |
| е непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва |
| мам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збого |
| ог срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништ |
| ева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнај |
| } Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p |
| орао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи р |
| Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га све |
| ва у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове |
| „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па |
| ови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Круш |
| идео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваш |
| је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{ |
| о је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је |
| лизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам свој |
| )...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамир |
| ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо |
| ли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} |
| p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било бо |
| осле пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао |
| и са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} |
| поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред оч |
| } Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кука |
| ве на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као |
| о бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он реч |
| његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког |
| ка.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам д |
| рало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је |
| их.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— |
| лавом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пр |
| е ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „ |
| вао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чини |
| амена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црноба |
| а, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме п |
| лица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој прав |
| аде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару |
| ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море |
| ет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши проше |
| ио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за |
| Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и |
| ча.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> < |
| до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима |
| еше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на |
| увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стој |
| ини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Стан |
| } Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гон |
| за руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побе |
| прегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила |
| /p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} |
| па.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Л |
| као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мог |
| никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоск |
| ан оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке. |
| личин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} |
| /p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} |
| тем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> |
| је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе |
| е поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у |
| из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни моза |
| срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта |
| ови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може ма |
| S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје д |
| то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело гроз |
| ну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко |
| емај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, |
| Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S |
| омаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги |
| м гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвој |
| ви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников глед |
| аша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p |
| ика!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти |
| </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело шт |
| Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? |
| ић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још |
| тјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван шт |
| е војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није |
| <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с ук |
| дица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа |
| Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Мир |
| исло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p |
| ара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио. |
| {S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас.. |
| агорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само за |
| не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се |
| а кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњен |
| и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— С |
| /p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити |
| е да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су луп |
| крећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да веч |
| јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој моз |
| .{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелиц |
| је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се |
| <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма глед |
| ше!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем |
| е мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Ш |
| о истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко па |
| иким заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Стан |
| ...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он ско |
| Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Ј |
| де је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине |
| један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту |
| мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!... |
| ај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде |
| ах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>С |
| p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. |
| .{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка |
| жеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лона |
| страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с |
| ? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, зв |
| ега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га зна |
| ..{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и х |
| зарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни |
| мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не зн |
| p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у |
| лачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше |
| ице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> |
| сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... |
| <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаре |
| чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — за |
| ...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ов |
| глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Пол |
| {S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај и |
| Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не м |
| p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је гр |
| оји беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турск |
| } Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глав |
| .. </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста р |
| је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је |
| а у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. |
| дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и суш |
| е упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да |
| <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је бил |
| урчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му |
| рњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној ра |
| евић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пре |
| о јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p |
| руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута з |
| ма ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Ни |
| > <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе |
| х бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} |
| е некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта ради |
| ами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пру |
| — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам. |
| и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </ |
| у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? |
| з зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окре |
| већег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? |
| јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S |
| ... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече је |
| авицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико и |
| ско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} |
| видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. |
| а на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би с |
| ине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп |
| > <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p |
| е, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и н |
| <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му о |
| ута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху |
| ла једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су |
| еже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му |
| на реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђ |
| И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћа |
| кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} |
| ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе |
| м ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук |
| ...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни с |
| ују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је |
| Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више |
| жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе |
| е ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ н |
| > <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што |
| новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дан |
| се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу зало |
| млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшн |
| кну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> |
| својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, |
| појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p |
| се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, |
| само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је |
| .{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе |
| ша већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <mi |
| } Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ам |
| м је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно п |
| човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћ |
| S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је са |
| ирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог |
| има Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху |
| >Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући б |
| су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> < |
| } Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p |
| Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочоперниј |
| <head>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} |
| {S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на вес |
| ну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, при |
| није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} |
| људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без кров |
| рича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прим |
| девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је д |
| е он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p |
| Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново |
| рио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло ј |
| p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине тв |
| о четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли |
| ш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> |
| кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се нас |
| ажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио |
| уку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа |
| а дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „К |
| ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, |
| ћи: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да по |
| заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лаза |
| да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њез |
| ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То н |
| . — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило |
| ар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, п |
| ; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> |
| Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где ј |
| p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина |
| поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као па |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово |
| а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуш |
| ђу зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху ко |
| она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; |
| авом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с |
| {S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с |
| руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако |
| </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам |
| аквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто |
| </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још с |
| ице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини. |
| } Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — г |
| у? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? |
| боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да |
| а ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да ј |
| лаву па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не м |
| моћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око г |
| Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку |
| танко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што |
| аде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S |
| а кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. |
| нај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазар |
| почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он |
| њем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој |
| Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p> |
| е, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па |
| .{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог о |
| ница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је тре |
| да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељ |
| аном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га бл |
| е хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила б |
| ни се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко с |
| ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно |
| идео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, |
| .{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано ка |
| адно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дре |
| } Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} |
| дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... < |
| као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? |
| а испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи |
| део је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!.. |
| о да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад р |
| унак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погле |
| у. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Ни |
| {S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да |
| у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ен |
| а и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништ |
| твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под |
| ољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред |
| ... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје згра |
| вима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оруж |
| Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринк |
| он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Јед |
| ек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не са |
| Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову при |
| еровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет |
| S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози в |
| људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушак |
| , а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају п |
| .{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада |
| аменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно |
| а неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех |
| ни.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак |
| воју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — |
| од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p> |
| ушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за рук |
| Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... |
| главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је вел |
| од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{ |
| рукчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— |
| ебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p |
| . </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S |
| га поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Ш |
| ђу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да |
| . </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају |
| И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турс |
| ост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!. |
| лу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене |
| е. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — ве |
| ити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај |
| жда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> |
| а у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресрета |
| . </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео |
| како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче |
| се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту чов |
| них... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут |
| је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и |
| /p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зв |
| ане; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div typ |
| Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао |
| Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам |
| м!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубок |
| на побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасп |
| оморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више |
| ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је |
| >— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан |
| ека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник нећ |
| и! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S |
| ина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </b |
| ћи и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то на |
| !... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједар |
| у је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна |
| Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} |
| е Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би б |
| — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас |
| </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати |
| а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— |
| јерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао |
| ну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о з |
| S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... |
| еља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи |
| ... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе |
| ут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и г |
| уреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам |
| са обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Т |
| p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!. |
| лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Сур |
| </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би |
| покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се |
| а да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, |
| т у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми |
| ам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S |
| азао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Н |
| и је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би ви |
| <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, оп |
| ма злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси не |
| дио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко за |
| у скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких св |
| у, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Муј |
| : </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје му |
| о и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за |
| {S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан |
| наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{ |
| тјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним поглед |
| лаве! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судби |
| .{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: |
| дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам м |
| на. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорил |
| </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога ј |
| си ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо |
| ао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из он |
| о. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих |
| опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ват |
| а благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учи |
| као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгу |
| . — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! < |
| лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} За |
| {S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа |
| осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па за |
| чистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> |
| ешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих смет |
| </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули |
| ада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} |
| и дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Кле |
| а. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте једа |
| ете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша? |
| је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радос |
| </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— |
| . </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и н |
| ивити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и з |
| ао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад |
| а, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расп |
| е и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, нек |
| м маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, кос |
| тов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо с |
| знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Жу |
| А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— |
| ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, в |
| p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па |
| Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети! |
| } Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је |
| турио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, д |
| латити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> < |
| рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајд |
| ић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Треба |
| , заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и по |
| ивота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам г |
| ј, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да |
| љамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... нико |
| >— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши |
| . </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не з |
| ушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је |
| ала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се да |
| обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав |
| p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!... |
| е смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме нис |
| а чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> |
| од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже гл |
| он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мисл |
| <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих ч |
| или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им из |
| све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га глед |
| ку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и те |
| дна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Ста |
| једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} |
| је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватр |
| да разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га |
| Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> |
| твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове бла |
| дио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што |
| три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао о |
| S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог |
| p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. |
| осе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{ |
| а.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Стан |
| околе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на о |
| потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, б |
| о могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се |
| p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у ку |
| ну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— |
| помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али с |
| ам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени |
| е му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате |
| си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог |
| сли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар |
| } Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами |
| Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што пле |
| не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. |
| : </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, бол |
| гана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Н |
| пасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... |
| у ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не пом |
| илошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Ниј |
| ном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она с |
| рну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ниш |
| ка шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, |
| руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... |
| ека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који |
| агрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p |
| ше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се |
| ав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примач |
| се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти |
| грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам б |
| а он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко |
| д не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душм |
| ја ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p> |
| утра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— |
| ја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на |
| се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само |
| су. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та |
| брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а друг |
| Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} |
| добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам |
| иљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситн |
| знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита |
| ви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то |
| не, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише |
| чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Муха |
| .{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — р |
| е с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар |
| — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и он |
| Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> |
| и? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си ос |
| S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћ |
| брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А а |
| <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </ |
| нити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </ |
| то ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да |
| /p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих гла |
| повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити... |
| уде, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? |
| они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и ви |
| ворила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само |
| судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли |
| ране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене боји |
| м ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све ш |
| емој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него са |
| мом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког |
| војица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро п |
| p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори б |
| мо такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — |
| Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не |
| <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? |
| се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити оча |
| на је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> |
| бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је |
| -агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих |
| зекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— К |
| удима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим за |
| е не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра |
| е и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" |
| БРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, |
| <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекид |
| </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p |
| Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Тр |
| си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој т |
| ко!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S |
| } А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке. |
| живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега |
| ни и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Ка |
| о... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Але |
| губи.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло ку |
| у милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, ника |
| Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... |
| оме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} |
| ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> |
| S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на к |
| ла својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету |
| овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у |
| еда као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је |
| е за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, а |
| је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је чо |
| н, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. |
| тву...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и |
| прости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки |
| ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падај |
| ка, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Н |
| да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; б |
| његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помог |
| рича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад |
| не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча |
| адно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мат |
| ан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад д |
| лим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам |
| е витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуш |
| и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Поч |
| ... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже |
| ли зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбул |
| ушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... |
| Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... |
| Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!.. |
| Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи |
| аклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше |
| његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране р |
| и, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешт |
| бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама |
| тати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина |
| о њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће |
| Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка |
| ам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p |
| те благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мај |
| </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на је |
| е позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће |
| се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p |
| — Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он |
| преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам в |
| зан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замилов |
| {S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!... |
| реба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку |
| е се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на к |
| S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се п |
| да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, |
| ростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викн |
| па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, с |
| носом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} |
| о? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео |
| вка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сва |
| па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Го |
| </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} За |
| </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то |
| е хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда го |
| ли сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сја |
| ечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Ви |
| .. </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да ј |
| асели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову |
| е? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!.. |
| <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јако |
| нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од о |
| ... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S |
| ...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да |
| а. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} О |
| ричати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} |
| онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пу |
| о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице |
| и се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије. |
| апи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{ |
| ајрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје |
| о? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!. |
| ина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову гус |
| ли је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео к |
| , а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разг |
| исли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црно |
| о плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита о |
| доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њено |
| АЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут |
| p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је сам |
| C1.5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде |
| у, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сла |
| ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На в |
| , гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а дана |
| само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> < |
| нко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div typ |
| ему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је гово |
| ио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам |
| узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За д |
| S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост |
| ивци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је н |
| морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ |
| се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина. |
| стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буд |
| ...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде |
| гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... |
| знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибок |
| га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разг |
| Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. |
| иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увел |
| свим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. < |
| ако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са |
| : </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало веч |
| и прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрост |
| су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо л |
| еде, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако |
| ло је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрин |
| ови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој |
| д се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— |
| веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ |
| ше дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми ј |
| јака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му реч |
| другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох |
| нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p |
| рве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За т |
| во га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране |
| в и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Сто |
| шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину |
| рним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, |
| S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му реч |
| укама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удав |
| д силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко |
| нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до др |
| ad> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, о |
| ле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младе |
| биљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} |
| . </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} |
| робијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога |
| > <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јел |
| у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћу |
| ам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упит |
| д.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше. |
| </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је |
| лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све ве |
| није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али |
| заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни |
| .{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он во |
| му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p |
| претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> |
| </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свак |
| ћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, |
| о има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не |
| ице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани. |
| помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса |
| о није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки н |
| p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет |
| , не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести |
| шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере |
| } Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остан |
| И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!.. |
| <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!.. |
| , благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће ост |
| аде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања с |
| p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пан |
| ...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нем |
| а мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мај |
| погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p> |
| сио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, ниј |
| о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и заб |
| казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек! |
| д свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беш |
| же главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... |
| {S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв мат |
| ом зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И о |
| о на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, ни |
| и његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p> |
| а куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака |
| ма овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... < |
| о му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на ми |
| Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама срод |
| ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Веж |
| ашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. |
| — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, п |
| > <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нек |
| с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шт |
| ан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеж |
| ринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... |
| те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми |
| шао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на |
| . </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, |
| целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Сам |
| .{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним оч |
| па увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, б |
| отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме |
| д како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће д |
| је у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао |
| али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљат |
| у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гн |
| букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} |
| а руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћ |
| гама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} |
| сао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њ |
| {S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља њег |
| тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале ж |
| ар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Стан |
| <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико |
| носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? |
| јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме |
| о њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је |
| вотом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.. |
| {S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима |
| Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповед |
| е све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Ту |
| ало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станков |
| тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p> |
| {S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се |
| осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан п |
| ше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: |
| и ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове |
| е загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{ |
| е бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— |
| Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га пове |
| ет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине |
| лекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом |
| S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} |
| ровириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „ |
| Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао |
| по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања |
| <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам п |
| је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву ст |
| оје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно п |
| ада му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће на |
| >Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако м |
| стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} |
| е од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Х |
| кове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Ту |
| иво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а са |
| чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мис |
| руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из гру |
| зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише |
| скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао к |
| видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико |
| ило да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и р |
| И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p |
| башино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост |
| и! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно |
| аринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премиш |
| бав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, |
| његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је |
| че Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Кру |
| рме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само л |
| ече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; |
| м као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од |
| о одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиља |
| p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p |
| то га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> |
| ко као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђа |
| их. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шт |
| </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јар |
| Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож п |
| би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, о |
| ку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S |
| та. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћута |
| о је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у го |
| е осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има пр |
| S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мучени |
| појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му |
| хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, |
| п Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је |
| ворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахораст |
| ко чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама з |
| p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најч |
| p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Там |
| утра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе |
| Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита от |
| шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођ |
| ини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p |
| таријега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити са |
| .. па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице.. |
| е крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он |
| он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> < |
| о!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви с |
| у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} |
| љаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свак |
| елица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше о |
| о, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где |
| онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа ни |
| исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти с |
| удалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове |
| погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му сто |
| о се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горс |
| </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његов |
| шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, |
| ему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети |
| кну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети |
| и шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Мило |
| тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. |
| ај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> |
| една сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било н |
| p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на |
| p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али једа |
| егово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на јед |
| ?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мал |
| .{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта |
| Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> < |
| говачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турц |
| се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријате |
| } Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говор |
| био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао ра |
| му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гла |
| p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} |
| држати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љ |
| и то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разг |
| > <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то с |
| разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово |
| пао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја б |
| е се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста п |
| ли својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — загр |
| /p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. |
| {S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> |
| евалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и с |
| ан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. |
| </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш |
| кну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? |
| а тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> < |
| естано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помог |
| дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је |
| ке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} |
| ође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Д |
| ишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} |
| е осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућ |
| а и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него он |
| ио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду |
| а Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> |
| драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мор |
| Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у зе |
| , па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и пр |
| <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} К |
| ра.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом |
| Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај! |
| д беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чул |
| Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као |
| и и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p> |
| ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје |
| > <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, |
| p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p |
| гано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос |
| са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p |
| ној руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Ста |
| ебу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветр |
| зну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао прог |
| з. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? < |
| е да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући |
| ога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сл |
| црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе |
| ред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. |
| видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као м |
| ља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и пр |
| же ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађен |
| амо патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни н |
| ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао к |
| а-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужи |
| вни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, ко |
| </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудо |
| је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван д |
| рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али |
| никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p |
| </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он на |
| дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} |
| гони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S |
| ..{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, вид |
| им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па д |
| S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта |
| </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прес |
| , седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p |
| сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такн |
| ... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> |
| да ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Зав |
| {S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер |
| својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим по |
| ао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема |
| Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у водениц |
| темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он |
| уд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма ка |
| одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више н |
| <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} |
| . </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нем |
| Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} |
| а Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли |
| ише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај |
| се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S |
| за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе |
| } Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тума |
| Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао |
| Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} До |
| танко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао |
| и влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то |
| је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим |
| е данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао |
| е присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> |
| .{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју д |
| >А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике |
| ао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није по |
| има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и ни |
| ела.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко |
| који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена тр |
| Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у к |
| стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, и |
| тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојк |
| т година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као се |
| ико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију |
| зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке дани |
| а Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико н |
| анаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} |
| и није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, |
| пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе |
| ава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p |
| грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским... |
| е све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али |
| Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; зн |
| у, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне д |
| Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, М |
| , дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински п |
| > <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког ход |
| от око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна |
| Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили. |
| ао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му |
| /p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није |
| p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Муја |
| јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не |
| као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> < |
| > <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме |
| .. </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Ста |
| .. </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се |
| </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где |
| прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати д |
| >— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се |
| /p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути ме |
| ити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јови |
| а: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!... |
| само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти.. |
| ст га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети к |
| Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, тол |
| човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек н |
| само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и.. |
| а, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све в |
| ао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И вер |
| у.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са |
| о му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он с |
| да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од |
| се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јели |
| ицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освест |
| би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били м |
| усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било д |
| ко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледал |
| Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он с |
| му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да ј |
| видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћа |
| заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и |
| лио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с |
| као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног кров |
| је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!. |
| ву, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? < |
| т спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни |
| ова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше |
| ато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети |
| ну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче... |
| ити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} С |
| уци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица |
| сиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!.. |
| S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А к |
| и радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дел |
| м погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... |
| је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Њ |
| , а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад |
| баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> |
| по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па |
| му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јели |
| ки посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у са |
| Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада н |
| .{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, ос |
| огић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угл |
| у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жен |
| д, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека |
| p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} |
| из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Ива |
| је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар ј |
| е ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" x |
| > <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p |
| ву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!.. |
| рете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа |
| у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила сл |
| ита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишље |
| p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, |
| p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио. |
| за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован |
| рети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!.. |
| адох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође |
| војих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио |
| } Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти п |
| чин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријат |
| другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p |
| у, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде игра |
| је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраж |
| бити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу! |
| ам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампо |
| ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се о |
| преже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло пол |
| се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} |
| крете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... |
| убити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде освану |
| пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да дов |
| али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} |
| о да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они на |
| се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у |
| та магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам |
| уго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши кр |
| е можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је с |
| кова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с |
| да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док стара |
| p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> < |
| племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је |
| е му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге |
| страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, до |
| <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да |
| ек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у с |
| ну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно |
| е је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на и |
| а, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно |
| лицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчав |
| дједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је в |
| се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај |
| им знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Ш |
| зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је |
| Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио лу |
| мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврз |
| ј жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с |
| увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Зн |
| , и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагоре |
| мо тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом |
| стаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, |
| p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли п |
| тала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежен |
| ти!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, |
| рикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крив |
| е се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га |
| се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним |
| S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ов |
| говарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, |
| очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној |
| се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је х |
| ао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само с |
| му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана |
| га дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставит |
| шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. |
| > <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу д |
| ом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} |
| разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију д |
| цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!. |
| ретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио н |
| урицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда б |
| ко дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли с |
| . </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га |
| .. </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвч |
| СЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде |
| дзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак |
| ница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео с |
| >И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. |
| скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на јед |
| p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би |
| трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога син |
| > <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S |
| ок бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{ |
| <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао с |
| смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и |
| рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву |
| и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрова |
| миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет |
| Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху |
| аклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова к |
| ћевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> < |
| и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио |
| поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и оба |
| ичину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| мо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским послови |
| ло крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босн |
| стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао |
| , па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спа |
| {S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам поту |
| ко да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута б |
| жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искр |
| /p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте |
| во је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком |
| тологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстарил |
| ше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p |
| и, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда |
| баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! |
| лео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p> |
| .{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај. |
| „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима |
| Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао п |
| p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ниш |
| о да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опе |
| а је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао |
| рагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се ни |
| посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па ј |
| зар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринк |
| ада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крв |
| . </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам |
| . </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја |
| Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И ка |
| терине... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити |
| </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога д |
| све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, |
| , Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> |
| бе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грм |
| га: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{ |
| .{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред |
| ушу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора неком |
| па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку |
| поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шап |
| епање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је |
| Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, |
| устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, п |
| је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему ниј |
| {S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши с |
| Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје |
| његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али |
| е одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на |
| ли или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас |
| му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харам |
| ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огра |
| <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} |
| ра. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у |
| полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћ |
| ати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране |
| о скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао |
| руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{ |
| гао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може тр |
| егне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да |
| нуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју |
| учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чу |
| енутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ноже |
| је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запе |
| домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, |
| је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, ош |
| S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се |
| ваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највиш |
| це, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио бе |
| њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграј |
| перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише ла |
| p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти ка |
| о ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, |
| е одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе |
| бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратими |
| p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја |
| <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... |
| отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А |
| се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи |
| Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало |
| видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, каза |
| > <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ства |
| >Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тес |
| ајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од м |
| еним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чек |
| ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги |
| — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти... |
| у узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И |
| а од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и да |
| та друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S |
| оју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је теш |
| астао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — |
| но правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{ |
| мишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по ре |
| Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— А |
| Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој |
| p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци |
| ст да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи |
| {S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је пра |
| де. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче |
| Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{ |
| ико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди |
| сима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао т |
| рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> |
| ћемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи |
| опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој |
| дговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Шт |
| , има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Але |
| шао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је |
| у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У |
| медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зат |
| ћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе све |
| н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек.. |
| Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} |
| ородицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је |
| разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп |
| иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} А |
| се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете |
| ање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако прис |
| а мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ? |
| се попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ив |
| њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане су |
| општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је |
| <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на бо |
| хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарон |
| је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> |
| русом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Але |
| /p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако |
| се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку” |
| S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узја |
| д је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <mil |
| .{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не про |
| м: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање д |
| </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одс |
| почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресал |
| да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна |
| ве је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на само |
| анко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. |
| ста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово д |
| и, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се б |
| S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко |
| то рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв |
| једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је |
| зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се н |
| есели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко с |
| ече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да |
| сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људ |
| днише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како б |
| чан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </ |
| апред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотин |
| говара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наш |
| је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропа |
| усти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p |
| – Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само |
| ећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудим |
| о.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га п |
| метнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајм |
| .. </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче прич |
| и такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је |
| о се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} |
| о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше |
| ко га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у |
| рвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Буд |
| реплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и сам |
| ала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p |
| помену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то |
| .{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега |
| <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад |
| >— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала |
| А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао |
| Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутк |
| S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. |
| <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. < |
| а се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се п |
| о га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице оче |
| p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. |
| долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> |
| и су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни и |
| е му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како ј |
| Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипл |
| а дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа |
| ао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поузда |
| е није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће дево |
| . — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не ми |
| p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али |
| ећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи |
| им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убе |
| ас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Је |
| Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од |
| и добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си |
| гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба врати |
| баши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! |
| рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> |
| ни...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка св |
| и коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ам |
| знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не ре |
| p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треб |
| вети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочив |
| те!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се |
| анеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он виш |
| марао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој |
| неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна! |
| завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намер |
| нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате |
| во — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додад |
| уда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако |
| јем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с нек |
| рити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p |
| кинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као |
| нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — в |
| туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брат |
| а ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Остав |
| глед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} |
| невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се п |
| И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> |
| , Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му |
| повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посав |
| било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </ |
| ... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа |
| одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. < |
| ..{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Ста |
| ко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се м |
| , тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави оп |
| Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у св |
| еле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узи |
| је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се |
| ој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је рас |
| а!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један с |
| е скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са уса |
| памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала с |
| , склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је бил |
| мо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда |
| ржаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад |
| p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од ње |
| обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи |
| се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто х |
| агледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао |
| чинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се |
| остила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> < |
| у!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити ка |
| . </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело |
| колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. |
| н! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отров |
| о јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва мо |
| дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла |
| ете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патњ |
| >— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S |
| ! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетал |
| илази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Си |
| ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. |
| и су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... |
| аху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган |
| , на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом св |
| {S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат |
| } Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га |
| <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развес |
| .. јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — р |
| слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— |
| екса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љуби |
| d>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, |
| дан ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти |
| ..{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, д |
| видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му |
| само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче |
| ражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се крета |
| анцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто |
| створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право |
| <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим |
| о, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Хо |
| беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он |
| нка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} |
| >— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срц |
| .. </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут |
| </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око њего |
| викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— |
| а. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му |
| /p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> |
| па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и |
| рчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркв |
| ; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </ |
| ем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчи |
| амо ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </ |
| н и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао |
| Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио |
| Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p> |
| авили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залога |
| имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. |
| ко тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута ј |
| кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> |
| , све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то |
| све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од |
| престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао д |
| е не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа |
| ка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њем |
| ед као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио |
| Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та сл |
| нац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу би |
| и одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао |
| де својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, |
| , успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме |
| унчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у |
| х голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног |
| алом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано сами |
| наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их пр |
| .{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Ку |
| небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и |
| га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују о |
| Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнул |
| призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван |
| ... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом ка |
| их кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер |
| е послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могл |
| носити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, |
| о ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div t |
| де ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} |
| ху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спрем |
| ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада ку |
| о. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облац |
| ане, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p |
| — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да |
| а.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све |
| Г </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... |
| бу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — саз |
| ак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од К |
| p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је б |
| зан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће |
| његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу пр |
| иједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га по |
| <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <mile |
| <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво |
| и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста вазду |
| не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим |
| Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су за |
| жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Ла |
| жином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо |
| Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Сав |
| . </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </ |
| — Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — |
| ивади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па |
| > <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p> |
| ам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га му |
| у крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви |
| Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рек |
| зати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Доб |
| >— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе |
| нио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се са |
| еђутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се ст |
| попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настани |
| очад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале пт |
| свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка м |
| овек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му |
| ти?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А |
| <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо |
| косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. |
| људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... |
| ца.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупиће |
| head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко |
| } Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у стран |
| м утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми в |
| ишта, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш |
| питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их б |
| мо стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине |
| се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса |
| ележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету |
| шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p |
| о пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује к |
| анко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намест |
| оја му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој ка |
| поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне нав |
| роцеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли веч |
| рио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети мо |
| ашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!. |
| јег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур пр |
| ..{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{ |
| </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Марин |
| ивући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. < |
| дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка |
| вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да с |
| </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. |
| ни стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући |
| да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези |
| . </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и дон |
| срет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем |
| <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S |
| капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, п |
| , не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог |
| ђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет |
| било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Каж |
| ожно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њ |
| ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p> |
| ви.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и н |
| и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, сок |
| је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног чове |
| указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p |
| Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па |
| очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. |
| ја.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од |
| ја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, т |
| а од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газ |
| </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, |
| меш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али ов |
| p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Б |
| ахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapt |
| ароду.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? < |
| а и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— |
| врчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а |
| ије глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, |
| кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си |
| по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} |
| о је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима о |
| те! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам м |
| приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зе |
| о мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је л |
| и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али |
| пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> |
| </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо |
| Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... < |
| да њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{ |
| ад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не |
| д му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> < |
| ави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — |
| а планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дан |
| уо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи |
| сеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један жив |
| од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао |
| се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да с |
| ина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“ |
| ... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се у |
| p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У прв |
| еде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче св |
| али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана тур |
| смеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, д |
| {S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан изва |
| /p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу пр |
| и на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовиц |
| једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Хар |
| ј ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је |
| е неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </ |
| p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone u |
| анко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па |
| му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— |
| ледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш по |
| руз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозим |
| позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље |
| .. </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу |
| после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Нећ |
| Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам так |
| /p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — |
| урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дак |
| е главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p |
| о лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} |
| опу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је ц |
| p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш д |
| Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и покл |
| На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на |
| ућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиш |
| ћ ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чуп |
| тници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се усп |
| Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и |
| да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од по |
| S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њ |
| Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и |
| и кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па |
| ашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није и |
| ивот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и њ |
| о му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар ч |
| и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p> |
| шито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да |
| ну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује. |
| еше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! |
| детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, с |
| епавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у |
| ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и п |
| прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побе |
| и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} |
| ши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га |
| осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба пон |
| > <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намера |
| на воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорт |
| беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви |
| днога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине. |
| — Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падн |
| ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише наш |
| неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} О |
| ерујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило |
| , него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови |
| заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>П |
| што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је ш |
| своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком |
| ти причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је |
| . — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, |
| н се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, п |
| Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му |
| де да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена теп |
| лух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека |
| али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе збор |
| !...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од ње |
| ни сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао |
| е видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа |
| p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{ |
| ... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и м |
| з куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран |
| /p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте оно |
| {S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли |
| а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Кл |
| свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом |
| ршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац |
| разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна тр |
| на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би мно |
| , мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неко |
| т му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово ок |
| дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде хо |
| е лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборави |
| ..{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у једа |
| бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... |
| јмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање шт |
| је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија С |
| н...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и дов |
| њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћут |
| дима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго |
| све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </ |
| ан је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалим |
| у бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} |
| </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ти Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу л |
| животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од свако |
| а крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме о |
| ије ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, ка |
| ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло с |
| с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А ниј |
| бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ниш |
| баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме |
| се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причањ |
| Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је не |
| он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала |
| . </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— |
| на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и |
| {S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угу |
| <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се л |
| се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и |
| јек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени |
| јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, који |
| ете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посре |
| но с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан ис |
| ажиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам |
| е жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> |
| и ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, |
| Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} |
| га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли |
| и, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено |
| е мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само |
| е мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} |
| нко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су иг |
| арампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја |
| дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... < |
| е, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко пош |
| олео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово! |
| седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. |
| ш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече |
| аринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао |
| у се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп |
| а његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се |
| Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде б |
| јдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не мого |
| ало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S |
| оме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па |
| p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p> |
| екој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, |
| остодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка ув |
| ског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S |
| је време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и |
| А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја |
| лости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је |
| сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p> |
| појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћ |
| Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} К |
| то га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> |
| дима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и |
| еста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудн |
| завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Н |
| носита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и ј |
| омена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном за |
| е Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више на |
| не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана |
| е на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p> |
| Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло ч |
| и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче |
| опова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он пам |
| /p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједа |
| </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, |
| ти на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек |
| бе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? |
| ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза ш |
| ак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>С |
| гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућа |
| у сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{ |
| . ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити |
| аја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред |
| ти целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у г |
| у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. |
| зати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хл |
| ржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега по |
| рча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је |
| е пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сус |
| о је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија |
| у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> |
| аврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. < |
| S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Рад |
| лекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} |
| га — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени |
| и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изг |
| о попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети нег |
| сет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и сво |
| ћала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S |
| ивот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од че |
| звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </ |
| <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри с |
| срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — пре |
| } Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад |
| ом пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не |
| ати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!. |
| њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} |
| >— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако ре |
| и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Т |
| p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p> |
| е обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште п |
| о си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала ре |
| о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела |
| Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S |
| за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> |
| синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин р |
| капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више оп |
| она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не |
| па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Мар |
| о удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни у |
| е у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} |
| ” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” |
| {S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од св |
| че Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо |
| вања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет ни |
| >Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко |
| , управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, |
| из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> < |
| год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је |
| ост. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старос |
| Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> < |
| се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз |
| ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо |
| , Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу |
| ену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ст |
| по.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — |
| нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би бил |
| а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе |
| ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас |
| ... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... |
| оја вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} |
| загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па |
| аше Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Ј |
| ече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од |
| но у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Г |
| аћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко су |
| кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шан |
| је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао ј |
| нка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задово |
| ди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте |
| И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — с |
| вао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три ст |
| убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} |
| ного, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу |
| е много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и |
| рази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — |
| же главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чуд |
| сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај нај |
| им у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван |
| ели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети |
| {S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи |
| ла и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њен |
| рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи |
| ажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. |
| то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Ста |
| <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалду |
| ного!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чува |
| же и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се виш |
| ошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате |
| није војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог са |
| чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је стр |
| се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снаг |
| све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} |
| силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је х |
| Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка |
| године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама |
| е питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се |
| ми наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дри |
| ућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају гран |
| а низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Д |
| мо уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде |
| ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> |
| у правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсеко |
| {S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуб |
| о што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S |
| лом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла какв |
| мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци |
| ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— |
| азговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожури |
| S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сети |
| > <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље |
| пуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао |
| горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда |
| ња страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име њ |
| и човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју виш |
| драви се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи зем |
| ути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и |
| о око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их н |
| клони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло |
| осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{ |
| > <head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одл |
| ше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— |
| ... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници |
| се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Д |
| ...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Ј |
| ... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра |
| спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки п |
| хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| д самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једар |
| а...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па б |
| а му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као на |
| азар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сет |
| ражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи |
| ријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекн |
| већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све |
| зило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао пос |
| да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио. |
| уда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сва |
| а, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </ |
| у некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се |
| ̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најеж |
| {S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче |
| ...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекош |
| </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа.. |
| о га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу |
| </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мири |
| д!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођен |
| није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у руп |
| <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране? |
| танко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше как |
| садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, |
| асте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p> |
| S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, |
| исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!.. |
| мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не б |
| готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги |
| акад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра |
| побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао го |
| хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше |
| исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!. |
| да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим |
| {S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> < |
| ке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... |
| заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошл |
| </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као за |
| се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену |
| мове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: < |
| да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она и |
| нодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је о |
| а неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, |
| p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавиц |
| ознајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p> |
| та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} |
| настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његов |
| <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би |
| то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кро |
| ао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди. |
| ни зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> |
| ружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане |
| клију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погурки |
| и!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они зло |
| ац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор |
| ом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова си |
| ан рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраде |
| глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзил |
| /p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкин |
| та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна |
| Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, с |
| } Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као чов |
| /p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца |
| ао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и ра |
| м жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и заглед |
| м потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у сам |
| тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учин |
| паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> |
| е...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп |
| памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим |
| евало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој ј |
| <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче д |
| ојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао. |
| .{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!.. |
| иво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја |
| ћао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварч |
| ... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... г |
| >Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако |
| (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву. |
| /p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помеш |
| о сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој |
| га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> |
| p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме |
| </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај |
| сећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио |
| па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на |
| p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Вид |
| } Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он ј |
| , лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив |
| двојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији о |
| </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> |
| Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је зам |
| > <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Обори |
| </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— |
| ве снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели |
| ше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у |
| и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p> |
| ц с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p> |
| нази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, |
| е Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи прост |
| љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... |
| ез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па |
| милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Але |
| пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило м |
| .{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, |
| > <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? |
| p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро |
| ло пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у |
| >Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> |
| — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S |
| ти дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је |
| а стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност п |
| вршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, ре |
| , намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Н |
| p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{ |
| </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пре |
| људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је |
| понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Ст |
| Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не б |
| Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци м |
| ошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говор |
| о га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда гото |
| из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Т |
| едно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибар |
| ује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Т |
| тојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алекси |
| И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Стан |
| сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!.. |
| круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се |
| еће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна н |
| рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Доб |
| p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар |
| леба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну |
| и не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с |
| >— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али |
| под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се |
| лушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану |
| плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њихо |
| ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе о |
| а мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </ |
| <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, |
| S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче. |
| p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем |
| рива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну |
| це.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном |
| p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И з |
| мог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се |
| који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет |
| о је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био |
| тајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала не |
| па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекс |
| е ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Д |
| не.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и |
| , Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беш |
| ође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онд |
| а натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи по |
| !...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— |
| ут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да |
| Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убит |
| <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду ја |
| орам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и в |
| ела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и |
| ве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје гр |
| се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка к |
| је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба |
| p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— К |
| ече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је пла |
| леташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби |
| >— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Сав |
| сећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао |
| S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не |
| млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} |
| еровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> < |
| могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} |
| су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаш |
| рци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тих |
| та су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај виш |
| опа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и |
| ла дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, |
| скопија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то с |
| ка што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Ста |
| мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кр |
| м облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ват |
| го да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> |
| ном делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не зна |
| ни трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног ме |
| сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на |
| и на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним |
| е је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом |
| ... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— |
| Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђ |
| куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. |
| напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је |
| е хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, |
| оја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погиб |
| ао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак |
| а се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!. |
| то, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа прен |
| није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, |
| да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда |
| па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p |
| S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! |
| пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш мило |
| } Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватр |
| ови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, ко |
| ...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што |
| шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта |
| <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре |
| ико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу |
| ине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше по |
| Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, |
| овучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз друг |
| а (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресрет |
| {S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрост |
| ање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и глед |
| рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта ра |
| ... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укоп |
| .. пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту М |
| /p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигу |
| и...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па не |
| таде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је д |
| уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и |
| ушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. |
| ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а |
| весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на |
| — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — реч |
| оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше траг |
| рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је |
| та где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Вла |
| љда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без |
| и...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p> |
| их два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи к |
| <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна с |
| ...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана гл |
| вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад |
| <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— У |
| оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар об |
| Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу.. |
| рође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту мл |
| ној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p |
| Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем |
| ота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви сп |
| на, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао |
| бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка хар |
| смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља |
| p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћим |
| на рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушк |
| ече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружин |
| повест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и преб |
| све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина ш |
| > <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше |
| једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесе |
| чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо |
| поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узов |
| треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. |
| на примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова цр |
| зговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају |
| е и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </ |
| пила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па |
| те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрст |
| га.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, |
| p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а |
| а рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, ба |
| м човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим сврш |
| дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим пу |
| су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја раки |
| а!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ов |
| што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја |
| ве овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста п |
| Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао б |
| ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!... |
| ч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени |
| <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га нем |
| омоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им м |
| !...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод н |
| са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... |
| авина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа ка |
| Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита |
| .{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p |
| и њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер |
| ојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много гов |
| и!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скоч |
| славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен |
| шарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина.. |
| у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, виш |
| не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек м |
| се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S |
| ј Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш |
| спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мир |
| Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правил |
| </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић г |
| Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на |
| ла; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у |
| воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех |
| у ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљ |
| Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, |
| клоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, вој |
| /p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На др |
| даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарај |
| ној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по во |
| ало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и |
| и...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради. |
| ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — |
| упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевим |
| ..{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друг |
| . — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живаха |
| и да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. |
| главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини см |
| испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слу |
| че Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па |
| ршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— Т |
| p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметну |
| S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али с |
| .{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану |
| тражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — |
| а се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овак |
| : ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} |
| о ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Х |
| а, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило сам |
| p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у |
| радан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне. |
| а немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас |
| е.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! |
| </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— |
| , а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга д |
| бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p |
| рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све у |
| рци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: к |
| оља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде. |
| ата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко |
| н се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена |
| /p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће |
| о... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто |
| угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не |
| попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— |
| прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема т |
| {S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама доб |
| Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живет |
| То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се ка |
| се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саж |
| ва маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар |
| Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> |
| Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} О |
| !...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека |
| и мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му |
| ако да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да м |
| ица? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да |
| оји болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали г |
| одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко |
| ис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји понос |
| S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је з |
| ше се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја ту |
| } Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човје |
| стакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако |
| се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>П |
| ошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Доб |
| ај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p |
| е.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да м |
| ебледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поште |
| ..{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{ |
| стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, б |
| а тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три ми |
| ?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} О |
| агор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињен |
| ве више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже с |
| као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умук |
| савају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна |
| р Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спу |
| } Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини ш |
| ш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су с |
| ека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи.. |
| /p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану не |
| се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> < |
| огла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг. |
| сећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако у |
| Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори о |
| нимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођ |
| ди! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p |
| с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним тел |
| м Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Је |
| ри са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Ст |
| је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дел |
| оре, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— В |
| е...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војв |
| . </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зов |
| еле.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— |
| нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према |
| се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— |
| , па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их из |
| све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне |
| икога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побег |
| у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да |
| шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се нат |
| која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у |
| њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује ре |
| је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p |
| расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти |
| но!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, прим |
| ад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем т |
| а се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} |
| овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути к |
| стане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? |
| а забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин |
| аст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како |
| и свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче с |
| </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовим |
| а рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спо |
| p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућ |
| од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту нек |
| расно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је |
| То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако |
| на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрч |
| бараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као ме |
| е: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” |
| а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као н |
| ња.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смрт |
| рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турк |
| Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{ |
| скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, не |
| воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденич |
| рине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се раст |
| p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред хра |
| >— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блеб |
| ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је и |
| ...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ен |
| } Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка п |
| и оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти |
| . </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео |
| о од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас |
| а? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> |
| ом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се |
| едајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док ј |
| >— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ов |
| не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет ди |
| S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је она |
| у!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је д |
| .{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима |
| ци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Нема |
| ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— |
| вима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвај |
| !... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо |
| </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; |
| p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Д |
| вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се |
| ос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, |
| </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао |
| ако се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> |
| и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је |
| ра прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим |
| > <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хо |
| е бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовин |
| Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S |
| рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу |
| </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Н |
| ad> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, |
| рном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад |
| и с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси |
| је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>О |
| га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом |
| остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разгов |
| јица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупи |
| ма милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог да |
| о из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила врг |
| ваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Је |
| ад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једног |
| о.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те з |
| теде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукур |
| припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима |
| ... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — п |
| ђе пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а |
| </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведо |
| не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} |
| ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би |
| .{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На пра |
| тео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хте |
| миш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: < |
| ма непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи |
| . — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — зап |
| че једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Ст |
| ко чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. |
| а.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S |
| разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим |
| о би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро. |
| ета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На сре |
| по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њи |
| ара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у д |
| д се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их доч |
| је згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Зав |
| пет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете |
| укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити н |
| дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> |
| </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрет |
| могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било ни |
| коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад |
| се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како поје |
| — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвет |
| р је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га |
| љив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћут |
| небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, |
| {S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске |
| па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{ |
| S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци |
| ити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} З |
| ао год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци |
| јиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па |
| ија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они зава |
| ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ов |
| и спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног |
| </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако по |
| гу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се |
| орена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну |
| повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше ни |
| а Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића к |
| p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кме |
| их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао обла |
| {S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И |
| гана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоц |
| сече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Хар |
| ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас |
| ке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута |
| спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код |
| лед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до х |
| о великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш |
| али на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вод |
| видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући пр |
| аву и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса |
| а је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рек |
| дају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у с |
| ије могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио м |
| сприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа п |
| војку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље |
| и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде! |
| му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p |
| он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, |
| њаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страш |
| .{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Ср |
| ова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и бе |
| и!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Ве |
| (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} |
| о: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— |
| еше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— |
| ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, гд |
| ив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S |
| тио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пр |
| агледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је |
| head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, |
| скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба! |
| д бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву |
| аког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с во |
| умене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... < |
| Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> |
| да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, у |
| га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан. |
| на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... |
| дове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево |
| а ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу бож |
| игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобар |
| ова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Ива |
| царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је к |
| ву.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњан |
| што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друг |
| ико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци о |
| као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништ |
| јан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и ск |
| нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу |
| јне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радо |
| о презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на |
| </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир |
| {S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се оп |
| рали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње |
| о дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати с |
| ко бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута |
| ћаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух |
| Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... |
| воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван о |
| у.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је |
| ећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже |
| ожеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадн |
| p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је је |
| и Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковањ |
| Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже |
| јој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у |
| је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не м |
| е било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, с |
| р џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Напла |
| ? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– |
| /p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар |
| е причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко д |
| тарешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{ |
| дном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скриви |
| књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p |
| показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p |
| те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз |
| и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запр |
| о!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског ц |
| сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Ту |
| зваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стиг |
| ме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући |
| својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И |
| — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— |
| арка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих |
| платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>С |
| ног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану ре |
| је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови |
| се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти руч |
| .{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им |
| с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{ |
| е по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу. |
| ричали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, |
| на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно ис |
| се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин |
| <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора |
| хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... |
| , погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки из |
| {S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... |
| прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, ум |
| S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде |
| Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </ |
| деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се нек |
| а.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу. |
| зар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на |
| бом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— Т |
| p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг |
| анов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја пра |
| <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S |
| амет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p |
| Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће о |
| о приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Кр |
| едељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Д |
| беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Тре |
| лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... |
| сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити бару |
| уцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху |
| у.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко на |
| .. </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још |
| амо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих |
| ица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} |
| . </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иван |
| >— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да |
| Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим с |
| бале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде |
| <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз |
| превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођ |
| да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p |
| сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, ал |
| те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе |
| а му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, |
| ајлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type=" |
| евали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ј |
| — Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближ |
| о зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!.. |
| ађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге б |
| колних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и |
| копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p |
| то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} М |
| ..{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију |
| е.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не |
| ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Вид |
| чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Ст |
| о разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, кол |
| к, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском |
| p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, |
| о беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе |
| о вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама с |
| о сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе |
| ретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S |
| ологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S |
| да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака |
| </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и п |
| све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни |
| дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тра |
| о. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко |
| екора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — п |
| остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да гла |
| То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их |
| то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} С |
| пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина |
| и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Н |
| итровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} |
| > <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад он |
| емљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Бо |
| уде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се |
| до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да г |
| че матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— |
| и кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. |
| а. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>По |
| не она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она |
| ше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће на |
| p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин |
| на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p> |
| тајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава |
| аца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега |
| рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је |
| ану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и друж |
| чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се |
| </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где леж |
| латка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла |
| убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти |
| аба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника |
| урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт |
| ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} |
| ма с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Н |
| во погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који |
| /p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле |
| немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у тв |
| p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> < |
| срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. |
| и ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме прими |
| ...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напо |
| у.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише |
| слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га |
| е! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја |
| ?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стиго |
| трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p> |
| и на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе ка |
| мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носил |
| p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је |
| , ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толик |
| ба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареница |
| , најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!.. |
| ло на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима! |
| е ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати |
| ица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољуб |
| ако она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више н |
| и: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је игр |
| ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. |
| ојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!... |
| у око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! < |
| тигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита |
| разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде |
| {S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао. |
| ети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — |
| </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та не |
| као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срц |
| еки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма |
| начког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, је |
| че, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, |
| /p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </ |
| !... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!... |
| ц... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето нећ |
| ћом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p> |
| <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам з |
| т и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> < |
| у се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена |
| ми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила |
| аде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у |
| дморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњав |
| то што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> |
| p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </ |
| и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин. |
| у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, а |
| отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кор |
| се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А |
| исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. |
| {S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми |
| ест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— |
| о кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се о |
| ..{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загле |
| Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Ха |
| рођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено мој |
| н он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једно |
| </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Ви |
| дати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама |
| во, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S |
| зар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је |
| а је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити њего |
| осрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени с |
| еч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајч |
| те, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је |
| нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједар |
| опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео |
| учити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Суре |
| ајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад ј |
| изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грца |
| ирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би ваз |
| > <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у рук |
| е се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног је |
| , као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} |
| > <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Д |
| ро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он |
| кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И |
| тани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} О |
| </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само к |
| запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, ни |
| Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђо |
| ђена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и |
| ред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглу |
| ика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она сме |
| d> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и |
| готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... < |
| а, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те п |
| тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А о |
| избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се душ |
| p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи |
| ... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројут |
| гоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка |
| екрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— О |
| риђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби об |
| о!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачн |
| е ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је п |
| стићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да пос |
| н се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица ј |
| укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она с |
| {S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он ј |
| воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и ш |
| <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи |
| сим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, н |
| сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта м |
| е с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човек |
| обар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он |
| p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздат |
| ци, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачн |
| пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега |
| ише не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>П |
| ве живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њ |
| у очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, |
| укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{ |
| ине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе |
| о! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрп |
| ера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као |
| жеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи дог |
| >Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S |
| билазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар т |
| у на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим суз |
| Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... б |
| милицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и кл |
| р хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од св |
| ба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!... |
| ростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!.. |
| нски глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Оч |
| о да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домов |
| ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав |
| узе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? |
| ао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на гла |
| да, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би |
| т, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толи |
| ехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— |
| но благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p |
| рило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?. |
| ше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? |
| ују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако |
| Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јун |
| врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и |
| "> <head>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут. |
| !... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станк |
| ега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је ње |
| а жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побл |
| ако?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох п |
| н је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би би |
| аше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га |
| сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у п |
| Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као |
| ни тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се с |
| изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој о |
| дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну |
| ..{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и |
| ива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да у |
| на диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љути |
| ку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко обор |
| баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће |
| S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинил |
| о да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору про |
| е попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, |
| ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дођ |
| на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро |
| > <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата |
| мети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Марин |
| главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И ш |
| — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, |
| лујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слут |
| се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Ста |
| рте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их с |
| А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али |
| а мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превија |
| лал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешт |
| ским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седа |
| слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дел |
| диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онак |
| јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, гла |
| екала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. |
| а знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} |
| очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну глав |
| у!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> |
| под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>З |
| ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, |
| риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p |
| од! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам |
| {S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S |
| у једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не |
| ажи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше |
| их...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да т |
| и и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, |
| ди тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... |
| е књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} |
| њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то о |
| адрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. |
| о ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је |
| рба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Виде |
| равље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беш |
| {S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p |
| S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као у |
| — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... ма |
| се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете |
| p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; са |
| је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна обориш |
| Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао |
| , јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо мој |
| ледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тич |
| а...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па |
| ју као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад |
| м те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, н |
| S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, с |
| Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и т |
| и не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у |
| прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко |
| проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И о |
| оме рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда |
| локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опе |
| ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али |
| љам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи! |
| о је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Ал |
| тише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече о |
| од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p |
| > <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Мари |
| отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге. |
| но Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> |
| ам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жен |
| н га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о се |
| оријски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> < |
| <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} |
| етири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем д |
| и да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође |
| Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма игр |
| у је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутр |
| ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— |
| е он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо не |
| мах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </ |
| а и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете г |
| — Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то |
| ога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлу |
| вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту ст |
| — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он ме |
| ...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији |
| али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да |
| обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „п |
| на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има |
| му могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко б |
| опо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ће |
| незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да м |
| ало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— |
| екао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </ |
| аборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} |
| и што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све |
| ња оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била |
| А </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде мет |
| о као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чек |
| па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— П |
| <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Д |
| а сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, |
| </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p> |
| погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... |
| >— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам |
| >И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђ |
| д колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био |
| Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} |
| ва и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихо |
| Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причах |
| и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе д |
| овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети уда |
| ко беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано мој |
| S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на ус |
| м молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да |
| ј, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиш |
| ем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се |
| , јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p> |
| они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти прв |
| кох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— |
| он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насиг |
| p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> < |
| азио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не са |
| ато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је н |
| ло. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се д |
| етим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лаза |
| јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Срби |
| крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Мо |
| и!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Под |
| ори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јо |
| тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла д |
| — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком с |
| — Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насм |
| {S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше |
| а.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А |
| /p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала |
| начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него |
| оворимо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима |
| еком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна |
| о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не з |
| весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдук |
| ујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ |
| <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи мога |
| у се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, |
| Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам н |
| .{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једи |
| зва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p> |
| гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, |
| и ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> < |
| } То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У та |
| итати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухв |
| м...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како |
| . </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваљ |
| /p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њ |
| уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе |
| сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донет |
| Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах пис |
| > <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису мог |
| ју. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S |
| би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и закле |
| војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — на |
| еш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место |
| p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!. |
| ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Стан |
| у. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p |
| то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кме |
| оји прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек |
| ве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око с |
| цо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа |
| ш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!. |
| чу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре з |
| ођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва |
| земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} |
| .{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова |
| та. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разбо |
| ..{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепер |
| го мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не см |
| : </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S |
| па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало |
| али...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би мо |
| <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> |
| Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледо |
| хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?. |
| екоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. |
| е! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још |
| га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. < |
| т не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад |
| т окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка |
| на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та К |
| брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, нај |
| и!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа |
| ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него |
| ако се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти |
| е човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста |
| > <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао |
| , те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из п |
| мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... |
| куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </ |
| рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала б |
| ... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар |
| ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као |
| зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад др |
| насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да |
| им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође кос |
| екне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њени |
| — Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— |
| о си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натј |
| ајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и озно |
| </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели |
| .{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још |
| уда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> |
| > <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, п |
| но одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </ |
| еко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што пита |
| </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </ |
| p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам... |
| <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твој |
| живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све ј |
| Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш |
| p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га з |
| ни? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта |
| се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати д |
| та.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. |
| Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где |
| а, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да ста |
| !...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кме |
| ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> |
| ? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој |
| омоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И |
| ам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Ку |
| аменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!. |
| у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гла |
| ступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — реко |
| p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суре |
| ручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. |
| сте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турк |
| мо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде св |
| сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!. |
| жа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> < |
| јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти јо |
| /p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </ |
| — Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи чест |
| да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја |
| ца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати |
| p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> |
| у да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> |
| естити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је |
| — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да |
| /p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као кол |
| и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и |
| </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да |
| е их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мис |
| сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! |
| p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби кад |
| уд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. |
| ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, о |
| /p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд |
| p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме ни |
| <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не тре |
| у па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се |
| ко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се ж |
| рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шт |
| на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе |
| ња. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” |
| Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. |
| че Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} |
| а га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му |
| ла: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га |
| ова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако |
| и.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал |
| ој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд |
| нка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра к |
| елиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклет |
| с двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он |
| н звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери у |
| И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби |
| ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није |
| е му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш л |
| Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Заса |
| </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим т |
| знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Мн |
| и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </ |
| Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми ј |
| поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти |
| тера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за т |
| p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет |
| /p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћут |
| е није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> |
| ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога |
| удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, уви |
| ље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумар |
| , народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја |
| хе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, |
| ком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, оп |
| није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи |
| } Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и |
| је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита жив |
| ио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да |
| није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га |
| џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила с |
| ледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— |
| опа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко |
| Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао |
| века како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно |
| грли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!.. |
| очад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне чет |
| гази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> |
| Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Ј |
| коме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{ |
| ђосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече |
| твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових у |
| ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </ |
| </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видел |
| > <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно ш |
| а врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} |
| Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше г |
| јеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p> |
| и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И |
| гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — |
| } Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како ј |
| на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — |
| анко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Т |
| колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! |
| > <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њих |
| ? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са св |
| S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка |
| ати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судн |
| ксу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Одне |
| к! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> < |
| кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немо |
| ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, пре |
| Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво |
| и Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти |
| турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Напр |
| и се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p> |
| он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко |
| та ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук |
| <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јел |
| он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си |
| н је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подме |
| акривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!.. |
| Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!. |
| Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p |
| {S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиж |
| Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{ |
| има. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p |
| егенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А ко |
| ам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи |
| е брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је |
| да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна! |
| де меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S |
| е би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се |
| ром вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и С |
| </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p |
| лим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> |
| који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је |
| лушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{ |
| се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља т |
| мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворе |
| </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рек |
| ажа се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} С |
| и ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али |
| е? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... < |
| аш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљ |
| .. </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, та |
| . </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке |
| а што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{ |
| сене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љу |
| м рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогу |
| е хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину |
| де љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!.. |
| /p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и |
| /p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата ку |
| ... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p |
| : </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај |
| урчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: |
| знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад н |
| о.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Ба |
| остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа |
| ш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да |
| p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте |
| рђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски курш |
| озван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у |
| попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — реч |
| Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?... |
| је то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Ив |
| ве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као ш |
| јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— К |
| <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се гл |
| . </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја п |
| Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека |
| у попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може |
| како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, |
| и су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Си |
| ко се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </ |
| има! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од |
| /p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса |
| да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p |
| очеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— |
| а Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </ |
| етра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код свој |
| <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би в |
| ... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћ |
| S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први п |
| мо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по н |
| <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> |
| лепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је о |
| а да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом н |
| {S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>С |
| пита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S |
| сти низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани |
| вати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо |
| аком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хт |
| мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли она |
| 4"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је ј |
| едно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> |
| са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је |
| не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, п |
| свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се њег |
| ли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем |
| ане, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе н |
| е код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвал |
| у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли... |
| изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извад |
| пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти |
| а беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} |
| е се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — вич |
| нути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S |
| капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> |
| , Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као с |
| ати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврз |
| {S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуш |
| {S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Дост |
| ци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послуш |
| и се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} |
| гањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> |
| о.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске кућ |
| а правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га ув |
| а се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Де |
| авим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> < |
| .. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Ла |
| .. </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад |
| Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужи |
| му научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> < |
| те са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред |
| же главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и |
| е. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуш |
| , Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Стано |
| ако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ћ |
| тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! |
| т пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S |
| ном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двоји |
| , али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па |
| њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> |
| жа ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} |
| рци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? |
| и ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту |
| павате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> |
| ик хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! |
| ећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S |
| p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p |
| е... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мисли |
| ио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покл |
| и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, |
| ца задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа |
| Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и |
| још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко |
| ити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се к |
| у га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огреш |
| попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли |
| S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али п |
| ко беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну рук |
| изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} |
| дро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш и |
| <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} У |
| /p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, |
| ао, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. |
| . </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај |
| S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — |
| се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присен |
| /p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идит |
| другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић |
| {S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо |
| </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p |
| је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био мома |
| е тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан |
| је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пош |
| наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко |
| S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само тре |
| амбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> |
| ава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — |
| е осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, |
| о има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p> |
| шљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p |
| рема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао |
| илика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегдани |
| } Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите... |
| S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију |
| се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог |
| Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S |
| ре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер С |
| а...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јек |
| о џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те с |
| <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није мн |
| </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је паш |
| ла. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад |
| и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Ст |
| <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте ја |
| ..{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Тур |
| а неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече |
| и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима ј |
| Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — уп |
| е па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, |
| премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдем |
| потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Друж |
| гиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глог |
| ц.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву ш |
| Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Мил |
| Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, изва |
| оња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p> |
| А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседош |
| ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У мл |
| Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта |
| >Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он п |
| ја!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само пол |
| уци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта |
| Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше |
| /p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он п |
| не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју. |
| ан, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном с |
| ено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје с |
| ... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигл |
| S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. < |
| елите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле |
| , мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренер |
| е неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим д |
| иљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изид |
| вора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Але |
| гледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти нис |
| ре? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе м |
| оме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрч |
| } Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео |
| овић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџи |
| сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити к |
| ло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и п |
| ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шт |
| нас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> < |
| распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> |
| p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа ка |
| Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш |
| рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. |
| затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им р |
| а Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на |
| на. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </ |
| S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{ |
| а беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њ |
| њи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га |
| његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Иш |
| ерила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. |
| еде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш тел |
| ним образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у сво |
| А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме! |
| ровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у с |
| S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет узд |
| > <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не |
| а да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је доб |
| о се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва за |
| врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајд |
| а све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миљ |
| </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p> |
| tion" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију |
| {S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трес |
| е за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} |
| виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и о |
| е.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. |
| Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S |
| то се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила ј |
| о. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним |
| p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче |
| утро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој у |
| таше живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда с |
| > <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </ |
| и и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> |
| <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој |
| <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да л |
| рба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, ко |
| .{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку |
| и, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испр |
| као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу са |
| ном срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чу |
| S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то |
| к момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири |
| ену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и пла |
| менита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра б |
| , у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удар |
| ревина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босн |
| бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему вид |
| и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, |
| велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ни |
| једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" x |
| /p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку |
| леда се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара |
| јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то |
| клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри |
| ке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и те |
| а срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да и |
| села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p |
| преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит |
| он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш |
| оље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом |
| ! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете нап |
| >— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прек |
| Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> < |
| ора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — р |
| ећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пр |
| > <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ј |
| га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Ш |
| е!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p> |
| како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, к |
| ко се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смеш |
| унаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер |
| ишта не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!. |
| и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> |
| Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небес |
| Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зек |
| , бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти |
| је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одгов |
| амо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па ц |
| ..{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!.. |
| и, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, к |
| ги је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, поп |
| Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију |
| !{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам |
| {S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S |
| и туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише |
| валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду о |
| S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p |
| еше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!.. |
| и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? |
| стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је т |
| да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и И |
| и: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила |
| је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика |
| ше, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највећ |
| која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше п |
| е бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p |
| све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он |
| .{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жа |
| ћко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Т |
| иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Д |
| су казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног |
| </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> |
| оја цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха |
| >— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то са |
| . </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рука |
| >— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до |
| таде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну с |
| сла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ј |
| видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече |
| ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не м |
| рном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и до |
| ица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицал |
| село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, ко |
| е су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао неш |
| огами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте |
| шао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти |
| ...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разда |
| танку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санов |
| ре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— В |
| жа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души |
| ом гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред |
| ражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати. |
| стајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки |
| — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачу |
| е сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за мило |
| ебо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћ |
| ; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова ми |
| еко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> |
| све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће |
| пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S |
| а за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... |
| >Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се |
| робље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам |
| како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он |
| су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будал |
| те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али о |
| да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема н |
| е нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захв |
| риш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али |
| .{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и |
| цаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с |
| ју њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учи |
| не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш |
| у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, п |
| адо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — др |
| живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, |
| потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу |
| турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућам |
| На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Б |
| мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{ |
| </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, по |
| на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S |
| де он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад |
| тио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски |
| е смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: |
| Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би л |
| <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p> |
| ица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмеј |
| .{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па к |
| ио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриг |
| како Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!.. |
| </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку |
| ? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S |
| </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зек |
| ислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарат |
| <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </ |
| еми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учини |
| ратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жут |
| а човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву |
| чио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков |
| <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога ж |
| чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Мило |
| > <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио |
| !...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ кој |
| p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је л |
| е.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потуж |
| да.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам |
| } Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} |
| шао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако т |
| ти: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} |
| рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем праг |
| ...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу ост |
| ао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром |
| одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је |
| , коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у к |
| нко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео |
| и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p |
| : </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса м |
| есекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је |
| а јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! |
| >— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако |
| Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога |
| нко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А |
| иш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена в |
| ле... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си |
| склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио |
| /p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је д |
| те Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пу |
| Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци к |
| јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад с |
| ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један |
| >— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа |
| шка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта |
| сланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?. |
| ...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па с |
| још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не |
| у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош. |
| д он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти |
| е ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... |
| о срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметов |
| ита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... д |
| оше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе о |
| бро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— С |
| ац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— |
| осподе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрад |
| , он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body |
| вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко |
| ље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </ |
| гледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуг |
| рив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је |
| p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар з |
| кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и т |
| т којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и њего |
| <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога |
| оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>П |
| У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве н |
| е. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један |
| м било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му |
| носит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да с |
| м плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} О |
| p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише с |
| леска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смак |
| е наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при |
| мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји п |
| под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{ |
| , све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, |
| — Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Ни |
| а је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где с |
| е тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли |
| о ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око па |
| е направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Се |
| ubSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где м |
| Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне ми |
| лико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она |
| ем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати |
| Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну |
| То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! |
| Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па |
| шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу |
| да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </ |
| {S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни м |
| цу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се с |
| } Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити |
| фендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не |
| зар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може оп |
| его што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекат |
| м пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену |
| е ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кућ |
| то наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!. |
| из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у ово |
| мњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти |
| } Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи о |
| нцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху |
| бијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p |
| а да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{ |
| е подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земуни |
| леда Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> < |
| е да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Х |
| .{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Д |
| ош ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, |
| окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се с |
| ко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже С |
| зи Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> |
| Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин |
| ом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} |
| се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди |
| њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврд |
| .{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож |
| уги пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{ |
| могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајстор |
| Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам |
| ашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Ту |
| ? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, бр |
| а се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на |
| инко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати |
| .{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а |
| мам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим |
| шта учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест |
| и, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда с |
| застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу |
| ле од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S |
| ека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у тво |
| ...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши |
| ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </ |
| кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{ |
| ати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже о |
| мо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако |
| ..{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све с |
| ћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Л |
| сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођен |
| ло за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ки |
| ђено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају |
| гледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту |
| ? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не зн |
| д колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </ |
| .{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p> |
| ? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја |
| си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> |
| м и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— Н |
| и ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа. |
| {S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче |
| истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огр |
| чи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглав |
| ић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковиће |
| } Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без ик |
| одати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не |
| снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он |
| е!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> |
| човек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала |
| с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњ |
| сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Але |
| рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала! |
| Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, она |
| у око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> < |
| <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је |
| онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што |
| p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. < |
| кнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови лет |
| да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им |
| .. </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми |
| је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запев |
| еше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p |
| елица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Кру |
| ретвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, с |
| не омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног |
| робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пу |
| ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома |
| људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... < |
| рке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али |
| нак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај! |
| а и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је |
| каве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p> |
| зар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их г |
| </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже ј |
| , Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја с |
| <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко |
| а да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам |
| једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пи |
| аву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њег |
| огледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута |
| еме дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба осве |
| ада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, |
| љују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело нез |
| е поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине дол |
| шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а х |
| онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога |
| ету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу |
| х половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Ја |
| тло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И пом |
| нта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике |
| да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су он |
| ху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то н |
| у јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако |
| га, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и |
| ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаш |
| о замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри д |
| <text> <front> <div type="liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</ |
| је крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> |
| а шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе с |
| газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, |
| демо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{ |
| а угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угу |
| Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душм |
| у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једн |
| <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p |
| уми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога |
| и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. < |
| и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њег |
| кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата. |
| >Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје |
| <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џеб |
| а је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам с |
| је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу т |
| ић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Т |
| ила је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, п |
| </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станк |
| је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име |
| олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> |
| моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, с |
| се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија |
| бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. |
| не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{ |
| Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, |
| а, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!. |
| дак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, |
| наци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не о |
| то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново пр |
| >И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса |
| ње.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. |
| са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позав |
| о.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и оба |
| о свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га |
| ци погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Т |
| је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по |
| вест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} |
| свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева |
| ледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на |
| Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се ча |
| аш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Нем |
| о су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка |
| де он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше |
| Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p> |
| у?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама х |
| вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немир |
| ти у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже в |
| ада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати ш |
| е и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац з |
| ћи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — реч |
| на смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње |
| } С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је |
| то те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — д |
| и о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и |
| ине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка |
| и, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Напра |
| рну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да |
| дабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса про |
| ну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздраже |
| здангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио к |
| ар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — |
| 14"> <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а неко |
| бић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њ |
| анко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од |
| нко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али н |
| узе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да б |
| же бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца |
| е могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год |
| .{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај с |
| е побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не м |
| у све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто по |
| од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угле |
| да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му |
| За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима |
| Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда |
| е... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља |
| Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци а |
| а... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша.. |
| е. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... < |
| у више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дан |
| ући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то |
| ти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, а |
| , па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За трен |
| мо ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и гл |
| буните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо |
| p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека по |
| чувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И |
| н у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се см |
| да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо с |
| шати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, |
| ца дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збунит |
| ите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан |
| /p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Засе |
| . </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!. |
| је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори |
| Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} П |
| ића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p |
| попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко |
| а кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови т |
| утака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. |
| </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{ |
| о!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочи |
| ичао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Е |
| а се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!... |
| о је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јан |
| оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И |
| нем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p |
| <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} |
| е једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиро |
| ... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово |
| о погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У ру |
| ми шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} |
| х, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Му |
| и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{ |
| S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, За |
| Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гуши |
| изу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за |
| заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом |
| Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а она |
| ти...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пр |
| засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, из |
| , он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљано |
| .{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу д |
| и као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад |
| се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И |
| све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му све |
| ојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p |
| их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја са |
| ошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у ме |
| га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, |
| ог ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти |
| а борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празн |
| а — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се |
| ше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </ |
| н џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше. |
| та нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да ју |
| p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам изла |
| е није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. |
| ви окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к не |
| ерало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, мо |
| ичала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта м |
| ујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па |
| истајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p |
| и Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> |
| ече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан. |
| то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић |
| убе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете |
| Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивал |
| кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. |
| <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— |
| Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диж |
| шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху с |
| ли су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти н |
| поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страхо |
| ран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И у |
| ad> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зра |
| Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му |
| {S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У трену |
| , казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам но |
| ња оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p> |
| зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас |
| мет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} |
| </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а |
| им — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајду |
| ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао с |
| Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </ |
| ј љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта |
| од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није |
| у!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он м |
| {S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> < |
| им.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао |
| ла ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио |
| ду косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p |
| > <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! |
| ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Мираж |
| ти! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли |
| и једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за |
| да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, дет |
| цнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} |
| штаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!. |
| вре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена |
| двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и ми |
| ше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи |
| Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и М |
| S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету |
| јим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова.. |
| а којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не |
| } Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштен |
| његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не |
| гледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: н |
| ку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ни |
| еру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— |
| Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се н |
| Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада |
| слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је |
| есту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Цр |
| кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, |
| И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као п |
| играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, р |
| се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не |
| нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа о |
| ониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосм |
| а тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче! |
| рушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Иб |
| свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шу |
| у.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беш |
| p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у л |
| ери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </ |
| им с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше г |
| > <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> < |
| </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ов |
| бу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборен |
| а жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на до |
| уседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним д |
| кох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, прич |
| благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо |
| амила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка ј |
| пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Он |
| S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па н |
| це и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаш |
| е пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа п |
| /p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој т |
| пливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му |
| ругом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору |
| костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...< |
| ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а |
| тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу вод |
| у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања |
| Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га |
| А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи |
| а му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Ла |
| око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу и |
| ицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као |
| ац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине |
| еличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић заку |
| а потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи ко |
| посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, |
| е да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако у |
| рчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{ |
| рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се |
| главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из ва |
| ивену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xm |
| аједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури та |
| н, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламај |
| ”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије |
| дахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И |
| зима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабад |
| . </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p |
| да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... < |
| и њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!... |
| говор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да |
| аиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога |
| над његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је о |
| ам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви |
| а се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колут |
| да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на |
| рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево |
| о... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам |
| Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивам |
| онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажач |
| и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите |
| > <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} |
| људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осм |
| зар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог |
| : старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однес |
| , да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се виј |
| е чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако |
| једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити шт |
| еакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{ |
| још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не |
| — То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!. |
| је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми |
| него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И д |
| моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни |
| колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пуш |
| S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, |
| у па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — |
| ...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или |
| Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на о |
| е.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде |
| S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, веруј |
| овати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> < |
| је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и сме |
| </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише |
| огу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Ла |
| но као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и оба |
| Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да п |
| ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда н |
| казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара ко |
| /p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану н |
| што говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — за |
| оји је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџак |
| S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су |
| рог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме в |
| p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада р |
| нас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су т |
| је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и пон |
| ...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри г |
| ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бо |
| .{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и |
| ића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћ |
| во је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп |
| и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} |
| } Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајд |
| о осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очеку |
| ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја |
| би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> < |
| та би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лаз |
| е јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети н |
| има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то |
| танку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли |
| Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да б |
| ти!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, к |
| зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело.. |
| — Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Мар |
| ма...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога п |
| <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— |
| >— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата |
| ио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мор |
| о онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, ко |
| ху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црн |
| нате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— |
| вио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> < |
| наш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосм |
| богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се |
| је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки |
| аринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јак |
| >— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакри |
| на, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове! |
| <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љ |
| Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, |
| Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>По |
| ! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ниш |
| се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните |
| љда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p> |
| н. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смет |
| .. </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријех |
| } Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на мо |
| и само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} По |
| ана опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он |
| ита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурн |
| од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p> |
| тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш |
| ладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш |
| Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не |
| лин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у |
| , не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о |
| рут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и це |
| ена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе |
| ричао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (по |
| и, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— |
| о.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо |
| н.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми с |
| зан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне к |
| ме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексин |
| ан човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: |
| Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништ |
| /p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чу |
| , али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме |
| ..{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснам |
| и не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одреко |
| треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донес |
| узе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, |
| ни, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћут |
| дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једн |
| че се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну |
| шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. |
| дем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се |
| м речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао н |
| S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њ |
| шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљи |
| /p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Ј |
| у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа |
| , изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко |
| ране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> |
| белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој |
| Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} |
| -Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!.. |
| писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{ |
| ва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Шт |
| очеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: |
| у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово |
| поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете |
| пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и |
| о... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с кров |
| > <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им |
| шао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... |
| видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, ал |
| рате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису |
| кса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољ |
| о.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да |
| прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже в |
| ајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — р |
| не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— |
| ке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Н |
| </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљи |
| p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, |
| . </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш |
| ве. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки се |
| ојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узм |
| та не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој |
| авци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!... |
| /p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на |
| ти! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лаг |
| поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — |
| рива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone |
| амницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му му |
| е, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за |
| ас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам |
| А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и |
| ристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамба |
| ек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Приј |
| рно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиш |
| уку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> < |
| је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремим |
| <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} З |
| ! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље |
| > <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просци |
| Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— |
| ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те муч |
| е да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и ре |
| кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешт |
| а!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!.. |
| !...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не |
| бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко ср |
| м гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од к |
| } И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Же |
| више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. |
| лушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аг |
| Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на мук |
| стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Ми |
| р сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка н |
| Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић |
| . </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мис |
| дити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p |
| , човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи п |
| .{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} |
| ио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... скла |
| p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: |
| >— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири д |
| Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} |
| и, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама |
| у узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!. |
| х рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— |
| — Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" |
| хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S |
| , никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчи |
| вршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га |
| а да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (пада |
| едети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у |
| его с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као |
| .. </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ни |
| ран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то |
| ене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— |
| ну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p> |
| се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> < |
| . </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој |
| } Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и п |
| нице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се |
| оје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p |
| владао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили! |
| носи богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем |
| ра... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатк |
| се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} |
| </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нам |
| .{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завади |
| Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p |
| говој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше ок |
| Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он |
| p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица шт |
| говорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико к |
| !{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да м |
| дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао све |
| зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла п |
| .{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ј |
| чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини ч |
| аш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он пока |
| њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубре |
| > <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Тур |
| ђе до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У |
| } А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али |
| Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти |
| га имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} З |
| та нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— |
| ута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Д |
| е.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи пог |
| бе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо д |
| лав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо |
| с, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка |
| их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду |
| p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на г |
| ле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана |
| ли да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: о |
| , права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије о |
| уче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому |
| човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </ |
| !...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине леж |
| !{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагњ |
| ре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је |
| а непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. |
| еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућу |
| о због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био |
| кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Ник |
| и него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли пра |
| ић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа |
| есту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе |
| питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} |
| г! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја м |
| нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S |
| Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> < |
| ио Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је и |
| онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и ск |
| ..{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. |
| 19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иван |
| сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. |
| подства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} |
| ...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар злик |
| а су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђ |
| ржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево |
| <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде ре |
| м удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> |
| нутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не зна |
| у више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја н |
| S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S |
| реда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не о |
| га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га |
| аплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе друг |
| </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој |
| ј силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена |
| ати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио |
| инити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и пода |
| ледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Он |
| лоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса |
| јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падал |
| е се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <mi |
| инко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!.. |
| ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се дог |
| и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седи |
| у крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Ос |
| Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки |
| Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па |
| >— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p> |
| а онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па |
| јишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Је |
| удућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сад |
| занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих ро |
| ушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S |
| ш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима |
| у да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на |
| рамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не гов |
| ош видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и уд |
| и!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда |
| му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{ |
| а сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човек |
| д не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих |
| се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га |
| и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових |
| и се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. |
| рема томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, з |
| домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазов |
| д му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јун |
| ледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куд |
| томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јели |
| оведа ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побра |
| и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не пов |
| је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље |
| љао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, |
| часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, |
| једаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то т |
| а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обилов |
| како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стук |
| лице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p |
| нако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је трга |
| гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} О |
| главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на дива |
| >— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опк |
| послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале суз |
| p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па |
| тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кован |
| , странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ј |
| ом улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам |
| знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p |
| Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. < |
| о, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Хар |
| ош га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса |
| ећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корен |
| и чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!.. |
| зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек т |
| о ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле |
| о, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> |
| главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па ис |
| <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се |
| и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— А |
| ем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним дру |
| ишта рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, о |
| ТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамба |
| зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети к |
| } Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, са |
| даху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе |
| </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са с |
| Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокора |
| и! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Најед |
| ија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од о |
| {S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујм |
| Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било |
| ам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно уп |
| ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара |
| ги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам сла |
| ишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнул |
| ш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му сва |
| ецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао њ |
| у шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ва |
| ошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног об |
| е опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумо |
| ведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је |
| оме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: < |
| Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја |
| и, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекс |
| на, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и за |
| — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, ал |
| ем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи п |
| а, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си доба |
| ..{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, б |
| ост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ал |
| х одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко |
| ОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га до |
| о. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте. |
| цу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако |
| <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов ј |
| ар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ак |
| јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен |
| рзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добр |
| нај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не |
| дсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би в |
| све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо |
| мах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало |
| — Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један |
| кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и |
| о је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчи |
| што зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Ма |
| не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у соб |
| сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне ст |
| Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам |
| их сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће уда |
| ростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Не |
| спаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од |
| } Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није т |
| , браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му ни |
| својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, |
| Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не |
| Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испра |
| дитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p |
| омисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини |
| а! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели |
| ова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко |
| и, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозн |
| а слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљан |
| ока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добр |
| омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О |
| </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд ј |
| убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окр |
| д? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше! |
| ђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Т |
| p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ бил |
| то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} К |
| те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милуј |
| , па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да |
| не — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се о |
| пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!... |
| А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни |
| иваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} |
| оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То |
| су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да |
| баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пре |
| авити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко |
| p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— |
| своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само К |
| } И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А рец |
| а.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах |
| >И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — уп |
| ко бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој поро |
| говори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p |
| не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, х |
| окле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, про |
| јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегд |
| ..{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог |
| де све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао |
| не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} |
| као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се свет |
| но — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} |
| екорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Ми |
| а помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња |
| Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он |
| та он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Он |
| ога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потреб |
| ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко |
| вуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </ |
| и ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа |
| је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се св |
| аплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја с |
| l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан м |
| 18963_C2.4"> <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не б |
| .11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп |
| <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војво |
| а цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао |
| .{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лаз |
| . </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући |
| бамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка |
| {S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} У |
| ке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p> |
| ко њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> |
| ињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајд |
| /p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p |
| а свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </ |
| p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p |
| више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лаза |
| и, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, |
| у како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На ко |
| ну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо бил |
| је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко |
| оговоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватр |
| Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под имен |
| а осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, в |
| себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са сед |
| ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде |
| то, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста н |
| емо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онд |
| ар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} |
| добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Гр |
| а притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као к |
| хо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— |
| уд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати |
| ојима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! |
| али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} С |
| бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку |
| оли, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма |
| в.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p |
| етворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, си |
| еле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је |
| сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, уда |
| оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и |
| </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати! |
| } Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће |
| , ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га |
| ти мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда с |
| ...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— О |
| века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом пр |
| едне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцал |
| н, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} |
| се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби по |
| а.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l |
| и сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станко |
| у натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и |
| S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не забора |
| запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, приле |
| тога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и стар |
| рно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и |
| {S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си ради |
| очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја каж |
| сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринк |
| а је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује |
| ст.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да |
| <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и |
| притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јави |
| ш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{ |
| ије момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. < |
| осно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао |
| вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </ |
| врдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно дево |
| ем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— |
| најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја би |
| уке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: |
| му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ру |
| ну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки |
| Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! < |
| дан час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их оп |
| } Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Мла |
| жину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. < |
| вој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао ј |
| а је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{ |
| ном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам ра |
| о је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, |
| <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било |
| инко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не |
| ом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седе |
| /p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних ба |
| нку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој |
| </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солу |
| а разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не ра |
| о је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно ви |
| поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна |
| p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p |
| кав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових д |
| Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да |
| г плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никн |
| Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то каже |
| уке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је |
| па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се катка |
| није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног м |
| а. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Наг |
| то сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа |
| >— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из су |
| S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита по |
| огда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе |
| питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши с |
| ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S |
| p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p |
| и почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ни |
| а, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица |
| о кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си |
| раш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван с |
| , ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А |
| {S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже |
| ога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p |
| а како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу |
| азала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. |
| >„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих |
| ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра к |
| са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{ |
| .{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га к |
| .. — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад нијед |
| p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите |
| {S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене раду |
| се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Св |
| — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била цр |
| ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош прича |
| тави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{ |
| !...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — изм |
| еши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш.. |
| и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Го |
| <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи саве |
| та је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио |
| </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави |
| је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто ре |
| рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и д |
| Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресеч |
| ! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кућ |
| едао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! |
| S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето сконч |
| ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да |
| , Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну.. |
| ад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се о |
| а, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили |
| ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен од |
| ја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А |
| де је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху |
| е субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!. |
| андур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи ј |
| људу! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу и |
| му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p |
| </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна |
| мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. |
| паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} |
| путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно |
| о већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бе |
| Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе |
| род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово м |
| ар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам |
| е. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обо |
| </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! |
| ли; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, ре |
| дај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац |
| ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSe |
| аву. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p> |
| мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му и |
| дите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и |
| Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ож |
| ше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је ч |
| <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превоз |
| и су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... |
| </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све |
| е на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без вел |
| нам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се ис |
| е, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет дома |
| а знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!. |
| <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Б |
| </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{ |
| о сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну рук |
| танко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, |
| очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесм |
| њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!. |
| {S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, ј |
| бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p |
| > <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја м |
| ци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је |
| еговој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога |
| им ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> |
| ко толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јо |
| а опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да |
| добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Ст |
| авице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </ |
| а ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви |
| . </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само н |
| </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сет |
| зговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван ок |
| ма кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме з |
| те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S |
| . </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти није |
| хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше |
| Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он мог |
| > <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... < |
| >— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар |
| шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од |
| вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на |
| еђутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек |
| бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да |
| буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} |
| неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек |
| p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само |
| .{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао |
| ко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да |
| агледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се |
| /p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледо |
| сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, |
| Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио ш |
| куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— |
| дити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Ту |
| врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он |
| а Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S |
| н би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено |
| ено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио |
| ао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред |
| ељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рам |
| е мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружи |
| секу десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива дру |
| а се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њ |
| а посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!. |
| сли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи |
| наштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш |
| расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву обја |
| ка да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје под |
| > <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме |
| ! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела |
| <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лаза |
| војом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... < |
| S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али с |
| ог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — |
| се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од пог |
| <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од д |
| је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћ |
| , па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да |
| парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда с |
| {S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и |
| ..{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Н |
| </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! < |
| и гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p> |
| еше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне |
| > <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета за |
| — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије к |
| о јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла. |
| рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметн |
| је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали |
| а у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме п |
| шности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио д |
| Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарал |
| иче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На! |
| али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у жив |
| ити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде С |
| о погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стр |
| инило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... < |
| и против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом |
| да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Т |
| унији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи |
| што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која с |
| .{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} |
| вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћ |
| којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, а |
| И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p |
| ом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и п |
| орим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад ли |
| да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p> |
| врзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на ран |
| о се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо |
| ежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан |
| S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Ст |
| рака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Сур |
| м с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести ха |
| ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, б |
| жљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се на |
| ни. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а |
| икако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Цр |
| ом.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— |
| ати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно висок |
| он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекс |
| оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма |
| азар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао |
| моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам |
| Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо ку |
| обро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p> |
| рговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> < |
| дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. |
| оше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су ј |
| ча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја |
| га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им ни |
| да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва |
| те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и сам |
| их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљ |
| о научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И |
| етру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшил |
| Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понет |
| су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убру |
| мо пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, |
| ади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек м |
| лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лаже |
| близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве |
| /p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остав |
| колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она тво |
| атића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— В |
| би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра |
| S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили. |
| и!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас |
| еви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајт |
| еба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падн |
| изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке м |
| Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима! |
| чи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зач |
| а оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је бог |
| . </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да |
| га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен сто |
| . </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, а |
| иђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} |
| аћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </ |
| било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девој |
| чи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико |
| у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и |
| овао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бош |
| : неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што |
| врзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шт |
| Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам |
| ваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не в |
| волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом |
| ? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Же |
| ај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најб |
| дласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све |
| Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без тв |
| p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да |
| с да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен |
| ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Он |
| угог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — |
| и, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда |
| и га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио |
| , али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше |
| .{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумар |
| ат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па д |
| че!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>А |
| виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се ди |
| олеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка с |
| аве до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да г |
| се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој т |
| лујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за |
| т?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црн |
| </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од |
| е знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— К |
| <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка |
| > <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човек |
| туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од |
| {S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Ста |
| да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две кућ |
| кчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или |
| те није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> |
| . — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. |
| квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Ива |
| треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја би |
| у с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу |
| чин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </ |
| </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се по |
| едном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> < |
| ерозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли |
| и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све ов |
| н и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S |
| заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, к |
| кова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; зат |
| војке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна |
| јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунашт |
| ући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шап |
| помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле |
| .{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало |
| иркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зек |
| обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види |
| а свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако |
| и, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она |
| и међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} |
| ...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је н |
| ће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Саве |
| нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он д |
| оме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За она |
| >— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, п |
| а, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у ра |
| човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бар |
| знао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на |
| ен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која с |
| сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и тре |
| онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису мог |
| ма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја |
| ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, ил |
| њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> |
| то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} |
| } Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће |
| му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, ме |
| како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину њего |
| еде напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две с |
| а разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро |
| аш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да |
| ... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> |
| ко је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешк |
| ма прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног весело |
| еве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{ |
| лико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто |
| обом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван |
| натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице м |
| са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из о |
| у речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али |
| ато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака |
| сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Нијед |
| опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То ниј |
| Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се |
| н Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да ј |
| Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала |
| ове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. < |
| де.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађе |
| грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео |
| де му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу |
| > <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> |
| се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубок |
| и га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> |
| и. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео |
| су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у |
| им нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сје |
| е виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се наве |
| еше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} |
| мео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти |
| забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} |
| } Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, не |
| видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} |
| > <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p |
| ицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у њего |
| о моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пош |
| а? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </ |
| да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— З |
| аш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, |
| . </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} А |
| ...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш |
| </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па |
| закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оц |
| ећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева ис |
| у!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Мил |
| ушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако! |
| о? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми |
| о да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Че |
| е сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу да |
| Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар |
| Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То н |
| та Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и в |
| Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради че |
| </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> < |
| и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> |
| ли нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље |
| и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу.. |
| p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по је |
| . </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се син |
| донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће раки |
| S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како он |
| ну. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам |
| ом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Ма |
| сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> < |
| Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обр |
| !...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам в |
| рамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се |
| о плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по |
| > <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, |
| ао и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По пре |
| врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харам |
| Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{ |
| Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, |
| има...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би |
| е...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам ј |
| опама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теб |
| Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо о |
| де-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата |
| ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за |
| .{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли |
| а слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чу |
| није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свез |
| ну гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџи |
| ћа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу п |
| него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учини |
| да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побрат |
| он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим г |
| ече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио стра |
| аринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да |
| <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће |
| анко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спрема |
| ило седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву |
| Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, про |
| у дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти ја |
| а...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али |
| ом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? |
| рао? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... |
| Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре |
| е само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем све |
| д.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а о |
| ода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе у |
| ве његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Т |
| се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и |
| и сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— |
| ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога тра |
| г, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо |
| , понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њих |
| и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. |
| ника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче |
| а га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ |
| астаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> |
| p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове |
| овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и |
| Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам |
| лиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Стан |
| о иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. < |
| раним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p> |
| и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ |
| амару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... |
| — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није |
| н се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ет |
| је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико |
| мо како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... в |
| волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И верова |
| S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са че |
| ди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до т |
| и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети как |
| у како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава.. |
| ушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кро |
| ице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, |
| аву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </ |
| .{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је пр |
| помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p |
| илост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да |
| овек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш |
| ожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све |
| . </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата вин |
| цу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим |
| наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже гла |
| очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: |
| се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p |
| ала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад |
| S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, з |
| о њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после |
| p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо |
| ћу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у н |
| ивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук че |
| та не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука |
| чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена |
| омаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, |
| або!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не |
| у.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, |
| јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!... |
| > <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзанов |
| дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећ |
| ...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... < |
| ему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућ |
| } Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p> |
| осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. < |
| му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упит |
| ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре... |
| изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? < |
| моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда |
| Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и оп |
| онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали |
| <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он |
| ао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали он |
| нко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S |
| <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да |
| Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова на |
| ница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; с |
| рно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За |
| вор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у |
| ако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се |
| жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли |
| тап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... |
| Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гле |
| Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап |
| ...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час |
| {S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како |
| >— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешин |
| .{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја |
| ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о |
| каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно |
| </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја |
| е; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи. |
| ну Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— |
| ти оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог |
| ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица с |
| ио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јек |
| и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!. |
| Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— |
| м!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ј |
| и попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и |
| ти да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S |
| ни су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчи |
| е осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарну |
| Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити |
| друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти |
| ова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и |
| ар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па с |
| едва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!.. |
| p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега ут |
| шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, |
| Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о п |
| p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог ваја |
| је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? |
| S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољ |
| у.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S |
| етничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је |
| собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, ш |
| <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је |
| лади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учи |
| и јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа |
| у...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Запл |
| хвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прст |
| лону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну |
| га је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} |
| . </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да ко |
| о кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може.. |
| његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дре |
| равим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смла |
| погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно см |
| да потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других ша |
| би и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег |
| е Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он ст |
| ва.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао |
| а, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи |
| н се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједит |
| Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише |
| велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, о |
| у се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из рук |
| упић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му |
| оге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" |
| имају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај |
| аго. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих |
| </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Доб |
| се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све бл |
| бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате |
| /p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао |
| едва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео |
| певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— |
| да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га |
| S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми каж |
| чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „з |
| о што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја |
| </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно |
| лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође н |
| ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!.. |
| ти него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Он |
| к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од не |
| ца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} |
| ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, |
| робљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у м |
| ао у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и љу |
| само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је |
| </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, |
| али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле |
| да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и |
| ији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њи |
| тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање |
| , тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лиц |
| >— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено |
| осиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почн |
| ђе па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица с |
| жња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право |
| на зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... |
| ад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} |
| а. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из |
| земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? |
| са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће п |
| Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као сне |
| е би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак к |
| еговој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева |
| тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као |
| ко планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{ |
| једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А |
| нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{ |
| а ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети неш |
| а-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} |
| ...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела |
| ћани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га при |
| рихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Ма |
| евић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— К |
| беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како |
| таници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису |
| </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренут |
| На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви |
| {S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пу |
| е мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да м |
| S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне рук |
| зидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је к |
| ме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и |
| се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пре |
| Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет пом |
| ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... |
| Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>М |
| .{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде |
| ебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај |
| а.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукал |
| на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: < |
| не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ћ |
| их једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаш |
| у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћај |
| >Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек |
| једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, |
| Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког |
| е себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две м |
| а!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов баб |
| припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи |
| и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!. |
| ојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> < |
| Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} П |
| прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуниц |
| судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, а |
| тио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је да |
| ах је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кора |
| а зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „ |
| само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш |
| м и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} |
| о као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S |
| он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је |
| м већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође д |
| у!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како з |
| Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће |
| p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се о |
| ви се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује |
| тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узв |
| и смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лаз |
| еси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p |
| И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци вод |
| горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена |
| е — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p |
| ша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише |
| е има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли |
| у, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а т |
| е по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи |
| тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да извр |
| одрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прст |
| ...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али |
| вљати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> |
| ору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву. |
| аиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Ту |
| скварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... |
| ну се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} |
| це заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то |
| , онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он ув |
| јеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми |
| е: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада! |
| </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} |
| надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знал |
| да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селакови |
| авом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... |
| оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би |
| е душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки д |
| нагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, |
| другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког ра |
| овараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само р |
| шао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} |
| можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!.. |
| му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко мах |
| /p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја вол |
| о седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одма |
| хо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> |
| жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је |
| ајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, приву |
| љка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} |
| видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — ре |
| ну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, се |
| њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </ |
| повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој |
| е Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажел |
| !{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не с |
| ћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к |
| ш казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако план |
| иде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене |
| о да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одре |
| и и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разго |
| их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, ва |
| па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи |
| а, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одв |
| Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Суле |
| је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је |
| е у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја |
| .{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се п |
| само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се те |
| кла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} |
| задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Сто |
| } Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху прит |
| ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шт |
| <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми рец |
| руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила.. |
| де на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p |
| харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се п |
| Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} |
| оће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — |
| а, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остав |
| сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука па |
| в, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне ду |
| >— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћ |
| и, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Зн |
| тало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Н |
| нај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирн |
| и? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт.. |
| } Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на |
| о пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже |
| да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у |
| грешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он м |
| >— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја |
| бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све дру |
| Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по |
| о што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мор |
| ова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може |
| слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се |
| ам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али |
| е шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не прого |
| у то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... |
| али.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S |
| > <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{ |
| лико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом чов |
| м!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, |
| ва Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} А |
| е човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не с |
| ва нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: |
| а!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готов |
| јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву |
| бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, ко |
| њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас |
| је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ва |
| рску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Сме |
| млави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он не |
| екле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — |
| езана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну |
| ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се у |
| жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у |
| вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни |
| .{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: с |
| и; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића |
| {S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p |
| вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном |
| и, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући |
| се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе |
| {S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> |
| его Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ћ |
| рче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Ал |
| њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{ |
| ћу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушк |
| и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Ду |
| ну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапу |
| реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулу |
| . ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} |
| му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам н |
| аш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих д |
| ста скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, |
| !... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек |
| румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао |
| гурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жаго |
| подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А |
| стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и |
| , а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он |
| ражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа |
| његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му |
| е миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја |
| тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну н |
| тпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом.. |
| — Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ |
| о неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под |
| да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледа |
| ли цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се с |
| па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно |
| ма узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за ми |
| собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови |
| ла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија |
| е-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> |
| ни мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p |
| <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се див |
| над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да |
| вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Бољ |
| ије измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гу |
| а разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> |
| у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме и |
| ак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: |
| стројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано н |
| мо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, так |
| гох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како |
| {S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— |
| } Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је |
| ласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Ст |
| ако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збего |
| блацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти |
| дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вр |
| у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мех |
| прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се по |
| .{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> < |
| у се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној |
| <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Исп |
| S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, до |
| ао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га о |
| аг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... |
| , што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка ми |
| ко и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до |
| својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубин |
| Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је |
| роштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p> |
| огу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окући |
| му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот.. |
| че Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га |
| ..{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алекс |
| је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Ни |
| {S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И стари |
| о вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лаз |
| ија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима заг |
| Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују |
| S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува свој |
| ад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!.. |
| у, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни |
| укавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстим |
| .. </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љуб |
| </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и ре |
| може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то ост |
| Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли |
| е појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не |
| на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, |
| Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе |
| имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} |
| укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећ |
| те наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да |
| ића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. |
| Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} |
| ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се |
| рост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове ст |
| <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, ме |
| емо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} |
| тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан |
| а...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си пошт |
| ане! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је стра |
| Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је |
| вори му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} О |
| е што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Т |
| родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{ |
| м мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не б |
| хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта. |
| Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... |
| добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p> |
| хнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало |
| лече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— |
| и кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? |
| славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презив |
| Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до |
| — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> |
| у. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљ |
| чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је |
| <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Ма |
| Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год |
| ланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> |
| стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Ст |
| нџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним |
| а иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одгово |
| неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана к |
| и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и |
| ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један |
| акнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пит |
| ћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Ал |
| > <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад |
| >— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у т |
| рка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не |
| Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчин |
| сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} |
| е шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то |
| оли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и |
| трави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа |
| Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена |
| би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не би |
| врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као |
| овести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким стра |
| ако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадан |
| .. </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила |
| о се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда |
| окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— А |
| ај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> < |
| олу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у нај |
| се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Ал |
| Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и н |
| е окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много пр |
| рашно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не |
| са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та јо |
| гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што |
| ридржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и |
| танко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Цр |
| <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? |
| редао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равни |
| а јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву с |
| иђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чује |
| .. </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забр |
| е се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јо |
| ица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослов |
| не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црн |
| Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни ј |
| уче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац |
| диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} |
| пет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. < |
| ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као шт |
| аш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне |
| и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у не |
| вадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и |
| , али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лаз |
| главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзано |
| м тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она ниј |
| ко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподе |
| /p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Тур |
| и оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су |
| р нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, уз |
| нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка |
| ам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Ј |
| и су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S |
| им Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се |
| /p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде в |
| p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложит |
| кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, н |
| леле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико к |
| мена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се мо |
| трчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p |
| . иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да п |
| голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи... |
| .{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му |
| ине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, |
| и Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрл |
| ашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао |
| ... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси уби |
| </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обој |
| p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајд |
| д нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о |
| Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... |
| качи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — |
| е у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, поте |
| а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и |
| . </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело |
| м у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се |
| } Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га г |
| е ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога |
| ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше н |
| <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станк |
| ична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као |
| за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништ |
| лила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!.. |
| мунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — ре |
| , али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; мо |
| — То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и |
| преже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страш |
| ажу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p> |
| а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни м |
| гао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јели |
| ао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили с |
| {S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега по |
| проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите ме |
| ча приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и ње |
| ече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, чове |
| је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турч |
| нови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што |
| е јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака че |
| ик корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: |
| иљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки кора |
| је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p |
| анко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; С |
| им гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао о |
| у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад м |
| е говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </ |
| по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој п |
| свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разго |
| {S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зе |
| што гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{ |
| кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сам |
| арице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чел |
| краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидише |
| Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадиј |
| гу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па с |
| о на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone |
| ним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није њего |
| ше „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правил |
| црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је |
| еше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громови |
| острешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састад |
| >Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> < |
| а је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... < |
| румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрет |
| ши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S |
| <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали ш |
| /p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је |
| ма...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — р |
| , па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не п |
| тишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, ал |
| о суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим |
| ..{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим |
| врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам тр |
| </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се бе |
| екадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, |
| Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да пад |
| , ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком. |
| јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у |
| и аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Но |
| озлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да |
| тимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: |
| p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то је |
| Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече д |
| патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на ш |
| му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махо |
| За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад |
| дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица |
| </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка |
| ...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за |
| е ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју дес |
| так овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{ |
| ли се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> |
| е чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа уст |
| </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улаг |
| превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p |
| ице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и |
| ене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| .. </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p> |
| <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} |
| а се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога ш |
| пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он |
| да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, |
| <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косо |
| о паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” |
| а проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се п |
| Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p> |
| За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедо |
| не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врх |
| а силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му |
| Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не з |
| } Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, |
| розничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше и |
| Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... |
| е једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} |
| вори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победила |
| хове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — ве |
| аред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{ |
| p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа |
| е лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је њего |
| ојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврз |
| у.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно м |
| видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Гла |
| оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари р |
| беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепа |
| Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} |
| сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко |
| пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, |
| донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p> |
| а ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?.. |
| ело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач за |
| имо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунац |
| Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако ис |
| у Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко |
| о лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко ди |
| p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави буси |
| су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мал |
| ом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица поста |
| ху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербе |
| вица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче |
| .. сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не ум |
| аш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!... |
| ” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мо |
| се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни |
| ion" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S |
| меје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао св |
| ати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и скло |
| се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Не |
| о зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. < |
| ови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их н |
| S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, |
| лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести |
| сли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био |
| /p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочек |
| у се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој сна |
| .{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p |
| S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поноси |
| то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Н |
| но грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница |
| па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p |
| више јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совр |
| ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Нај |
| станици их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за |
| као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је пре |
| Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— |
| ва дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом ниј |
| у. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па р |
| } Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полиш |
| убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! |
| оседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет го |
| д види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана. |
| твори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турски |
| ра, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелиц |
| ксу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где |
| оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто |
| лотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му н |
| .{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као |
| Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице де |
| о...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне с |
| p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{ |
| је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </ |
| слим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли |
| окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија |
| еле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухват |
| /p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледа |
| И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се |
| стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па по |
| че коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или б |
| што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају ник |
| ене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око се |
| е: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. |
| ни му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сур |
| а загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гл |
| шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и З |
| а!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару |
| а прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијају |
| а буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану не |
| ...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку с |
| али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза ле |
| свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, |
| треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да |
| ивеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> |
| >— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци |
| {S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту |
| де њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кану |
| е бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> |
| ушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око |
| о за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутк |
| страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша п |
| којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нис |
| , да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Ст |
| о настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кме |
| се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, виде |
| радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био |
| Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и ве |
| инка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај |
| И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стр |
| чвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук |
| спрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— К |
| кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код |
| д њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се |
| аћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речит |
| молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се |
| хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја м |
| нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја |
| е да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је |
| о, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, м |
| ао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у |
| тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </ |
| то као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вр |
| се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га пр |
| ра се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. |
| у на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> < |
| ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао |
| } Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао ч |
| !...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. |
| га до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, г |
| ву... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S |
| ри и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div |
| з турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови ст |
| ја у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} |
| — Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати |
| <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх.. |
| иш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S |
| а не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети |
| p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до |
| прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војвод |
| стак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да |
| </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> |
| . </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни м |
| аједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} |
| ми над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, |
| а није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се д |
| ...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу |
| јом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка |
| сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Д |
| рлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свак |
| S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја ид |
| у ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро |
| </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи б |
| двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било |
| најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, неће |
| лекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!... |
| ...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о |
| <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше |
| S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одго |
| оте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S |
| а.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једи |
| Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгин |
| {S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> |
| ном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити |
| ричу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још |
| жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није |
| на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пу |
| беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. |
| о благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лаз |
| !... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није |
| та на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних |
| м. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их д |
| син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се |
| су. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и х |
| е лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} |
| p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све |
| а састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали стр |
| рчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> |
| чи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаш |
| г Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитар |
| > <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и с |
| о! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнут |
| S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је о |
| } Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p |
| те, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Кру |
| знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Т |
| атило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а |
| х задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” |
| да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислим |
| што је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — реч |
| па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи |
| у очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </ |
| је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!... |
| овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниј |
| оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави д |
| е сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људим |
| ад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку |
| питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви м |
| Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— |
| а, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи г |
| а, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беш |
| вима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све. |
| и живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити |
| те леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад ј |
| р!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу |
| га хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па при |
| е, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S |
| метан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али м |
| стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ј |
| тави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има. |
| {S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога |
| .{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим крово |
| ?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу леж |
| де ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још ви |
| је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекл |
| робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зел |
| и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p |
| ђао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десн |
| ица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — |
| ер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, т |
| <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, уж |
| .{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> |
| .{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Зав |
| а... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи. |
| ивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} К |
| стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји |
| е оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џин |
| рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом |
| } То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, |
| авље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и |
| рушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег |
| како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и друг |
| па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, |
| се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И д |
| лижи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Ј |
| — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!. |
| јавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помол |
| ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone |
| ислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Ма |
| еш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно |
| иђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија при |
| о беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. |
| година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром |
| у.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освану |
| Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад |
| ко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена |
| p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јо |
| јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слуш |
| кивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> |
| же руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, |
| </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. < |
| њеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Ти |
| меш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! |
| му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао |
| опаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на до |
| </p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовал |
| Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> < |
| рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишл |
| /p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесе |
| ово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врат |
| не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе д |
| лексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти |
| — Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... |
| аповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Д |
| арам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде те |
| ше и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што ј |
| <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости |
| рчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, |
| !...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </ |
| смо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, д |
| {S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се |
| , живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умиј |
| у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... < |
| шапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледах |
| у у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну г |
| свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободн |
| д’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— |
| ас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </ |
| тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је с |
| беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Ј |
| струја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра јед |
| девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва |
| ујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш |
| помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгу |
| >И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе с |
| га с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Де |
| је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно п |
| . </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „ |
| себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава ти |
| другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће глед |
| аше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма |
| у огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> < |
| еста иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ће |
| чна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци |
| ...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре изм |
| се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба.. |
| е, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p |
| н дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене |
| А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!... |
| му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а забора |
| врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </ |
| врзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као д |
| рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху н |
| навао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је с |
| .{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, |
| баци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </ |
| му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа |
| > <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати |
| шом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао как |
| разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби |
| илне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да г |
| асапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао |
| ј јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укоч |
| .. </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш |
| .{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} |
| о прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ов |
| еда Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је |
| о моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... |
| н не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се к |
| опио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у трен |
| ао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни см |
| ини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова ка |
| лу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Је |
| .. све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију |
| га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече |
| ...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га |
| де речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо д |
| сићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дри |
| p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва |
| и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро. |
| Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти п |
| скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га о |
| јала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{ |
| стави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p |
| у ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало |
| је он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није |
| мица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала. |
| би љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук р |
| Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </ |
| своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо |
| ш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, |
| га ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> < |
| черати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тр |
| му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Л |
| му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре |
| ше Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина |
| у чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Пош |
| име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: < |
| ...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мал |
| грли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине |
| ните, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа с |
| Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече |
| ешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз |
| ило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} |
| ни много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега к |
| воје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{ |
| , него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, вид |
| лаве чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још ду |
| а него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје п |
| амеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као п |
| нима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и |
| сртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И |
| е врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно в |
| {S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слу |
| ја.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке к |
| е усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он |
| се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. < |
| ао на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срд |
| им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која |
| стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева |
| и...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га во |
| p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узима |
| ицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута н |
| земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је суз |
| ла очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја са |
| А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши |
| стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> |
| страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шап |
| ити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово п |
| је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам и |
| т обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је |
| питрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче |
| ворио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p |
| колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... < |
| мате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} С |
| ругој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из З |
| ј кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Ни |
| ише не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту ј |
| апетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом С |
| очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону |
| . </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапу |
| кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка |
| амим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Го |
| да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дун |
| апи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не м |
| плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га |
| рст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глав |
| им врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази |
| било! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Завр |
| етитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!. |
| ли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђ |
| ери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да |
| Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. |
| зничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чу |
| </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова с |
| код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори |
| .{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! |
| њу срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турс |
| ац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} З |
| p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И |
| кну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело А |
| у па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се |
| колико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож |
| . </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, ус |
| ра... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. |
| хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>З |
| неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творч |
| цу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше ка |
| крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! |
| мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио |
| и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; |
| <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведн |
| дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p |
| агрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом д |
| лико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S |
| /p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаш |
| вала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици |
| т-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече п |
| је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо о |
| .{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези |
| , па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Хар |
| ви и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси суз |
| </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, си |
| сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!... |
| ла ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу |
| да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме д |
| у! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> |
| у заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> < |
| есма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми |
| заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко н |
| на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија |
| <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни |
| .. </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања р |
| оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади зла |
| S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде |
| , цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, |
| сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} А |
| једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном |
| Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он |
| оше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у ниша |
| ђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупи |
| а.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро ј |
| рада. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва |
| .{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу з |
| е договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S |
| 1. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђо |
| лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак. |
| , о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из |
| му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш |
| ли шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић |
| куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ |
| ијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно |
| е добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У т |
| Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се гр |
| <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit |
| је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове посл |
| Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти де |
| у!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све |
| тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} |
| <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ј |
| па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница с |
| ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. |
| уши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве ка |
| } Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки т |
| p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — наста |
| из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, |
| ну.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дри |
| и дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели К |
| } Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, |
| да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелаз |
| е се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувај |
| </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво д |
| </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Р |
| те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Ал |
| к почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упит |
| " xml:id="SRP18963_C2.5"> <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикри |
| ину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само |
| иста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи др |
| иседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворов |
| /p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Ал |
| ну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Он |
| Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поно |
| ти окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Д |
| главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од |
| е. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. |
| > <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јо |
| у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... |
| е!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погле |
| рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти |
| Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће п |
| ана.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лил |
| а? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то љу |
| — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој по |
| м, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејма |
| д ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп |
| — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљани |
| иљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом. |
| уда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, |
| и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> < |
| и...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да |
| /p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како |
| , а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много |
| дима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да |
| и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турч |
| ?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао |
| <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало кр |
| гић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, и |
| и.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— |
| којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је |
| Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али М |
| ринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он |
| ру, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита |
| у... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се по |
| месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Ту |
| би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он о |
| они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! |
| p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче |
| Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? < |
| га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> |
| беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... |
| ..{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи к |
| е како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела шт |
| Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу д |
| да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам |
| а овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} |
| о је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили ок |
| пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће до |
| , нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али б |
| наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, он |
| у капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим |
| преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича |
| вуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изна |
| м ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана |
| ад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана св |
| p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две с |
| род... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна с |
| оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом |
| а сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p |
| <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту ке |
| е не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Ј |
| чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, п |
| ив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној |
| ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира |
| а у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али |
| > <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p |
| да... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p |
| кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, |
| е потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео... |
| немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!... |
| приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу |
| н је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Мари |
| екоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> |
| ема Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо |
| није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ве |
| {S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се ок |
| о је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка с |
| а побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, до |
| > <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по сви |
| К </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула ј |
| ко глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их нате |
| и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наје |
| нда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека н |
| како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p> |
| му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на к |
| едаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе |
| о ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; сл |
| ани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и ј |
| е? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А пом |
| p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разг |
| </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана о |
| /p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и |
| се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју |
| >Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сам |
| > <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се д |
| о облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло |
| p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Ст |
| као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до к |
| тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћ |
| {S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... |
| >14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући ба |
| 18963_C3.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њ |
| ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу ко |
| ше се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху нека |
| ону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху не |
| своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} |
| то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четир |
| <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право вел |
| твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} |
| под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше л |
| ико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједар |
| ad>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облац |
| е могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га углед |
| тру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, |
| иси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад |
| свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> < |
| Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он ск |
| анковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се на |
| е харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она тр |
| нко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се на |
| реп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} К |
| о.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p |
| душко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> < |
| књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓вал |
| мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући. |
| шман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— |
| а.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од |
| и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједа |
| ви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око г |
| ијатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велик |
| ка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... < |
| S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис |
| ... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је л |
| је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није м |
| ан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S |
| .{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јов |
| > <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се н |
| /p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!.. |
| и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта |
| врзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латков |
| и моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод |
| стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Но |
| е Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску т |
| , па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — ре |
| {S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја освети |
| Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> < |
| <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а св |
| из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је би |
| ша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и так |
| ? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети п |
| S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко |
| у у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору. |
| ијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поре |
| му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред |
| ре, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он |
| ам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећн |
| ој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} |
| p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи м |
| диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, з |
| живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... |
| лош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што р |
| остима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево ов |
| ао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p> |
| рете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те |
| нда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— |
| авим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо мој |
| > <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је бил |
| >И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко дла |
| ље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те мо |
| траха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Ла |
| Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p> |
| ан човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жур |
| <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главо |
| ко беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> |
| !...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би р |
| ... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{ |
| не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар |
| у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. < |
| ја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као |
| буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самр |
| пињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који |
| н јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, о |
| тра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, р |
| пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше с |
| од небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: < |
| ван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест |
| у па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође |
| {S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Св |
| у. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p |
| о да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека ха |
| ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа он |
| едим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> |
| рата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутр |
| >Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type= |
| ловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару сво |
| га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба.. |
| } Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја |
| еданпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А |
| Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} |
| оле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринков |
| S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко к |
| на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно |
| у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао з |
| еверозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То |
| ните!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа |
| јац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас п |
| то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} |
| </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао |
| мо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу ре |
| а да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина |
| ..{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? < |
| преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам сва |
| вор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе п |
| рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове |
| </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... |
| . </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо з |
| у, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе |
| ата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао |
| одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он |
| <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше дале |
| </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А шт |
| .. знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> |
| лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли |
| > <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љута |
| уком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кме |
| ко је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога с |
| > <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем д |
| </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> |
| пу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, |
| оговоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настав |
| изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </ |
| данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки |
| је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— |
| разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било он |
| је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p |
| ле дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, |
| слио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој к |
| зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа шта |
| ан. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега гр |
| к не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега.. |
| > <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосм |
| се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет |
| — И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка |
| на кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!.. |
| сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> |
| /p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> < |
| попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допал |
| оше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет |
| за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад у |
| . — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљани |
| радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>К |
| а дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је |
| . </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Са |
| арао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А |
| ред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли |
| ово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми |
| </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад в |
| вих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде |
| То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он |
| > <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуца |
| p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који гр |
| ш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p> |
| ..{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, И |
| ко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, ви |
| а, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Ста |
| У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа оп |
| xml:id="SRP18963_C2.14"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се п |
| пет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S |
| а ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да |
| му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? < |
| не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </ |
| > <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти к |
| а, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — |
| се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако |
| ала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста |
| е могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам г |
| ки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је |
| а трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног. |
| ије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисл |
| Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још споко |
| севапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. |
| — Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она |
| ли се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро п |
| _C2.14"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер |
| ло? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у |
| , заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: |
| да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!.. |
| S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ сам |
| игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било |
| нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по наро |
| о. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> < |
| ... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ива |
| попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци њ |
| ла је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари с |
| у пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давн |
| аљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је |
| ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару досе |
| ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се да |
| убини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> |
| S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сл |
| {S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одв |
| он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!. |
| ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме |
| ерио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> |
| поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после |
| к се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах ди |
| ега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, |
| е запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова |
| кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме им |
| е га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда б |
| окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p |
| је раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, |
| ћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изб |
| ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Св |
| истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S |
| Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван М |
| мет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте |
| но суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеж |
| одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се заглед |
| старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. |
| уге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алекси |
| рост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме из |
| а Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, |
| Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да |
| ер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кме |
| и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрем |
| ека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога матор |
| е мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто ми |
| оша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} |
| елачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година |
| ено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе |
| ио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Ма |
| виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и |
| <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Вра |
| е закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у |
| Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Ту |
| крао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зов |
| непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је м |
| </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да |
| наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да |
| него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мисл |
| се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, |
| човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то мог |
| иш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, дост |
| Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса вик |
| еку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим посл |
| звати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини с |
| дио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} |
| д огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </ |
| магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да д |
| а ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну |
| {S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред |
| олико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га |
| хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на |
| аког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се ни |
| ису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа |
| а не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, |
| едар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекс |
| па скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{ |
| еник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар је |
| ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита по |
| а кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не |
| смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> |
| Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле |
| се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га пр |
| еш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађ |
| ајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!. |
| ече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — реч |
| та добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема |
| нушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па |
| с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заг |
| еди перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише |
| већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој па |
| Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћута |
| </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти |
| иком ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твој |
| — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега жи |
| о турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући |
| че поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тр |
| ваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни |
| га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> |
| зио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад са |
| ичао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није им |
| . </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазар |
| имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам је |
| танка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна |
| а се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после бо |
| подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече |
| Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, |
| храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> |
| к и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!. |
| о чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!... |
| ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збрат |
| бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на |
| .{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја |
| </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омрш |
| туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живет |
| нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држе |
| <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни |
| p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!. |
| а мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Круш |
| д радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају |
| ада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p> |
| Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа р |
| танко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} |
| а посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мра |
| анца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, н |
| ин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар ост |
| Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — реч |
| има — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам постав |
| ...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} П |
| еди им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тада |
| гићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја са |
| </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </ |
| су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чуп |
| јући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!.. |
| има видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, к |
| ! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем л |
| </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је с |
| <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако |
| и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи о |
| идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео с |
| о!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити д |
| Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А за |
| е. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је о |
| рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— |
| да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, др |
| p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која м |
| } Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар |
| Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније! |
| је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одуше |
| опаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакл |
| . </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече М |
| ше сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клањ |
| барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> |
| о се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни |
| м преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га у |
| ити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети |
| Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{ |
| Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лаже |
| еш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти |
| анас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— |
| p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Круш |
| е, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а |
| едну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> < |
| {S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{ |
| ита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече |
| а су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљ |
| Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што ј |
| то ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама |
| Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S |
| вима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и |
| ка... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?.. |
| Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, |
| икну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја |
| рибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац |
| ам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— |
| воја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је б |
| ва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нем |
| , шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији |
| -Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је |
| и растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. |
| вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло м |
| погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је |
| рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме |
| ас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> |
| она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} М |
| се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата |
| јата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не |
| једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!. |
| рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спус |
| али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим |
| ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и мо |
| воју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми ј |
| ш смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по |
| чима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — |
| > <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо |
| ишта не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p> |
| >— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p> |
| S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га |
| епасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> |
| рукчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је |
| > <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Тур |
| о је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стој |
| етко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала |
| плетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} И |
| емо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. < |
| о.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не в |
| имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристај |
| у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „ |
| <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца доб |
| > <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи |
| жност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли с |
| је то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Поп |
| е да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може |
| Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков |
| лице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да с |
| /p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!.. |
| ...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је |
| } Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; |
| о туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да са |
| ини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не |
| p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех |
| олетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: |
| и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног |
| ају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За т |
| Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} |
| — Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко |
| бра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путе |
| ад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је |
| тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано |
| /p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину |
| седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — по |
| ина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и |
| Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари. |
| p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?. |
| Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја |
| неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни п |
| рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?. |
| колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потвр |
| прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копа |
| Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, |
| азана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат |
| чурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка г |
| осе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе н |
| с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао |
| да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У за |
| не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </ |
| , па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљуну |
| p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. |
| готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде. |
| ашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњи |
| питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало |
| етићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми мо |
| тужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ј |
| ан опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, |
| . </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се |
| е одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} |
| о од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, бра |
| те својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети |
| су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће |
| м лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?.. |
| а правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако |
| 9"> <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако ду |
| у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку |
| свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, |
| за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чуд |
| кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чу |
| омаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а насе |
| слањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Нас |
| а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских |
| <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </ |
| >— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> |
| де шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... < |
| екао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И |
| а очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у л |
| утељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе |
| ас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— |
| Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S |
| , болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде |
| их и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!. |
| > <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{ |
| и помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Стан |
| и. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!.. |
| братиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слуша |
| е си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ |
| ним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> |
| пут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Зав |
| /p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. |
| ве живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није и |
| ича, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </ |
| дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником |
| де, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то бех |
| нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све |
| ...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чи |
| утих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џеб |
| рада? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p |
| </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се |
| ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} |
| ш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p |
| .{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене р |
| оглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само |
| . </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја |
| пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево |
| право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{ |
| > <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> < |
| си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђа |
| ... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше и |
| мо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!.. |
| што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{ |
| не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја в |
| аду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син |
| ле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S |
| главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који |
| је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душман |
| вала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа М |
| } По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами |
| кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— |
| есови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога в |
| идиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду |
| е речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> < |
| е, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разглед |
| ироде пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љ |
| д неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S |
| — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га |
| понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је бли |
| Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео н |
| људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике р |
| рчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин б |
| н.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван наз |
| ... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> < |
| , јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да н |
| братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха... |
| S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — |
| на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све ш |
| о? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је и |
| То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема |
| ита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се |
| леже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сас |
| т је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа ви |
| страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они б |
| огом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Де |
| . </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. |
| на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> |
| о и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га п |
| а и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!.. |
| аном га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га |
| а.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међут |
| већој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа св |
| ача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, |
| етва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала |
| двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару с |
| Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете л |
| ..{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} |
| ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је |
| де Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко о |
| смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црно |
| > <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p |
| сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има чо |
| има преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, н |
| ости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, са |
| .{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад.. |
| .{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нек |
| ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па |
| болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! |
| /p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати |
| — У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p |
| орачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница пос |
| туру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу |
| ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и мога |
| урчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је |
| Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> < |
| уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху |
| на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси |
| ривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зо |
| <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Му |
| <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом нап |
| Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се је |
| оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала. |
| уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху б |
| сано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и н |
| како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да м |
| тњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо |
| размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав су |
| Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница |
| она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> < |
| мо слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање |
| >Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p |
| о ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо бил |
| аме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад |
| у некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим ж |
| а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... п |
| влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и |
| ти, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> |
| и разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка |
| У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> |
| ар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби |
| ем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи |
| ече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да |
| ио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчин |
| има његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жуд |
| дојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је |
| апевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније сино |
| сино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не мо |
| олетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишин |
| исто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан |
| у се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке |
| градски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су |
| . </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>С |
| .. у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одск |
| </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија се |
| >Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи г |
| S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не |
| к му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? |
| даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слуш |
| } Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздр |
| ом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулин |
| а га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За трен |
| олази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити |
| S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. |
| е букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта је |
| крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне о |
| А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије пр |
| своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} |
| а је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је н |
| распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </ |
| да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше гро |
| к ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. |
| је чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </ |
| ог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честит |
| ју страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> < |
| доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — |
| м још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Д |
| је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није позна |
| ај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Ла |
| играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и |
| а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Ту |
| њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јели |
| у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколил |
| , хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд |
| паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а ов |
| ебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио пр |
| и народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стал |
| уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шт |
| о слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао ј |
| ла Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васион |
| тиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје р |
| p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— И |
| ив њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, умор |
| сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Сав |
| } Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну |
| рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина |
| али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе |
| славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, |
| тити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — ре |
| не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Ст |
| ожју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и у |
| сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер |
| } Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, |
| а војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те |
| апевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кро |
| .{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дру |
| погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог п |
| . </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; сув |
| а кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p> |
| о — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </di |
| Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, |
| p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу к |
| је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци |
| е жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, н |
| рашним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стоји |
| опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али г |
| Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у с |
| е било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногам |
| редује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... < |
| ша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поч |
| ише притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда н |
| дећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не д |
| устиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога пот |
| им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишл |
| одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му |
| ну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауста |
| туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га ј |
| свим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино |
| S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окора |
| ђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати |
| ко дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали |
| м субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни с |
| ...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаш |
| али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p |
| приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </ |
| Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива р |
| устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како д |
| анко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете |
| ц?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> < |
| а, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Ц |
| ужини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку |
| одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!... |
| гало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p |
| н!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, он |
| у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Н |
| влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка. |
| . </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type=" |
| стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их |
| аје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који |
| . </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека |
| о причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро к |
| {S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људ |
| се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закамени |
| ц, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Б |
| бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> < |
| н је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — у |
| си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам ве |
| S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Прв |
| } Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га В |
| тра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад |
| и Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— |
| те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Л |
| ка месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе. |
| цао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p> |
| т. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја с |
| меде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да го |
| запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама |
| га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, а |
| е би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним |
| м ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих д |
| Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не може |
| Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не |
| и на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p |
| кетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али с |
| } И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Ста |
| Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на д |
| најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим м |
| говор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало |
| ио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, |
| небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p |
| А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како па |
| ао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра б |
| насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он по |
| а наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде |
| да загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега |
| ра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: |
| превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: |
| бљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим |
| ебу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лага |
| Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од тв |
| варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима). |
| ајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатага |
| га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, нег |
| е попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p> |
| } Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића |
| Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги! |
| ет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица |
| ш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком |
| лећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је гл |
| е одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе он |
| неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему д |
| о: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наш |
| а, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, по |
| усала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Стан |
| </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окураж |
| Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p |
| Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти |
| ао и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја |
| а га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>А |
| лекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш т |
| уменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с д |
| у прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе пр |
| ре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредова |
| ека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, |
| љи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} |
| S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, не |
| осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде |
| а...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче |
| вај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се |
| кога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, к |
| близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{ |
| лу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? |
| е?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људм |
| за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек ст |
| Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је м |
| ли...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их |
| ка нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело о |
| нали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и. |
| ци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави |
| ћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> |
| плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се |
| гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима |
| само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њ |
| Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао |
| </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити |
| и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му |
| олике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, |
| ти сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p |
| говора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </ |
| мо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зат |
| а лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не и |
| аш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матор |
| нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису н |
| аше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше |
| а и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он |
| један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од сво |
| ајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док |
| ване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам ко |
| ева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Зна |
| да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет |
| ection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска |
| рбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, |
| првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да |
| ... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али |
| војом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје |
| ице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као |
| уж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да с |
| их и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p |
| .{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко ка |
| д не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж |
| случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведо |
| Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он |
| } Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајк |
| обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се о |
| ао град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвова |
| а.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кме |
| ј кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би |
| о сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило |
| с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж за |
| еме је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </ |
| о разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је |
| > <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дош |
| по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на |
| <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео М |
| си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} |
| му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена |
| а Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се од |
| <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> < |
| е човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па |
| овори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, во |
| е, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му |
| ...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у н |
| о.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његов |
| м са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за њ |
| {S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, |
| ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв |
| !...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разл |
| ека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и п |
| } Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права ј |
| било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} С |
| дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p> |
| Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се |
| покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p> |
| тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти |
| .{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји! |
| с од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из |
| ега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе тво |
| и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв с |
| .{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај |
| и појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, ал |
| ељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала |
| едњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео |
| /p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла др |
| /p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много прича |
| p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! |
| p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам |
| илошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетит |
| p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Отк |
| .{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је в |
| а он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га |
| како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{ |
| </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... < |
| Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом најве |
| >Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на те |
| тово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} |
| Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, г |
| <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрст |
| а га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да с |
| атњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог ра |
| о!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима |
| </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постаја |
| и у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Тур |
| заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</ |
| {S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље |
| косивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили о |
| } Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из |
| ли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као |
| м — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало |
| скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очи |
| т јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Ал |
| ни, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници б |
| решинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну |
| т. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ |
| еше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са др |
| .{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... |
| у да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти |
| очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, |
| ?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је тво |
| шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући и |
| оме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - |
| се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљ |
| главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не мож |
| аћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, п |
| нез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а |
| рина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана |
| е...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није |
| <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њ |
| . </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти по |
| /p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те с |
| и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар н |
| ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, |
| Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S |
| беног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то и |
| омова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освој |
| рише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и К |
| к потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није м |
| отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Зал |
| самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко |
| тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја |
| ао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{ |
| ости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио о |
| Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapt |
| о су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сен |
| хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да |
| ицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва н |
| а тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радос |
| ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, |
| се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} З |
| чи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Ј |
| и по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам |
| тима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па ј |
| а, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњ |
| ...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алек |
| ећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа |
| ића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} |
| /p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у тр |
| А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „ |
| — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједан |
| </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљад |
| Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога баб |
| уку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, |
| е за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чв |
| х не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p |
| це!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече З |
| треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у пр |
| , сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што |
| та је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми би |
| колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече |
| Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се б |
| Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекуј |
| турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељ |
| е. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то |
| .. </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </ |
| Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— С |
| ше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога ве |
| > <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и с |
| а колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — ре |
| о. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Б |
| гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља |
| </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} |
| ди срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо... |
| И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; с |
| вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xml:id="SRP18963_P1"> |
| осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово ш |
| шај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ак |
| Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До ју |
| у и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— |
| е више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, |
| д олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S |
| би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив. |
| ?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад по |
| рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је |
| моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p |
| кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— |
| ...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као св |
| брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје |
| Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S |
| ко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алекс |
| вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!. |
| угу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а с |
| {S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после то |
| ! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса од |
| ри, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да пот |
| новци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани шт |
| када!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S |
| се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху стра |
| или бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том п |
| ...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} |
| оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико |
| где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко |
| </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја |
| p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов |
| рчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северно |
| е из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? |
| p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси |
| зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамб |
| рећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Д |
| ите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамб |
| н да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га п |
| нце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>К |
| ад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим к |
| која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би |
| азара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то са |
| > <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад т |
| ни се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом |
| просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најпр |
| ро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш |
| рсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} |
| ла — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече |
| p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као ма |
| алучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко |
| д ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијев |
| јен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотин |
| вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. |
| И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p |
| > <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и н |
| Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог д |
| n" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргн |
| није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће с |
| а другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин |
| стините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их |
| > <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад |
| <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он и |
| ако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И |
| и момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудн |
| ем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим |
| </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш |
| Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верује |
| а га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићем |
| тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снаг |
| нко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то |
| нко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало уја |
| Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... |
| p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој |
| !... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну дес |
| га тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Б |
| Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли нис |
| е раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Ста |
| неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа коли |
| , које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, ха |
| </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко |
| > <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и |
| , и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему |
| уднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њег |
| очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти |
| грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч |
| ком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. |
| ујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим по |
| али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S |
| а Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — реч |
| не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помла |
| </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече |
| p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим |
| амо кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш |
| } Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је памет |
| ко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и воли |
| шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њим |
| али-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ћ |
| адак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вел |
| страшнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!... |
| е Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање и |
| мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али кој |
| шлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад ос |
| рамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа тур |
| лом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се |
| век — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру |
| ма, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од |
| ило на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </ |
| ше не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пл |
| нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепрка |
| осио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће |
| те димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе |
| ви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} К |
| ter" xml:id="SRP18963_C1.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треб |
| синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Ста |
| ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу |
| се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па прине |
| ибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе |
| пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Бар |
| узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је ви |
| > <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко |
| му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак |
| ава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Гово |
| је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је |
| ван и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. < |
| е, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са |
| брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја |
| </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу |
| ао мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи |
| дати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... |
| {S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милости |
| но заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у де |
| е дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете |
| што му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос |
| а, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и реч |
| овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш |
| сећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скува |
| ..{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S |
| а смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој ле |
| речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће сте |
| попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери |
| е четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде |
| </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а |
| човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш |
| и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... |
| човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, |
| једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Д |
| ио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих |
| !...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турс |
| поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и |
| Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби.. |
| ан за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </ |
| тап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S |
| ш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улаг |
| види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријат |
| деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опрошта |
| ? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је врати |
| p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кме |
| Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, с |
| е! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — оч |
| едва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Ив |
| о.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко |
| {S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати нар |
| а је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p |
| ем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. |
| <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> |
| одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и у |
| још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} |
| две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p |
| ива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај |
| његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — |
| рака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести |
| напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нис |
| у.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у |
| {S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се с |
| ...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да |
| бде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много |
| ма док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> < |
| је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Ј |
| </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заве |
| а ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Та |
| ...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p |
| а кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он |
| оравља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} |
| , нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме |
| учи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је нез |
| сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове |
| ињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду |
| м, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p |
| уком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се сп |
| вде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам ма |
| прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрз |
| окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} |
| ван, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и зап |
| неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Н |
| никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?... |
| рзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се |
| е крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зелен |
| ави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану |
| грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано сто |
| видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се о |
| е зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе |
| } Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> < |
| реварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти м |
| <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде ши |
| Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у |
| <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар г |
| пу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — |
| дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешк |
| пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ как |
| ом бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку |
| — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Ш |
| или на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча |
| ена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p> |
| говори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Ала |
| Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниј |
| е тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И |
| од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста п |
| Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападош |
| Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједар |
| ..{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато ј |
| Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богато |
| Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — |
| гледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога |
| . </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смеју |
| и се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p |
| у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога |
| сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви |
| тњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} |
| овре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се |
| } То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад |
| нцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај ма |
| ајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени |
| че старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено са |
| побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, |
| ну гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови |
| . </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше н |
| S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и д |
| ћ. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на |
| <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све п |
| ед Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војс |
| у страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампов |
| ју, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као он |
| бе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и |
| ног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; |
| -помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>Н |
| онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зав |
| није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старој |
| шкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа |
| с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је дол |
| ниш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: |
| </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само о |
| тничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија |
| p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!. |
| се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеле |
| х тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— |
| урци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га |
| . </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим вид |
| аво к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим |
| у и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се |
| се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А |
| и тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састав |
| а, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А |
| даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурн |
| о ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова р |
| угом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да г |
| ти даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и |
| е. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је к |
| беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може |
| о у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице пре |
| ко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} О |
| мете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> < |
| са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње! |
| из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да |
| дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавиц |
| нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло р |
| лу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> < |
| {S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде глед |
| уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све ст |
| д барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све с |
| му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече х |
| стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, |
| внодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} |
| и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла |
| рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из |
| и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведо |
| S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и п |
| а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{ |
| ене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична приме |
| же...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева г |
| че преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у б |
| итеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, |
| једанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} |
| уга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? |
| пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то |
| воје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p> |
| се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним |
| аве, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га |
| подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не |
| е ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да |
| се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а |
| рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочи |
| >— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога гра |
| најући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо л |
| а су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p |
| , и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му н |
| ж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге |
| ? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p |
| цну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра. |
| че она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S |
| , кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скор |
| њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана ви |
| ном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак ос |
| осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, |
| ако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — он |
| к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Ав |
| одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне коп |
| е ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </ |
| душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно вре |
| о седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> |
| одувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само јед |
| највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испо |
| е главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја. |
| шна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеници |
| ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао |
| рдију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другов |
| ане!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта |
| еда таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је |
| и помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим дога |
| вде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И на |
| "> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва |
| S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт. |
| дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... |
| едове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадо |
| ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} |
| уке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом |
| ед кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али о |
| ука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="g |
| и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, |
| стима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је л |
| је треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и |
| ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда пог |
| Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће ре |
| </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у н |
| је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казуј |
| лини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се |
| а запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> |
| тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао своји |
| а места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора |
| .{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </ |
| синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је се |
| о што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком |
| е Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи |
| бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} |
| Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се к |
| /p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!.. |
| гнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Д |
| акост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, |
| вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато |
| ковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може |
| body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, |
| атиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су |
| преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег |
| трусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!. |
| диш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи ру |
| шна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла |
| нас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и кости |
| топе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone unit="subSection |
| ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петр |
| лас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они |
| акоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} О |
| — Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! |
| и им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван обор |
| да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?.. |
| живи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе д |
| S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да |
| } Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она м |
| ете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то |
| стављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму |
| му лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејда |
| ти нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас |
| па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшн |
| старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој! |
| се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на пр |
| акар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} |
| а нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се |
| ко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се |
| трча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише мес |
| моћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе |
| био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} |
| сти својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је х |
| анац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљуће |
| така врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </ |
| оме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, |
| кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један гла |
| н смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке |
| прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!. |
| ас кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, |
| ао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледа |
| S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим |
| на осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и ка |
| шту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p> |
| /p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– |
| им смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> |
| зар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, уз |
| — Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p |
| че Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А ко |
| ажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му |
| ђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окре |
| један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам |
| S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} |
| рити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онд |
| ама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у |
| удно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља |
| угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с |
| , заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом н |
| кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, |
| ога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> < |
| ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кос |
| а — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Ст |
| омак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њ |
| <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била пост |
| те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{ |
| и као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и |
| . </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, |
| ра...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У |
| Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средин |
| Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брз |
| сла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Стан |
| едати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пе |
| а га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село ди |
| дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — п |
| срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе ж |
| изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S |
| <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све |
| !... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станк |
| ле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово млад |
| у се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса |
| де и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какв |
| не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: |
| у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. < |
| ићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеж |
| с босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се о |
| unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком |
| ворише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац |
| рете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели |
| о, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола п |
| м полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво л |
| амљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му |
| ћала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање в |
| присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњ |
| црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан |
| , погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, мног |
| ло.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећ |
| онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине |
| и се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </ |
| анас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и |
| Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> |
| дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, |
| Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плав |
| њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као |
| p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{ |
| , а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ам |
| о једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и |
| ком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је оно |
| p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим! |
| зао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти з |
| .. </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим |
| лаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p |
| ен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{ |
| да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> |
| туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људ |
| >Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да ж |
| е, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. |
| овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка ка |
| врзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта |
| ли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Ал |
| . </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим... |
| о. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузда |
| а поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад о |
| здавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде н |
| тар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} |
| су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић ка |
| амо сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ва |
| >— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Ка |
| сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од |
| тра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, у |
| } Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Зав |
| ном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p |
| — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мисл |
| ве пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </ |
| S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну |
| довима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} |
| у, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да о |
| рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер н |
| ојима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је изми |
| ајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут... |
| о се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућута |
| и, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај! |
| изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напо |
| ом.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... |
| ! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, т |
| Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби |
| ме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у |
| {S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан |
| здрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према р |
| !{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> |
| ћањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али |
| <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке.. |
| {S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, с |
| дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорит |
| е како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!... |
| ег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, дец |
| освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” |
| а тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овак |
| ла, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у нек |
| подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотр |
| о се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче |
| о „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S |
| е куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми туч |
| } Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то |
| њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Су |
| ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да р |
| , час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му реч |
| н мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па |
| јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. |
| /p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> < |
| па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих муч |
| ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — |
| у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни |
| p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало |
| че Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги |
| ао у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{ |
| се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зел |
| S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима |
| !...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} |
| . </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш |
| су.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па |
| тима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу п |
| равој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам |
| ачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина |
| помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milesto |
| ић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је к |
| наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека |
| } Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ак |
| па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... доп |
| >— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До дан |
| две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло |
| {S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он у |
| слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио с |
| анове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> |
| ведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му сел |
| иока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте |
| од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмит |
| рунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> |
| {S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано |
| аљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се за |
| е за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи |
| здама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удуби |
| ми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p> |
| </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p |
| ако је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као |
| Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} |
| се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — |
| — Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и на |
| Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— |
| нам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им с |
| ровима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се наст |
| на Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир |
| требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је |
| има у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вид |
| није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима |
| асвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кр |
| тају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше с |
| огло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} |
| родне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити |
| p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли |
| р беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила. |
| а ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone un |
| } Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идем |
| ети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — |
| {S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapter" |
| ибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече |
| <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка |
| !...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њ |
| е бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шт |
| бу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше обор |
| е почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак. |
| рац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе |
| е како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је к |
| крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ов |
| /p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу |
| енађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега ка |
| p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико |
| .{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit=" |
| . </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњ |
| p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хва |
| у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} |
| беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети |
| сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао к |
| знао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда др |
| Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин |
| ле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. |
| о ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пропиш |
| и дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или |
| ?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Ал |
| о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако п |
| ..{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па ник |
| </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} |
| х је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу |
| е, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p> |
| ека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрет |
| и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинит |
| .{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... |
| кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно |
| зао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце с |
| ећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив коли |
| </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе н |
| !...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти |
| ји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... < |
| .{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје |
| понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, б |
| Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посл |
| аш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што м |
| иво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p |
| он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми |
| ша му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p> |
| смо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш.. |
| </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари |
| је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу |
| ешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>О |
| {S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић на |
| <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обоји |
| ви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути |
| не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам |
| и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управ |
| ихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда |
| > <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда |
| мислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбр |
| ече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверује |
| ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} М |
| >Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, о |
| небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — теш |
| паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није к |
| моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта |
| p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли до |
| колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је зава |
| о за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао ле |
| ече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче |
| Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је |
| јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Ш |
| p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио с |
| светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? |
| Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко. |
| теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим |
| ри: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукош |
| аде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње ј |
| одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску.. |
| ко вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети! |
| магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам пр |
| гљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће |
| дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — |
| ... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин |
| >Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје |
| ујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Бог |
| да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада нава |
| м те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо |
| е она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано |
| ан.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу |
| {S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем. |
| ти кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{ |
| о се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, ко |
| мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој |
| амо напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама |
| ком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стој |
| ету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! |
| на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осети |
| ја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, |
| ју као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано |
| унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} |
| з старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— |
| ао зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да |
| и читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп |
| ?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S |
| сти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у |
| } Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... |
| ка и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, |
| Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо мој |
| и...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. |
| шћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде |
| Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже г |
| ушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи н |
| емоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би |
| тине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... |
| мучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се посл |
| ко ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне н |
| о да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону к |
| ј народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе |
| је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме в |
| } Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збо |
| га невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћут |
| ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам |
| лица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити свак |
| ког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Сит |
| е то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </ |
| се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао в |
| му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио поро |
| анко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра |
| , стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S |
| е би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имал |
| ица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био |
| танка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. < |
| а се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрли |
| р!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала ј |
| ије дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак п |
| и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не |
| твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, баб |
| итељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хо |
| вина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је |
| беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али |
| <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!.. |
| и до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама б |
| аки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} |
| леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> |
| ај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је по |
| усти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј |
| еђе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p |
| А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто |
| ице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сам |
| рену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бел |
| у од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру |
| Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, |
| ињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из |
| отово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Ста |
| арамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од |
| и, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани ма |
| што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Ми |
| <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погле |
| уди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p |
| их куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си |
| ди се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p> |
| ра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више... |
| бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не поја |
| чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да |
| дзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на тво |
| иша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... < |
| , он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните |
| е...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као ш |
| ће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом нав |
| па и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звал |
| абља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра ко |
| ачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онд |
| упише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену дов |
| е само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да |
| воде изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јест |
| Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, д |
| је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу |
| nit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело о |
| паде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као |
| аста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар ко |
| биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Ста |
| го! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада л |
| л.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио |
| <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — вик |
| ао мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти |
| ицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се п |
| запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и мило |
| магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S |
| ко вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поре |
| да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој |
| бимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — |
| зе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголе |
| unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је |
| лад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком с |
| све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових |
| етио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже |
| аринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истин |
| ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у п |
| о да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудје |
| а ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онд |
| неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!. |
| Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас поту |
| и мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и с |
| преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} |
| анко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели |
| н приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пу |
| страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављ |
| ласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њ |
| влију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му ре |
| ош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— |
| вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на |
| И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p |
| <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p |
| о Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема ни |
| пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована |
| о пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још |
| им данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми г |
| даше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p |
| огао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{ |
| ра проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!. |
| чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесн |
| рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви |
| ну од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и |
| старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам |
| учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да к |
| главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде прекли |
| а историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали |
| још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, п |
| >— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни тре |
| кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет |
| вати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — |
| !{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — |
| де на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а |
| осмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка |
| се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти |
| р ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени |
| савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврд |
| ним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очува |
| . — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај |
| ! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створит |
| ми, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — |
| Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!. |
| као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахн |
| аринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла. |
| му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита и |
| онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде д |
| ао стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвет |
| и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се |
| ар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p |
| </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пре |
| рно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох д |
| о. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p |
| м из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од |
| ако што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> < |
| ш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? < |
| лопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се |
| <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако да |
| хте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док т |
| ..{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као к |
| ћи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно |
| Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу |
| че оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да |
| е што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети |
| уке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за ру |
| евету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи т |
| је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; н |
| о. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође |
| ји ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећ |
| а, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко! |
| и у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што с |
| да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће т |
| ла, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!.. |
| храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су с |
| н. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче св |
| му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, |
| ад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по |
| ваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да в |
| . </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!. |
| ти нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као |
| одавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га |
| одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви звах |
| које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехо |
| га положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у |
| грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.6"> <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе д |
| ама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{ |
| ему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како |
| и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! |
| днем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!... |
| ме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка н |
| . </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Ма |
| ознавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, ви |
| .{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— С |
| > <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински |
| дскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А са |
| се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекив |
| завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па |
| S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање |
| <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали |
| ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој пр |
| стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити еф |
| његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и М |
| голелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ј |
| ушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би с |
| личиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде о |
| сито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све р |
| умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето |
| лних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па |
| И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандур |
| и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се |
| с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од оно |
| а се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осм |
| мљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лу |
| време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и сва |
| <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да са |
| <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром |
| .{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S |
| арај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите п |
| .. </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и |
| а хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p> |
| . </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да |
| ван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? |
| ? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. < |
| S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> < |
| /p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Ј |
| ара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p> |
| унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри чо |
| </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — |
| а.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А |
| људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што |
| ало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само ис |
| ад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промол |
| казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао |
| </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није |
| <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ев |
| бао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на |
| е... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{ |
| рши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу. |
| је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, |
| и па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Мари |
| и од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. |
| лео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га о |
| <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио? |
| а. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p> |
| >— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага |
| онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, |
| > <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру |
| . </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!. |
| ?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хте |
| о, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на |
| ривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећа |
| е... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. |
| — Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове |
| </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћут |
| <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он н |
| омаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црв |
| е онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} З |
| .. </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је |
| не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти м |
| ване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам |
| . </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако |
| > <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговор |
| . сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за |
| сам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... |
| Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући |
| пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега |
| о је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту ми |
| ио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Уме |
| одне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Мар |
| ко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те поле |
| вук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше |
| а се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе |
| </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га п |
| </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би н |
| чи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда и |
| и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с |
| > <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{ |
| </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је пле |
| су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и то |
| да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како |
| <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато д |
| ине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њихо |
| те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> |
| есте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматори |
| и не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и М |
| то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са |
| у беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два м |
| хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људ |
| авест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Во |
| ..{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци с |
| /p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жи |
| око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми с |
| х... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како ј |
| Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!. |
| и...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али |
| тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јек |
| сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. < |
| да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљи |
| а је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! < |
| >— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеш |
| и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— |
| м очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је стр |
| би свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо ј |
| .. </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га полив |
| како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно зам |
| тна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик |
| лео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха- |
| га? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он |
| тојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Ч |
| има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећ |
| ачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче пр |
| е парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваш |
| нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: |
| вљен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамба |
| .. </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме с |
| љуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим |
| . „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да |
| Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру! |
| </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта т |
| смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У ово |
| Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз крив |
| Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао |
| глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S |
| ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То ј |
| одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло |
| ој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од |
| провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је р |
| една његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је |
| /p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово |
| ронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... < |
| опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа ра |
| p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{ |
| нка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као сна |
| у дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. < |
| и јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p> |
| себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} |
| ио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом ст |
| е прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| ао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно |
| како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих |
| Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p> |
| , а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као |
| ао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих нав |
| ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </ |
| шно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао ј |
| ко ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Због |
| отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станк |
| здраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако |
| д ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуш |
| била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он |
| тим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p> |
| ве ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру |
| ша му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хл |
| ати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати з |
| >То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој ода |
| тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом |
| едим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло у |
| вати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> |
| сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> < |
| поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по |
| у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као |
| „Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за |
| а би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог |
| сток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, |
| ан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка са |
| лем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло |
| p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? |
| језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Круш |
| светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје |
| S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривиц |
| >Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и |
| ушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. |
| у Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише. |
| огућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... |
| ави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p |
| одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући |
| .{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли т |
| к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се и |
| о и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је гов |
| ћ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао |
| стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, ви |
| евине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за сме |
| лу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хват |
| и шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми |
| вника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За деве |
| наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу про |
| ате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако |
| је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запита |
| м нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједан |
| лоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу |
| азила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те |
| на за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу састави |
| својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. < |
| Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин с |
| наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Ј |
| елику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили б |
| иси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под |
| ковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да б |
| Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и ко |
| воју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> |
| ?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље |
| и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турч |
| н и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог |
| зе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> |
| целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефен |
| , добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви |
| м послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!.. |
| ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отиша |
| што ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — о |
| едаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече |
| </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру |
| у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога |
| се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани. |
| ути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обо |
| > <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужур |
| ам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи |
| амет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} |
| . </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?.. |
| ш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </ |
| ве што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче |
| пусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима са |
| оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни |
| .{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не да |
| </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и пог |
| е поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи д |
| и!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S |
| огић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогл |
| и ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као кол |
| сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и |
| </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића |
| главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар |
| си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него ста |
| ли Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и от |
| оје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекат |
| ала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда |
| </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. |
| а далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S |
| н се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли ког |
| колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођ |
| рмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад |
| се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, |
| !...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаш |
| а је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он го |
| да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за л |
| о. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? |
| видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? |
| кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — р |
| ...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је |
| рате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? < |
| апалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p |
| ...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у |
| замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} В |
| још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати нат |
| смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па |
| идиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.23"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер обла |
| мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те |
| мо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: |
| вио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећ |
| ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Је |
| мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l |
| о да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не веруј |
| ут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у в |
| ецом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. |
| но као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није с |
| , по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> |
| , баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше јед |
| склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци д |
| </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, |
| е, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука в |
| 00 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то |
| линовој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> |
| олили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже |
| } На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетано |
| и паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога св |
| рили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубил |
| тати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетан |
| ивикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху жи |
| Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га |
| ало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена |
| </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— |
| н освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег |
| е дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже |
| узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Ст |
| се па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јо |
| нило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у рук |
| је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну |
| ” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болесн |
| >Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начин |
| вио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати |
| мађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и |
| ву. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p> |
| у да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш ви |
| шке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове |
| ра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p |
| .{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онд |
| бра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема |
| ајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко... |
| то је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: |
| пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истрес |
| p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} |
| што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже |
| људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свог |
| уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку |
| врати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од |
| о није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p |
| нов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отв |
| урчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — |
| ..{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> < |
| <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па |
| н, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје |
| о дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће |
| Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долаз |
| рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред |
| и бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборе |
| >— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајду |
| м побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврза |
| каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Ка |
| и јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазар |
| Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби |
| .{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} |
| добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи о |
| ушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећ |
| она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече |
| ња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са |
| о да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Коп |
| . </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!.. |
| промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу |
| колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећ |
| > <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: |
| ћ. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаес |
| о — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу ј |
| бав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, |
| тарине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p> |
| части!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кме |
| } Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која го |
| ђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не н |
| Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И |
| <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући б |
| угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури |
| шницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, |
| и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од |
| аседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда |
| у поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну о |
| Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{ |
| ао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука |
| беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жал |
| зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко |
| ачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отиша |
| оговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам |
| о попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Виде |
| <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи |
| <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп бла |
| овориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги. |
| о је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио |
| id="SRP18963_C1.14"> <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме к |
| : </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа |
| p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Ч |
| Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p |
| го беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p |
| стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трља |
| а; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p> |
| ри зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале |
| тајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји. |
| ас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем |
| т...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури |
| а види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Је |
| данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће за |
| кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ват |
| јан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се |
| ћама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с |
| имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се |
| </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимб |
| ац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколиц |
| ње...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Ив |
| а пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста. |
| о би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} |
| акон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад п |
| ајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{ |
| неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само |
| ме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и |
| им небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет н |
| >— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бије |
| о прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се уз |
| а се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје |
| ам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијег |
| ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! |
| а своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни |
| </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекс |
| ране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па |
| ао делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </ |
| али као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; |
| душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослу |
| е њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да |
| о наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је вид |
| ... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треб |
| иног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Мар |
| е један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем |
| у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше |
| р је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није |
| е место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема нико |
| аху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху |
| га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тра |
| } Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, |
| рином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори |
| собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек |
| Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека до |
| ан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p |
| преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвал |
| и? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао ра |
| зи!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и |
| решине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у по |
| опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче ј |
| >Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он |
| ијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци |
| и попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра до |
| пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да |
| ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему |
| ио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога |
| ...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, п |
| Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и прип |
| {S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, |
| био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} |
| и обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где с |
| но у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека |
| ивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на |
| танко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! |
| му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!.. |
| ђаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међути |
| као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беш |
| ди мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не |
| } Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и |
| знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за |
| .. </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси нате |
| кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пи |
| а то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шиб |
| маћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине ник |
| е болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </ |
| , као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана! |
| еје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, |
| Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратам |
| е већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све |
| јој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде |
| с га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. < |
| а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> |
| а запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не им |
| поведи Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а о |
| ја причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или |
| Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скриве |
| повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљуба |
| /p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим вис |
| шњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако |
| кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен во |
| ао кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; |
| његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турск |
| ње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именим |
| наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити о |
| p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа |
| евојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема |
| p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{ |
| плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете как |
| око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара гд |
| p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али погл |
| .{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type=" |
| , у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{ |
| богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле! |
| јка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју |
| кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врат |
| е Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић б |
| ! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је б |
| омоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> < |
| јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу д |
| мити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излази |
| старија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта |
| ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као |
| мо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрада |
| >— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред хано |
| p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone |
| p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да |
| ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — |
| из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцим |
| мо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p |
| ахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S |
| одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта |
| ош данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} К |
| твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} |
| бро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да |
| Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде п |
| ам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја с |
| ете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кр |
| оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже.. |
| у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче свој |
| је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бо |
| попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њ |
| господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Ј |
| еба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о |
| рзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја |
| помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Иван |
| >12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не |
| ека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој. |
| </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су стр |
| ова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће че |
| те журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити |
| р промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепну |
| отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њ |
| — Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p |
| уди, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он ди |
| ући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... < |
| е!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Ив |
| е ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих |
| то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> |
| Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само х |
| Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти |
| бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па ус |
| сли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А |
| Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти |
| — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. |
| данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова п |
| !...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Б |
| иш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару |
| </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— |
| е је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, п |
| и сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> < |
| о како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине годин |
| аде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попин |
| ет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> |
| нко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели д |
| еви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И гот |
| идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му простр |
| S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага |
| ауман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а |
| p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сј |
| поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре |
| ко кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} С |
| /p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пан |
| пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на |
| > <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам ч |
| није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухвати |
| демо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово н |
| ко слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну наруши |
| ани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Стан |
| то си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и на |
| } Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p |
| А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда |
| нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Тур |
| а једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен н |
| уће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша |
| аша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном С |
| ојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{ |
| ром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака |
| ебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти каза |
| љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чеља |
| ош и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи |
| !...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох |
| шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је см |
| вана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, |
| ри Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! |
| ра. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не |
| ити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо |
| муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори За |
| ревео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука |
| сто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Ос |
| чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погле |
| сила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{ |
| е... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи |
| арут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је |
| је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће |
| лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина |
| ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви мој |
| е он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало |
| лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... мож |
| ајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ниш |
| у, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао |
| а разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Поп |
| , стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини! |
| Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнут |
| </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка за |
| ином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кр |
| јане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреб |
| смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јаб |
| даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет |
| S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће |
| од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има |
| шта више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза б |
| вцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!. |
| ета... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви прену |
| вечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Пр |
| дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.2"> <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мириса |
| тером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је |
| неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— |
| вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— |
| /p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упи |
| те, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} |
| се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече о |
| ећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у |
| екаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </ |
| ђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода с |
| би у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Ка |
| оведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили |
| о дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће |
| ако се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро д |
| оћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угу |
| тишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо. |
| мен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грца |
| Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је |
| егнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — |
| а по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао пр |
| ли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У кача |
| — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да |
| се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљењ |
| на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p |
| лексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. |
| у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изна |
| еки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је |
| зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сва |
| ивоту чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово |
| и мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, мол |
| и је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише п |
| <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван стра |
| је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; |
| омах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </ |
| /p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милош |
| амо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем |
| омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му |
| уката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p |
| он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до з |
| примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окрен |
| асак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге |
| јем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љу |
| ... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса |
| ... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсм |
| е оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кн |
| хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он |
| агано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови |
| потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он н |
| се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад и |
| лица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </ |
| да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— И |
| сти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>С |
| викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> |
| — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему |
| p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пу |
| г прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му се |
| тапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. |
| обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и |
| /p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутиш |
| отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, |
| е...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с о |
| Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> < |
| и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </ |
| х ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог |
| ицима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter |
| да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац с |
| /p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, |
| изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чи |
| ели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на л |
| Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с |
| ити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{ |
| његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му п |
| а све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осв |
| дједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} |
| и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут бо |
| ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{ |
| ..{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — |
| дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, |
| дбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p |
| <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро погл |
| а.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му по |
| S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} |
| кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он |
| уди презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p |
| а однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он |
| мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога д |
| душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p |
| воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено |
| и!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му |
| навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хран |
| помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништ |
| мчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам |
| ва, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> |
| у Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина |
| разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели |
| то хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. |
| ам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — |
| ала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна пор |
| ажим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко |
| ш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли |
| ... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће |
| А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Мног |
| .. твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису |
| бре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од |
| ци. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Је |
| {S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека |
| се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе |
| уку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето |
| г живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. |
| је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Стан |
| Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питат |
| се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одгово |
| Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти д |
| ски осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само мно |
| ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— |
| н се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им |
| сти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још тре |
| </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} |
| улумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне |
| а, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— |
| гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта ј |
| ти, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? |
| ху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p |
| ом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S |
| адоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сус |
| таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и с |
| > <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и |
| руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица о |
| своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаш |
| и са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Бос |
| — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{ |
| ољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из |
| ро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаш |
| запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је д |
| ло, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{ |
| у засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се бог |
| о! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди п |
| није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева с |
| и! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Ми |
| а се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} См |
| о пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лаз |
| се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом румен |
| а док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Пет |
| — Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Кру |
| Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде о |
| .{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му д |
| </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опкол |
| Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се |
| му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно д |
| е није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу пр |
| побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{ |
| . </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на д |
| лико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <mi |
| АНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњ |
| војим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини |
| ени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше к |
| . </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисл |
| ? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни |
| и.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступањ |
| {S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Зна |
| </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићк |
| лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Укра |
| ад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да |
| Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p |
| је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, в |
| пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Как |
| што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у |
| није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар.. |
| Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио |
| страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко |
| ом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући ње |
| танка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али как |
| не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и поп |
| твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душма |
| Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с |
| ма се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка.. |
| чин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко |
| ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео |
| — Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p |
| не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био с |
| ...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p> |
| врће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко |
| >— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп! |
| ва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> |
| старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговара |
| слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турч |
| рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа о |
| о овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </ |
| > <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p |
| клети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама н |
| наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бје |
| манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи |
| а чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни ви |
| е. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— |
| а, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и савету |
| ош не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва |
| а, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... < |
| вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар ј |
| наш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p |
| огледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан |
| р риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало |
| У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног |
| .{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јар |
| ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде пог |
| а је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> |
| ковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, |
| опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} |
| имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p |
| Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и |
| <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударил |
| !... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, а |
| ри трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни мога |
| азара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи |
| ахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. |
| задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> < |
| /p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку |
| ра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора би |
| р приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ с |
| е у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— |
| ан. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазар |
| >— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} |
| на.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у в |
| р момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право |
| м?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снаг |
| зе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. |
| окопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S |
| мело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у |
| ку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она п |
| е на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: |
| чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати |
| травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако пр |
| ној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Ла |
| > <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића |
| уца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </ |
| ! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> < |
| е овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Ал |
| зара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. |
| це, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S |
| је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Ту |
| арио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све в |
| /p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> < |
| хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нес |
| а ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. < |
| за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове осве |
| Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. |
| е дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би |
| њам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је |
| а и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, |
| тро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За св |
| побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— |
| ећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чини |
| ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} И |
| Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, |
| е него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је п |
| а га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, |
| пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га х |
| ао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити |
| </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па ре |
| Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!... |
| Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Ве |
| Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имат |
| ну крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је бил |
| </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчи |
| глед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; |
| /p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао |
| ево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни пас |
| мо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, |
| /p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} К |
| Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се су |
| њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душ |
| о, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нап |
| и од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до |
| закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При поме |
| .{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Са |
| је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> |
| на за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједар |
| освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p |
| ... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо ни |
| оћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она |
| е о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то ку |
| е казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му |
| стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Ск |
| икну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, |
| амакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{ |
| ину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — |
| p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} |
| та! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алек |
| Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер |
| </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај М |
| зумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван поз |
| му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имења |
| ве друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помис |
| у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из |
| ако се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожел |
| ајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да |
| рзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оц |
| <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње |
| човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је д |
| <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово |
| плетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Цр |
| шмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окре |
| нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Ст |
| Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри |
| ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p |
| p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у с |
| ње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да |
| е!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику ње |
| > <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> |
| ш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </ |
| д... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле вол |
| љег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он |
| оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, чо |
| ене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Л |
| ас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица |
| ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p> |
| им шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потр |
| д видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда јо |
| обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, и |
| ли реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>И |
| ће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страш |
| и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа |
| решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, ка |
| то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ств |
| ју као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, мла |
| <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!.. |
| к, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си |
| {S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кућ |
| ћ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{ |
| еван на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опрос |
| о?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ни |
| > <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љу |
| ори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме |
| ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпо |
| д, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p> |
| ва! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко |
| 8963_C1.7"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} |
| побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под н |
| испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи... |
| орачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш |
| о!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{ |
| м за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица |
| реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној |
| се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи суб |
| Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде г |
| , хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да ј |
| p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мо |
| } Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. |
| рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући.. |
| о ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мр |
| им маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке |
| Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} О |
| еда Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{ |
| потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осет |
| хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Кру |
| узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није виде |
| Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душ |
| седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Ла |
| а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим |
| ула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече |
| довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на дов |
| сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Ба |
| . </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки. |
| p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пи |
| ара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта рад |
| . </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу. |
| њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твоји |
| .{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не |
| анко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{ |
| . </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта |
| че Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар м |
| д ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} |
| Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, то |
| е Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га |
| бегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде су |
| S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спре |
| {S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то |
| Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радо |
| ве: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она с |
| ксе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је пл |
| ...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Виде |
| нети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и |
| ако јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на п |
| </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... |
| а опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Ал |
| то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет ок |
| а? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хо |
| о саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{ |
| >— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! |
| ића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамоти |
| {S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!. |
| обу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> |
| ндија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад |
| Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворен |
| а ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хај |
| ... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар |
| оже бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа |
| пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он с |
| у да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од р |
| адости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, по |
| .{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш |
| викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе ме |
| .{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је |
| >— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим |
| кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај |
| о... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос св |
| То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јур |
| Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше |
| е велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од ње |
| ету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче м |
| же.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити |
| рна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— |
| </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогута |
| балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшил |
| Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и зна |
| кува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи ос |
| Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Ј |
| смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар н |
| он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни км |
| не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му |
| ече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бит |
| љи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; к |
| па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ н |
| а!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шар |
| ше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... |
| у сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми |
| огу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забаци |
| >Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Мари |
| — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на |
| цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозн |
| .{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} |
| </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко п |
| од субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припр |
| , и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „ |
| ...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, а |
| умили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да |
| нуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Госп |
| p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови |
| ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало сам |
| даху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим |
| чин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме |
| Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад |
| {S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Ал |
| мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа |
| е грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!.. |
| ослао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето |
| Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким див |
| на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. |
| и пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово ниј |
| ет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више виде |
| да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p |
| ишта криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то г |
| ја откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава |
| махну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па |
| ти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше |
| есницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. |
| </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за рук |
| оће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, он |
| /p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао хар |
| на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да нећ |
| и се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у п |
| вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаково |
| ити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бо |
| лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Ив |
| S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> |
| S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, |
| ћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед м |
| крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма |
| ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p |
| јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим о |
| Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Ту |
| нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља д |
| све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да г |
| застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се |
| едати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вешти |
| ареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да |
| ече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— До |
| то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што |
| .{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Но |
| диш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, |
| гоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто ра |
| и неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Т |
| жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!.. |
| вести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи |
| /p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше |
| Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! |
| аха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га пом |
| му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне попла |
| елица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и сле |
| осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да у |
| и Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је |
| изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немо |
| ши лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручаниц |
| то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Ст |
| ега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме мес |
| , неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва |
| ти Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. |
| а. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи |
| ко те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у |
| , драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећ |
| .{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринк |
| само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти |
| — Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај м |
| .24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Жура |
| ити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, |
| ије, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p |
| S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како м |
| > <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </ |
| наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... < |
| ..{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри т |
| и заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни |
| покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашт |
| еће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да м |
| у.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио неп |
| S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад ј |
| шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он с |
| одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу |
| вао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S |
| едбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— |
| .{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговар |
| ар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако |
| ћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темен |
| јдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турч |
| и на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потап |
| а се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби глед |
| апу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те б |
| важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па ск |
| в свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је рас |
| , а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од |
| главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страх |
| о колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче дола |
| инко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— |
| Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теб |
| , умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешт |
| еља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} |
| имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дј |
| </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, т |
| и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад |
| разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко |
| дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и |
| ека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи |
| <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутр |
| Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљ |
| е, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухам |
| а рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, о |
| ао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, |
| шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био нас |
| е жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави |
| иже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у в |
| 13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепи |
| м би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, |
| : старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ теб |
| г да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се |
| е?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> |
| и и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... |
| од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свем |
| му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи |
| е? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, |
| p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} |
| гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја ов |
| ше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прик |
| нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришат |
| пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зе |
| е, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!.. |
| } Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га пре |
| илошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад ј |
| лаг, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће остави |
| /p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> |
| а ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова |
| а данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је |
| хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!... |
| на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао |
| блачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки ча |
| .11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пу |
| , беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби м |
| ћ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и сво |
| нам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Ал |
| ц и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и |
| ?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржит |
| > <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића јо |
| к ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже гл |
| врчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месе |
| <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о се |
| ек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, |
| маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван |
| ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте! |
| Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младов |
| ук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </ |
| Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше так |
| амести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се |
| кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни |
| <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — |
| то си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо! |
| ије дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Запо |
| пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се |
| или смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум |
| преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их |
| темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турч |
| </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, |
| чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>М |
| </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Стан |
| убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> < |
| ао јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузи |
| то, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо |
| га растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како с |
| ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим н |
| ти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће ти |
| ..{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе |
| S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш |
| ..{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! |
| а ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... |
| у га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете а |
| ва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури! |
| то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за ру |
| је ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мо |
| Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност пр |
| оликим је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се |
| >— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећ |
| малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна. |
| вало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Ба |
| ће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде |
| као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског! |
| ао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ов |
| о по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S |
| малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања изве |
| убав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова.. |
| але.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет ј |
| о Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијах |
| , Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више |
| оденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њ |
| је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, |
| . — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, |
| з Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврза |
| з велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху |
| </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он |
| детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> < |
| цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и п |
| </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он |
| </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедо |
| ти, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p |
| /p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пр |
| причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за пр |
| ико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p |
| буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о |
| га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га |
| одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, |
| p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве |
| тила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на т |
| } Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако |
| Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беш |
| х их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгони |
| угој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукам |
| најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунц |
| ине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твој |
| {S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припиј |
| е... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му и |
| е, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десн |
| ране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао |
| и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p> |
| зговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се |
| ову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p |
| роломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе |
| удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{ |
| <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шик |
| > <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврза |
| он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обор |
| азаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у гу |
| рно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде |
| јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} |
| и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све |
| добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамо |
| поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он с |
| Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешк |
| ти носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут |
| о приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети ка |
| а око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од г |
| </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити.. |
| би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице |
| енеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не |
| осећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут рук |
| p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило |
| казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје бил |
| заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је |
| </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — пи |
| } И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. < |
| у сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </ |
| му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глав |
| његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо. |
| .{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на |
| Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он |
| > <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине ка |
| аснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, |
| ече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су вес |
| еђало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, н |
| мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се наст |
| </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га пр |
| т оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидо |
| Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад |
| >Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — |
| /p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та |
| поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова |
| та!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div t |
| може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је |
| н је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p |
| им аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру |
| у оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> |
| {S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!.. |
| се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо! |
| радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно за |
| га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на |
| кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Сам |
| </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шт |
| у и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше |
| , тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p> |
| аво!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад о |
| сто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што |
| продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> |
| ти пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p |
| <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скоч |
| косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је как |
| > <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању пр |
| жу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем |
| га до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Ма |
| самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да с |
| Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцеп |
| а казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да ј |
| тео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким м |
| па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах |
| а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С јед |
| Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... с |
| у спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p> |
| </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац |
| ти испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чеља |
| аба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш |
| а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколи |
| се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хт |
| Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нар |
| кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... н |
| овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хан |
| нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас |
| шена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне |
| е из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> |
| не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечер |
| о зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, |
| оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је от |
| и од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше сло |
| „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, ал |
| 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили |
| </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко ј |
| ЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац |
| замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушко |
| оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће |
| /p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души |
| је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило |
| е, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </ |
| ...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па |
| ну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позла |
| ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи |
| погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Суреп |
| е на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се |
| добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је |
| анас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у |
| За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S |
| луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} |
| оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, |
| лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — |
| вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само сле |
| > <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује? |
| <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колик |
| ... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто в |
| речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог л |
| н виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, |
| као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S |
| . </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао |
| га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како |
| ЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> |
| адни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Све |
| } Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још ју |
| репасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сру |
| <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синк |
| најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није |
| пан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око |
| а видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин |
| ет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... < |
| не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му б |
| </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> |
| !...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене ст |
| ишта није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они |
| охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха |
| оста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{ |
| ински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силн |
| а ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре |
| то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да с |
| аху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} |
| рожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи |
| > <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво |
| х ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> < |
| <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док кол |
| ..{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно |
| реда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S |
| S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао.. |
| Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то |
| па Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> < |
| Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И |
| његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата |
| ет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! |
| Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обој |
| бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} |
| > <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... |
| није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка |
| >— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — у |
| </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... глед |
| ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочи |
| јдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка но |
| другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо л |
| > <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> |
| ћу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> < |
| кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} |
| а сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним р |
| држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар о |
| > <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти |
| .. </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он иска |
| Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S |
| у позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже |
| к му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зрац |
| е од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у |
| ne unit="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан |
| на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} О |
| рати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. |
| мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Ч |
| гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... < |
| у подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га |
| пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нек |
| ми! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... о |
| ио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} |
| намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се цел |
| p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер |
| </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пу |
| скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим |
| овим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао |
| Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толик |
| штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме о |
| А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. < |
| му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину |
| ве.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Кр |
| деш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима посла |
| } Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да |
| темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — |
| p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим мој |
| {S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се сти |
| ју један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође А |
| но спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p |
| о лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед де |
| Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што он |
| онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, по |
| мо радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и д |
| је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче |
| ...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја |
| ..{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека с |
| вију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у |
| је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која |
| етеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S |
| них паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се на |
| му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је п |
| } Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </ |
| ме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије.. |
| густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — с |
| а им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше н |
| ном...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста не |
| Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунче |
| главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету поза |
| S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је к |
| меташе се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... |
| >— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од |
| > <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је |
| а ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... < |
| шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци |
| бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је |
| де, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадоват |
| , али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једно |
| > <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао |
| же да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не мож |
| змишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p |
| мело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, та |
| ало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и |
| вало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог јо |
| И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и л |
| ало од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она |
| је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарн |
| S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хте |
| оћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птич |
| да у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скин |
| кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... |
| ати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећ |
| молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте расте |
| о бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пуш |
| а у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S |
| , али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану гр |
| доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пуша |
| ог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на др |
| дан Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан |
| >Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станк |
| је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на н |
| } Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупи |
| Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем поп |
| ко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p |
| Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје |
| Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је п |
| игу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p> |
| градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Ба |
| е ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у п |
| се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљ |
| грале усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечов |
| ами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, же |
| } Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натер |
| ” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је |
| А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? |
| } Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли |
| Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вр |
| {S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде |
| се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мисли |
| летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од |
| му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али ку |
| ван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити |
| дмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хај |
| реседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!... |
| > <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да |
| рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја ком |
| </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је нес |
| брити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако |
| куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори |
| <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па р |
| >А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се |
| се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукави |
| не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!. |
| > <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен мах |
| та, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S |
| Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и одне |
| > <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?! |
| г живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и по |
| Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли |
| и још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Он |
| то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... |
| тује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p> |
| уго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато |
| ислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами ве |
| се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да с |
| > <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и с |
| То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш л |
| је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесе |
| ..{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће |
| и ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!. |
| >Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо и |
| .. шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам |
| век. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази |
| дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш.. |
| пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора |
| ини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви пита |
| <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћ |
| {S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши т |
| веност обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риб |
| колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред ме |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> |
| и него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у суср |
| {S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да и |
| каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опа |
| } Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара! |
| гњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а |
| бе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </ |
| рсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле и |
| .{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?... |
| сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — ниј |
| <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гл |
| андурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p |
| о. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја |
| е Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села? |
| ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хр |
| он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих |
| обро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејал |
| га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p |
| зала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одав |
| а на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. < |
| Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Отка |
| м и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с по |
| што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч |
| и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... |
| {S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! |
| ве благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како |
| Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упу |
| ана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви |
| p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је |
| то што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. |
| о Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на д |
| те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} На |
| од кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– |
| ату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила |
| век верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут |
| уцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно ш |
| </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то |
| рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јов |
| где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што |
| се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p |
| погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у г |
| </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p |
| пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мех |
| ру је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да в |
| е приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Ив |
| .{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, м |
| .. стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{ |
| варати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> |
| се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева |
| скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а |
| — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на с |
| ак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— |
| Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече |
| не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој |
| ди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га к |
| лекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорит |
| дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуш |
| о погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. < |
| блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом |
| о.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у г |
| не? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри |
| ... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, бо |
| тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиж |
| велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао |
| се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— По |
| рамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гав |
| помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио ка |
| <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме |
| > <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} В |
| по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже гла |
| те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није |
| еху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p |
| а кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Х |
| метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} З |
| <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то р |
| ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац том |
| вету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. |
| авити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— |
| м.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе |
| питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пос |
| и су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога |
| с закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби н |
| овукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p |
| дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима |
| а друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </ |
| ишта не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се ва |
| Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Гд |
| ора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. |
| , дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати ору |
| ветимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— |
| ко суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од |
| дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} П |
| са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те |
| у боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— |
| едети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онд |
| .. </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп о |
| а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани |
| окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а са |
| али кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко |
| ...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хе |
| .. — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да |
| ли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S |
| о по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи |
| ца се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам |
| ојска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје |
| </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да в |
| А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — реч |
| чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још |
| азара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p |
| /p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да м |
| рце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је |
| да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева |
| кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— |
| А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> < |
| Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> < |
| и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чу |
| да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{ |
| {S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </ |
| да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после ма |
| сли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевци |
| ш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде р |
| ањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени к |
| таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? |
| > <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Уби |
| Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— |
| жем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диж |
| ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> |
| Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер |
| е рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти |
| м о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> |
| И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче |
| ћко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} В |
| Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућ |
| поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем п |
| е питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— |
| све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегл |
| <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгуш |
| ? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече |
| ву у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја с |
| м и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да |
| S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо с |
| ати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па ре |
| и се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — |
| едиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p> |
| од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли |
| ти. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је роди |
| збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и И |
| известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда с |
| је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет мо |
| он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху н |
| ође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збо |
| и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{ |
| а назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како о |
| тарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неко |
| а говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> < |
| ни на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Б |
| реме поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано. |
| то пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само |
| он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећем |
| ужи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти х |
| неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> |
| цу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше вој |
| .. </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад |
| ти и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Ре |
| пић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— О |
| и речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. |
| е могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му |
| , боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљ |
| хове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову дв |
| — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и д |
| Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!... |
| кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p |
| ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>С |
| зара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се |
| убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је о |
| вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини |
| ајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко |
| поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лага |
| , а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Бо |
| <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: |
| , ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо |
| ш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> |
| е јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провесел |
| </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p |
| а пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком? |
| ге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може и |
| се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече |
| ш прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти |
| — Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>М |
| ане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И н |
| е се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{ |
| </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамб |
| >— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу |
| ино.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учи |
| х, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакат |
| нај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван... |
| це. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи са |
| /p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Мари |
| поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа ха |
| </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он сла |
| ного ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> < |
| ад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на с |
| ко слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!.. |
| ићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. < |
| аурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми |
| казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S |
| селили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? |
| аба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом ваја |
| но на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S |
| /p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те н |
| ени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Ч |
| о кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> |
| <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И |
| е жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао са |
| ти овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог |
| у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то |
| тотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче |
| > <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру |
| ри гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притр |
| мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекс |
| >— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро |
| а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе поз |
| , бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га ста |
| > <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свак |
| не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— |
| ече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо серб |
| Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> < |
| нац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде |
| шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p |
| иљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку |
| ој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољу |
| не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опе |
| рна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па |
| ?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што |
| и му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Б |
| ији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он зап |
| ва своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Ту |
| га, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p |
| о севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишља |
| S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш |
| држа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти гла |
| дашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{ |
| је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одма |
| ку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> < |
| оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би мога |
| ијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пла |
| му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну |
| кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му |
| ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће ре |
| месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим зв |
| к на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то |
| зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену |
| икаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> |
| х ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. |
| сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ј |
| {S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћ |
| их му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсм |
| ила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у глав |
| } Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— |
| .. — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи? |
| ца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у д |
| -ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду доб |
| те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и у |
| а? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </ |
| му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, |
| ико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окр |
| ?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти н |
| овјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога |
| овјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто н |
| — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Так |
| вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док |
| .{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> < |
| ами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће |
| радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... |
| ао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они. |
| Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Стан |
| адови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми ј |
| ред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите реч |
| У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, |
| пог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи |
| у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцим |
| сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу к |
| н има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а н |
| азару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по |
| танка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... у |
| ео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода |
| Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p |
| као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно. |
| /p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша |
| х... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из |
| лела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је |
| о беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ |
| ма свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигам |
| је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И к |
| рв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви буд |
| Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ће |
| просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, |
| спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се |
| земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. |
| еца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад |
| се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{ |
| Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да |
| о изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </ |
| дуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на |
| Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!... |
| лепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Бе |
| !” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је |
| сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојиц |
| прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу гр |
| и отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?. |
| у главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд му |
| .. </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка |
| е му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко пошто |
| о бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — ре |
| он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познаје |
| Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега с |
| их осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{ |
| ко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушк |
| скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се под |
| то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски р |
| ка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила тво |
| } Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — |
| о... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели |
| цу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вр |
| а. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахн |
| — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — |
| .{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини в |
| нпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито пр |
| </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чи |
| ћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: |
| се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се пр |
| ад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимиш |
| сише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{ |
| шао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао м |
| хвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, |
| и, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала |
| н мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина |
| ћи врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p |
| и...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се н |
| S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те к |
| агло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и тре |
| Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </ |
| арини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> |
| лики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам пром |
| гњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам |
| е лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке |
| упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </ |
| уће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си |
| умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?.. |
| косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој |
| снама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је н |
| тела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање гот |
| бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече |
| га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене. |
| на у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, |
| з те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од |
| загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је с |
| Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p> |
| о као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лиц |
| p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније |
| та Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао |
| <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} |
| могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према гре |
| ћ свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да т |
| а рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се |
| Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи |
| <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о |
| C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо |
| што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од |
| нко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврза |
| .{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да |
| шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава |
| упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, |
| ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише суз |
| сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко ос |
| ас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево см |
| њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његов |
| Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта |
| е своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— |
| </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево. |
| ак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— В |
| ако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p> |
| } Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх н |
| >— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> |
| и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли с |
| врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрем |
| > <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се ка |
| S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је нек |
| и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица. |
| гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком |
| им пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начу |
| } Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p> |
| нце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне п |
| p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са др |
| дама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак |
| рвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга п |
| асти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милел |
| опло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. |
| tion" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог с |
| вајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Н |
| сцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће |
| на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по тр |
| Section" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале п |
| да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст |
| ездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> |
| амо је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце |
| ла песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окр |
| се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око |
| <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се виш |
| ала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе |
| ашно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни з |
| е врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето |
| а студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити! |
| ском ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца |
| !...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој н |
| {S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке поби |
| ction" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, з |
| ече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку мо |
| сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог д |
| /p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, пра |
| море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не |
| ашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то |
| амао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако |
| асне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извућ |
| оде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама |
| кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.12"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе порук |
| рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога наг |
| радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мр |
| о кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек |
| о опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> |
| </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџ |
| носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунц |
| одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се |
| ђају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник вид |
| Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева се |
| несе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он |
| >— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о тво |
| је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Ку |
| а миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. |
| жи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облач |
| реда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p |
| морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад к |
| а прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево |
| дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му |
| ј огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њих |
| оје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само с |
| чима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синов |
| у и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— |
| уђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми |
| р ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лоп |
| срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе слам |
| е ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам |
| те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламч |
| p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре пок |
| ла истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви |
| се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p |
| м лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p |
| задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{ |
| , попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> < |
| иш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија |
| ија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ м |
| и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је о |
| — Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не |
| и!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. |
| две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо |
| S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!... |
| } Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Ид |
| !...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с |
| однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> < |
| ујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Мар |
| ден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свиј |
| нас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да |
| гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопо |
| кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји |
| ји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана д |
| рбин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизиц |
| лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} А |
| } Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, ра |
| оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења |
| чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, |
| — Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп |
| д они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станк |
| да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости. |
| Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не |
| то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div |
| а је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>К |
| >Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство.. |
| еве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од п |
| шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдук |
| } Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, |
| наш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је |
| итегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци |
| , пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| зе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га ј |
| осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио |
| дао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву |
| .{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јо |
| зирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> |
| има, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно |
| ети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај па |
| је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p |
| а полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених гл |
| о испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која гра |
| — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде |
| то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу |
| } Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад иск |
| мо лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближав |
| и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо... |
| и — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто коли |
| а с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим |
| ћа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разгово |
| p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви... |
| ОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шуш |
| <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> |
| се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећ |
| ши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> |
| беже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} |
| {S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што |
| S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па |
| н пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Х |
| гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опро |
| ела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> |
| </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на |
| ешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима д |
| да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу |
| е сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласк |
| у, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођ |
| ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у пр |
| окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима |
| <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио |
| {S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по |
| ? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> < |
| Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „ |
| Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку |
| ће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? < |
| ...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!.. |
| p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, |
| огоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за р |
| Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту |
| !... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај ње |
| он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш ка |
| .{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва см |
| ..{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И с |
| ину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена |
| Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће о |
| чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{ |
| нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до |
| ши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{ |
| тином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Ј |
| нко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим теб |
| правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву стра |
| стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{ |
| а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на |
| ше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољ |
| ховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, |
| ог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из п |
| Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али с |
| о.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Дове |
| ећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?. |
| о је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио ј |
| аки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и д |
| </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове |
| >Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрав |
| ти!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека |
| нко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> |
| мене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то с |
| до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Ј |
| е Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош |
| поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... |
| .{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина |
| ољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, др |
| едимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, с |
| су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и про |
| стати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{ |
| ју, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивал |
| о је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мис |
| не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како |
| сушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас спо |
| о није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прош |
| араше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div ty |
| е млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— |
| } И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не |
| Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... < |
| p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се |
| менито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је бил |
| мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико |
| од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова |
| и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто м |
| као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, забор |
| е могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је доб |
| .{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе |
| би и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замисли |
| одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад |
| ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S |
| ад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам ја |
| и ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? |
| но, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, |
| окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то |
| свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на д |
| дећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, |
| обро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души |
| за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш |
| пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него |
| S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван нај |
| те напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лаза |
| /p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо с |
| бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њег |
| олике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над |
| простите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута нек |
| ам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухва |
| вај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!.. |
| а то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!. |
| ас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти |
| Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти |
| ти!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али |
| е загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} |
| парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојача |
| уке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу |
| убављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пу |
| је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запај |
| ош волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен |
| е, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубов |
| олике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловањ |
| раштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} По |
| теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>С |
| вала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p |
| </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" |
| а се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се з |
| зиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Ста |
| ише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, |
| агословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју.. |
| кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадо |
| p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> |
| ан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим |
| . </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Вид |
| зан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Стар |
| све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог |
| <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па |
| а се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. |
| </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку |
| арије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— |
| ижи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. < |
| бише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, с |
| Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад |
| за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Кр |
| приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> |
| , докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та |
| } Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се ра |
| вен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, |
| <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору |
| /p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним г |
| а и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се |
| ше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им мес |
| сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обисну |
| ка ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </ |
| а се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На |
| <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко ј |
| еданпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би г |
| о скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Л |
| {S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам од |
| {S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега |
| што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно н |
| </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих с |
| ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте |
| ди имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не |
| е!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} |
| пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> < |
| свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окру |
| ине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </ |
| окопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража |
| вију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: |
| јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлиј |
| </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нек |
| а неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окаме |
| но зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— |
| јек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поч |
| Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко |
| смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави |
| е на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хлад |
| ном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— |
| познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто |
| ...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти не |
| судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{ |
| а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од |
| есрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и н |
| изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте пок |
| и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њ |
| а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме на |
| то то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео |
| ... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Т |
| . </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослет |
| p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— |
| орамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. |
| и Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмеја |
| ићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева |
| очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, |
| се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p |
| ста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите |
| ињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки п |
| ви! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — ре |
| Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не |
| ише њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </ |
| о се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теш |
| ријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плав |
| нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства њег |
| голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} |
| викаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео п |
| а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он |
| акије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> < |
| едо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослу |
| а не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну некол |
| пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побра |
| и свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да ба |
| Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа |
| данпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не |
| поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S |
| ати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p |
| Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му |
| м те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{ |
| поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, |
| ани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекора |
| на моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p |
| ... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да |
| или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, је |
| њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су од |
| дсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за |
| — Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, |
| учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја уме |
| раћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко ј |
| ажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све |
| S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута бе |
| ут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме с |
| да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном |
| ЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и ору |
| >— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гле |
| у — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их |
| <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — |
| >Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучер |
| то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих га |
| Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па |
| нај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, бра |
| скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, |
| >Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је ос |
| надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи б |
| </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?... |
| аћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу |
| дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Њего |
| е! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да исприч |
| испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њихов |
| ђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Млад |
| у, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се ид |
| те турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> < |
| н се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без |
| био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погле |
| а, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим д |
| ше тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна. |
| послетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да пото |
| ринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са |
| .{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеб |
| </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођо |
| .{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> |
| а...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чу |
| његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духан |
| е ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу |
| еше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, пом |
| е? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме |
| због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> < |
| вао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Мира |
| кад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> < |
| а не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. |
| , па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао ј |
| г хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена кр |
| већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпор |
| нио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је |
| аљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљан |
| p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сва |
| е наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, к |
| уци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци к |
| био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у |
| пић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А д |
| о ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, доб |
| </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих |
| м ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га |
| т, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кме |
| Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — |
| лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на по |
| р му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S |
| .{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје |
| И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће |
| ној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет по |
| и грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!.. |
| а чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> |
| распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p |
| {S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно |
| Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су |
| ћи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главам |
| атић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју |
| ..{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим |
| смо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и |
| Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно |
| о ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека н |
| ксу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоће |
| .{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко. |
| и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, |
| сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га |
| и ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан |
| срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> |
| неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког |
| ругима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке стави |
| е мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру |
| Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не |
| ут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. |
| </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја т |
| цу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из с |
| а Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка |
| ја му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина |
| Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. |
| е какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше с |
| се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустоли |
| нуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече |
| једаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврз |
| посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. |
| > <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он ј |
| га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да |
| е живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p |
| штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњ |
| и се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе |
| пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин. |
| Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцеп |
| окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње д |
| си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је |
| Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> < |
| овори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек |
| p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога хар |
| азе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Поз |
| м је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p |
| 9"> <head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... |
| з којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти ма |
| па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{ |
| а би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада |
| о, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, |
| да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} |
| ућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па ре |
| и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово ш |
| Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и |
| иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на сас |
| ја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш |
| се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао гл |
| <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како |
| Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Об |
| а послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Ста |
| де. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август |
| хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па |
| дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> < |
| .{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пре |
| звећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и |
| <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно уч |
| разума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. |
| ека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су м |
| ека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— |
| >— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било |
| .{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста та |
| ест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — реч |
| а виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђ |
| препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засук |
| се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. < |
| е паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да пад |
| орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није |
| >— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што |
| ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... < |
| ди.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, |
| ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да и |
| и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... < |
| к, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, |
| и га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси р |
| ра, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче |
| де скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочис |
| могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му |
| и знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, |
| оли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А |
| о је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је см |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.15"> <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; не |
| пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвар |
| <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изи |
| клопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечи |
| познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> |
| аза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасв |
| со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не за |
| рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> |
| ожеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше н |
| цем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврз |
| бесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био |
| им да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође |
| вога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{ |
| да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и шт |
| гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа |
| , па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар |
| дати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му |
| >— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} |
| иди — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао |
| и док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седне |
| Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти п |
| Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио |
| дала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Је |
| говорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана |
| ло љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </ |
| р би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја |
| и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају |
| Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} |
| : </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — п |
| то!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! |
| >— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шал |
| у дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа н |
| амим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у т |
| а!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, и |
| свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја |
| — А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разуме |
| о да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом нас |
| светите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан |
| Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па реч |
| рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио |
| </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </ |
| <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, |
| и и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он прв |
| аборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се |
| као? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам доче |
| <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Јо |
| агом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти |
| ем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали! |
| засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас |
| ече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> < |
| ли ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако зл |
| , а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од |
| .{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </ |
| } Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је |
| и с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: |
| ...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ |
| а крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. |
| дмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе сл |
| да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пр |
| ао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао... |
| д није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напусти |
| напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођо |
| </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку |
| S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — р |
| Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хт |
| ан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати |
| о је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на зем |
| своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га |
| био небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синк |
| човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих |
| ечи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође |
| ознаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје друг |
| .{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-а |
| <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— |
| човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, а |
| ди њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, са |
| </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему.. |
| сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека |
| S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замо |
| Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори она |
| p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели |
| ... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чи |
| </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не |
| ва.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толи |
| аплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — ре |
| ..{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загле |
| а се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш |
| вуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p |
| Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић |
| главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице! |
| жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу там |
| узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко |
| ао добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и |
| p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— К |
| з главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нар |
| раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбр |
| а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, сок |
| дахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано |
| може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена |
| ла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано! |
| пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједа |
| стро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — |
| ога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше |
| гослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>П |
| >Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад од |
| и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, он |
| } А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече |
| , брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Н |
| дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаш |
| <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твоји |
| ... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, ран |
| оја је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, |
| ате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан в |
| мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка |
| рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри |
| p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу п |
| стави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{ |
| p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! < |
| .{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја д |
| .. </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано! |
| нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу |
| је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да ј |
| Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p |
| ладо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја с |
| се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да |
| S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира |
| ранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p |
| ју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Не |
| дах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| /p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шиба |
| ј више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаниц |
| села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} К |
| понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quo |
| после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те ср |
| одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} За |
| /p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Су |
| уци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку |
| лица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?... |
| ? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена |
| нако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Д |
| тира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега |
| еше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. < |
| мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке |
| чувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и пл |
| насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којим |
| ка не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и |
| >— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S |
| ролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, |
| же и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно |
| p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! < |
| > <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{ |
| њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И |
| ...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешт |
| девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка так |
| од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завад |
| о отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, ум |
| ај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја с |
| Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p> |
| га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка |
| склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — реч |
| але птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Гос |
| {S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта |
| зе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога кров |
| ај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој |
| и!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Мор |
| ати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звал |
| !...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што паш |
| е суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!. |
| нко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} |
| да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас |
| згубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, |
| овало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </ |
| Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... |
| ам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита по |
| око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако ни |
| о је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> |
| ко, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић |
| а колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Н |
| е проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда о |
| ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> |
| ка и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она ј |
| } Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уст |
| </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p> |
| а опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! |
| а руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће |
| .. </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колут |
| е узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао с |
| ржећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо м |
| ла, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срц |
| м... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само |
| ти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> |
| оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајд |
| е свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кр |
| је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас вели |
| ј дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун |
| а се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи |
| и обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” |
| олити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао ј |
| о!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест го |
| љено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватро |
| о на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше поч |
| танко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума |
| и се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом. |
| ом народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, |
| грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> |
| и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара |
| на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, у |
| ан, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у |
| — Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти н |
| /p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Нас |
| своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо |
| >И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— |
| обија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, о |
| а крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} |
| ној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не с |
| >И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Так |
| зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изн |
| хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му п |
| ивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже... |
| није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао н |
| еда се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао он |
| иђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. |
| ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда.. |
| ашно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни |
| шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја |
| и свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, ст |
| а. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива |
| има што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти ниј |
| горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела |
| птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} |
| поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још |
| {S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију |
| огао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан |
| воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу |
| ко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин н |
| ше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја ж |
| </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа п |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.11"> <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањениц |
| шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Ста |
| мен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из сел |
| а рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размази |
| та... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и ск |
| к затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топо |
| Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена |
| {S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Д |
| .{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{ |
| та, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} |
| варао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p |
| а изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, а |
| љицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринк |
| е то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, |
| . </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али |
| оке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан |
| ги крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га |
| та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: < |
| едлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут |
| } Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, |
| у љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Т |
| и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} |
| Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не |
| њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S |
| уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, чес |
| и, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> |
| еху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? < |
| ромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. |
| — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мал |
| а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. |
| лицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му од |
| ем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим |
| танко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> < |
| другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је болова |
| и клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу |
| е и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити |
| <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S |
| ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза с |
| зива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој на |
| чима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> < |
| ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде |
| поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша |
| љег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </ |
| адан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућаним |
| с овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били ј |
| S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, |
| да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлеб |
| рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, |
| >— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само |
| p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си доб |
| p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{ |
| и, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— |
| . </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси |
| у харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз ј |
| Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и ст |
| — Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам ум |
| вањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — |
| што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратк |
| <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Д |
| p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до |
| ога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— |
| иш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А с |
| га што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави |
| орити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А |
| иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, |
| , немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} И |
| Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! |
| едите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу |
| ићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јов |
| се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати |
| и, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће храни |
| се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке к |
| хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се ни |
| ad> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} |
| одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени тр |
| е ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај му |
| ођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тре |
| е.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Ив |
| .{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми каж |
| окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам од |
| место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као |
| е!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турк |
| — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић с |
| во ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па |
| </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је т |
| ма!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја |
| , а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је |
| дија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин |
| Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти њ |
| рва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прош |
| {S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је чове |
| е. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите кој |
| Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p |
| зире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ни |
| рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој |
| кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. |
| ини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пођ |
| /p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту с |
| Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад |
| .{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; а |
| се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш |
| ко да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио |
| шке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, |
| о је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био.. |
| плака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене р |
| некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка |
| као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш при |
| м и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке |
| е капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам |
| нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, воли |
| л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} |
| скалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је л |
| чи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, |
| ндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас има |
| пић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у в |
| беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога к |
| ли!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово |
| ..{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, |
| . </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, мл |
| ваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало пор |
| ити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече |
| мо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али с |
| м с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до су |
| ли, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Ла |
| сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамира |
| азио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И |
| шници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу |
| ице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза |
| /p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека з |
| и овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Р |
| p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. |
| аменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јав |
| уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </ |
| ши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </ |
| <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазо |
| за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ход |
| , тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> |
| ма, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто ка |
| — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, |
| Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти |
| н осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиж |
| ина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега т |
| ј немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, а |
| Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако.. |
| о у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ |
| о на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесењ |
| у путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{ |
| а, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао |
| ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она б |
| итва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матер |
| и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму пете |
| па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{ |
| је стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита к |
| <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сла |
| видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја |
| старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте тур |
| нешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може бес |
| еше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на с |
| и да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине |
| S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царс |
| мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што м |
| </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта ј |
| то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачун |
| оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} |
| — Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп |
| , мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{ |
| о што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек |
| упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{ |
| Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па разв |
| ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p |
| н хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бит |
| ма.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у |
| <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одмори |
| ске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчиј |
| — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано.. |
| </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S |
| у, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја |
| више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. |
| ијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли с |
| с је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Бо |
| је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице |
| Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у |
| ина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; жив |
| о све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама. |
| ала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту кра |
| то беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе |
| умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p |
| А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се по |
| још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори |
| p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако |
| крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{ |
| ипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да |
| о! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се н |
| враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смот |
| о, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га поглед |
| а киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, |
| ти на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још |
| ш га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, |
| ди...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прек |
| о ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> |
| > <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И. |
| ини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај |
| ад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те |
| ..{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под сед |
| каменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, веж |
| палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p |
| ко смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, |
| ћар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа пос |
| ву па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево |
| о, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш до |
| {S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује... |
| иран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не з |
| и, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би ду |
| се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, са |
| еда иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, |
| као га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса бр |
| ај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} |
| ју... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — р |
| о дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте |
| ш зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p |
| Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и не |
| ажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је |
| ни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком |
| вршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса на |
| тварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш |
| н не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... |
| ездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говор |
| био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Ни |
| </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разгов |
| ћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разг |
| . </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун |
| а говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам |
| н раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то |
| сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван |
| > <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико |
| у ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на оч |
| даше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ов |
| сту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече |
| појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страш |
| >— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би |
| е знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе на |
| а ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код судни |
| </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио |
| Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића д |
| не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринк |
| ринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} |
| учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко и |
| на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И заден |
| пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао л |
| Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} |
| Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо ов |
| о, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га суб |
| > <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те |
| би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги а |
| ају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јавља |
| био!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро |
| удбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага из |
| и Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: |
| псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. < |
| че Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} К |
| ти!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћ |
| и Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!.. |
| пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши |
| зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!.. |
| штај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик |
| инкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар о |
| ече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, бог |
| ...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се |
| ест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван ма |
| рушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и па |
| врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те ни |
| разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зве |
| ну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али |
| силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> |
| и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете |
| p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их |
| ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... |
| ви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ва човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бић |
| p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако как |
| </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је лу |
| нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван |
| Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! |
| грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што ис |
| {S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— |
| у снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муњ |
| шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да он |
| питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лиц |
| е. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута.. |
| <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Је |
| ан се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући. |
| ако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </ |
| ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару п |
| слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаш |
| . </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Т |
| а опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. |
| је знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на мест |
| S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, |
| а, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те с |
| у се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око в |
| Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и с |
| рушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простоср |
| им! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам! |
| ... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, |
| а што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p |
| рчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко |
| <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нис |
| а ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Кру |
| сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да н |
| ори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не |
| ... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опаме |
| > <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} |
| тидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њег |
| ..{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ј |
| p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, н |
| ! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право |
| се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се у |
| сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p> |
| .{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и |
| рате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја о |
| и морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— |
| аво су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи |
| ва! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом по |
| </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми ре |
| ги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? |
| н је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Х |
| су превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?.. |
| ешио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам |
| о а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, |
| е зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење суб |
| {S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли |
| с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> |
| ј нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! |
| ној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то бил |
| видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непош |
| ије се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не мог |
| о! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — наст |
| одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p> |
| ин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринк |
| ... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Ла |
| размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију с |
| видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчи |
| па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на не |
| ози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Кру |
| и, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, т |
| и ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима ш |
| прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само |
| заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео |
| ице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија |
| се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И кома |
| p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад |
| } Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ј |
| субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} |
| твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, |
| се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> |
| и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... |
| е њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} |
| але као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. |
| нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, м |
| га...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. |
| е...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у оч |
| То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам |
| >— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив |
| бе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорит |
| ..{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљив |
| га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то ј |
| а био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му ја |
| .{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у п |
| вест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад |
| <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, |
| S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш |
| /p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио в |
| ј ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задрж |
| ов онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си |
| рену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се |
| о нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом |
| и се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> |
| ..{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа |
| : </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и |
| Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. < |
| јек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! |
| иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>В |
| ки разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{ |
| криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </ |
| хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се нас |
| могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце |
| ..{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка ста |
| че Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је |
| гњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га оч |
| </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он |
| Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p> |
| да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> |
| p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало пр |
| знојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну с |
| </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка. |
| !... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: |
| <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улег |
| ога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p> |
| тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и |
| Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — |
| ан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански о |
| </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже |
| средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S |
| ухана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндер |
| </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Ј |
| а они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже з |
| по о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p |
| ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мисли |
| та си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— |
| анас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p> |
| Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p |
| није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко ц |
| е замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. |
| г ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погл |
| ексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу. |
| к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је н |
| p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао |
| м водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} |
| ед.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> < |
| о, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује |
| <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем? |
| И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загле |
| >— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, поп |
| </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе |
| идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то |
| ила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве |
| овој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они |
| милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као |
| мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разго |
| нко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, М |
| шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе |
| у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, шт |
| пколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није ма |
| гао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лаза |
| ичати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њ |
| ки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> < |
| зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нек |
| о да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри е |
| ј другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} |
| ?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти |
| /p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам |
| одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p |
| који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја вел |
| овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, |
| лас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући |
| м.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— |
| о у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама отк |
| S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран |
| промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с |
| а си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, |
| ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што |
| Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Мари |
| 63_C2.9"> <head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео |
| би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у оч |
| рчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му д |
| да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају м |
| о вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри |
| наш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— |
| е Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава |
| да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црн |
| овом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На |
| Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у сво |
| ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одго |
| Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— |
| Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети |
| веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао памето |
| анко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде! |
| заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не ум |
| реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваља |
| Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти! |
| ?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врат |
| p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није |
| омене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид |
| и ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хва |
| као. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером с |
| ивот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нам |
| стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми |
| упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно т |
| свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад... |
| Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што |
| валити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, |
| ањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљ |
| p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри |
| и слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу ск |
| ушу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Го |
| рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклет |
| отурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом |
| >Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, |
| То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али |
| кушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, |
| р је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех с |
| ођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — реч |
| све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалосниј |
| ћи задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{ |
| .{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му ди |
| што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чу |
| Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> < |
| језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица ј |
| ад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу |
| ој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта |
| врд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте! |
| и се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Распо |
| ама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p |
| p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће с |
| ... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> |
| Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се неве |
| ога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} |
| е он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на |
| {S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћ |
| ише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они |
| велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да ка |
| о излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} |
| гао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Тур |
| и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити. |
| ше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ног |
| штра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — реч |
| не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било скл |
| и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, |
| ена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је бил |
| ти се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и |
| чити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, |
| , преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај т |
| ежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p |
| а не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! |
| кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као м |
| по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен |
| Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар |
| ли око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили п |
| Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </ |
| p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </ |
| може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раш |
| Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p |
| барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Д |
| жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, |
| оје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрм |
| ца. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </ |
| ..{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и в |
| њаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов |
| е договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> |
| и!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у к |
| е с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој |
| премна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> |
| </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба о |
| p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко |
| А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на С |
| а био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну р |
| ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не |
| е видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у |
| на црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Сме |
| ве... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: < |
| {S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А |
| га поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њ |
| хнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... < |
| /p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и од |
| </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та н |
| војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја друж |
| е он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. < |
| Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — |
| </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, |
| p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, |
| у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Ал |
| а?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! |
| . </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Не |
| И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш пр |
| с хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, |
| посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља |
| у носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Стан |
| </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече |
| и!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом про |
| S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} А |
| ну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Ј |
| еђу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али |
| кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И |
| /p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, |
| кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака бе |
| а. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Које |
| је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На север |
| и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, ди |
| из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се |
| ека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим |
| томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи вр |
| д бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наш |
| настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај |
| ан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступни |
| Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S |
| ивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих п |
| лаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p |
| а пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у |
| /head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од најви |
| Section" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, леж |
| буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве нев |
| ad>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код са |
| и... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава |
| та хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као |
| су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. |
| а је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили |
| ве. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће врат |
| ј нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Б |
| слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаш |
| веже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади |
| ћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} |
| а руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли м |
| S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од |
| ки вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као |
| о да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, |
| те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећо |
| танку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговара |
| и сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone uni |
| е вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врат |
| кова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова с |
| длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранч |
| авом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} |
| рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднес |
| сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с д |
| ан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу виси |
| ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуц |
| ет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Ста |
| тукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и уда |
| метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти п |
| Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од |
| е мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S |
| — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </ |
| дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турч |
| је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трго |
| >— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па ко |
| али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад |
| мише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p |
| можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез |
| нало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како ј |
| ати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми |
| аде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки |
| окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегну |
| .{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси |
| е окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пусти |
| </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> < |
| — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. |
| прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S |
| ад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се |
| вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| во у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На |
| а, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је |
| /p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погл |
| наш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам |
| махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја си |
| !...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава п |
| а бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{ |
| попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} К |
| ити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапу |
| ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако мило |
| егов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у о |
| Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао д |
| од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине годи |
| н, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и св |
| !...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збого |
| рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Су |
| умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај ј |
| — Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Ч |
| — Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад |
| акве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њ |
| жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни |
| нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усн |
| еседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час осл |
| ишта, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш |
| Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, с |
| p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добр |
| а му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај! |
| нај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!. |
| а! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао д |
| ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... < |
| адежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p |
| а сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо |
| од!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; н |
| . </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с мест |
| ија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов |
| е гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче |
| а!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћут |
| м!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти вер |
| м ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у |
| кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} О |
| ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут |
| њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке |
| их веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш пор |
| авом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S |
| ти! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода м |
| мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су |
| отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећ |
| >— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то в |
| анак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачва |
| те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прођ |
| -ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам |
| — Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> |
| ко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је |
| н јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бог |
| {S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гри |
| вјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа |
| ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа н |
| S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи проси |
| нуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Тв |
| ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми |
| Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </ |
| </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? < |
| ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео к |
| ио жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они об |
| д бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла |
| биља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти р |
| слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— |
| ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам |
| се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су м |
| збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите |
| те ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену ис |
| <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђуј |
| де пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И прес |
| ог тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Ј |
| је Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све ш |
| омаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче мес |
| инем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч сокол |
| ко га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рук |
| метно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а ш |
| кати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — |
| а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не |
| ли само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговор |
| приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед н |
| и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеј |
| је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно з |
| Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе. |
| д речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} |
| а је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то ве |
| и!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p |
| , а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p |
| орам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се у |
| бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да |
| танко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> < |
| ђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову |
| е, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{ |
| шају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазув |
| p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга з |
| шла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па т |
| се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те |
| ринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} |
| ет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> < |
| е сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познај |
| момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запрос |
| </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам н |
| ме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијен |
| Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. |
| упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао ов |
| Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p> |
| уке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи |
| } Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко |
| н твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи |
| м човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И з |
| неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи |
| еду, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај. |
| да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </ |
| — Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p |
| то... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не зн |
| штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним вел |
| /p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме он |
| Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, |
| ора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, б |
| } И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих ук |
| таде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман |
| наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу к |
| ао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} |
| p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — ре |
| трашнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </ |
| уго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он |
| <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелиц |
| >Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p |
| рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити |
| ти! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И |
| ткуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако |
| е његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да |
| и!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови пог |
| Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећ |
| </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, оч |
| удећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, |
| ш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!... |
| > <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{ |
| грме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама ш |
| м, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S |
| ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог би |
| Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </ |
| е? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговара |
| ло би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука до |
| твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да одн |
| е, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Мари |
| > <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се |
| } Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нек |
| ш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо п |
| <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде |
| оље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад |
| Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </ |
| овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо виш |
| каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно... |
| </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пош |
| само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама шт |
| ебам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} О |
| Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Д |
| ам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!. |
| ћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласт |
| им разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију |
| шта више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако |
| ..{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <d |
| јем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гле |
| је куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И оп |
| пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, иде |
| има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким жив |
| > <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И |
| ки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... |
| шице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се нас |
| таш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. |
| а, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се о |
| — Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. < |
| погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </ |
| </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох |
| што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није м |
| крете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>С |
| ? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећ |
| се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, |
| p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} |
| аш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са ов |
| ?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме |
| ашним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог |
| окове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га |
| ече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p |
| и стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејан |
| е!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p> |
| се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа |
| пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суш |
| а Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њи |
| браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким |
| /p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” < |
| а је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па |
| </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде |
| але! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увра |
| то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и |
| се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би и |
| отово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. |
| ао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћ |
| </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато |
| p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало |
| поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> |
| ече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!.. |
| емо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку |
| аигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвал |
| под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до ми |
| себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} |
| То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће. |
| xml:id="SRP18963_C1.13"> <head>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} |
| Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— |
| срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде к |
| ного уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека |
| </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно ка |
| војих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је З |
| р она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао с |
| страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може обор |
| овека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му |
| би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не з |
| елокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танч |
| </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у |
| та пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опе |
| Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе о |
| е.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко т |
| воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан |
| <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то |
| а боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује С |
| >— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и уп |
| ећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако |
| — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко х |
| рњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове ко |
| S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе њег |
| о колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је зна |
| Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког |
| !{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја |
| ори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} |
| крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на ш |
| </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле |
| начким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице м |
| се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече |
| е нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само о |
| па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи њ |
| их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зе |
| то не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце ј |
| ко му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи |
| аројко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. |
| ао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само |
| ма обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! |
| знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео |
| ић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то о |
| па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац њего |
| прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћем |
| је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} |
| ло, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља д |
| у руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста |
| .{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жа |
| његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радит |
| аша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом мо |
| то их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та миса |
| егла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше... |
| пао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у душ |
| ... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} |
| о. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} П |
| још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Ант |
| Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клања |
| цу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је п |
| S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како |
| је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, |
| на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и об |
| вио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50. |
| а су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама |
| ричест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћи |
| је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла прек |
| кове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху мн |
| алац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p> |
| онављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је би |
| ми Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски па |
| н седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је п |
| Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Б |
| а коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беш |
| ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већи |
| ан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је |
| а, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изи |
| ва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише ст |
| не старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: < |
| и, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> |
| > <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан пон |
| , нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јели |
| пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и |
| имо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </ |
| не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше оп |
| а поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдел |
| о и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слат |
| влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко ст |
| S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и гла |
| идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека д |
| на нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на |
| е?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би |
| Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију |
| Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби! |
| ? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — |
| нога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он |
| де ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И по |
| ко рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, а |
| м да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више воли |
| м: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи.. |
| оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— |
| ва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила |
| ће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!. |
| Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, р |
| ино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кл |
| ркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га сти |
| ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да |
| и Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не из |
| Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми с |
| <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојиц |
| >— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећим |
| шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— |
| p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући |
| ући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и М |
| прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> < |
| /p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... < |
| знам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако љ |
| а задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, стра |
| теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} |
| сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја |
| Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Суз |
| а га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му с |
| е, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја |
| е Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смр |
| . </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му по |
| — И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Ст |
| S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p |
| ампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} К |
| ане.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> |
| — Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, прима |
| а, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! < |
| акати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, к |
| ! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Ст |
| рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу |
| упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију |
| такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{ |
| p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — |
| лаву, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S |
| а ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздр |
| {S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног с |
| е. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џа |
| ј да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лаг |
| ишта, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам |
| ом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад по |
| >— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!.. |
| м право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа н |
| рушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, чести |
| оглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, |
| из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се ни |
| Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко |
| бити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако |
| ? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. < |
| ... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} |
| — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко |
| ке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И п |
| им смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. |
| ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> < |
| о живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!.. |
| привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} |
| сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И н |
| Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу |
| је неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смеш |
| рате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми |
| <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни |
| више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> < |
| постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми |
| тели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погле |
| о, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу п |
| тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре |
| Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се н |
| обом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љ |
| ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као уби |
| /p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракиј |
| Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да м |
| и паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бо |
| , за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад з |
| руги твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искали |
| ао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p> |
| се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... |
| /p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у једа |
| Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајц |
| меће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица са |
| о се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, |
| ажен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} О |
| </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. |
| војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </ |
| глед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!.. |
| </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не |
| овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да |
| му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!.. |
| а си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!.. |
| ко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лије |
| о сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице |
| укну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан |
| и отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! < |
| а ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад |
| је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине реч |
| што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... < |
| О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S |
| права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме ни |
| том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, п |
| ма, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим |
| ...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добр |
| огами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p> |
| > <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не т |
| ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— |
| и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га |
| .{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја са |
| за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, |
| p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране |
| не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћут |
| и истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен санд |
| Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S |
| росто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао |
| ну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети ж |
| век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак п |
| о!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — |
| ече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> |
| Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлете |
| у — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њем |
| ита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражи |
| ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И |
| .{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи с |
| /p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p |
| иван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Ма |
| кса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то |
| е подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се памет |
| х: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао |
| ивао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му им |
| о лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!. |
| од!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара |
| ознаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде прич |
| >— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се гла |
| .{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— |
| и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се |
| олена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао |
| клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан св |
| .{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, |
| ..{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борит |
| лексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице |
| отећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} |
| <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{ |
| p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо... |
| а уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је |
| </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не пр |
| смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега бл |
| </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од м |
| кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина х |
| ...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> < |
| човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек |
| } Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по тел |
| си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је |
| па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да с |
| е на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекс |
| </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— |
| ...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... |
| рихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад с |
| :id="SRP18963_C2.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног |
| Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како во |
| отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте.. |
| е.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада |
| — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станк |
| , па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред на |
| о ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си |
| ијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Га |
| аву!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка |
| Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаш |
| — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошч |
| . </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и ви |
| једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, ка |
| ико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не |
| е поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет вел |
| — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја пет |
| лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је наз |
| о био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. < |
| страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају |
| Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— |
| one unit="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан |
| d>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци ви |
| пало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а неж |
| неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш.. |
| <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и св |
| .{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угл |
| лајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од |
| заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. < |
| а земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је |
| погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси ж |
| бом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пр |
| /p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо |
| ску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо з |
| до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p |
| пишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} |
| вити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </ |
| вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чека |
| је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> < |
| ремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све |
| </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт о |
| и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. < |
| о ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш би |
| удене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> < |
| аха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запа |
| иш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до м |
| ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе |
| ојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема |
| ећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поре |
| му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он рас |
| видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешт |
| начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Е |
| апоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и п |
| танко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну с |
| <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не |
| . </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p> |
| око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању |
| а.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је |
| а куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало |
| е Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> |
| гаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело сам |
| рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, сн |
| стало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио |
| као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И |
| опа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његово |
| тепеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} |
| о знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му |
| рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље |
| ека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} |
| десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до хр |
| <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, |
| гано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право з |
| ед њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Сто |
| ле.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, |
| гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. |
| и рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би |
| ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково. |
| дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се нат |
| де, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} |
| расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти |
| — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окр |
| да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан |
| ђе много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш ве |
| Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Ч |
| амбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p |
| арут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, |
| иђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Ти |
| /p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!. |
| премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искал |
| негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседал |
| . </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ле |
| д Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео |
| спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; |
| ли не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, |
| чин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа |
| же. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се |
| е руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... |
| ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи |
| </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— |
| руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пу |
| ао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S |
| Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као |
| p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>Т |
| браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му |
| } А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја! |
| .. </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p |
| у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у |
| не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сут |
| {S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигд |
| ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одс |
| емиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шар |
| ив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, |
| ве.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </ |
| мену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном |
| p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мир |
| стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... |
| опана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладов |
| кса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала |
| „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разго |
| ати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала |
| лоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p> |
| Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — р |
| } И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Мога |
| зан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> |
| јиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише |
| иђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је пр |
| ро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> |
| ! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све ж |
| ну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. |
| о јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођо |
| о је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иве |
| д запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Ив |
| дети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушк |
| по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, |
| дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуз |
| којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} |
| уза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајду |
| ову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. |
| .{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лон |
| ца му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оста |
| од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родит |
| у, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто |
| кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и изва |
| рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му с |
| у!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— |
| рошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На зд |
| ржи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му |
| снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малакса |
| шни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, ст |
| кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, се |
| А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На гро |
| јући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код к |
| евојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиж |
| није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Ст |
| } Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— |
| ира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... < |
| чи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p |
| ’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да |
| ако стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> |
| } А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да од |
| еку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи |
| {S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се |
| Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, |
| ндур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, о |
| . Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} |
| </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алекс |
| ош вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истин |
| о завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек ду |
| <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се поја |
| ође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко |
| му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Панд |
| и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!. |
| , па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте |
| р појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе |
| м дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде х |
| S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... в |
| е његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин по |
| ади? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које. |
| е било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпо |
| д писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали |
| пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну |
| баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, |
| е то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад |
| и смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Ч |
| о овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отид |
| ки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико и |
| и?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак |
| д дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о |
| ослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око сед |
| : </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауч |
| еке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p> |
| виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} |
| — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хт |
| емо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа н |
| а. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земљ |
| мањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало г |
| на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешн |
| асмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растај |
| !...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па к |
| > <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!... |
| ли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече к |
| гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне |
| — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у |
| бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила |
| ко ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и |
| е куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> |
| а, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странс |
| — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?.. |
| Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> |
| а, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; ди |
| каменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака срка |
| </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелиц |
| с се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће б |
| а. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је п |
| жите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p |
| лослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у ш |
| срте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих |
| месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. < |
| ека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову |
| <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда |
| Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви |
| њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар б |
| Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вал |
| ... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да п |
| на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око м |
| н ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и |
| харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </di |
| од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! |
| под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — |
| атраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, х |
| .. </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта |
| буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Пр |
| усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapt |
| ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве |
| че кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринк |
| м! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Ж |
| Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> |
| Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у |
| — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, пре |
| чин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гд |
| пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана... |
| </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освет |
| у: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да |
| <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — |
| Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? |
| реши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је |
| мислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. |
| е „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече |
| се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа |
| ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и |
| } Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад |
| е да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то најв |
| Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дођ |
| ћ. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, |
| ко покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да |
| ра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </ |
| реба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p |
| окат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини |
| д сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором.. |
| ј казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S |
| а ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би |
| /p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, |
| замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> < |
| према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси |
| авадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко |
| и сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја |
| и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? |
| лаву скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких |
| ео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... пр |
| {S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! |
| — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти |
| Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава |
| S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет |
| пријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!... |
| > <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После по |
| ! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко |
| дне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p> |
| узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Але |
| ама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје |
| отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се |
| кинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи. |
| је баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ов |
| стао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, |
| ве стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина сво |
| нем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо |
| Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто тр |
| ...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за |
| убоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћута |
| шла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплак |
| ладене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих д |
| ка. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p |
| ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, при |
| е један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— |
| е насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић |
| преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена |
| су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се с |
| алити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} К |
| оћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ух |
| „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа |
| земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја |
| би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!. |
| што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну |
| је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Мил |
| ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше ц |
| ш хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним пог |
| е огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренер |
| лдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!. |
| ку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из ша |
| S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! < |
| има неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами |
| е главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од су |
| — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Д |
| растао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Ц |
| амо да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла гол |
| уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба |
| че Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало вр |
| !...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим |
| имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у |
| ар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да са |
| — Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </ |
| Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам зн |
| Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је гово |
| S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S |
| !... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наде |
| послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p |
| е. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе оног |
| како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </ |
| ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како |
| ву. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <di |
| не одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу т |
| ави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окре |
| ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца |
| ова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страд |
| </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} |
| } Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку |
| оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад |
| клоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују |
| о, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— |
| мејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Как |
| ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ће |
| к ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, к |
| астао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из |
| рнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не б |
| му? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће |
| ева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — |
| рамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вриј |
| Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> < |
| и је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А |
| А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти нис |
| ни, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву |
| м ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све |
| ло наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или |
| е, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши |
| здано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. |
| >— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао |
| ути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} И |
| нку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати |
| мо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} |
| међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад о |
| p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја |
| го у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право д |
| ви!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!. |
| њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу |
| ...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погл |
| ошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А |
| си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом |
| а се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што |
| мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из п |
| еда она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> |
| вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме при |
| се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па |
| пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... < |
| то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али |
| је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још о |
| журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешт |
| тарешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих с |
| !...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега са |
| бојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим |
| ш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметну |
| бро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— |
| } Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће |
| е нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним. |
| мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у |
| S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам |
| нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, |
| е радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И н |
| ница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте ј |
| бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потра |
| е и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размис |
| } Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори с |
| Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једн |
| нем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог правед |
| синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! < |
| мамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Ла |
| ле кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да |
| шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, |
| овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати |
| мет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{ |
| Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и д |
| ићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред |
| азирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. |
| ле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуг |
| учите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S |
| — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио |
| ече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> |
| а немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на |
| ије са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S |
| и сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} |
| ..{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром |
| </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у м |
| и друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твој |
| инио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p |
| ати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помо |
| ију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </ |
| а ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> |
| ...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — ме |
| тра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!.. |
| ко он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну на |
| рећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и к |
| онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелиц |
| , па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, |
| p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— |
| p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накос |
| је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља |
| ко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кај |
| } Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> |
| ?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је |
| Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест |
| ишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се да |
| тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га |
| и кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не |
| <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... че |
| шити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада |
| . </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори ист |
| >— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?. |
| Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: н |
| гу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да св |
| .{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти в |
| . </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? |
| д те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити |
| сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога к |
| крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чу |
| елу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше |
| </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, |
| — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зек |
| дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако г |
| ̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га |
| ји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете ха |
| Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S |
| о пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слу |
| ео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од ра |
| азвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда |
| ицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Ј |
| што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... у |
| ... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> < |
| и кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теб |
| </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како |
| </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> |
| ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... < |
| тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Ст |
| екох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Не |
| Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, ко |
| /p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И с |
| еш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где |
| се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите |
| м да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на |
| ђе му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде |
| ак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати др |
| p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, |
| буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p |
| Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрв |
| зговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на |
| аши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} |
| кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за једа |
| ...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упол |
| и — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!... |
| у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би и |
| е! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече |
| /p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ |
| како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш је |
| рити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи.. |
| а их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{ |
| мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p> |
| ао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?.. |
| у ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазит |
| га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га |
| ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну рук |
| </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођ |
| ? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поч |
| и за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош |
| вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опрос |
| шмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав нег |
| Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p |
| вор који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S |
| а!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не с |
| > <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зл |
| — Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми бл |
| итао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки ст |
| !... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. |
| и.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестил |
| е, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, |
| ним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплет |
| уче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не мож |
| ка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и |
| ојутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је прокл |
| уму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како н |
| с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p |
| е. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да |
| ости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам |
| оре: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети д |
| на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину! |
| Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. < |
| од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} |
| Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човек |
| кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! |
| лим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ни |
| руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!. |
| ван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — |
| !...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп |
| м, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам |
| ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он |
| !{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплаши |
| ра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Тур |
| аграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p> |
| бјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} О |
| огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је |
| вом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак. |
| капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и суз |
| не душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане |
| слаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је сте |
| ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољуби |
| рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... |
| м...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми |
| уди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и |
| Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њ |
| ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, |
| олим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је |
| ја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најс |
| че га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} |
| ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам |
| p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{ |
| је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бај |
| вио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге |
| обратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— |
| рате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јо |
| ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> |
| ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад |
| </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога |
| ротивити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи |
| } Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим дани |
| оме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са |
| е дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он |
| рекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену о |
| му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хле |
| {S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп |
| екса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако р |
| <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси кри |
| ати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева |
| и је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, |
| уком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, |
| таде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и |
| нога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девој |
| шо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе с |
| готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћем |
| > <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на неб |
| <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— |
| си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на |
| м! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си с |
| уђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ј |
| ам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се про |
| исам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћер |
| ам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Ас |
| >— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p |
| Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} |
| е чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где |
| p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша |
| , ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја |
| ли ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па |
| о и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. |
| као?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју св |
| . можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли |
| ојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— До |
| вца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну |
| у се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p> |
| башу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници |
| ма твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутра |
| његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог |
| небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> |
| </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— |
| беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S |
| ви Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не з |
| — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, |
| {S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живе |
| !{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој |
| жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом ме |
| за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу |
| и!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{ |
| ш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем п |
| ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— З |
| . </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме |
| само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S |
| е! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Ка |
| ама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне |
| /p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} |
| е бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је то |
| p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра |
| Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на |
| вати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, |
| и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и |
| јамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од в |
| p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... |
| {S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то |
| Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем д |
| p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођо |
| претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку |
| ају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <mi |
| мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p> |
| а Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p> |
| то ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Зна |
| у и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Мил |
| — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити д |
| /p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема поро |
| помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p |
| ш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је х |
| ришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Тр |
| ачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаме |
| будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} |
| зе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </ |
| седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> |
| рити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој |
| пет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет ста |
| епа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми |
| <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Ниса |
| ту, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шал |
| џић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и |
| незду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли и |
| драво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем |
| . </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p> |
| ркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, |
| О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћ |
| та детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... |
| ..{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много на |
| својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и запла |
| p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром бил |
| и живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да са |
| емој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад |
| какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с р |
| тављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... н |
| <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били |
| >— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поруч |
| па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Ста |
| ан. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти |
| мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, |
| <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узе |
| о... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Н |
| — Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно са |
| . </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном |
| {S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} |
| ослушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми |
| ког ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... |
| P18963_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је |
| . </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родит |
| а онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом |
| е богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и |
| еше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— С |
| p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим брат |
| љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак |
| па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум |
| а се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади |
| а пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће про |
| вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли |
| читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко |
| <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружин |
| ио насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак |
| ијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> |
| тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слем |
| што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не |
| а!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби |
| о...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи |
| .. </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више. |
| бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у |
| ..{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао |
| већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у р |
| тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топ |
| разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али |
| ом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </ |
| /p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што |
| ли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несре |
| о заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> |
| као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже. |
| у.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси |
| </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и |
| <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него ре |
| </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брж |
| е, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу свој |
| пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта рад |
| рво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p |
| од опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, бра |
| <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамо |
| и своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је ва |
| све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S |
| вију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекс |
| ди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да |
| проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — |
| ељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај м |
| нове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке |
| ао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, б |
| спореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така |
| ију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Ми |
| наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} |
| </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокча |
| Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти |
| озница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да |
| како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, иг |
| анас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Ре |
| !... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама |
| људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — у |
| . </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па |
| требно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од прот |
| <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. |
| p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука? |
| у молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће |
| вши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!... |
| слим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p> |
| више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста с |
| сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! |
| н мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас реч |
| /p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајд |
| p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станк |
| ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он |
| <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ће |
| ечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узр |
| као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, |
| од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да м |
| сла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пуш |
| {S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p |
| ости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле |
| бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза о |
| {S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} |
| ћи капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто пролом |
| дитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су н |
| д Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у |
| е и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа ни |
| — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> |
| меја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А к |
| . — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо ре |
| д главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопљ |
| он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>С |
| н свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокча |
| Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алек |
| га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>Пос |
| ћи... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима |
| онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша ј |
| ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p |
| шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А ш |
| јан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити |
| и старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог доб |
| емирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. |
| >— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово в |
| то имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— |
| ..” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од вез |
| крете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Иван |
| оша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па.. |
| <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер |
| аставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и |
| ма, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може наглед |
| м... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p |
| о је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки с |
| >— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо |
| рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му |
| в. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде |
| војку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем |
| ? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{ |
| Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп М |
| > <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сје |
| до гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад ј |
| ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — р |
| p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој |
| . </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз |
| човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је зд |
| чи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Ид |
| не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p> |
| p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!... |
| да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке |
| де низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, ал |
| олико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. |
| /p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађа |
| Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> < |
| ги дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>К |
| аде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот |
| води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако как |
| смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Ш |
| Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се о |
| } Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови у |
| — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хо |
| егони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља б |
| а Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не д |
| упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић по |
| p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може! |
| се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелиц |
| 63_C2.15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповес |
| >— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, прем |
| . — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а он |
| S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта |
| а као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког |
| стала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> < |
| > <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти го |
| ексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> |
| ајприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} |
| о сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је |
| на. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена п |
| д разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и прис |
| ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућ |
| ам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Уда |
| дан од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. |
| оп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазар |
| пио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин у |
| на мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. < |
| <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="c |
| ота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа |
| сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. |
| n" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуриш |
| никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — у |
| е заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао с |
| их ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то |
| ... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Нег |
| p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми |
| вата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S |
| аден оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одм |
| мак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је дав |
| S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Ц |
| Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, |
| ш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S |
| <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ј |
| у име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлег |
| милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мој |
| ојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе. |
| к!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши |
| дај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хо |
| у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прих |
| : сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хва |
| чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!... |
| оме она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не остављ |
| едва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? |
| а опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?.. |
| ко је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Ц |
| његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Мил |
| пић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> < |
| му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече |
| знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзи |
| њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти |
| рао је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!. |
| . </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је в |
| Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Сн |
| <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! |
| врше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је |
| </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда |
| >— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу |
| им!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога з |
| на од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушор |
| не и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се |
| н није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је |
| бити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручј |
| ше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребац |
| — Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена. |
| јка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упит |
| S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао |
| p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; јо |
| рну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један ју |
| више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S |
| Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква н |
| иже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога т |
| па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други јед |
| иће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар |
| ђе.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа |
| ити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Д |
| ече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало ср |
| /p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека |
| ју, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао чов |
| <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је |
| дрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш |
| цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној |
| <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p |
| дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека с |
| r" xml:id="SRP18963_C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиж |
| !...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{ |
| е може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зе |
| ? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрве |
| воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, није |
| у по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, |
| благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао |
| Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао |
| S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових ст |
| дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакос |
| , па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар б |
| м говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најм |
| по, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и с |
| ван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче |
| >— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени ре |
| о му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да |
| их!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи д |
| заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Цр |
| ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сеља |
| а. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо |
| зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп зап |
| лексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Ми |
| ту Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже |
| а њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} |
| о, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} М |
| о Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S |
| . како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! |
| које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти |
| ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, |
| у и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ни |
| !{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p |
| се... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му вра |
| очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће |
| свим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, |
| } Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо г |
| а теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} |
| обом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и |
| ет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка |
| е види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим |
| ећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... |
| нко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви |
| уче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку с |
| ог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немој |
| </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио |
| Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчи |
| превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, |
| главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тум |
| ога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво д |
| око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пр |
| а штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бе |
| и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседо |
| о се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да |
| — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> |
| ринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него |
| војој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и ви |
| и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних за |
| е... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревет |
| кса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти м |
| Г </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под |
| спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца |
| ? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— |
| ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, |
| варен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не мо |
| ад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких |
| ...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— |
| а је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје |
| ко пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} |
| Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мисли |
| аш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и |
| ео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, а |
| </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како о |
| , као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је о |
| е опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, измеђ |
| у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим |
| пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и |
| e> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови. |
| >Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је погл |
| кне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди н |
| е ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, по |
| </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p> |
| > <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и |
| ка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је |
| Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се |
| } Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, |
| ем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> < |
| његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} О |
| гледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са |
| е на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>С |
| шка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснил |
| ..{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име |
| ед шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека |
| се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> |
| е више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type |
| ија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже |
| е му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — ц |
| је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући... |
| сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Да |
| ваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... ј |
| умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда посед |
| /p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све |
| домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право ид |
| огледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Не |
| ешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у |
| ута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану.. |
| си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шт |
| м ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже г |
| њеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им |
| љини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила прир |
| ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> < |
| и се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да |
| и могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете |
| голица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око ус |
| нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... |
| ике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он |
| о прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека ј |
| ...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи с |
| оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па |
| о је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, ка |
| </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш л |
| једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S |
| Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> |
| првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи |
| испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог н |
| та га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> < |
| више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп |
| аја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они |
| штовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио |
| знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме глав |
| аше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до к |
| да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— П |
| му...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њ |
| размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако за |
| асовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је |
| мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погин |
| смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да |
| дведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лага |
| р је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му |
| е сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим |
| све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и |
| ели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако ура |
| стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу |
| евине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт чо |
| лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су д |
| ац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А |
| па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, |
| ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му уби |
| ричекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу св |
| као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одб |
| ега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> |
| и чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у |
| е Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо ј |
| е образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на м |
| е погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни |
| ју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима |
| ар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао |
| анас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у |
| } Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место |
| морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са свој |
| а: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они так |
| S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Вел |
| јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да |
| рекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао д |
| неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, |
| Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван |
| /p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p |
| и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина м |
| а вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– |
| — Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја ве |
| ет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде |
| ма би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само с |
| та. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече о |
| ... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубра |
| ему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу. |
| у.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јови |
| Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка |
| поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је сваког |
| риђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </ |
| удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он |
| свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| , и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!.. |
| не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више на |
| си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије |
| > <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да |
| о га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Т |
| <head>8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је так |
| ислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Д |
| ва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зи |
| рна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зид |
| ... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже глав |
| е и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од ку |
| сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — ц |
| анко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Ла |
| > <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Ст |
| и.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, |
| човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Жура |
| у иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: |
| </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на јед |
| . </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што ура |
| а под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро с |
| о да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; |
| браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, н |
| ече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Цр |
| димао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њег |
| шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Ма |
| и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он с |
| дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан под |
| га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по |
| се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, ка |
| ети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очим |
| и главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изус |
| и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар да |
| а је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па |
| старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде заб |
| Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све |
| да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} |
| је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> |
| н другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, |
| ..{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— |
| брету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} До |
| p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би бил |
| </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? < |
| ојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у стра |
| Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Же |
| /p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добр |
| је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и п |
| ?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и |
| ође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> |
| их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!.. |
| /p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та он |
| не ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... |
| а.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном |
| те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже на |
| и.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{ |
| је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p> |
| ош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!. |
| , војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} П |
| Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p |
| , није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, |
| је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Зго |
| дбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — ре |
| .. </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећ |
| амо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта вели |
| ој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али не |
| мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шум |
| ринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p |
| ети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— П |
| опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> < |
| а.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није |
| чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! |
| <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам т |
| а језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити д |
| и се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај |
| ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овд |
| p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате |
| Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији м |
| ји и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од к |
| </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!.. |
| кад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како |
| ам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{ |
| апат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеј |
| г ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како |
| ри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А ш |
| Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш |
| само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу |
| > <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} |
| ет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} От |
| ц.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жура |
| а се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} С |
| као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледај |
| тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и |
| јен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а тол |
| село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам... |
| ед ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Стан |
| м разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви бр |
| месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што ч |
| ко чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станк |
| /p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије |
| /p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год |
| очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мисли |
| а ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је бого |
| </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} |
| ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па оп |
| равио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Ни |
| ше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Д |
| врзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се к |
| ло свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња |
| .{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од |
| танко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, си |
| е мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што л |
| брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина и |
| снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{ |
| етве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу по |
| а нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео б |
| асквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, |
| нути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно к |
| Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку |
| поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега |
| раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, п |
| <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, зб |
| ку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да |
| памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изид |
| мет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао |
| {S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лаза |
| м заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко |
| {S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему т |
| а његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Ок |
| ј човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати |
| ино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Ла |
| би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} З |
| p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступ |
| ..{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред |
| попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он |
| еленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о |
| је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турск |
| сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним запов |
| тала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногиће |
| не на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мор |
| } Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, п |
| метан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S |
| ече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> < |
| тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се |
| лио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренута |
| но. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта л |
| му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као злик |
| да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то |
| /p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца изб |
| узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били ко |
| Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} |
| икаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се |
| исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољн |
| рско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потраж |
| ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И на |
| е град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да |
| ри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— |
| {S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо |
| није и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја |
| а крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— По |
| ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближ |
| азимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је |
| Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми |
| смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као |
| пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Д |
| ед шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће |
| жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији |
| е Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. |
| бин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где |
| Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама |
| ен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снаг |
| је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </ |
| о...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељ |
| који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини ш |
| ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш |
| {S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? |
| н савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два |
| се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрост |
| е, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— |
| врши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија |
| могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш ч |
| у Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и |
| сече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздиш |
| /p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мисли |
| е са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин с |
| убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ног |
| ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да |
| Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— |
| биће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се |
| аго моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла свој |
| реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети |
| Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сил |
| Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ниш |
| их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Д |
| го. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Мило |
| окле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешк |
| наш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — р |
| новато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> < |
| <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао н |
| мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мисл |
| н.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуш |
| м је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер см |
| а им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком гово |
| а бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га исто |
| </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, н |
| </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </ |
| о, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута |
| он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шај |
| ? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом |
| е уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и |
| гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Ј |
| у не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, |
| чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја |
| ојом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: < |
| у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видој |
| таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурил |
| шњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице |
| ац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а оста |
| јвредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четоват |
| звезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, |
| !... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху бр |
| xml:id="SRP18963_C3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме се |
| е му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са уста |
| ма, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Л |
| Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} |
| о!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Иван |
| а твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у плам |
| ђе воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} |
| н поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </di |
| Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> < |
| ра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — р |
| корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше |
| или шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону д |
| његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим |
| тимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га |
| е, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако! |
| , у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ј |
| орно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узе |
| што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> < |
| шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> |
| марао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} |
| али више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари |
| но хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! |
| си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> |
| их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и |
| ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> |
| <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— |
| је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овак |
| Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, |
| лећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> |
| — Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— |
| — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме |
| p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми |
| на...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Мн |
| ница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзанов |
| само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, л |
| {S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ног |
| аповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати до |
| је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном р |
| данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је |
| е бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше и |
| дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљ |
| та ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раз |
| ону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу де |
| p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало |
| правити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке |
| оће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Ла |
| шао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диж |
| <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час св |
| као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — |
| идјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Ива |
| а пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако |
| гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не |
| отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> < |
| грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? |
| е Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је посл |
| </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p |
| е у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну поли |
| а се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изи |
| P18963_C2.12"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} |
| да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао |
| опи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сам |
| је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> |
| На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не дол |
| ди пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десни |
| ста.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из о |
| оји такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког |
| их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станк |
| ? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видет |
| страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома |
| аког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где мл |
| нда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Шт |
| У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину |
| е други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чи |
| ла, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из к |
| це, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна |
| овек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме |
| а хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе стариј |
| ледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили |
| S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе |
| то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он от |
| пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство |
| чинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо тво |
| му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му |
| ји!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио |
| То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост к |
| и ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они сме |
| о сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у |
| тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није |
| ојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и је |
| има.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. |
| од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га |
| ени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прст |
| идите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> |
| Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмба |
| а. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи |
| — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се |
| ош спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће мно |
| село као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за в |
| ају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета |
| ! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p |
| елост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после с |
| ву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу |
| де како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за с |
| те мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?! |
| на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш с |
| Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што г |
| !... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> |
| <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а дана |
| таде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, |
| и она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара |
| црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станк |
| Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај л |
| ртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли |
| ољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву |
| онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њени |
| <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну рук |
| у беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и |
| /p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дев |
| о нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја ми |
| ну... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи |
| а, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. < |
| га нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босн |
| е.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под њег |
| , па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, |
| и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци. |
| Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме к |
| -Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кул |
| како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа |
| ресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се чов |
| од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S |
| ао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не |
| братиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— |
| хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људм |
| ечистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код |
| е: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јак |
| .{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метну |
| е човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остав |
| </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p |
| ивеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!... |
| м га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет |
| одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај |
| не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брин |
| /p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> |
| .. </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан к |
| пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а руме |
| мо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! |
| ? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људ |
| после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле вели |
| као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л |
| ван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мр |
| н!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле д |
| тко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станк |
| ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? < |
| бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у ва |
| а продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако |
| ћати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао |
| убаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би ре |
| рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О |
| у насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други |
| Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање |
| оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} |
| вао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!.. |
| јим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подес |
| што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку |
| лим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз |
| па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладн |
| <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... |
| са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бо |
| . </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза г |
| а жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И ста |
| !...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, с |
| Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло чес |
| p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза |
| А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — Т |
| и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа. |
| е сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два |
| оденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу вран |
| јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти |
| једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, ве |
| !...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надар |
| онили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде |
| питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> < |
| а је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и |
| што послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш |
| а трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега не |
| е!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још |
| авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отиша |
| чви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојн |
| да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да |
| онело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Сев |
| е што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужас |
| во!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати |
| не тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста ж |
| тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта с |
| ...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p |
| рам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S |
| вота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — с |
| аге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да |
| и врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Г |
| е и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> |
| а учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станк |
| ита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као |
| свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је |
| {S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Ј |
| у вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица |
| >— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачек |
| се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из пр |
| а обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто п |
| Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дрено |
| и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви |
| и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринк |
| > <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Вели |
| идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кр |
| он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — |
| то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} |
| — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — |
| она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је п |
| рава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А |
| чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собо |
| шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— А |
| е? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо |
| } Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> |
| глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуч |
| Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, мл |
| ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао |
| рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не уме |
| била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам |
| се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселим |
| с главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па |
| а падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја ос |
| Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... |
| док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не реко |
| ара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао |
| ва посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у гл |
| p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе наре |
| </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа |
| тао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} И |
| м јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над |
| у па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бри |
| , то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жу |
| p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. |
| жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко |
| од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесн |
| је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Шт |
| рце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинил |
| ојводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја |
| да” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p> |
| у оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у |
| што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Села |
| ко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати? |
| ен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на |
| не громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, |
| <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа к |
| /p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим |
| ковче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... |
| ни у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка по |
| о запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајду |
| чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушк |
| он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен у |
| Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за |
| је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, т |
| ј што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али |
| же!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муњ |
| S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме ст |
| н је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном. |
| Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Марин |
| ла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад |
| .. — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио д |
| м ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би мог |
| ко у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — р |
| уњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се |
| Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чут |
| , а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљ |
| } Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на ј |
| >И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а |
| <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али |
| крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговор |
| поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, п |
| Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> |
| и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас |
| о на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> |
| о ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p |
| еше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш |
| поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш |
| сла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао д |
| соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби |
| оверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И н |
| .{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаш |
| </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А |
| ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> |
| она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу |
| овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То |
| , па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гл |
| је задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није |
| чва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у при |
| ла тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену |
| <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су п |
| мом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Ди |
| рм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми бе |
| доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри |
| дине само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине |
| рчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај ог |
| Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарн |
| ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, |
| бити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и о |
| беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе свр |
| ругој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека |
| свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио |
| орцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у п |
| нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— |
| бе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио |
| да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, т |
| дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, |
| тати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко п |
| екрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти |
| </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него |
| Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се |
| орим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме п |
| зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На сп |
| о баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> |
| данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и |
| беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на мест |
| Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали! |
| ао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пази |
| S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их |
| Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, сам |
| ј он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толи |
| а издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осве |
| с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страш |
| тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је |
| </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови ј |
| долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе |
| ше и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цврк |
| ни Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p |
| ш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која б |
| ија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{ |
| Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је би |
| Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назир |
| ветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из |
| њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе |
| енути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херце |
| н замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, ота |
| клети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И ста |
| танку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, а |
| у своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај на |
| и су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p> |
| х, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити ко |
| баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ак |
| ише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекство |
| у се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казни |
| <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не мо |
| </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — |
| </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су п |
| да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко |
| е натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти |
| инци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би с |
| <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широ |
| Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко н |
| њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био |
| м бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{ |
| поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапц |
| е то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити о |
| е окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда |
| нама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — ци |
| >— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја |
| евежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило ка |
| {S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа |
| глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, |
| S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше |
| — Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам |
| разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јун |
| нило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шум |
| не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролази |
| нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — |
| трашно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стог |
| >Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем |
| стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, к |
| боде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад с |
| <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара |
| /p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Стр |
| лазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пре |
| римао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло зад |
| о, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукл |
| заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а |
| набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке |
| ачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— |
| тишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај р |
| ш и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то |
| , добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацв |
| еш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа с |
| гу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке си |
| S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} |
| ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око |
| ... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?. |
| је, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, М |
| кочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висо |
| о, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко |
| ак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, б |
| /p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </ |
| сеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p |
| ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросит |
| Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклон |
| ном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што |
| говор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... |
| ко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћ |
| Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем |
| су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко |
| и?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам |
| > <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљу |
| вих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскор |
| војицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте умо |
| ма никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Зв |
| Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чин |
| Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјете |
| Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="cha |
| ом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Ста |
| он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни |
| <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се см |
| </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме |
| {S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сма |
| ..{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним п |
| о мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се ма |
| поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да |
| су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па |
| „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док сам |
| кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпо |
| шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на |
| у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не б |
| и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свак |
| {S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле |
| ох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па |
| — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се |
| не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две ма |
| .. </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред ок |
| !...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </ |
| S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку н |
| овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар д |
| о је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда |
| евојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје |
| мбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одво |
| ати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека ви |
| попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— |
| денише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, |
| рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да |
| опо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... < |
| а, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита |
| ија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још ни |
| као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> < |
| p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним о |
| >Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледа |
| ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу храни |
| благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га |
| и... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе м |
| Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} |
| S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ива |
| и им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} |
| Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехо |
| А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је т |
| ита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово.. |
| !...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се |
| p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету |
| путаше: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p> |
| . </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово врем |
| ој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја мо |
| елимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не б |
| , болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S |
| ећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!.. |
| {S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он ниј |
| ва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна |
| ди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметн |
| о се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина |
| Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но |
| ане да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!... |
| а нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А п |
| ти каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са |
| момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо си |
| и Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p> |
| ти поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе в |
| нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опе |
| на!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити леп |
| тојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена |
| на да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели |
| >„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни |
| /p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у ка |
| Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо |
| и своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва |
| о види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се на |
| па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да |
| ћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су зав |
| > <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" |
| твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, за |
| ко топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му |
| — Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори |
| </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака с |
| Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех |
| кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ |
| већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега. |
| чно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у |
| а преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му |
| ет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као ка |
| анка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео к |
| ташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљи |
| знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека |
| болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> < |
| <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да с |
| а ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико са |
| ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако |
| једанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелиц |
| а. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Б |
| пре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш са |
| ш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бле |
| и Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па |
| ли... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Сам |
| оже; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{ |
| јке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме х |
| о и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — уп |
| на уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима.. |
| о тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребиј |
| оворили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p |
| Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S |
| еп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> |
| ; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Ц |
| , а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш |
| кочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — |
| тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кр |
| Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам |
| пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунц |
| твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слу |
| лико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катић |
| најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у |
| че! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{ |
| > <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да |
| чајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху |
| свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке |
| ш Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узи |
| лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Вој |
| Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — |
| е раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило |
| о девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она |
| главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме |
| ... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S |
| таве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> |
| на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база |
| Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па |
| пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полуд |
| ода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан м |
| рушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговар |
| у клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S |
| ти за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се зане |
| .. </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут |
| } Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи |
| мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на |
| <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се |
| лас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као |
| .{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће |
| во да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли пор |
| е задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим |
| чанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврт |
| ли како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке ба |
| де Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Ст |
| рну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, |
| ру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И |
| данпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турск |
| одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ гр |
| озница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље |
| ..{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као нест |
| , хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, ка |
| ила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... |
| ити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа до |
| е се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај |
| кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да пр |
| </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува сво |
| о је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што |
| ао да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непри |
| н пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и по |
| у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је глас |
| поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше |
| је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што |
| небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} |
| о свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не |
| спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И н |
| чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљ |
| на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати |
| чне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како |
| е да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшн |
| ! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић |
| , и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражар |
| ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што |
| синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не мо |
| радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми |
| ра ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај пре |
| шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не |
| Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у жи |
| онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда |
| служе госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуг |
| ута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко |
| диш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> < |
| аћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста. |
| друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио ј |
| у!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, |
| . </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви? |
| понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p |
| у и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурн |
| сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> < |
| >Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} |
| мрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} |
| а. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јел |
| же ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Има |
| <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p |
| <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?... |
| едати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Т |
| ш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли. |
| обом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је д |
| диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} |
| а га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> < |
| емо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p |
| . </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко |
| оћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведо |
| д својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да |
| бијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под сво |
| ца пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човек |
| и све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву теко |
| ирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам глав |
| као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су |
| } Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов |
| ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој п |
| ар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стег |
| па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имал |
| га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p |
| </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако! |
| мо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са бр |
| ожете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде |
| вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки |
| га ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда.. |
| ш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше.. |
| спред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p> |
| шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То ш |
| ите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста та |
| хових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је |
| це јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му |
| је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једно |
| си. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је б |
| и! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру |
| два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко |
| тио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. |
| олико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за у |
| Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече |
| ди?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као о |
| ићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шт |
| а погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Нег |
| ао опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто |
| назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто ско |
| овог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете |
| и: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p |
| ку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу |
| задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола |
| о било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— |
| Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао |
| а пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– |
| и Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — не |
| } Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто н |
| ше.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> |
| је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах с |
| ебе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова |
| > <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми шт |
| ладић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу повед |
| ти на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се п |
| чинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Зна |
| дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!. |
| лицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> |
| Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе |
| еба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пун |
| еку?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао |
| Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, |
| е турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденк |
| , Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се |
| .{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </ |
| о он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовиц |
| Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Н |
| трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p> |
| пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је са |
| још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Р |
| све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не з |
| p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} Т |
| р им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </ |
| нам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, |
| кви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посл |
| та кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрука |
| трашно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван |
| о одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> < |
| поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па |
| образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд |
| и старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни |
| ушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па т |
| дина!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа мој |
| . </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— К |
| Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега п |
| о шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; т |
| та свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдј |
| Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си |
| ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не п |
| ни опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуна |
| кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на |
| ик, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, п |
| делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој ду |
| пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пут |
| и а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су за |
| , богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не |
| иво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људ |
| енути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син |
| ао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претр |
| нку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубин |
| ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па не |
| углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обој |
| нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па |
| и!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви с |
| кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — н |
| руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. |
| ели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би |
| н. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> < |
| едати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p |
| /p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па |
| а, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Сре |
| ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче |
| </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мисл |
| ближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. |
| Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи |
| и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољст |
| ли ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!... |
| лети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... |
| ајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробов |
| И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душ |
| тао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи |
| ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја на |
| дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника не |
| ти, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... |
| а гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — |
| ени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад леп |
| орачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком |
| <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јау |
| е ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу |
| не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу |
| /p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од ра |
| ти знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чуј |
| /p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад |
| кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу мој |
| Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке њ |
| S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село |
| хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће б |
| .. </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — са |
| иква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> |
| д њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одг |
| те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> |
| /p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> |
| и овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него шт |
| >— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— |
| . — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не х |
| душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога |
| ринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Ник |
| Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p |
| ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. |
| е ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаш |
| не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва |
| !...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не леж |
| да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душ |
| . </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза |
| </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно шт |
| ка!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити |
| ико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он |
| /p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице |
| !{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </ |
| </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!.. |
| ислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> |
| ачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{ |
| руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо |
| ...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{ |
| каше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини |
| >А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он ута |
| > <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти |
| е Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми |
| пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећ |
| тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p |
| а је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи! |
| {S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Х |
| ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај |
| ...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше |
| одсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Ста |
| домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра пад |
| каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Кру |
| ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти м |
| главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи не |
| научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где |
| аже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не уга |
| ветињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!.. |
| нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, |
| пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опко |
| очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој |
| и сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед |
| тељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опрост |
| више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умир |
| твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица иди |
| Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их м |
| се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за тв |
| !...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда ни |
| ео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Ст |
| ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да |
| Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се |
| у им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ак |
| Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немо |
| гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гу |
| !{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и |
| те мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао |
| Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће вод |
| жи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме св |
| p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!... |
| Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јур |
| <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад обор |
| си могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све |
| .{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена! |
| е којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не м |
| Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... |
| као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио до |
| знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде цер |
| а до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет |
| кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми |
| } Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоћ |
| а викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јун |
| сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, |
| његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, |
| >— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} |
| а сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то о |
| p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и |
| аков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p> |
| исине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он проме |
| го да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче |
| е лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад |
| ог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, |
| стуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја |
| а се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољ |
| и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> < |
| те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухва |
| сти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо |
| : </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кро |
| а пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да |
| >— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгин |
| во, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу |
| уд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао |
| другари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — реч |
| о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>З |
| — Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S |
| кле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа |
| S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели |
| добри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— |
| е био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим |
| — Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвал |
| ј хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па |
| ди, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а |
| м пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру |
| је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чини |
| S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!. |
| а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али сам |
| турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> < |
| ви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Кос |
| Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> |
| мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већи |
| те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} |
| p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле |
| у!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док жи |
| рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> < |
| } Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Г |
| курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... |
| {S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p |
| шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> < |
| > <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси |
| велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и по |
| заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робљ |
| ина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!.. |
| очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, |
| ити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке |
| Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за |
| и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо м |
| донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа. |
| еба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... н |
| ја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти з |
| рдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| е, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невољ |
| ..{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну |
| <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче хо |
| ...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура |
| еда их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио! |
| што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онак |
| S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме о |
| и: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће |
| > <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као д |
| ... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана н |
| енуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p |
| и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... < |
| а.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрж |
| Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учи |
| амо бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке |
| p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — р |
| како открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао |
| ј! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи пи |
| е поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где б |
| заху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Мо |
| , а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице |
| намо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су по |
| у је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекива |
| о је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, призна |
| суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело |
| ојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али |
| Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} |
| ожеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </ |
| е лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја н |
| и наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога |
| пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам |
| у!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али. |
| у оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка з |
| </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оц |
| с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет |
| !{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође мно |
| ајбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </ |
| есте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врат |
| , рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих |
| о није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао |
| Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих |
| <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, |
| аки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи ку |
| обарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар |
| !{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} |
| ке; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — з |
| део те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p |
| з главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ. |
| н, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита м |
| е припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} |
| , па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћ |
| ве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш |
| и нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода д |
| и ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се |
| , побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави |
| ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} |
| и... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> < |
| тву: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хај |
| дух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до св |
| бицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опр |
| уседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по су |
| — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један ч |
| одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> |
| је него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих к |
| дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{ |
| праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... < |
| од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини послед |
| свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, |
| реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике |
| нда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас вика |
| Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече оз |
| па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да |
| поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих с |
| . </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И |
| сто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се |
| рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се |
| ица, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било |
| ћ. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо! |
| да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као д |
| и књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам |
| <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна к |
| де капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри уч |
| снија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S |
| пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда |
| <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p |
| еши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву” |
| ”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} |
| видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплак |
| очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А ж |
| Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. |
| >Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узм |
| е диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао ј |
| унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико д |
| диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду? |
| дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, |
| S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p> |
| ош силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како |
| а се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и |
| Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се та |
| а мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. < |
| ивот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине |
| p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде |
| рвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се нис |
| . </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— |
| о. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми г |
| зречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... |
| а ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног не |
| ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече К |
| верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> |
| Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика |
| .{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сва |
| и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта п |
| мао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се |
| у у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће |
| ме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин! |
| ка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило |
| зане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан |
| /p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> |
| и о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на свом |
| једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бит |
| р ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагу |
| е!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћ |
| почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао с |
| ...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се |
| ори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта |
| и јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} |
| арац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли г |
| игао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, |
| натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p |
| угог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станк |
| ицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, |
| За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну гла |
| ест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем в |
| поље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тес |
| ећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одс |
| лаву и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојк |
| ге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше с |
| S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} |
| . </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. |
| — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је п |
| нко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да види |
| њиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојниц |
| на је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке триде |
| и, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} З |
| о човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{ |
| му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случаје |
| комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — |
| непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Мла |
| мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе |
| е она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај о |
| трпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео су |
| У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p |
| мислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па запове |
| итајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме друго |
| p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Л |
| опоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га |
| о истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога |
| не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p |
| плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p |
| ће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станк |
| ру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добр |
| му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бив |
| че Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p |
| поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све |
| ико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би мо |
| ацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог ни |
| о, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Не |
| гда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па к |
| ће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и дај |
| казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? |
| је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронел |
| о у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанп |
| ар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да уб |
| е, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја м |
| загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И те |
| ребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, |
| брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја.. |
| О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече о |
| — Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора |
| сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам |
| дном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с цар |
| би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, |
| тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба ка |
| црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост... |
| Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до кр |
| се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p |
| баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути? |
| ћи трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и во |
| >— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити тво |
| — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а |
| ше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речи |
| какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> |
| побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и |
| о се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p> |
| себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беш |
| .{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} |
| рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и |
| дан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто |
| .{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад би |
| ну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!... |
| бру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба не |
| , јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?.. |
| — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} |
| ставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од свој |
| ка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси ви |
| а разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у |
| p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми с |
| ш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било! |
| не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао от |
| н рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... |
| друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p> |
| већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја и |
| свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— |
| смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнут |
| огић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, с |
| Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин удар |
| да ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и вес |
| !...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш |
| Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> |
| е удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на |
| а ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам |
| ! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем |
| ре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га пода |
| — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и |
| воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— |
| носито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А о |
| е да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме |
| > <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p> |
| /p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} |
| кад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показа |
| ма се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. < |
| шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчин |
| тају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p> |
| ли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... |
| </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требни |
| А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да |
| дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — |
| једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, б |
| ије!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се м |
| пов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он |
| е пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је |
| п само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се |
| а све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није |
| о хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разго |
| о одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па до |
| Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </ |
| има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га |
| на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио |
| ом: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збуни |
| /p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!.. |
| та? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> < |
| /p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих! |
| дим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, бољ |
| /p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} |
| зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} |
| p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </ |
| p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму. |
| а него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... < |
| p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а |
| ар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињ |
| гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговор |
| — Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш как |
| и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S |
| њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} |
| књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> |
| сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p |
| е само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш |
| ли миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету |
| т.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди |
| Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би |
| емо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} |
| ? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам |
| ни сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они у |
| иш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се |
| е!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да с |
| — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад |
| ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... |
| ... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живани |
| развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што са |
| зненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Ми |
| вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него |
| могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} |
| ве је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам |
| играда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На |
| ексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову с |
| се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{ |
| у помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само кр |
| заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људ |
| и попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми |
| ти, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо ј |
| лања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде... |
| много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како |
| усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Нар |
| и.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га сам |
| ечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани |
| </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, |
| само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!. |
| о ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!... |
| Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да |
| па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам |
| Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће |
| да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем |
| нило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши пес |
| мрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p |
| им такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </ |
| сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало |
| душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, к |
| таш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— |
| је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо ма |
| азар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што |
| илоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. |
| и на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад з |
| !{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} |
| то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је |
| е међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печа |
| лу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Ст |
| ем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па |
| видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно у |
| стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мим |
| .{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... |
| разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу бож |
| p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </ |
| } Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да |
| д собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да |
| е његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и напа |
| И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и з |
| брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их виш |
| ај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окре |
| су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као цр |
| дити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кро |
| ом у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуц |
| амислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих |
| ам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} З |
| и је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, реч |
| е под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он |
| дао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним |
| да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече оп |
| њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} |
| . — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!. |
| је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу.. |
| о је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то |
| . шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си дон |
| свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за трен |
| а од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје |
| душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се |
| је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} |
| грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као |
| је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу позд |
| у не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше |
| јући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! |
| скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она ј |
| /p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хт |
| вао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му за |
| са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко |
| p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да мож |
| го, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— М |
| >— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да |
| са? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не вол |
| онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> |
| само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им |
| ао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта |
| били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жал |
| био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима |
| и ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Ст |
| ове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али |
| се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био о |
| а ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} |
| S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} |
| ље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покров |
| ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Вел |
| о врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да п |
| лучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко |
| на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га |
| а знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја! |
| Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа н |
| је паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени им |
| на. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: |
| уни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јест |
| ко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну са |
| волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обо |
| као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би и |
| анко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авет |
| <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад ви |
| } Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био |
| ..{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се с |
| што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и шт |
| кљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједан |
| <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко тв |
| о се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— |
| м те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} |
| А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. < |
| кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипи |
| p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у |
| теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу |
| него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је |
| S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... |
| могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара |
| се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, ма |
| , само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко |
| дражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} |
| отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежа |
| о! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми све |
| и... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} |
| едан до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, |
| p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{ |
| ма легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог кол |
| /p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Ст |
| шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <d |
| а? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се он |
| ече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако у |
| еше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични |
| о видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна п |
| су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их јед |
| ече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док |
| Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмев |
| ди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и |
| Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... |
| нцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> |
| и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра д |
| е. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} |
| епом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S |
| пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Ра |
| мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знат |
| ар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој б |
| Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову дв |
| {S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p |
| > <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја н |
| стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањат |
| {S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко |
| > <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и па |
| ши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је |
| ! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. |
| пут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им |
| , од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам је |
| им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи |
| један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али |
| едном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну |
| вара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, п |
| } Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као |
| убраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, |
| е Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} |
| ећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рука |
| јдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурн |
| Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у |
| непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да р |
| ше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео |
| Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао |
| Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Не |
| S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа |
| ваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p |
| инути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па |
| </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до зар |
| човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одгов |
| же — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на кл |
| о. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш |
| наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на |
| а на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не |
| си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош пр |
| бесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар не |
| S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе |
| Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно |
| ан говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али |
| ја кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> < |
| ши.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> |
| ао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учин |
| свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је |
| Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше т |
| пколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају к |
| ивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Ду |
| у радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде |
| се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан.. |
| ао сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек |
| на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ић |
| . — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет д |
| очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити.. |
| ић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека |
| оварај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из |
| ву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико |
| бо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> |
| једам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учини |
| ладену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно |
| p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук |
| рви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски раз |
| биље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p |
| уначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у ру |
| шањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, |
| а га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. |
| животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа цр |
| куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли |
| ко му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на п |
| уг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у |
| е ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја |
| и му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он |
| ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и на |
| !{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. |
| ше опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог д |
| преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не оп |
| јвише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најп |
| квог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак |
| ика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому тв |
| , Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох д |
| ка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда пов |
| ... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре т |
| p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p |
| Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен чове |
| је!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не ре |
| .. </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и засп |
| као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема прав |
| и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити и |
| тала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма св |
| инко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну бо |
| е мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибе |
| <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> |
| /p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и поглед |
| блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође |
| а ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче |
| у борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је |
| (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у |
| .. </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће м |
| зе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! < |
| нио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим |
| рах поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна памет |
| и, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом |
| {S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако ст |
| дмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви |
| се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се |
| {S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!. |
| терао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуц |
| као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да |
| ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико да |
| че Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се |
| , отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца |
| о Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну |
| ш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> |
| и...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се |
| ди. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>О |
| . </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> < |
| ка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. < |
| а. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има |
| нко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лаза |
| нпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да |
| арод!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као ро |
| и онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Ал |
| бане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </ |
| .. </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... |
| . </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, |
| де по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, |
| о ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} |
| о вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div |
| {S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може ср |
| ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће о |
| ла снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p |
| рана. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Ј |
| па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у |
| >— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црн |
| и на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више |
| м ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинств |
| узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </ |
| хвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити |
| p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му б |
| од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!... |
| ћао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати ка |
| о је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— |
| као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новц |
| p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— |
| очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку стар |
| вете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазар |
| </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али |
| т и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како |
| сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови.. |
| с све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду д |
| ио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја ви |
| мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку и |
| из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека |
| ад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи повет |
| /p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јара |
| ан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запа |
| . </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу во |
| ко још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни о |
| <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{ |
| .{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, кр |
| задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Је |
| што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим бег |
| А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су м |
| ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци |
| > <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смо |
| грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> |
| >Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као шт |
| дом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога |
| окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам |
| } Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше |
| е по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко хар |
| Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко |
| амо садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јес |
| хорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> |
| > <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан |
| је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> < |
| тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{ |
| S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси б |
| ..{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играл |
| нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хва |
| на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p |
| <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пр |
| ушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица би |
| ков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наст |
| . </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и |
| уцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала со |
| {S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, т |
| главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> |
| најем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... < |
| </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је кр |
| ва!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде |
| више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече |
| у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S |
| се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш об |
| тољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно |
| </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокора |
| > <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га |
| p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја |
| и у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај |
| се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту |
| , и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p> |
| — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му |
| о, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. |
| — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој |
| Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, |
| му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаш |
| ву.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо |
| тра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> |
| ушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плаши |
| м!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од |
| ог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је и |
| емам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} |
| S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о с |
| Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад |
| ше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с пол |
| — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох чо |
| помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до п |
| претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суз |
| ерчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крва |
| И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они н |
| њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом |
| Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радос |
| вом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> |
| пре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољ |
| то тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје |
| се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, др |
| свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Пет |
| мо се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — ре |
| ке побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао |
| Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суд |
| кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И пон |
| му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчи |
| ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кол |
| е подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па оп |
| Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке матер |
| лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај |
| међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени с |
| о зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Ал |
| .{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је |
| свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале |
| себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! |
| једе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољу |
| орено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— И |
| /p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај |
| /p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот ко |
| клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један п |
| рашна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринк |
| е, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међу |
| ма!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? |
| ћима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је |
| била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што м |
| мо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p |
| гао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а |
| сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре. |
| а зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. |
| на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му |
| {S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} |
| аревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака није |
| се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— |
| о на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу. |
| слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако њего |
| ... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... < |
| } И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а |
| говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — запове |
| пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући. |
| опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он прит |
| ако дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. |
| исли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. |
| инков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд |
| му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то |
| p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, |
| } Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледа |
| ...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому њего |
| > <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Ма |
| господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од |
| /p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} |
| дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро... |
| оше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео |
| је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озби |
| ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам как |
| тати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме |
| S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта |
| на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету п |
| а. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зр |
| у једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га |
| вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па с |
| о, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време д |
| та сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчи |
| се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи рум |
| .. </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као |
| p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се |
| чајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносиш |
| ин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом име |
| <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као коб |
| димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита |
| икати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, |
| иже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не ис |
| лом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ни |
| укама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злоч |
| д очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, си |
| светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростит |
| о главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> < |
| ао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> < |
| мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у њ |
| о је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јел |
| да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му с |
| ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му |
| не и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а |
| сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао |
| има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, зати |
| ву!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, бр |
| нкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови |
| тница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моб |
| аги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка |
| .{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па |
| да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи |
| грање таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој... |
| Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна |
| Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти по |
| је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, он |
| све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си ку |
| .. не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И ли |
| зар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> |
| еколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред |
| о што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мис |
| д паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те ч |
| ну прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. |
| искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му |
| а страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} |
| ови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благо |
| /p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Нап |
| о сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осе |
| p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко к |
| Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Доб |
| ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те би |
| ? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у је |
| жем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није и |
| д је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p |
| навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, |
| тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, |
| S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} |
| > <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гра |
| равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што ј |
| вара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Е |
| > <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхта |
| нда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? |
| еђу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није |
| Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним |
| ава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све |
| смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју пос |
| Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; |
| ре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S |
| ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му п |
| , да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p |
| <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{ |
| <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Ма |
| и девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну о |
| — Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> |
| љајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у |
| > <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он пом |
| . </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, |
| </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и пот |
| е, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и |
| </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере |
| му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{ |
| но по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убиће |
| н застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже |
| оме на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепо |
| а!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њени |
| Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети |
| је могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокоп |
| >— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече |
| а и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1 |
| небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме |
| е му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поруч |
| ишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би |
| гове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спав |
| е, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли |
| сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставил |
| } Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке вра |
| нем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по г |
| мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болес |
| ло и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио |
| {S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави |
| ... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!... |
| како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У т |
| !... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p |
| падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише г |
| на јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — ре |
| лом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу ње |
| /p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он |
| о и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео |
| ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из гру |
| едени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </ |
| </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p |
| у. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижн |
| где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Дос |
| е пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, с |
| ишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погу |
| еш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! |
| ипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, |
| а приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана пре |
| S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. < |
| ...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекр |
| нку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Но |
| ва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је срп |
| /p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и ре |
| ти око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујм |
| че тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диж |
| да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече |
| , па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— О |
| врзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четвр |
| трах... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај как |
| > <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као |
| су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњен |
| обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и |
| Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дуг |
| </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седе |
| у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе бо |
| ац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p |
| ми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега |
| иле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он |
| лаву, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Он |
| p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде |
| замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Ве |
| као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је |
| отраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, ка |
| и главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и прези |
| ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{ |
| кса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На пра |
| > <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осет |
| ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с |
| е би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближа |
| није.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што |
| ом убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо |
| а пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале |
| танку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање ха |
| ао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он п |
| е загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе г |
| осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> |
| а себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе |
| таројко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови. |
| отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао по |
| тати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они |
| умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести ма |
| три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим |
| е” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио. |
| и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети т |
| ут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа ви |
| ад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају |
| затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. |
| о-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело |
| Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати с |
| се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено ли |
| p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на но |
| ога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </ |
| н на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега |
| ...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S |
| амо слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу. |
| } Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него |
| а је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од |
| овори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се ту |
| шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу с |
| анко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Нокт |
| ...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето |
| ако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посрт |
| И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улева |
| говања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!... |
| само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на |
| од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— |
| му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, другов |
| з навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сј |
| Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа |
| огу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </ |
| {S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!. |
| ви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} |
| а... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним |
| — А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бави |
| рупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разгов |
| земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Св |
| учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетре |
| <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!. |
| му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Ал |
| огао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде с |
| кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана |
| м па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отв |
| неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у |
| .{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Т |
| ..{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло! |
| ну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Ск |
| х!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи |
| p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао |
| И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плу |
| ривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш поб |
| собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова |
| Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се преп |
| Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покр |
| ча Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још сп |
| <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи |
| а...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим |
| шка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мр |
| . </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Круш |
| више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} |
| Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, по |
| може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свес |
| /p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, |
| Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, |
| ња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само |
| </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? < |
| дије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред м |
| х! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> |
| масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} |
| шним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јов |
| пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграј |
| ве, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дуж |
| своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очи |
| S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака |
| то цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао |
| а се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају в |
| азати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди к |
| ом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу |
| . </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо |
| {S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, |
| ... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живо |
| разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш |
| га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И |
| танко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је б |
| му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако д |
| и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му с |
| и обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологл |
| >Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бе |
| .{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као |
| ри, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљ |
| На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки |
| тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на х |
| ... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече |
| > <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Ми |
| аци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} |
| иближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди ње |
| нке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управ |
| ваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — реч |
| ву да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур |
| да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена |
| рио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа го |
| таде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... < |
| е како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p |
| како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово |
| га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} И |
| ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи |
| ам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p |
| , он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђ |
| ше своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би |
| > <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p |
| а бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од А |
| ивота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p |
| де!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p |
| ” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... |
| ..{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да ниј |
| S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </ |
| ади, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погине |
| ка треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљ |
| и Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </ |
| . </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобара |
| и ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му |
| едном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S |
| шам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{ |
| их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака ш |
| дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и |
| ћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па |
| . </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај р |
| не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не с |
| .{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа |
| је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га ви |
| оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. < |
| иромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </ |
| {S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. |
| мо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живје |
| и! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> |
| их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} |
| сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрс |
| анова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Ал |
| p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се |
| е није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком про |
| није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земљ |
| а, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа |
| и Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. |
| откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који ј |
| /p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти |
| и колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притис |
| ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику |
| нка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! |
| Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба |
| уком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и заг |
| ше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p |
| > <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на вр |
| а тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том |
| инама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жу |
| сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у |
| као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ам |
| је, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. |
| ео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам |
| га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз све |
| его што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће |
| је лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p |
| ајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дел |
| а убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао |
| и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја пос |
| ћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што |
| његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му |
| емена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, мо |
| а, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћем |
| као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— |
| га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Т |
| ад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговор |
| у нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> |
| обри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирит |
| зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође п |
| за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све у |
| као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. |
| све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Јед |
| а-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску как |
| зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S |
| ружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харам |
| ебо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и б |
| отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! |
| он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних п |
| ћи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хт |
| вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећ |
| <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казива |
| и ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p |
| {S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> |
| чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — |
| ега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да |
| S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Пот |
| збио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му |
| о, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина |
| Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— П |
| кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p |
| барач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му ст |
| } Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио |
| свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јат |
| тиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска вој |
| и је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао ша |
| га паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: < |
| јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разго |
| ти него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита ј |
| унце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако л |
| оје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с |
| м севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својо |
| алека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга |
| ећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је др |
| им.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе пла |
| {S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Ј |
| /p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поч |
| о је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најб |
| аране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не сме |
| } Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијав |
| би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очев |
| говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живот |
| двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му ж |
| тен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро |
| они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је мо |
| Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како м |
| к хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ глав |
| му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S |
| } Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести |
| — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сут |
| — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога.. |
| зде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Стан |
| м сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Ст |
| осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од ств |
| оћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И.. |
| рим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се |
| <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Т |
| Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не |
| бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S |
| е.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>И |
| народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај |
| за (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубра |
| лиже прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико врем |
| ко нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ ви |
| погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, |
| Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихват |
| он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отера |
| његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да |
| S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао |
| > <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи. |
| вом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну ш |
| кси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде х |
| ку радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од кој |
| не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад из |
| чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испр |
| . </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи по |
| Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p |
| димаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде при |
| Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. |
| шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... |
| едао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поуздан |
| ицу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Х |
| нка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружи |
| пита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{ |
| раво и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! |
| те твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пу |
| Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— |
| } Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се |
| пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} Т |
| да га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! < |
| > <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је |
| > <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево |
| /p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па о |
| ... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У т |
| } Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је нау |
| о, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је |
| > <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} |
| и на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. |
| тави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер |
| друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није кри |
| и. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече |
| о није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кућ |
| ко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети |
| .{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — о |
| тас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћут |
| е одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупниј |
| p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не ч |
| ... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... < |
| p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је |
| </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Об |
| а! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... |
| ада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лаза |
| е разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p |
| У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </ |
| о.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити н |
| зао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој |
| нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се |
| </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и |
| . </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у |
| с. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p |
| Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти ј |
| ити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} |
| рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, ос |
| p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не бу |
| ш хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, |
| а. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну |
| егове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебд |
| ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> |
| рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да |
| зара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? |
| елица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се... |
| </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? |
| је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво |
| } Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћ |
| ј Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?.. |
| он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и к |
| ађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смест |
| се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> |
| абац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> |
| ешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се |
| енице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па |
| о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брц |
| е стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео |
| ога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} |
| д се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи пр |
| стављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти с |
| > <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> |
| ђе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом |
| поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? |
| се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!. |
| беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини |
| весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом |
| !...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се уб |
| звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још занос |
| рити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p |
| а руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им и |
| како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полу |
| шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — ре |
| неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хт |
| виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам |
| порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, |
| му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да |
| ред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запреп |
| ком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p> |
| Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота! |
| Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?.. |
| p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Мо |
| га пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутил |
| ку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својо |
| </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро ј |
| S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да рад |
| е, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме му |
| ти Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио |
| /p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу? |
| та...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p |
| .{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише гл |
| дно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му с |
| боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро ос |
| ебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има мног |
| </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овам |
| ћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, |
| </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни до |
| . </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата |
| тка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> |
| ... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио не |
| /p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p> |
| отило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да глед |
| брне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силај |
| е.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он |
| овек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, св |
| да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни |
| ког није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео. |
| <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </ |
| Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је ма |
| ра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!.. |
| упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ |
| . </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле |
| <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Греб |
| </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> |
| <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— |
| а ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један |
| И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваље |
| p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагоднос |
| људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је |
| {S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по саве |
| </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не в |
| њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!.. |
| у од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... |
| и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће |
| куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, |
| рате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је |
| стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није |
| гу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{ |
| иран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, н |
| ђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — |
| <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је нек |
| с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко н |
| нас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још оног |
| ити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај де |
| — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шт |
| а лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад не |
| ао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, |
| /p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му нека |
| е свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, |
| их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S |
| а!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} О |
| <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </ |
| рини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Сл |
| ојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако... |
| амбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Ср |
| ...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ј |
| замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази |
| .{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, нека |
| и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </ |
| > <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи. |
| {S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо |
| И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и дру |
| Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срц |
| то.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!.. |
| ли као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} |
| . </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу |
| ут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде |
| мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и |
| кашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али бр |
| .{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! |
| чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, |
| њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, |
| {S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S |
| он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </ |
| Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? < |
| {S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Ра |
| </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позва |
| и. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели |
| ба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао к |
| да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p> |
| ед сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у св |
| е су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} |
| да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна |
| ара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи |
| ал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринк |
| један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека |
| } Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А шт |
| ка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спав |
| желео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— |
| е!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и з |
| а је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? |
| ко ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p |
| Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко |
| Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p |
| </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> |
| хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ет |
| вају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера |
| } Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба |
| p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте же |
| оји мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </ |
| а пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. |
| <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се за |
| .{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> |
| о уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он |
| ашан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Ш |
| Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек |
| е знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је |
| /p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у п |
| акав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са гр |
| бро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим |
| смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да ско |
| а и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S |
| е горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра саго |
| >Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе... |
| буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад сам |
| осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на па |
| га треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али |
| и дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— |
| Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозн |
| рема њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи п |
| е, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке |
| ицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: |
| Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих |
| е знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!. |
| од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем |
| о он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јад |
| </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова н |
| простио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и |
| ио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи |
| ...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже |
| ечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе |
| зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: жив |
| ти да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диж |
| мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} |
| именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жен |
| шао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, |
| </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли |
| >А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да |
| Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба |
| ан ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се |
| з тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, |
| атише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами х |
| — Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Марин |
| ...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, н |
| е, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се р |
| бланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А |
| ј ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не |
| } Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безб |
| м из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кар |
| о небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било |
| о! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Су |
| ј јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком |
| ти, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као |
| напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљави |
| Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да |
| е и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара с |
| рпском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до јед |
| и ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођ |
| је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> |
| оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам уз |
| обом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сун |
| се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на ус |
| за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама |
| час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чу |
| <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи... |
| и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху |
| </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, |
| е скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, н |
| , буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!. |
| о. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да веч |
| и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журит |
| а грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.18"> <head>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра |
| ршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> |
| верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — |
| Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико |
| о народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> |
| ђаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се т |
| а, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну п |
| био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је па |
| е. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! |
| бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико ни |
| о човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} |
| и хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба н |
| ле његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни проти |
| <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједа |
| има не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и д |
| нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни |
| — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се |
| екипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у о |
| {S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </ |
| и као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по па |
| ло дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и гла |
| ! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет из |
| сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, |
| само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, |
| ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним |
| </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... т |
| неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заб |
| почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, је |
| леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанп |
| о је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко |
| на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{ |
| мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Ст |
| ло се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, |
| е, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишл |
| својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на |
| рећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј |
| <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариград |
| само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, д |
| који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли т |
| о десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, |
| се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него преки |
| урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p> |
| око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Прич |
| ачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако |
| е још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет.. |
| шу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p |
| хвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </ |
| </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети |
| завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} |
| у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук.. |
| /p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!. |
| раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човек |
| а их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> < |
| {S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца |
| /p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци |
| ор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупи |
| у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! < |
| >— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовиц |
| } Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створ |
| ам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а |
| чини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „рес |
| их очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и се |
| воље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кућ |
| а. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па |
| погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитв |
| али пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад п |
| ..{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си слад |
| аве ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!... |
| > <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јов |
| је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!... |
| асели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева |
| ма, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби |
| Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у п |
| ...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ |
| .. </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p |
| део куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да |
| е очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p |
| о ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало раки |
| ама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бе |
| Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој |
| аметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој |
| } Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћ |
| сио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјеши |
| Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји ста |
| та сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоће |
| м Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с |
| {S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један трен |
| а на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се |
| занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто зв |
| без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду.. |
| љење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{ |
| , не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупић |
| ити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се тре |
| ш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначк |
| вадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти т |
| е главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец |
| ну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног |
| т... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну д |
| потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поска |
| о. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— К |
| {S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде о |
| p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му нес |
| ...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} |
| p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, доб |
| сти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S |
| } Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне т |
| а га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди |
| иче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S |
| ...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке п |
| сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на |
| адгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљу |
| ивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — |
| . </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да нал |
| паси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{ |
| <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је! |
| рст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да ни |
| } Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То ниј |
| урског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрча |
| аки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити |
| /p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сил |
| сприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. |
| p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Але |
| досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, г |
| опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p> |
| p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може |
| а га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му |
| му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тел |
| ној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно.. |
| е поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван |
| га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{ |
| ој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има |
| и, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове |
| анко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш |
| /p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му |
| {S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи |
| ров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда к |
| ј, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— |
| ељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, с |
| ..{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мир |
| о? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око |
| !...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни |
| поти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана д |
| .” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га |
| вате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га м |
| епо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дођ |
| ла му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише |
| <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се з |
| свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и проле |
| у се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испр |
| скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?. |
| м да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као д |
| свим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорит |
| > <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико |
| неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одла |
| ад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> |
| ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Ни |
| гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру.. |
| оше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечн |
| му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба |
| Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи |
| ун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну |
| е падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, з |
| ам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S |
| ио крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док д |
| <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си с |
| змећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа |
| кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хт |
| адовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. < |
| пот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од |
| S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако |
| , побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> |
| де. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги |
| да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и |
| рну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлу |
| не мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свешт |
| ође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико |
| а, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та |
| мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и |
| Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није |
| ржим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, ка |
| унуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у т |
| у...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејућ |
| де шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га за |
| рећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ћ |
| ди...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној ду |
| он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се по |
| жа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему |
| памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како и |
| јурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прил |
| — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па с |
| лан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда |
| х домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи ос |
| опа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кме |
| јежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} |
| шио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи. |
| ј мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, син |
| ца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше |
| копа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станк |
| пало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? |
| ратски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па |
| аџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пу |
| {S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе! |
| ла је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као д |
| тубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шт |
| ела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну |
| е...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} |
| онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на дру |
| >— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути |
| а гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Ј |
| абра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSection" / |
| — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> |
| } Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини |
| — Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче |
| али турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, |
| !{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху пол |
| О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену тв |
| рзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико |
| о прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет в |
| ћао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге п |
| <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна |
| д су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста бе |
| иком, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хте |
| нству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно там |
| Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погл |
| роживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, |
| вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађ |
| у заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Х |
| ешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста |
| мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, сме |
| ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна в |
| јепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Ст |
| ц занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше |
| наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога |
| ву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртнико |
| шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју |
| обеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па |
| трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех. |
| ахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одм |
| ко замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: |
| </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а |
| ози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... |
| ан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> |
| вану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </ |
| у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... |
| вом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да |
| ка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита |
| неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> |
| ачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Ј |
| Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су |
| </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе. |
| раво сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може ли |
| ана. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан и |
| душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше њ |
| д беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на с |
| S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срам |
| p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а |
| у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и |
| а се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода. |
| ву. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дан |
| !{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причека |
| и пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И т |
| {S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет с |
| ко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше |
| о.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа с |
| одом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као ми |
| ност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада он |
| врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветр |
| побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> |
| ити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно |
| месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што те |
| ст, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем р |
| орака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стра |
| главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Е |
| е коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смот |
| из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све ту |
| били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао. |
| м ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је |
| елио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и |
| и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под |
| ижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> |
| ко пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!. |
| к ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како |
| намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> < |
| нили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај |
| : причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S |
| као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а д |
| ...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако в |
| до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до |
| p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је |
| а морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чује |
| ...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рука |
| оглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је |
| Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вил |
| тку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на |
| е...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она |
| {S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} |
| . </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скоч |
| две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте |
| леже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке над |
| ше, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p> |
| за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетив |
| танко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на нек |
| сећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно |
| p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пла |
| е девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, по |
| од њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: |
| о!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда |
| Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} |
| ко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони гл |
| ише од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла пој |
| p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </di |
| S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А |
| >Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци |
| њишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да да |
| разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода ј |
| сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци с |
| } Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турц |
| </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај |
| пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p |
| да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад г |
| држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па ре |
| мбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </ |
| p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црн |
| едва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Там |
| рекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи вод |
| гла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{ |
| нила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу |
| че чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати |
| огу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био ве |
| > <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— П |
| ци.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Љу |
| плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Ми |
| ловину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово |
| ад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} |
| ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали |
| а.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли |
| гли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож |
| сплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Че |
| страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бо |
| > <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко прине |
| ају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти |
| {S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи |
| кну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху о |
| ли бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— |
| ни вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљ |
| мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше |
| м, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели |
| р једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не |
| утао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека м |
| је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећ |
| Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапут |
| ушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с т |
| ац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Ч |
| ресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — у |
| . </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у |
| хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потр |
| <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... |
| p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Зб |
| ица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псет |
| а крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку си |
| Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мор |
| глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа |
| арити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пр |
| а тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући см |
| лагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му |
| ије могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, за |
| дицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — |
| — Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богат |
| — Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> |
| </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као д |
| <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први м |
| ће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако к |
| о осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао би |
| ” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. |
| S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопат |
| ло, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазб |
| е.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S |
| о пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас |
| /p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова |
| .{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{ |
| Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} |
| само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човек |
| пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Бел |
| е како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добр |
| сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и п |
| он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Л |
| то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — О |
| ече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> |
| му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко |
| и бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Оч |
| обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он |
| та је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољ |
| зару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он |
| аласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролећ |
| р Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинит |
| епо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не з |
| и: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача |
| н и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бо |
| е — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја бриг |
| ...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се |
| а сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј как |
| и!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мен |
| љан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </ |
| х стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза о |
| Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало не |
| ије пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о |
| {S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазар |
| лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине из |
| ти за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </ |
| са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? |
| — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао |
| га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p> |
| </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врат |
| се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела |
| редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанце |
| рагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахов |
| заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи о |
| снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече по |
| сто на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност дола |
| ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца и |
| су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова т |
| /p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а не |
| ан другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Во |
| дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље |
| рође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама |
| /p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </ |
| сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку |
| као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати с |
| . </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветн |
| ти. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> < |
| тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потер |
| же руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како |
| мре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекс |
| , он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као м |
| <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p |
| е у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— |
| ...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Х |
| не о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљ |
| унаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци поле |
| има.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>С |
| Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу. |
| а, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на |
| настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим и |
| кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати |
| ривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха |
| иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разб |
| најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар ост |
| д кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведников |
| {S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу |
| а загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео |
| е.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојан |
| Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох д |
| </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онам |
| коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна |
| није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плев |
| ивот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и |
| што у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилен |
| их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примић |
| мукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса бра |
| је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда суба |
| p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прил |
| уо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не зн |
| е. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше |
| {S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је ова |
| азара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> < |
| се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде о |
| јеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— |
| окрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; кр |
| му ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још |
| извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — реч |
| гра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он прив |
| аста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како пон |
| та; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео |
| да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху ко |
| lestone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} П |
| xml:id="SRP18963_C2.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из о |
| p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како |
| <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је С |
| од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p> |
| па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{ |
| ад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи п |
| нка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он |
| чином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и К |
| едао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — реч |
| ..{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Стан |
| е голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Г |
| з воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, |
| ... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другов |
| чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у ша |
| ио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станков |
| и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! < |
| ице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на ње |
| дуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени |
| легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше п |
| дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу ха |
| нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— С |
| Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, |
| војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Њ |
| удио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зве |
| у.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} |
| трчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. |
| {S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича- |
| S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подру |
| рци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све |
| мци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се |
| не хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: < |
| раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се ви |
| очео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. |
| од Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> < |
| а им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према ов |
| занову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p> |
| ом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрве |
| ви на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, г |
| је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отво |
| они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије |
| не речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И пр |
| да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напре |
| ше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, |
| хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{ |
| ор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, бр |
| кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} |
| зе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к |
| — Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долаз |
| и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушка |
| аране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p |
| да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза |
| е, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчи |
| самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу. |
| рина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушал |
| она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају |
| вих голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци |
| су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мој |
| жало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... |
| урну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе |
| кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси |
| о и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира н |
| мо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољу |
| ружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не вр |
| искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог |
| > <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо пролам |
| ало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — у |
| Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— |
| е повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оц |
| вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!.. |
| Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Ист |
| она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није б |
| ас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> |
| Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А о |
| ушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Але |
| </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— |
| отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичај |
| удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. < |
| у њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љуби |
| >— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А |
| лико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло |
| боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, |
| <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре не |
| његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што |
| јаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над |
| абери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колеб |
| о нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на та |
| ао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је так |
| елили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га |
| оје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у груд |
| уреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу |
| он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не би |
| ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S |
| елика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што |
| о у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p |
| нуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекну |
| ео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и п |
| зе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| есам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе |
| трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали бе |
| на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти |
| приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је |
| ине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ни |
| домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </ |
| ичаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је |
| почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око |
| обегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опкол |
| увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: |
| таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у |
| лучају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браћ |
| га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па |
| ...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју т |
| у, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека на |
| S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше к |
| а.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну |
| у ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Так |
| } Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибр |
| утње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину |
| {S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, |
| ли са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} |
| га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> < |
| то Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} |
| те жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу |
| емој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи |
| о!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— |
| један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се |
| Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш |
| у је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се пој |
| смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то |
| и неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш |
| <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше сре |
| Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p> |
| а правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!.. |
| оворити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу |
| ао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благосл |
| о: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, с |
| Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црн |
| ућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шум |
| ати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — |
| — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: |
| ли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштал |
| {S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине х |
| етњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с гла |
| ови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бог |
| буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И |
| ли то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то |
| <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп |
| р отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све жи |
| ко млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оц |
| ..{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S |
| увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} В |
| капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докус |
| ла ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} |
| — Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још |
| нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не зна |
| сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из |
| ко као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог н |
| ...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту |
| ва рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, н |
| више болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље |
| ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлач |
| Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, он |
| ио свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше |
| еперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца |
| им се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилен |
| ивим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица |
| ужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p |
| д? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p> |
| стати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо |
| о дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </ |
| S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекр |
| е и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим |
| шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је |
| Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{ |
| зрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и |
| е грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гл |
| ж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити |
| а десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко пра |
| над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S |
| ао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на дру |
| сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од р |
| опе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нек |
| али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="chapter" xm |
| ше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он |
| е успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу сличн |
| ...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, ко |
| ви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумри |
| <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече М |
| владати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како? |
| ио је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се оп |
| иних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу уч |
| вог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Моли |
| гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише о |
| рата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на |
| у, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: ле |
| } Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <mil |
| речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} И |
| се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се |
| г имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, |
| ко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Тур |
| тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не мож |
| /p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло м |
| а издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </ |
| Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А б |
| један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> < |
| теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се зами |
| /p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те |
| онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збого |
| а ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп |
| а зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно |
| сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, д |
| } Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да л |
| ском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто |
| > <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло виде |
| } Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </ |
| Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О |
| .{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!. |
| топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се в |
| <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима |
| Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!.. |
| ло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја |
| тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни |
| </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њем |
| > <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта |
| r" xml:id="SRP18963_C3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме |
| xml:id="SRP18963_C2.25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек |
| га на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој |
| вита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одсту |
| вако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узе |
| анко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу б |
| м да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Х |
| ару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} |
| <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је сврш |
| ов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао и |
| ет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље. |
| леној трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спава |
| раги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> |
| гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> |
| о... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим |
| {S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p |
| у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и |
| су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... < |
| </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дот |
| зан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није ба |
| нкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Ви |
| иге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрст |
| се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на св |
| /p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он с |
| , уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха |
| уке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... < |
| раво из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради |
| и се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљ |
| ан за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p |
| ..{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја ниса |
| <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча |
| S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шт |
| аринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Зав |
| Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си ј |
| гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је |
| ан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим |
| ет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она ј |
| полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... |
| гом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руко |
| >Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милин |
| ило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруб |
| рна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и |
| амо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, ма |
| их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! < |
| и Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="c |
| д се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p> |
| е ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро ј |
| — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепрка |
| ема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. < |
| завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше |
| , и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је б |
| ри...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„ |
| </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацал |
| укоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље |
| та и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по гр |
| ода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила исп |
| ј шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </ |
| че остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео |
| ркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале т |
| ше обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На в |
| елико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, озно |
| >Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— |
| рно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и |
| ше Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— С |
| никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} |
| ај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За |
| ица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни |
| ..{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим рад |
| } Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један |
| ки војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити |
| рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} |
| ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа |
| p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди р |
| је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврд |
| И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао |
| споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се с |
| већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!. |
| ри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ов |
| вљење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> |
| оје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не сл |
| > <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> < |
| л му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у л |
| а мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— А |
| /p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. |
| њу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. |
| иле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало пр |
| исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, |
| иких мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хте |
| а, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чуп |
| ти од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи |
| ного намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као д |
| тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљу |
| кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> |
| а.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S |
| не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p |
| Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сим |
| као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... < |
| . — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко |
| је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само са |
| — По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао |
| ... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено |
| дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погле |
| све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми |
| р си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити |
| м те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p |
| ш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други п |
| ио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А о |
| азару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А |
| страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му |
| ога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико н |
| идео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за веч |
| дјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... |
| ли како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— |
| ем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, н |
| анин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, х |
| дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас вол |
| з коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи |
| се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p |
| је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио св |
| наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар с |
| он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера |
| сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} С |
| вамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче |
| а мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са |
| ше и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници и |
| се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— По |
| аред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Д |
| очекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... |
| могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на ме |
| /p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разгов |
| с, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу |
| а му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему |
| његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> |
| > <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци ид |
| Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али |
| а обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </ |
| а благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе А |
| </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то |
| >Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Је |
| етар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И узд |
| и! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама н |
| </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S |
| право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасв |
| прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Т |
| е му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих |
| p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... |
| нам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!. |
| ре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима к |
| ирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш |
| >Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста За |
| ио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S |
| воту пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи р |
| могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако к |
| и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома тв |
| човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте она |
| овком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једн |
| {S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... < |
| осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио |
| е почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, голог |
| елицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је |
| аву, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручил |
| е...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га |
| лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов |
| а, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> |
| м како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа |
| ећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, |
| ји.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p> |
| шо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div |
| ...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ће |
| > <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> < |
| ава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — |
| оже...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач п |
| бно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око |
| је дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. |
| а попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре у |
| је мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово |
| /p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> |
| ше уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци |
| а рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањ |
| > <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољ |
| ише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и |
| ке да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! < |
| И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни |
| оје те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> < |
| хо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Н |
| ија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем |
| дини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И св |
| е се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p |
| и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају... |
| ћу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, |
| и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се д |
| га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ |
| p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, ко |
| а оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце м |
| Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, г |
| {S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{ |
| , укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milesto |
| у беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све |
| му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— |
| , па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро послед |
| } Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Д |
| скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убар |
| био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак |
| сти.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта |
| ац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам моли |
| мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџић |
| . </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шара |
| ше дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Св |
| сне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са св |
| ше шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближ |
| опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, к |
| е седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива к |
| , а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Мо |
| кса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзво |
| а се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се |
| Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-на |
| својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> |
| и у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Мар |
| наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутат |
| п заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Зати |
| ко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому |
| радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мен |
| а макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{ |
| био сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад в |
| а се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва ч |
| м и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице. |
| вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке |
| инило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити |
| кровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што с |
| маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече |
| ла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што |
| > <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час и |
| ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!.. |
| ема коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И |
| овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с у |
| Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти |
| никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднул |
| г, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... |
| гани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је ба |
| ник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га |
| а него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи р |
| ло себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као |
| заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шт |
| ...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намер |
| нај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али х |
| Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Б |
| днути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако |
| ече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човје |
| ва, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови кој |
| ца из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби к |
| ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка од |
| } Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — |
| га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из |
| трашна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ак |
| риђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превла |
| >— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{ |
| ..{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом уда |
| уком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имен |
| му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше ле |
| она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамен |
| злази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, |
| једох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... |
| али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... о |
| .{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и з |
| ов?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то ј |
| а долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој |
| таријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све оч |
| мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S |
| РАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је И |
| .. </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се |
| као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{ |
| S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад |
| у, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он оп |
| али и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај суна |
| епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочи |
| н. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопит |
| рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то о |
| p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: |
| целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан д |
| о је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да су |
| аша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као к |
| ст.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој пог |
| ...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се |
| а узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад т |
| хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, с |
| ти, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу |
| <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ра |
| дом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> |
| </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеш |
| рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она |
| е, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... |
| у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневно |
| и баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити |
| ени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван |
| ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станк |
| {S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не |
| осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово ј |
| ригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа д |
| ше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. |
| иде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија |
| их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије он |
| а.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} |
| > <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </ |
| нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се ра |
| S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на |
| {S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до по |
| стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати ко |
| и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и |
| </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. |
| ауми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шум |
| еше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и |
| ним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Суко |
| самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац ј |
| лом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивн |
| !...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповед |
| орело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} |
| дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Уб |
| де!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да |
| ци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{ |
| Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мај |
| l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви шт |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где с |
| } Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара- |
| овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски |
| бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, прист |
| сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с |
| <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да н |
| .{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> < |
| набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати ш |
| јега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови |
| ица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. < |
| њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена. |
| показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, п |
| порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу.. |
| једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече |
| оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно |
| ени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче |
| ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како г |
| су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је |
| е ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са у |
| ци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уостал |
| pter" xml:id="SRP18963_C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко с |
| синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле сл |
| амо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцка |
| Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече |
| се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке до |
| кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може |
| p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се |
| нкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је |
| ш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и |
| вима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била гл |
| ... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и |
| нио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће |
| да у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече |
| то око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе |
| смејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p |
| рилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, |
| о скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се д |
| , али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склон |
| а што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче |
| , кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> |
| елегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити |
| с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, у |
| о је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и |
| ије потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, сва |
| воје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се скло |
| ко се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у |
| редио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ноги |
| ше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући |
| Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао |
| И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудов |
| трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што |
| о да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш |
| даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И ра |
| пут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна |
| <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Ле |
| е шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S |
| сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али |
| — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им |
| мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S |
| о да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — приви |
| у, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бу |
| води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдлови |
| > <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што тре |
| на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо м |
| ..{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову р |
| ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван х |
| >И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не |
| земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одб |
| Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет па |
| а стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, |
| шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини |
| S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков |
| и: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} |
| него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз т |
| дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Срб |
| отово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Н |
| >— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи |
| ио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било сед |
| <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усн |
| о је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса |
| аже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом |
| ана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између н |
| идео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под |
| из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик... |
| радише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> < |
| а наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; ал |
| му!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао ј |
| Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је ув |
| његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече |
| ана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков |
| приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у свој |
| кса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} К |
| еновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину из |
| у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је ос |
| на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он |
| аки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се во |
| Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мај |
| па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је |
| {S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{ |
| то јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама |
| празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На с |
| ву, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Па |
| по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати |
| о...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и |
| хвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, |
| S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код м |
| ањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо |
| p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки о |
| Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где |
| а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а м |
| о их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке п |
| ако не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Тур |
| ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је |
| сму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спава |
| и да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид |
| укло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све оду |
| у одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабљ |
| корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био |
| ше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони |
| а Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </ |
| м тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био |
| р је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрин |
| и и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмеја |
| длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p |
| не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, пот |
| икога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за при |
| е неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} |
| ли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S |
| ега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!... |
| му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S |
| цу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита |
| е пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p |
| седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га о |
| с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид ш |
| и... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; |
| рунама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није д |
| излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је б |
| .. </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа |
| и остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушк |
| ке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, зат |
| ори се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га бол |
| Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке |
| је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. |
| досмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и |
| тири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ |
| иде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се сам |
| а, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју сн |
| есна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме |
| ву па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се т |
| уче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разб |
| : </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младе |
| неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, |
| ањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њих |
| — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева |
| у више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, ло |
| правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он |
| који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини |
| уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе г |
| , за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љ |
| и очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја б |
| као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> |
| ц је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још |
| Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Кру |
| ено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Нас |
| иве душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у |
| ини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S |
| азара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену |
| агледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} |
| а, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће |
| > <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена |
| лу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— |
| рашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, т |
| и иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на в |
| н-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l> |
| бораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не |
| уке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино |
| ођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дев |
| што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бо |
| .{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Ве |
| Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p |
| о важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!... |
| па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкам |
| и да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се |
| Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати |
| ти.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће |
| се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом |
| бише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? |
| так хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет ми |
| .{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— |
| мреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Зна |
| и му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подби |
| ких глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се пр |
| се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! |
| ?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се |
| о у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновит |
| p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} |
| војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план |
| <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече она |
| ком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и |
| з.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз гу |
| ти?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам |
| , умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли |
| им оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањениц |
| ворио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког |
| ош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи |
| е дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у |
| богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Ал |
| резајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје |
| мети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још неш |
| д смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све к |
| </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат |
| је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Сто |
| анас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Стра |
| ше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ |
| око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није |
| ављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> < |
| пњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса поста |
| а беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те б |
| то је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта с |
| нку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хт |
| } Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је |
| ви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог н |
| S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један дру |
| таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрест |
| је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, |
| е на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p |
| змет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа |
| е јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, |
| момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} П |
| /p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, |
| рнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, мож |
| скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако ова |
| <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвар |
| нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Та |
| стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> |
| насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану |
| грте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, |
| ујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас поч |
| ош живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само |
| еби до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин та |
| /p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у неде |
| ом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласт |
| ве се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} |
| е њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је увере |
| рије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу бе |
| > <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им ле |
| Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа |
| } Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочиј |
| >— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Боји |
| зан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признај |
| </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица ј |
| дати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док с |
| аља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш на |
| ра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он |
| ђеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Сто |
| /p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек |
| очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала |
| /p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га |
| жите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зн |
| {S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? |
| Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> < |
| редај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> < |
| <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не кв |
| о! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ак |
| , он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца |
| S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижит |
| Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. < |
| имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало зами |
| > <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш прав |
| башо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, д |
| {S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!. |
| ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S |
| /p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као |
| гова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то с |
| немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никакв |
| S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинил |
| ешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти м |
| р се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као |
| ече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, пр |
| буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи |
| док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља |
| отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, м |
| нако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? |
| а овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече |
| Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p> |
| ј је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита |
| певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и |
| дини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и |
| ри на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не |
| тањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. < |
| Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!. |
| е! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире |
| отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом |
| било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни |
| оњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури |
| ..{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S |
| мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло |
| пунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> |
| очи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика |
| о, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна |
| тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> |
| долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита ха |
| и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! |
| S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити |
| рошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. < |
| попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по |
| вини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један писк |
| ече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — |
| {S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, |
| Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њи |
| е заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и |
| може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изги |
| амотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар с |
| и и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не |
| и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он ка |
| и смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Н |
| ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћ |
| два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позв |
| јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седос |
| ла је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то и |
| ама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахиј |
| му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је |
| .. — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— |
| и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци на |
| , истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али |
| гледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и |
| .{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... |
| } Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет ч |
| о да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црноб |
| ... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео |
| Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И ш |
| еви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој к |
| ави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се |
| </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта |
| асац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну њег |
| анко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодуш |
| мпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обес |
| рушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, посл |
| опов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па ј |
| опао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!.. |
| {S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, |
| ло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у не |
| олетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — |
| S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко |
| Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жерави |
| } Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} До |
| p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </ |
| ило тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке.. |
| чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претво |
| ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> |
| улумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне |
| аук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После миш |
| Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече з |
| {S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} |
| а, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече пред |
| с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па |
| </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов нап |
| добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су |
| ј грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби |
| >— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хо |
| како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. |
| већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} К |
| један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, не |
| га, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити. |
| гло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Круниј |
| у... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севал |
| мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се |
| ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причат |
| Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му па |
| ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да д |
| натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{ |
| арском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше |
| а му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека |
| дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p> |
| — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли т |
| адост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{ |
| цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узви |
| кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата све |
| аја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — уп |
| оше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако за |
| ј Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, |
| и и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и о |
| на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, пре |
| во, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. < |
| ем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! < |
| ко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двој |
| ао часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања. |
| Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} Т |
| која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског бој |
| џер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе |
| Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик |
| о Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем.. |
| . </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, |
| !...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја во |
| е вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп |
| в пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се до |
| <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њ |
| еже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ног |
| диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш |
| ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну |
| > <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајт |
| ијатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, |
| p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{ |
| Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи ка |
| </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — д |
| су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко |
| кај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не |
| мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме |
| игну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и к |
| Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се о |
| идео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Тр |
| се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> |
| ворио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљи |
| проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста |
| о говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати |
| ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право |
| p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође |
| с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје љ |
| } А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећ |
| атити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призо |
| S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка |
| се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрл |
| . већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кро |
| ве, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, |
| коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S |
| полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи |
| Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Мило |
| ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села до |
| .{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле н |
| } Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сусти |
| осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се ла |
| } Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{ |
| ио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња! |
| му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p |
| у јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} |
| као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p> |
| ева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, |
| епоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! |
| е спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— |
| . </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испре |
| и То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он |
| вета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто п |
| вије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као |
| } И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски |
| >Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, |
| } Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд |
| ече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чув |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић ста |
| питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— |
| > <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p |
| Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шан |
| споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и |
| /p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љут |
| јдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној |
| Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вр |
| та је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекн |
| ису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Ш |
| , а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Ст |
| да на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по нек |
| урепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> |
| дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврза |
| љеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану |
| ан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо |
| уво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </ |
| гама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!.. |
| поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди |
| отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па с |
| ло на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је с |
| ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и |
| пи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... |
| с опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га н |
| ва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ни |
| погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дуб |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.14"> <head>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се при |
| езда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} |
| и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда прол |
| пска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу |
| но. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он |
| рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће |
| ије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? |
| езао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Јо |
| грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{ |
| ла, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људ |
| </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичућ |
| краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио |
| белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затре |
| ше обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету неде |
| S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покрив |
| ли...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и |
| хтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како |
| , која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дру |
| га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печ |
| о, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што |
| нко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако |
| их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала о |
| ц хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{ |
| треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заве |
| — Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар мом |
| дјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се |
| нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Стан |
| кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, |
| ске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један |
| ма девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље исте |
| е да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су |
| јевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> |
| еба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима за |
| зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се пола |
| } Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у сво |
| — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрће |
| Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p |
| а пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу |
| и кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речит |
| на. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, |
| аклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поште |
| . </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!... |
| Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над |
| Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p |
| мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... < |
| ест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али |
| {S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин. |
| оје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви дец |
| ти шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Су |
| начки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву |
| Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мисли |
| еоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати |
| да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?. |
| утило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим о |
| ста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овд |
| олико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам от |
| еоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му |
| и. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала |
| ого сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А ш |
| кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штап |
| е раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје в |
| ислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме |
| .{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати боље |
| <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пуст |
| што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа. |
| Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, |
| ују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да ос |
| мро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које |
| а бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од т |
| таше. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... |
| ори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га |
| аша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном р |
| га ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив |
| у, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје нам |
| е може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он о |
| И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, на |
| огу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одгов |
| ас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам |
| човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па |
| Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би |
| нац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа |
| тину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је |
| ј!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, |
| ивим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и |
| ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове |
| лава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко |
| неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у |
| зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији приме |
| у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погл |
| гова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — |
| мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као вет |
| ислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! |
| Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем час |
| ој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он |
| синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је чето |
| ече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, |
| чи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш |
| урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{ |
| је навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— |
| . — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, |
| је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? |
| најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — |
| е седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се |
| <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што м |
| , као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Ста |
| шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у гр |
| > <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били накв |
| акве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаш |
| твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S |
| Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет дове |
| њаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних ост |
| огу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p |
| ши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. < |
| ти...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окр |
| <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Веч |
| утура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му сам |
| пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — вик |
| ди некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсек |
| а.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{ |
| у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... < |
| сећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још јед |
| ма све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> |
| а доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољ |
| ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p |
| ратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" |
| ју. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека поста |
| бишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ам |
| </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — |
| е поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у |
| н и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> < |
| ...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> |
| ка, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати п |
| ао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну |
| мози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, |
| јен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! |
| оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S |
| није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. < |
| што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би |
| отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у |
| овом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску |
| само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути. |
| чи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!.. |
| ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадг |
| игравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} |
| јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њем |
| ељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамба |
| ек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да |
| о, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само ста |
| амбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још |
| Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничаним |
| о, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латко |
| да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их |
| рини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо |
| Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, |
| крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... прашта |
| ти сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. |
| нов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је |
| } Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Пет |
| — Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се ви |
| та је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, |
| Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико зам |
| ише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого |
| ице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— |
| !...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити |
| и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу |
| товао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> |
| а!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> |
| и да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, бић |
| ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут |
| ба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше пр |
| да треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која с |
| рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред |
| шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо |
| с, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову |
| .{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. |
| Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја. |
| обар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се зг |
| то. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај |
| е!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: |
| <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — ц |
| а стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На св |
| шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти |
| до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и |
| колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, ч |
| . </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаб |
| преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет п |
| пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него не |
| ао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми |
| а се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ |
| /p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— |
| примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </ |
| Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!.. |
| сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> < |
| огла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај д |
| тка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми |
| е гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па ви |
| .{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо |
| Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао об |
| з главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по јед |
| и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и |
| и како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим но |
| има. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </ |
| ћи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Ша |
| p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде |
| ем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо поро |
| с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија... |
| дох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, |
| ти да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се |
| гледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p |
| — Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и |
| ки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па |
| колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети |
| онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p> |
| мо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам ј |
| ика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S |
| — Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? |
| илош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло |
| <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учи |
| астао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакам |
| ј соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без |
| у Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш... |
| проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће шт |
| е брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду! |
| рављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом! |
| веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!.. |
| ом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а |
| т рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поз |
| нас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети прове |
| Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — |
| овој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мен |
| . </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила кра |
| е Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{ |
| у, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та |
| аги су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо м |
| ила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је |
| ти онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и |
| ке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечност |
| што? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешк |
| да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} |
| ћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш по |
| — Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли |
| > <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето |
| . </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан |
| .. </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на д |
| потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека |
| заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Н |
| } Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али |
| га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам.. |
| врзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има с |
| који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само |
| е обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече о |
| узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </ |
| оћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је ка |
| оже нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— |
| Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! |
| ом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула иг |
| овек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Ота |
| {S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и |
| м, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S |
| сле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели |
| p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се |
| ало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> < |
| у је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави м |
| е ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла с |
| ко Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} Т |
| ша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу.. |
| поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису |
| ешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као ца |
| а мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> < |
| етом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ни |
| м с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и за |
| је и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан |
| јати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је п |
| уј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И |
| иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме |
| н паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начис |
| али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— До |
| њарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овак |
| чати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S |
| stone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Ал |
| од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, |
| и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико |
| Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још |
| ар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} |
| дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком |
| уго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа |
| , и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Шт |
| ! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> < |
| ићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те |
| „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” |
| ћу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо |
| што проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где т |
| подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његов |
| знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могл |
| а дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се осврт |
| цао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? |
| уди? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! |
| такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} |
| ужи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела ка |
| p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, |
| ш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p> |
| рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" |
| да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да изв |
| ерила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, |
| матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А к |
| ке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, |
| ше се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину. |
| ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца |
| </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!. |
| у црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под |
| ри лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} |
| } Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљу |
| утака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим |
| што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| јач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка р |
| се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и |
| крао? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави |
| ћу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је прол |
| ћу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци |
| у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече запо |
| емили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полаз |
| ичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху |
| Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p> |
| на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази. |
| аузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хте |
| на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се ско |
| а рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су |
| томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> |
| од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, |
| нички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се |
| руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се |
| ...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи и |
| ан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије |
| више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако ниј |
| у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} Т |
| p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станк |
| се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко |
| је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S |
| им књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „ |
| псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо |
| .{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} |
| је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из сво |
| рте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> |
| се чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је с |
| могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни реч |
| > <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. < |
| ... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на |
| </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано оти |
| не понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да про |
| ећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса |
| у из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па |
| </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прс |
| Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би го |
| што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А |
| воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И ме |
| лан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> < |
| ипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки с |
| воља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш |
| ткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко |
| ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће п |
| <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се ко |
| ло им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахран |
| > <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} |
| менови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже |
| у радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} |
| ра.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети |
| сом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе! |
| те укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> < |
| некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад |
| ав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаг |
| ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зо |
| ... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ |
| хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, зав |
| Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин к |
| није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале ц |
| окојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div |
| ати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? |
| .{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече |
| у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да |
| <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаш |
| је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кро |
| азар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сиг |
| — Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају |
| а! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> |
| тај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Ле |
| } Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... |
| њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, |
| дури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>К |
| <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, д |
| ло је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection |
| SRP18963_C2.1"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи |
| рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </ |
| ри пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учи |
| о да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али.. |
| лекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо мува |
| вијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајч |
| ила с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quot |
| однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и |
| пасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети как |
| кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, зна |
| и!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи к |
| у Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се св |
| а.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се поче |
| } Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је и |
| у одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако.. |
| н пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </ |
| е!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претв |
| туру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже |
| иче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила |
| ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Ср |
| пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили к |
| ијатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њи |
| танко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увре |
| ких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би |
| ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао |
| воју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и др |
| <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа |
| андур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p |
| <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p |
| та ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја |
| куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе |
| зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у |
| пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове п |
| <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом ва |
| тишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се он |
| ди се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} |
| ти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збо |
| </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу |
| промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви ос |
| </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, |
| е лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: л |
| рце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толи |
| ављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S |
| или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку зем |
| еше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Ј |
| ловена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу |
| коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра ср |
| Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се |
| н погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p> |
| ива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти |
| че трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а от |
| отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>О |
| е се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву |
| говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, сн |
| p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двап |
| рен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— П |
| Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Марин |
| сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лаза |
| гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана |
| от.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, о |
| ош једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он |
| Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, |
| И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму. |
| празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> |
| — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на р |
| ује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се |
| оше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Ха |
| } Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекива |
| тац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} |
| јасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, |
| ad>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, |
| га тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} |
| ију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди |
| — Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога п |
| Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је св |
| аво!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом |
| ју, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </ |
| е тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} |
| а пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Ј |
| p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapte |
| натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет |
| ... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, |
| га вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> |
| и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупиш |
| јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је ст |
| д бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Мари |
| {S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и о |
| ..{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што |
| ко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што |
| твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим |
| аком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина про |
| Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p |
| а позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе ч |
| Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Дев |
| готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p |
| две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учи |
| арампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с |
| надно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући д |
| ? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколик |
| </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... |
| з.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније наг |
| ба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... < |
| баша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме |
| ушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сас |
| оше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћ |
| азваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже изврш |
| <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па |
| ече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во доте |
| Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; |
| атим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!... |
| враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било ј |
| Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, |
| у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене |
| , снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негов |
| огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... |
| ла, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни к |
| воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао је |
| </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио прокле |
| ића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће н |
| <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да |
| амети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p> |
| кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила |
| о? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад |
| </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагор |
| ма.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже! |
| ног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда |
| хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побра |
| и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p> |
| Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело тр |
| ти се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наре |
| својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p |
| /p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини с |
| </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђ |
| у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мог |
| поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. |
| е ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар |
| твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми |
| ад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици. |
| .{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и |
| борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву А |
| у ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та дв |
| ба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— М |
| пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драг |
| <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p> |
| а. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и |
| ао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призи |
| } Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је |
| ан метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> |
| асу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Мари |
| е загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је |
| о тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу |
| о што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> |
| да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се уврат |
| /p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече |
| замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, с |
| је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, |
| сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједа |
| е разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача |
| — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А су |
| адо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по |
| од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из |
| зва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов |
| } Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти |
| <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ са |
| Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би |
| н никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није оти |
| Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — реч |
| би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту |
| вршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја |
| ече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много сто |
| ого, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин пов |
| о! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је |
| p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Миш |
| ико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста |
| и ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдј |
| а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од |
| и док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — |
| е њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... |
| </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да |
| и робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њи |
| . </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </ |
| S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, |
| ски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па узд |
| м, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох |
| Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рање |
| ислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са сво |
| ише!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака |
| Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Тре |
| а диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље |
| и да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... < |
| ли која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу. |
| и је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, п |
| на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама н |
| ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво укра |
| азговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половин |
| ...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шт |
| омоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, |
| ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А |
| ила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала |
| ли и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p> |
| аш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп |
| вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши о |
| јску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше изва |
| брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете прича |
| и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јес |
| Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, не |
| тели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан |
| и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!.. |
| нку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај |
| } Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} |
| ! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на к |
| ијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бит |
| .{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!. |
| сту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шт |
| Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађит |
| ам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше т |
| упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — вик |
| /p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће |
| з сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Ми |
| И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћ |
| S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се заг |
| ....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда |
| — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајк |
| емаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p |
| .{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И |
| е баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p |
| трашно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> |
| — Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарк |
| шака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — |
| икаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се ока |
| оже имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој |
| тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахн |
| о на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа |
| у његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} Т |
| на сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јел |
| ца обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али ова |
| . </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише |
| мали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном |
| ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>О |
| и!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни |
| што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и |
| Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихв |
| беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља |
| ица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, ал |
| ставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при прич |
| ку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и |
| ам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а тв |
| рг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико к |
| p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, а |
| <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </ |
| ло.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, д |
| у разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептир |
| ича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра прим |
| им уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад |
| знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се нажи |
| о те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја г |
| а! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунара |
| Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, |
| ти са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће о |
| а у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као чове |
| бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он |
| Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— |
| че Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p |
| рти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лепти |
| <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратим |
| јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо |
| } Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо |
| <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко |
| ледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мен |
| номе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни п |
| p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добр |
| ш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћора |
| ас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе |
| p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек поч |
| воме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... к |
| </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да |
| атове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с |
| ко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако |
| и!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мал |
| <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Хо |
| ? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не |
| сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у ду |
| о наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пр |
| да Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} |
| е овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S |
| нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. < |
| > <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!... |
| аш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ј |
| и их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато тр |
| > <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — п |
| сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?.. |
| прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она уб |
| Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па |
| треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харам |
| што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p> |
| лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, |
| се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо свак |
| је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека |
| .. </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разгов |
| беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак са |
| да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Ова |
| .{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му |
| чу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> < |
| а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, |
| ...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и |
| ћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се |
| е двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништ |
| онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, |
| да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да |
| ров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек види |
| . </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна по |
| ности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} |
| црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологла |
| ше с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске ре |
| та шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им |
| е и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али сам |
| <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се |
| рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — |
| дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} |
| и! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> < |
| да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо |
| ло у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовиц |
| је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> |
| Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућа |
| оме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас |
| којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под н |
| Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} С |
| де неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То |
| нда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разло |
| ек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права |
| је шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јо |
| ... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред се |
| изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Про |
| гу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуш |
| ајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху |
| Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p |
| а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... др |
| ! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} |
| ве друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у ч |
| анка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и пе |
| </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, к |
| , онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сн |
| >Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади |
| .{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запали |
| о тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи |
| Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви |
| е крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла з |
| p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место ду |
| p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да |
| о је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и нез |
| лоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је вој |
| екса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексин |
| Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да |
| /p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с остал |
| > <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и И |
| и.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, |
| </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се |
| .. види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко |
| а!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, |
| аш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко м |
| бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subSect |
| у, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати о |
| мице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повућ |
| . </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да |
| низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зра |
| грли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали с |
| ају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једи |
| ше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето |
| његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опро |
| го буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и |
| Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачк |
| То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: дево |
| тога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Не |
| мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што |
| РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не |
| зе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а рук |
| учју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </ |
| чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... |
| е рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми м |
| . </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За вр |
| ти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... < |
| ука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то ц |
| Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, |
| рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!... |
| ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва рад |
| Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{ |
| им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не |
| ита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} |
| аторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p |
| упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду |
| пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри п |
| еците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учи |
| је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, ја |
| <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од |
| а!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло |
| мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} |
| се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом |
| равља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су |
| ста, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе |
| Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди |
| амениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао са |
| аком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </ |
| ишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздра |
| би да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И док |
| о! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она |
| p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! |
| али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натра |
| Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може |
| апетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао |
| уришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуриша |
| ..{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу |
| их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter |
| <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим |
| рашна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> |
| <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди |
| <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, н |
| ао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крва |
| ште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да с |
| су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је бил |
| руг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... < |
| ка, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро не |
| p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она |
| рцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници |
| око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше в |
| ио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, ал |
| е убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> < |
| ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекне |
| газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибља |
| миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} |
| ад њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од т |
| еки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да |
| <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стр |
| ш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево ш |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.8"> <head>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је |
| речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима |
| Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад р |
| приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, он |
| ц, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га |
| ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Е |
| ! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се у |
| ма од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!... |
| .{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око |
| </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, |
| бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут њего |
| може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће |
| им да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто |
| /p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова |
| врзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p> |
| S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири рук |
| к од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, |
| утка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Ве |
| ин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p |
| p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међ |
| листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и нек |
| оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти |
| о. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их |
| о, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући |
| севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим! |
| о.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... |
| о барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф |
| — Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> < |
| је богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и |
| цима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ |
| з дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачу |
| помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и |
| траховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на в |
| } Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p |
| и их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да з |
| >— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Ка |
| >— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — |
| !...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле! |
| сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину |
| му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, |
| аиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природн |
| и реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекс |
| београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски |
| ворити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, |
| ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коњ |
| ки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше оз |
| адати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те пр |
| тања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, не |
| словица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа |
| {S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим? |
| — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ |
| .{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </ |
| од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он о |
| а ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те |
| ити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја |
| ади: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} |
| обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте |
| , као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја б |
| није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву |
| уде, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „к |
| отанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као тргова |
| адији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око се |
| танко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечера |
| ин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако ч |
| још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p> |
| је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а о |
| Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што т |
| азити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, |
| је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш |
| савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад може |
| рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава зан |
| , ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаш |
| да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: < |
| им голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око |
| : </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S |
| рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био |
| у журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко |
| ије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... |
| простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брат |
| иди да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци с |
| се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је |
| ћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици п |
| гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживе |
| е Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{ |
| во! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! |
| е као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зн |
| тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактов |
| молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Го |
| /p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти м |
| Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} |
| !...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да д |
| епео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, |
| о. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{ |
| Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јунач |
| ескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!. |
| ? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори! |
| ске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, |
| пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта с |
| коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, |
| , Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не |
| гић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без как |
| лико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као вој |
| е до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе. |
| својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни |
| p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце |
| > <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи |
| ву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и |
| рођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </ |
| на је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајду |
| о ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави |
| г пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе врат |
| бе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </ |
| Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p |
| шав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао |
| а сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака |
| </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас д |
| ам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца н |
| свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог |
| а те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да |
| его, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па |
| дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ |
| рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лаган |
| оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су |
| знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана ниј |
| обода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакц |
| још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонит |
| не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> |
| ћу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздра |
| ој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под терет |
| смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што |
| то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, к |
| имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="s |
| ба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онд |
| а, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S |
| живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све |
| је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Ал |
| е!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким ру |
| ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гл |
| шњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарс |
| браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља |
| <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S |
| тио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на дваде |
| е ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати |
| ндија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ниш |
| <front> <div type="liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Д |
| . </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог б |
| ства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кр |
| вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамо |
| агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се у |
| <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се ба |
| ? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јест |
| : харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише |
| се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд |
| бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славни |
| о, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} |
| ље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену |
| ног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S |
| срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, бра |
| наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србиј |
| брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не в |
| .. </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он ра |
| о њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!... |
| и и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен |
| али ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он др |
| Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... < |
| то ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, сам |
| с придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се освет |
| ст, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџби |
| ..{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти т |
| цујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи км |
| ана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од оно |
| је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је пр |
| како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет с |
| ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? |
| — Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати. |
| ! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар |
| е... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели б |
| олим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег др |
| у пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радо |
| > <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се |
| гледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, ра |
| и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманск |
| увамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичк |
| ко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народн |
| утра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје |
| аром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити ж |
| та радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро ви |
| > <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p |
| Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његов |
| е умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да |
| им влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене драж |
| ре!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађат |
| , што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} С |
| че попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је |
| д чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Зав |
| е га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда |
| <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило |
| а смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </ |
| еца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— А |
| <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем! |
| е она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окре |
| толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као |
| леде некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Иди |
| о... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Ш |
| Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p |
| озна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— |
| јеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </ |
| коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаме |
| не бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и |
| ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> < |
| м, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам |
| чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице м |
| имакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи |
| ари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто |
| } Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... |
| било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио прек |
| ?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живел |
| ар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> |
| је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од ње |
| у те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S |
| ем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они тр |
| ан без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да т |
| ети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па |
| га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од м |
| , вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све |
| стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — н |
| једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке |
| сле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Ста |
| амоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаран |
| е Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p> |
| о је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука не |
| га...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра |
| рдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубок |
| <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њих |
| каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе про |
| ке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у |
| јео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а т |
| S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стоп |
| > <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, са |
| да?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Сур |
| стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана |
| бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А |
| /p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи с |
| — Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропас |
| руке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван |
| е га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе |
| и се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, иша |
| а ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} |
| , он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми |
| н човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иван |
| алени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу |
| прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} |
| поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку п |
| се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!. |
| и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка |
| снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? < |
| његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не може |
| место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђе |
| Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и |
| као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред |
| у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под сво |
| ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви од |
| > <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — в |
| си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. |
| е.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно о |
| дног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја уч |
| е умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико |
| И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш |
| мо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — |
| треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склоп |
| е; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда |
| тали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Ста |
| S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цури |
| жине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Ку |
| па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то |
| . </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио? |
| опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као |
| вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... |
| ком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не |
| .. </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао. |
| за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p |
| дити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја з |
| — Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог |
| уга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Ц |
| {S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не п |
| p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ив |
| </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око |
| p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај |
| овеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на удар |
| иде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} |
| ло!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека пла |
| тељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она |
| .. </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. |
| дјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећем |
| ад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади.. |
| .. </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к |
| <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром г |
| Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси виде |
| а би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубим |
| п. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије |
| се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осв |
| емпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Ива |
| зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} До |
| ..{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите |
| и Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не на |
| м му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме ник |
| о лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо |
| око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али превари |
| {S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарамп |
| мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога |
| ате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен |
| м дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!.. |
| амар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? < |
| н је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Не |
| х без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{ |
| га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња го |
| а дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека |
| ше неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана |
| као је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Тре |
| <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, м |
| е то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p |
| ок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} |
| д данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш |
| видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два чов |
| о поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару б |
| ано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} |
| видаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склон |
| ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S |
| </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Тур |
| те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И пре |
| бав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и рас |
| као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш |
| >— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — му |
| у...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да |
| ...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам виде |
| члуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстит |
| ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лаза |
| каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најс |
| волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овд |
| же главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> < |
| есте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен |
| а Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који |
| кушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што |
| дове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у |
| благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није |
| у, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам |
| ше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се у |
| е оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами |
| ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше д |
| ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта м |
| кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечуве |
| несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако па |
| им те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </ |
| и Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли |
| а му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ног |
| ао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво ша |
| у двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте |
| крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... < |
| ед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а п |
| тид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти см |
| едан, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се |
| На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спре |
| вих жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{ |
| моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Ов |
| нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </ |
| ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком уч |
| нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— |
| анка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> < |
| ма није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! |
| њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> |
| то? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> |
| и! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма ко |
| и мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, е |
| а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево |
| њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> |
| p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севи |
| ти да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је |
| је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти |
| ицу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који |
| еза...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осул |
| елиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам |
| знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није |
| м.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напос |
| и је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му п |
| акво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђ |
| ека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси |
| } Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођени |
| . </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавил |
| не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти ид |
| та завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим тра |
| Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти |
| p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је с |
| p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него |
| p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се |
| — Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S |
| p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дј |
| у: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш |
| >— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type=" |
| иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Му |
| е те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чич |
| да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Ту |
| не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, н |
| } Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дођ |
| Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Би |
| руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— З |
| ему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p> |
| е мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прња |
| /p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп |
| ог од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маш |
| > <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко |
| не као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече |
| око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> < |
| {S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Г |
| </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти |
| Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. < |
| овјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Т |
| — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изг |
| > <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Због |
| ан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова |
| о рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру ха |
| диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киш |
| . — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако мил |
| е бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> < |
| И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет бла |
| ..{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и |
| ило добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, не |
| ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамба |
| знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> |
| Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се |
| еплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— |
| ругом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће |
| јица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко |
| рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа |
| , побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као |
| обратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да б |
| љало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор ок |
| рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А |
| </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p |
| — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} П |
| теље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мен |
| долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица |
| д су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? |
| ети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> |
| емље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге н |
| че он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам |
| , па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Је |
| , после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да до |
| ..{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Н |
| , донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} |
| рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме нећ |
| ар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{ |
| јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!. |
| а.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јес |
| о.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болесни |
| ав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо |
| , харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај ч |
| рче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — |
| субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да |
| Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бе |
| мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове б |
| . </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила |
| д су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> < |
| до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дев |
| да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </ |
| е: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мр |
| ио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш |
| чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благослови |
| ам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p |
| . </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живи |
| . </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошни |
| — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p> |
| тупиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао к |
| о.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} |
| недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> |
| то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како |
| Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи.. |
| у... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру |
| ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа |
| еше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуриш |
| добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Ста |
| сао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног г |
| о да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче м |
| ... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p |
| p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као |
| а радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Ота |
| е тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p |
| . </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини к |
| ам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па н |
| отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу про |
| ад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај |
| ар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. |
| рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, ал |
| p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> |
| и вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушк |
| >— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добр |
| оли их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли... |
| /p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео |
| p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се |
| <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога нази |
| > <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало в |
| г бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети |
| се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова ту |
| пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одгов |
| /p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало д |
| Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет г |
| </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— |
| лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам ник |
| меја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, н |
| т да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико |
| у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шт |
| сли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему |
| , ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: |
| они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и |
| а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више |
| зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... |
| м збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— |
| сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> < |
| ком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко |
| мем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, З |
| а, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не |
| е се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва |
| а у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p |
| — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј |
| о сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! |
| он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му при |
| премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. |
| н, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хај |
| м носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и |
| аки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па а |
| као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је |
| . </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не зна |
| упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко |
| ла.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача с |
| лио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради |
| у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не |
| ексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њих |
| и је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да ч |
| ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треб |
| музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Ива |
| > <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он |
| >Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Је |
| Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> |
| ...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, дале |
| мо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене |
| арам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена |
| атиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети |
| е убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А ка |
| веје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од о |
| . — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш |
| људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу п |
| и знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p |
| во.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и |
| <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!... |
| да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати. |
| Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, а |
| .{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опе |
| Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — |
| цима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S |
| не да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ св |
| орића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или к |
| се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад н |
| иш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} |
| а не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив о |
| веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око се |
| p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад |
| /p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери |
| ха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од |
| бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>А |
| о ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти т |
| с, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало |
| ешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије |
| најпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш |
| наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — |
| н уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста сту |
| .. </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Но |
| <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — |
| бравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станк |
| за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву усп |
| баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху |
| о наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није |
| сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, |
| Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јо |
| шта на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{ |
| никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или |
| било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек |
| S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ће |
| . — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. |
| .{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... |
| ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане |
| а?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се т |
| у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветр |
| овеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, б |
| вот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну |
| он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — |
| да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не |
| решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, |
| {S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше ве |
| Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у |
| о, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... |
| он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — |
| ко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме! |
| <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. |
| аново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако на |
| роси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, |
| на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. < |
| , али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— |
| облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код |
| не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађа |
| .. </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!.. |
| добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упита |
| ну!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?.. |
| ам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац ч |
| ала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је |
| кав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; ал |
| <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} |
| </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, бр |
| о Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му т |
| и оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо |
| вјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} О |
| по!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси |
| кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја сла |
| днесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човј |
| м, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па |
| отле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... |
| ндија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платит |
| е на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хт |
| О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да види |
| аци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} З |
| лите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док м |
| . ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох |
| повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа |
| свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Т |
| о је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замисли |
| он мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— |
| е отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и |
| ича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша река |
| p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштениј |
| е!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи м |
| p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим |
| ест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу? |
| </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њено |
| човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, |
| лаво, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} |
| о. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да |
| атији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио о |
| Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — |
| ? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи |
| те.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкин |
| ј седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, |
| p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека. |
| Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркеша |
| и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Т |
| ешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... < |
| ана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>А |
| тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри |
| е може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећа |
| несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p> |
| м по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна |
| еш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер ка |
| то.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не |
| и Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више приј |
| <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред св |
| стио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лаза |
| вице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{ |
| шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да м |
| слушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучи |
| оћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи к |
| ..{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад |
| на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и п |
| {S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S |
| ореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p |
| и се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштр |
| , и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам х |
| ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са св |
| !...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако |
| је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је им |
| Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше па |
| о.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p |
| а. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, |
| . дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јав |
| </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут ок |
| > <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у пр |
| e> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, |
| Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко |
| траху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано вика |
| Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... |
| и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасн |
| ован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турч |
| .{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешт |
| зар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па |
| пи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшни |
| чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — |
| ао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би п |
| д, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упи |
| ет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Ка |
| а дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га |
| Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узим |
| тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пре |
| дама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути |
| ли ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледа |
| ко си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкч |
| молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче слани |
| Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} |
| ова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад |
| приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... < |
| p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћу |
| има се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: |
| чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал |
| доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло |
| .. </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем |
| хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— |
| /p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да |
| е крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би оста |
| ... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— |
| >— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то п |
| иле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и |
| с. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је |
| да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, зна |
| ј и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде |
| смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румен |
| ..{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио |
| неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Ива |
| ише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука нап |
| и су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никог |
| договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... |
| гу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу |
| и пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеж |
| рила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу с |
| устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— |
| тима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло |
| ами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... |
| оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— При |
| о у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} |
| биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њ |
| чити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погле |
| рцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шт |
| окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И ка |
| душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </ |
| чибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови н |
| валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога |
| — Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> |
| Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} |
| снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и ј |
| ак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврча |
| шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговара |
| _C3.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{ |
| {S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!.. |
| хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрх |
| Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </ |
| чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо бо |
| ти, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Бе |
| ..{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрав |
| дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише |
| о врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кућ |
| ажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Нема |
| ше... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не зн |
| ри ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Т |
| шно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово с |
| хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео ови |
| . — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пу |
| ад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... |
| анко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? |
| је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> |
| у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета. |
| а би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут в |
| као да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада н |
| ва. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу прип |
| ало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја |
| ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главо |
| <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је |
| зи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разго |
| ај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један |
| <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— |
| моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Би |
| ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— |
| ко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за д |
| S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти |
| би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као ш |
| му као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И по |
| ти се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше |
| рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова.. |
| стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш св |
| је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Ал |
| моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... < |
| уди почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— |
| или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме прип |
| о какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p |
| вед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато г |
| <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не |
| и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном |
| оге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај |
| т мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима |
| воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и |
| нити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— |
| о да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана к |
| о скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више |
| о...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара с |
| м богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!.. |
| хну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит н |
| p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам није |
| S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div |
| пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животи |
| о ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није мног |
| /p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, |
| им гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог им |
| поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— |
| ш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... |
| бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. |
| је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И |
| ам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! |
| и је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замисли |
| осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; мора |
| тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збого |
| Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао |
| ече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако с |
| ио је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одма |
| и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову |
| луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> < |
| огићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и |
| не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањ |
| ти доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дат |
| И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — |
| ачки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо об |
| о себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидо |
| како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> |
| - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Са |
| ако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>С |
| д заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред |
| са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми прав |
| и себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Нар |
| у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја би |
| и!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразм |
| руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице. |
| лико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се |
| а знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја б |
| е види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја зн |
| овато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису |
| <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим |
| образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио |
| , и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити |
| брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— О |
| ене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} З |
| он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. |
| м ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не и |
| је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} |
| зира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се при |
| еколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Ка |
| риче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се с |
| кочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турц |
| лу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја паме |
| е!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о |
| ..{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није |
| овече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!. |
| ма, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде г |
| виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрд |
| нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни |
| ам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви ре |
| </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само |
| ди, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </ |
| е очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стој |
| у, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака пр |
| S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хај |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} |
| ти кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе |
| И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде |
| >И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му ру |
| </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини |
| да и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!... |
| ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту по |
| одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је те |
| </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине! |
| е свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше мла |
| илош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону |
| .{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{ |
| <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спу |
| враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{ |
| он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва |
| а и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родите |
| где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— |
| веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их ч |
| о се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну з |
| S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, |
| ало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, |
| Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— |
| е нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!.. |
| ате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женит |
| ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је з |
| кају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његов |
| га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!.. |
| ћу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сув |
| ок колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено ј |
| ео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово |
| } Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пош |
| е: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док |
| Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га п |
| шнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, |
| <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула |
| упила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p |
| леже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љути |
| вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па на |
| е више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме п |
| а снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њен |
| ерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} |
| p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздах |
| А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мир |
| и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић |
| орбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних |
| и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </ |
| е примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло |
| тава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити по |
| а се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дан |
| њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, к |
| како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је мно |
| ишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p> |
| вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, |
| це.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цу |
| код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао |
| слио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!.. |
| с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И с |
| догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе |
| <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а ош |
| p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{ |
| оге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет |
| дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </ |
| за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође |
| ила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и б |
| <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Гос |
| то је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове п |
| и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије оло |
| е живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будем |
| ута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљ |
| е он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S |
| нко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде. |
| о. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из рук |
| <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Как |
| <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они оста |
| прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би |
| ма воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> < |
| рди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољ |
| му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викн |
| ану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, |
| о не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и ст |
| ? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ј |
| </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му о |
| ла... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!.. |
| рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S |
| о.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар |
| учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да н |
| о на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган |
| наш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не с |
| им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> < |
| ељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни |
| љи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку |
| их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, |
| вала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— |
| кати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да се |
| позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш п |
| .{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једин |
| аш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека |
| е! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први н |
| идан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јур |
| анац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p |
| ражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по по |
| з овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи с |
| Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се н |
| а више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песн |
| ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к |
| мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зе |
| о живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса прола |
| S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} |
| ј Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, |
| Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица |
| или љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. |
| дост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> |
| он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} |
| {S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p |
| } Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар т |
| атати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S |
| севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди |
| па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> |
| како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S |
| А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто би |
| га опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он с |
| аде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си по |
| ! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше н |
| — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за |
| {S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа к |
| наш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз |
| амо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{ |
| што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а ст |
| , лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефов |
| јало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет т |
| е данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p |
| види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига с |
| Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева |
| </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! |
| би.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је м |
| а вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједа |
| а Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одго |
| у на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисл |
| а му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи |
| е Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S |
| хвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се з |
| бави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без |
| сти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} О |
| ма... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи п |
| но кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада.. |
| </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како |
| он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао |
| рио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешт |
| p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, гра |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилах |
| дан по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} |
| ити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала т |
| ој души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти |
| ем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало голо |
| нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... < |
| у ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође д |
| а ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа нев |
| то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и н |
| но у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Н |
| и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} |
| .{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је њег |
| </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми |
| а с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио |
| и. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој об |
| ојијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакат |
| .{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и ка |
| ишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — |
| скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хуч |
| ње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде. |
| о.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Ста |
| во!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом во |
| вој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Зас |
| дљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин |
| би!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{ |
| Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао |
| </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} П |
| по?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да ви |
| Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми п |
| и младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу по |
| {S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и уз |
| Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} С |
| Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретош |
| ебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку на |
| !{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кме |
| осле, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми прко |
| јка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} С |
| лу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим |
| p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што |
| в глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше к |
| !...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да |
| дљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли |
| S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, |
| ...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цв |
| рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, |
| И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринк |
| о не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне све |
| адити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин с |
| ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не ос |
| ве ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> < |
| говора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је |
| аре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на м |
| и рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао |
| p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе |
| је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело |
| а се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог |
| Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да иде |
| ечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао |
| .{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско ка |
| д њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} З |
| а је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише д |
| ни крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећ |
| <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он |
| ка се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они ло |
| Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу кој |
| Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у ју |
| оворила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се |
| Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам бил |
| но; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо |
| , или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке |
| А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилим |
| ам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што |
| ула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно |
| ма; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се |
| bSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невољ |
| ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе р |
| па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, ш |
| ојешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике |
| ad>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њив |
| .{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме |
| човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и |
| {S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко н |
| ју се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке |
| а, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће |
| не!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђош |
| прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му |
| учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А прол |
| ник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— |
| као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога |
| а. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим |
| о разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... < |
| мети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод д |
| е као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па ста |
| {S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} |
| > <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, |
| какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза сле |
| и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја н |
| Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> < |
| p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људ |
| е знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се |
| мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким |
| ирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што н |
| Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девој |
| >Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу |
| рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад о |
| пита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ни |
| оше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани с |
| его пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p> |
| смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних ле |
| у црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— А |
| и, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Зн |
| стиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} |
| једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он ту |
| ”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толик |
| ар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ |
| е друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си |
| еговој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и |
| у, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре о |
| мен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— |
| </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и |
| >Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан нап |
| учерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он |
| > <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у ње |
| Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тиши |
| p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао |
| <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гро |
| {S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, |
| ојој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је т |
| > <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се |
| <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, |
| пи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као н |
| зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шт |
| мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> |
| — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави.. |
| ита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он |
| га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, |
| нага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта о |
| ла.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га |
| ар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити |
| ено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње |
| вавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?. |
| него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад т |
| прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} |
| в вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа |
| урска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се |
| .. </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S |
| осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, о |
| а Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бер |
| не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може |
| и ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за ов |
| друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онд |
| . — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господа |
| >— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се |
| p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако он |
| } Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени |
| би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се |
| p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устум |
| <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда |
| ругу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог |
| и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је |
| Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци |
| је само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>О |
| шљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зо |
| ћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у |
| p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p |
| а сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!.. |
| у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да |
| .. </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува |
| пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је сврша |
| ећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све ш |
| еде с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се ст |
| имати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми |
| у...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не |
| Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га |
| м као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема не |
| и би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином |
| је авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па |
| у ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар |
| {S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре |
| заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа |
| е, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па у |
| олитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико |
| у и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете ра |
| зане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванк |
| ..{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се |
| ане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више |
| ше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа |
| ви на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p |
| е ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер с |
| о да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и јед |
| C3.13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да |
| обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетк |
| >— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага |
| умен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и |
| Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта х |
| ... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у пл |
| во у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је г |
| </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност кој |
| у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p |
| клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знам |
| ре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султа |
| гове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу |
| се поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и доне |
| тражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад |
| </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лаз |
| е би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти |
| ио је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких |
| и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и ни |
| Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу ј |
| Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се н |
| кон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако |
| ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не в |
| ући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми све |
| више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ак |
| S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А н |
| , што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погле |
| етим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, ал |
| {S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грл |
| о Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакри |
| се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две |
| на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије. |
| на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је |
| нако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} |
| S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здр |
| p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отић |
| да га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро х |
| ет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би |
| {S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{ |
| у Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а |
| о крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Њ |
| инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И сти |
| о! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он |
| . </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати |
| учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и ди |
| кали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који да |
| а, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто |
| ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{ |
| о: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} С |
| и учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— |
| риђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не коре |
| га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме г |
| у отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао та |
| стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „пог |
| овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она |
| а која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба |
| p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад |
| гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи.. |
| ако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала |
| о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S |
| ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је д |
| че!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми |
| p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Са |
| {S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њо |
| p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем. |
| а? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога |
| та она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те |
| ћи треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мир |
| века.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и |
| ај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља г |
| о топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p |
| <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на |
| тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? |
| амо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. |
| танка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече |
| тињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед оч |
| ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући А |
| ваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе |
| ме дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>С |
| на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шаба |
| а Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити ј |
| у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Кр |
| као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{ |
| помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека |
| /p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је пот |
| S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?.. |
| А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p |
| њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} П |
| косутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од |
| га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p> |
| од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он |
| е у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то |
| Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p |
| унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша |
| идео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!. |
| ати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде разм |
| човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око г |
| љи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао позн |
| вех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном |
| дина, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоће |
| <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ве |
| егу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно в |
| ... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, боков |
| <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> |
| да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <di |
| се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио |
| ио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред |
| ети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... |
| ајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она |
| е ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојан |
| спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месе |
| вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Ка |
| говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га |
| ово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо |
| орбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он |
| </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </ |
| пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син |
| p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчи |
| p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> |
| ти оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз |
| на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S |
| си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, х |
| пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже |
| и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска |
| теде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, стр |
| ко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео |
| </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако |
| ема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече |
| бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се |
| — Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови |
| не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>О |
| рхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p |
| било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> |
| м мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... < |
| авили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема |
| је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магар |
| м!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p |
| дног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви |
| ници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао по |
| пов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чуп |
| Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора н |
| је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{ |
| што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је гов |
| гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, м |
| а излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </ |
| н нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме |
| /p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Ве |
| а завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има с |
| мо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S |
| седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико |
| ... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао |
| </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчин |
| добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на оног |
| а времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{ |
| е здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је |
| > <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!... |
| овикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се н |
| 18963_C1.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се |
| споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај оти |
| е погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико с |
| <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Д |
| је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да |
| и, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с др |
| ? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{ |
| ет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле влас |
| па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{ |
| анком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да при |
| "SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру |
| што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усн |
| p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: < |
| е на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> |
| а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну р |
| .{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родит |
| ред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и бра |
| — Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш ка |
| х времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то к |
| каљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око |
| и.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут л |
| очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала ј |
| два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину |
| ије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљу |
| виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... |
| рње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{ |
| ко је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — |
| главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног |
| узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на зе |
| ше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, леб |
| ас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам ш |
| м, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му пр |
| чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше ж |
| је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалек |
| На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролећ |
| раху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у да |
| ец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... |
| чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и |
| head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилах |
| раву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је брани |
| ма њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом |
| > <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би х |
| /p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде п |
| <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{ |
| ијатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао с |
| .. </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаре |
| нко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи |
| таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она м |
| чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!. |
| буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, п |
| топа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног |
| {S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трип |
| тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А в |
| ладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше |
| се, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </ |
| рвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они |
| осе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти |
| руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али |
| у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора |
| брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се |
| че Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврз |
| ва мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један |
| тари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао |
| :id="SRP18963_C3.8"> <head>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било дост |
| јина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубр |
| рка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео |
| претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, |
| он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} |
| а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом неб |
| {S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их пре |
| где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p |
| ко хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све |
| све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> < |
| па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је своји |
| Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно |
| руга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао је |
| оћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђа |
| вајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна |
| Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} |
| . </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али |
| драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш |
| ти... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, о |
| наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} |
| несен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звезд |
| лаву... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се |
| То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само |
| дуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, свак |
| аби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бо |
| оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О ч |
| и подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> |
| с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гад |
| гом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору з |
| стију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p |
| а гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а н |
| ада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио |
| ичаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца |
| и руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} |
| стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по |
| је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде |
| а мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Т |
| </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} |
| ако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лаз |
| </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде па |
| у он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, хара |
| > <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> |
| о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно |
| и сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?. |
| ... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко се |
| </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ић |
| ђеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај |
| ти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше |
| је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса. |
| е беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p> |
| отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али |
| у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јо |
| ико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осе |
| такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас |
| ка. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да |
| .. </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онак |
| о, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, |
| <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једн |
| реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превес |
| S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје |
| љу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се с |
| ашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> |
| нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то |
| благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Стан |
| у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао иск |
| ој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, ч |
| и: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћута |
| И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и С |
| е Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то |
| ло му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако |
| вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </ |
| ени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши сам |
| ..{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље ска |
| } То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци |
| ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на са |
| </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодн |
| и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе з |
| елете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друж |
| } И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!.. |
| ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну |
| ..{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште ка |
| p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је |
| вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Мо |
| о дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишл |
| нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, поп |
| ођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше стал |
| скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Са |
| му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{ |
| ма ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко |
| н није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим |
| а.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и С |
| радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на |
| е није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Кру |
| ашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из то |
| хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки |
| уначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: |
| о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. < |
| а.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви |
| а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замај |
| вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима њего |
| кчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда |
| је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти |
| верује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Је |
| ледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви |
| е прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао свој |
| S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу |
| Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако с |
| е.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{ |
| </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, упра |
| Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла |
| што; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> < |
| ркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим леп |
| ниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мисл |
| — Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још дана |
| а ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађени |
| нам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!.. |
| Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се ч |
| ину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S |
| уди што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас о |
| {S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, м |
| ни, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? |
| знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаво |
| и: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... тр |
| </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га види |
| е кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — р |
| мрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја м |
| џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше |
| то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p |
| љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одв |
| </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има |
| </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — р |
| p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! |
| ги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату |
| т!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. < |
| ти капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. < |
| Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станк |
| та бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па к |
| о сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар |
| — У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Т |
| <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа с |
| — А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p |
| што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> |
| е. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо |
| рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисм |
| једећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p |
| лекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! |
| а је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо |
| ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p |
| Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — |
| ан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л |
| > <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Д |
| Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други |
| ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, |
| </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p> |
| ен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде |
| > <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редов |
| е он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Доб |
| до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као град |
| ?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p> |
| извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице |
| а њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} И |
| . </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш |
| поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> |
| {S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да вр |
| казује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— |
| а.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако мн |
| ?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: |
| ва... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла. |
| ршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Чов |
| памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече нико |
| {S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момач |
| ристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти ј |
| етије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љут |
| у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце |
| ..{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало |
| они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на до |
| рока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} |
| о густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао ј |
| Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене гла |
| цу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости по |
| им: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише су |
| нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних |
| брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!... |
| ш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још |
| е... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се |
| , нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{ |
| Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта |
| да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учи |
| ељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!. |
| еми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Ник |
| > <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у |
| ко!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при с |
| ком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког |
| рци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Ма |
| волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало с |
| и... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и |
| кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући |
| , али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. |
| завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих |
| ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> |
| али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче с |
| </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим о |
| да крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем ов |
| а бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја |
| ачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S |
| ети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље |
| , полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш јо |
| .. волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због |
| >Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{ |
| илош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри |
| че поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи ра |
| је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије |
| ед побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је |
| да тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то |
| е Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и с |
| стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек веру |
| .{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ |
| ..{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв |
| го тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... |
| а, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох |
| сти...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потр |
| о нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> |
| ач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар ј |
| се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се с |
| бама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </ |
| њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе |
| веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — |
| мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </ |
| њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једно |
| ве и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети |
| е даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте с |
| рави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И |
| чка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— |
| а бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Ту |
| ло да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим |
| ала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта |
| био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред |
| !...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио |
| гих околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресу |
| анкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Па |
| гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса |
| доше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале |
| х педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раден |
| лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{ |
| врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погле |
| збиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега |
| На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето м |
| вати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би н |
| , онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, бил |
| олике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се о |
| аје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога |
| е, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? |
| } Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Се |
| сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} О |
| а си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу |
| је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом глав |
| заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад |
| — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!... |
| , ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно с |
| ојима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: |
| волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо |
| >— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсец |
| а, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бит |
| тићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чуп |
| ио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... < |
| ити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Стан |
| и, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устан |
| он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— |
| осише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђ |
| јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри |
| кама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео ј |
| <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па |
| апалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчи |
| ти код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} |
| Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. |
| с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ни |
| завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома |
| ђоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра д |
| S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Л |
| већу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?... |
| се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара |
| буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па о |
| н је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руко |
| <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око |
| веди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о |
| но.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из |
| изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} |
| о... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украд |
| оћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју ј |
| ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сироти |
| де у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| х они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њи |
| поведа, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Др |
| Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од ме |
| е. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топ |
| коше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> |
| е...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, |
| , пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и |
| живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, та |
| шала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S |
| ле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђ |
| проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мај |
| е љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рек |
| же па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S |
| >И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају |
| живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и ср |
| је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост |
| здама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, |
| ви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опрост |
| Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— |
| — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин |
| саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> |
| ...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и од |
| ...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone uni |
| .{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој |
| рекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се пра |
| ма подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p |
| ћ — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Д |
| ! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натму |
| > <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Б |
| ћу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— П |
| <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се ј |
| p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној |
| ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он ј |
| огледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понор |
| р, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шал |
| упови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у |
| смо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — гр |
| е запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се д |
| ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, упра |
| оз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка |
| од јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим |
| јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је р |
| ... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка |
| 0"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у д |
| језде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је |
| а ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се |
| Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда |
| као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit |
| ма је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У то |
| у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да |
| од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати |
| ене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам |
| ? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> |
| доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе ње |
| .{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејал |
| ад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него |
| е крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или ба |
| чно хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице. |
| побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </ |
| <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта |
| нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— О |
| >— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи |
| ео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} |
| ече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја нем |
| рица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Од |
| чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја |
| стом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p> |
| у! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јо |
| </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на |
| p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече За |
| ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видј |
| оше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са др |
| емаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и по |
| рвог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека |
| ... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушеп |
| то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо |
| кнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, |
| данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као б |
| рати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — |
| мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га |
| падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шу |
| узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> < |
| ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S |
| ога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пу |
| и све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} |
| . — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </ |
| ехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко |
| мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити ми |
| егов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвова |
| ранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. |
| ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} |
| Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како н |
| !...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жив |
| ме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрет |
| г сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се на |
| ...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се об |
| } Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Ј |
| Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита. |
| ска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не тр |
| и... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље уради |
| Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p |
| шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с |
| {S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. |
| де душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је с |
| и робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на |
| учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да |
| упић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! < |
| } Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да |
| о би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако бож |
| </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> < |
| ао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмеј |
| а оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема д |
| S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он |
| вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски бу |
| рине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!... |
| е како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осе |
| смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онак |
| ша жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} |
| S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци |
| } Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватр |
| /p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти |
| > <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, |
| и певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине |
| коше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће попла |
| е Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме |
| сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гад |
| е немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до |
| ла као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мај |
| цу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момк |
| олови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео |
| рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да |
| осиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста |
| аврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Дан |
| а!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остав |
| нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу о |
| <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како с |
| Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се мног |
| дети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед м |
| .. — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш |
| х цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с на |
| и, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p> |
| а одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Кру |
| су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што |
| лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p> |
| Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасл |
| све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли |
| >Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћен |
| </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо |
| а из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово |
| p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са |
| мо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад с |
| ад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p> |
| е осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га веза |
| крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <di |
| обију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је би |
| ити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обор |
| p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> |
| ви или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало пре |
| упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби |
| а.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до м |
| Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмар |
| је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И |
| Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готов |
| воја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету води |
| у мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> |
| кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде при |
| . — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </ |
| Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се |
| ошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и у |
| /p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p |
| ити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад тр |
| а је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p> |
| ли им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад |
| </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове поклад |
| палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да ра |
| ји с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је |
| /p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се |
| — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и зама |
| p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p> |
| Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу б |
| н пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је п |
| зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Сти |
| ибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Је |
| а боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> |
| . добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{ |
| да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Ка |
| раћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му не |
| сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! |
| , и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољу |
| ара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од |
| ђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, м |
| Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Ла |
| Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још р |
| {S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољств |
| вечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, в |
| их људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И с |
| ечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше |
| што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суре |
| Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>Н |
| аштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: јед |
| ташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и б |
| и.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињ |
| даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је |
| ...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> < |
| Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станк |
| д ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су |
| — Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </ |
| а видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месеч |
| ин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— |
| > <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се |
| <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у ј |
| </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један с |
| а кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као д |
| е... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p |
| да своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови з |
| мо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све на |
| сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све гр |
| и! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” |
| о да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, н |
| дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као зм |
| >Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех |
| ... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Об |
| кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се п |
| а траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете |
| у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми п |
| те се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе |
| ече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, та |
| ? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару |
| оји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— |
| му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... |
| кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p |
| које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на |
| је баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Ха |
| Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се пр |
| у, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зе |
| га Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?. |
| p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече |
| вде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> < |
| ж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се а |
| њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник |
| бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и наш |
| ... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> < |
| де му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче з |
| од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногић |
| шка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p |
| бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући тр |
| е!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </ |
| сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушк |
| а, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> |
| <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> |
| иви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, |
| шен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних |
| главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: < |
| а кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега |
| , Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као тур |
| сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себ |
| о да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. |
| олико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи к |
| ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти ср |
| баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина |
| а свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њ |
| као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Т |
| p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, госпо |
| дело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под |
| ављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а |
| ана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме ож |
| кога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама |
| олутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискив |
| сника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лу |
| ворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> < |
| мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова |
| овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана |
| него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што т |
| био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </ |
| деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> |
| е у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој к |
| >Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог пр |
| е је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо |
| околио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} С |
| домишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. |
| а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мисли |
| <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па ра |
| ми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више н |
| оимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је |
| Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p |
| е Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ј |
| не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божј |
| p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; |
| га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— |
| , и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита |
| личина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео ка |
| <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша |
| сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па |
| то је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад |
| плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује |
| Section" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела так |
| том насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у с |
| ет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не |
| лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обит |
| т пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p |
| ш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упи |
| као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се |
| стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?.. |
| — Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на ова |
| е.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио |
| <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с |
| се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> |
| ер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Нао |
| седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из |
| е!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а |
| о...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци |
| а се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до |
| <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Ш |
| и биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни И |
| рана...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема |
| не немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг... |
| р и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате! |
| {S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> |
| Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки н |
| ...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела |
| н поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста |
| !... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, |
| </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не |
| </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> |
| решли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла |
| ви Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— |
| ... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет |
| изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и в |
| Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, |
| че Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. |
| ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке |
| ега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p> |
| а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређ |
| време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надражено |
| а, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш до |
| Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако |
| Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде прено |
| онде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p |
| p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ћ |
| им мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад с |
| жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао |
| те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> |
| а мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се г |
| азара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли |
| ањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи |
| мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше из |
| ар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — |
| о Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је |
| ему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само |
| ...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> < |
| вао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... |
| о се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за в |
| , да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим с |
| навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако |
| неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана |
| , јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено |
| <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он |
| .{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла по |
| а!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из ко |
| авина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку стра |
| ј... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, |
| а већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље |
| се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једн |
| ај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију п |
| ам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овд |
| <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ал |
| полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео крави |
| Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све |
| куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од |
| му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онд |
| старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: < |
| енке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се во |
| аке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао |
| ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већ |
| води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Па |
| утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би с |
| игао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше |
| једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибран |
| ик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако |
| е беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је пои |
| ше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало |
| ја је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њен |
| ослујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да |
| покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— |
| врзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А |
| ти, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак... |
| неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало дели |
| шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, н |
| неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> |
| ..{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, нек |
| а опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да |
| вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у во |
| па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} |
| е. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан п |
| оше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{ |
| пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринк |
| } Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Је |
| нимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и |
| у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрч |
| азбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шаш |
| оказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с невер |
| рака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... |
| </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе не |
| торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. < |
| то они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истини |
| </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногам |
| и убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и п |
| чи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{ |
| , јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ј |
| То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То с |
| асрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!.. |
| део... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га з |
| глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како |
| p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се |
| ета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће |
| му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао. |
| д оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра |
| е имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душмани |
| величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало о |
| .{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза |
| ндуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи с |
| > <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... < |
| видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренера |
| пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре |
| и је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност прем |
| ешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста |
| и... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибира |
| као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније при |
| у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она |
| душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више |
| већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали |
| понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поно |
| ал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шан |
| не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слат |
| сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опе |
| </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога |
| што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права в |
| <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа ј |
| н му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи |
| је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете |
| је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> |
| — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p |
| p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од |
| овито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с |
| и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је б |
| весност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— |
| удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране |
| каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И к |
| е он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, к |
| с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у |
| руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јун |
| Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Ш |
| се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакн |
| ринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе |
| освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и |
| или у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело разми |
| тутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила |
| те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из |
| аповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, |
| у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо |
| ти, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и |
| ан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— |
| И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и |
| о!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две к |
| .. </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован |
| о!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели |
| те Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци хал |
| причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика |
| е успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се |
| ли му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Зак |
| <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S |
| хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> |
| .{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> |
| Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко |
| </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде ов |
| p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p> |
| Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} С |
| /p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу но |
| скоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S |
| } Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш |
| > <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти |
| > <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњ |
| е Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — ре |
| <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, |
| аповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удеси |
| све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко |
| а нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Пољ |
| ано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну |
| stone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био |
| ам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово в |
| .{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети |
| — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гле |
| — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p> |
| кса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> |
| А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније ова |
| ви.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он с |
| ву Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, |
| праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кр |
| ни му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот |
| руби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онд |
| обро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добр |
| упи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар |
| <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе сн |
| има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сут |
| треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и в |
| о главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и |
| <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је има |
| азвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кован |
| чима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш |
| ла, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад |
| мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S |
| жемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се о |
| Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар. |
| био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, |
| ели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жу |
| Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — |
| ита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је се |
| ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће |
| о би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се ок |
| како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Ју |
| еда по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић с |
| — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше с |
| А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Н |
| не из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га нијед |
| аметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви |
| залуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо |
| А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше. |
| авити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да |
| рио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом |
| и мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако |
| Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у ма |
| {S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. |
| p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што цр |
| а седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишт |
| head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише |
| пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер |
| томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о |
| могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је |
| ти”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, т |
| — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре М |
| p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопад |
| е у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{ |
| вест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде |
| није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао |
| његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити гла |
| ну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Та |
| д га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: м |
| бујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав |
| су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> |
| хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} О |
| шта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и ви |
| з шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је |
| а!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам |
| га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погле |
| заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним г |
| ао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} |
| ...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам к |
| бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S |
| ека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима н |
| е видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре |
| је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је |
| една сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како |
| душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p |
| } Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} Т |
| мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти м |
| а помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду.. |
| али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка |
| /p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p> |
| тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p |
| ише нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збег |
| егао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p |
| н је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смеш |
| Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згр |
| /p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!.. |
| нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушк |
| реме нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш |
| да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он |
| зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S |
| за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не гов |
| нуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је ба |
| ај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> |
| има.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напр |
| м... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли |
| се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њи |
| оје јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих |
| еди овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и |
| оп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стој |
| по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка А |
| е јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син |
| на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> |
| овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти са |
| а...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у гл |
| морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину |
| ела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљу |
| бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље |
| т Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Сто |
| е бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не с |
| то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и |
| ао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами |
| рас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> < |
| боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> |
| бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p |
| >— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клеп |
| та ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и |
| прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — ре |
| е!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} |
| е те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не |
| е долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаш |
| ли, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добр |
| p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јур |
| мена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Л |
| кса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути он |
| . </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је |
| ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да ов |
| пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље |
| звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све ј |
| о опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи п |
| <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривен |
| 63_C1.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже |
| Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица го |
| о дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у |
| ром прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на у |
| >— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели |
| а!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те |
| а ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто так |
| мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе р |
| ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју |
| е праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још пи |
| о није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему |
| те своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћ |
| ал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур |
| p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже рамени |
| .{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао |
| а сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треб |
| долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до кап |
| побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим пог |
| а га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Еле |
| /p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбо |
| о је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— |
| Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> |
| >— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па ви |
| ац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није поки |
| ије?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} С |
| чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по |
| их осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} |
| } Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зо |
| преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобањ |
| ? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у |
| Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А |
| је!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} |
| аква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да |
| аплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!. |
| ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му |
| ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p |
| равама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} |
| те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се ста |
| да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, |
| што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </ |
| о и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> < |
| шчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој |
| ...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потег |
| биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и зву |
| кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше г |
| ишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети |
| и га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека г |
| Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и |
| он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на с |
| и ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два н |
| и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јун |
| ати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> |
| аша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа |
| да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић |
| је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit |
| опа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И з |
| им речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче кој |
| е Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лиш |
| ead>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — у |
| има из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак ов |
| : </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали |
| ст, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила |
| — Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забав |
| , али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S |
| азар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. < |
| човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје чов |
| огом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво н |
| утати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Не |
| пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар сто |
| тврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбре |
| јао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p> |
| <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} |
| те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о сво |
| ! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То |
| </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад |
| >— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? |
| опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загр |
| срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!. |
| вратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после ш |
| лико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових ст |
| и и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — |
| — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег ж |
| немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} |
| Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједа |
| онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин |
| пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога с |
| } Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби г |
| ђу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га зад |
| </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први |
| . </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што? |
| — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имам |
| да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта! |
| ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увид |
| <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да |
| </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда |
| а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст |
| ин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити |
| > <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље леч |
| ари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за ст |
| ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде |
| /p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. |
| , и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се глас |
| ста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погр |
| у погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар зако |
| ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да |
| ци!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У |
| .{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у сел |
| ва? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Се |
| /p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Ни |
| он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије! |
| S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе во |
| .. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. |
| матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак о |
| це... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, |
| лио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— |
| р није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не |
| рекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда |
| ни то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији прем |
| амо јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} |
| Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми |
| даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не |
| му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар |
| азе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> |
| у бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је |
| реболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву св |
| се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуш |
| а двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију |
| >На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да |
| у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегов |
| 18963_C3.10"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се ск |
| тем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као |
| ли па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева ча |
| чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчи |
| преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљ |
| си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је б |
| ук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух |
| отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче |
| није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} |
| и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је дана |
| уги ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом ст |
| аном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катић |
| грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу жи |
| ткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бе |
| Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер са |
| <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно п |
| то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, |
| као и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није |
| ..{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чи |
| мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну |
| p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши |
| але.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да |
| } И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну сн |
| су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне д |
| вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија |
| <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? |
| ва-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мен |
| ље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати. |
| тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем се |
| } Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, и |
| јмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{ |
| па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко |
| } Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он п |
| елик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њи |
| тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најма |
| не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и по |
| ници послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико |
| оњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му з |
| са не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Си |
| Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S |
| ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и с |
| му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећ |
| ити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све |
| ћене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и |
| лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће |
| м твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговара |
| то га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегн |
| о је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудн |
| у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину |
| згали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њ |
| ад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја н |
| јао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{ |
| путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у |
| танку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад |
| p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро |
| ти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— От |
| е као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи једа |
| пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до с |
| .. </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да ур |
| о” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>При |
| </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо с |
| .. </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склања |
| оја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке |
| чито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, б |
| необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео |
| новој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> |
| мени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од нек |
| ђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се |
| тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> |
| ега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је они |
| .{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> |
| екну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, |
| окчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то је |
| {S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не б |
| наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је б |
| !{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке д |
| ре врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мај |
| није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> |
| >— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече |
| мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети |
| ћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Л |
| хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извал |
| он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било в |
| памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} О |
| а.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све о |
| уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори |
| пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше |
| у па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и з |
| дмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p |
| навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S |
| Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>К |
| гушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, |
| о. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повија |
| ака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пу |
| хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преп |
| <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубок |
| >Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв |
| амо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити т |
| ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, |
| И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је сва |
| .. </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити |
| строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— |
| > <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско з |
| иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено |
| ! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онд |
| на је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам сво |
| речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрет |
| Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слут |
| > <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} |
| волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо па |
| ивети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на |
| } И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— |
| убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од п |
| наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа |
| насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна сл |
| децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— До |
| а, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!.. |
| од куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону |
| сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу.. |
| — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као со |
| астаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаиса |
| са!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља |
| ! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни |
| ру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па ок |
| иша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, |
| Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склон |
| уди!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Бо |
| у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци |
| ак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!.. |
| зара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је р |
| ије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка про |
| хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} |
| ва ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече |
| ти њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} П |
| азара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а ве |
| , неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко |
| p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега. |
| а као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, |
| ао у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухват |
| даре!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свира |
| крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </ |
| ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, ка |
| .{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједа |
| речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девој |
| Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> |
| <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што н |
| само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се |
| p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Попови |
| ић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „поко |
| ече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у к |
| лим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!. |
| л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— |
| иш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо с |
| ...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — |
| </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад р |
| <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јел |
| и прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! |
| најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Ла |
| S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувш |
| раву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бит |
| овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, как |
| и је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сага |
| је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!.. |
| — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издад |
| ти како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окре |
| ? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> |
| Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је сило |
| . </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p> |
| дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{ |
| знеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радови |
| умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам |
| Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па нап |
| доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </ |
| идео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И |
| о!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} |
| а ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће |
| ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог пер |
| да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> < |
| S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— П |
| им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију стран |
| па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, |
| о неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђ |
| Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети |
| м беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њ |
| ер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: у |
| ! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из пост |
| <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породиц |
| аш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ј |
| веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Х |
| } А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим |
| ајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво бил |
| те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом |
| а замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он ј |
| неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... па |
| еду савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред с |
| сти савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш н |
| вао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко зади |
| што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Ве |
| н покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако |
| а неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао |
| . </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — За |
| миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био стра |
| ила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>М |
| д? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— З |
| његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> |
| Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; нек |
| ри главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла |
| а рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p> |
| е бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она |
| да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати |
| е земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се ј |
| а, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово пок |
| али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од дана |
| на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене |
| питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да |
| д радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени н |
| жњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу |
| вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу |
| Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти к |
| S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас ј |
| вде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и |
| прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подг |
| цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— За |
| ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— |
| било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче |
| зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Поп |
| оге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је г |
| вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} |
| трана. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чет |
| муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли там |
| еврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак с |
| и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврт |
| ише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, |
| а овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се |
| Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Нами |
| е срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом р |
| цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p> |
| Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе ви |
| икад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Марин |
| бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опр |
| а нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та |
| } Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му |
| S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија. |
| алудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене ч |
| га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} |
| ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам от |
| -н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад зна |
| Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> |
| ... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја за |
| и још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прек |
| у, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p |
| </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа м |
| селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми |
| p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А? |
| , ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и п |
| гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта д |
| м знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не мож |
| у. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, в |
| дим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је власта |
| } Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч др |
| p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> < |
| онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Н |
| Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тиш |
| ужину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: |
| у, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!.. |
| воје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је |
| .{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта |
| анити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до |
| згуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа |
| нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе |
| S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би би |
| ? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти к |
| ити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! |
| е ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И о |
| > <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледа |
| немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено |
| <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{ |
| <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. |
| и!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Б |
| рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— |
| p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица м |
| на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрен |
| ..{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпа |
| адоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми т |
| казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи |
| екса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви |
| огледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!. |
| васићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан ново |
| те како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!.. |
| аљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром |
| и! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете у |
| >— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{ |
| Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих вол |
| м те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих п |
| ељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S |
| еш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја ниј |
| руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} |
| . </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, |
| ..{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чин |
| > <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> |
| омак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> < |
| се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, пос |
| у бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајду |
| p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам п |
| и је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Ц |
| ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} М |
| ринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефен |
| а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видеће |
| лушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као |
| небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Та |
| } Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих |
| ...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидј |
| асмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му |
| ега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако |
| во ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан ст |
| а Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p |
| рости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш! |
| је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... |
| да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар пре |
| о заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— |
| зговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!... |
| но.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати |
| Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже |
| ли га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а |
| </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно.. |
| нило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... < |
| а... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Б |
| !...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с |
| њи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Најед |
| па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели |
| полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да ж |
| сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила неј |
| .. </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом |
| махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харам |
| ослу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, доб |
| и погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега |
| ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожу |
| p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> < |
| <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што |
| иђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну |
| се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим свето |
| И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчу |
| — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа |
| од огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појм |
| н је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се ј |
| разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзир |
| одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије |
| .{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Л |
| што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи? |
| .{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, није |
| што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај |
| >И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, |
| </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!... |
| !... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хо |
| ти!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залу |
| ка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даљ |
| еби и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак |
| ва...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> < |
| о, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} |
| зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже н |
| стало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли |
| шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
| аве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p> |
| ече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p |
| </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је |
| оштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да |
| погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда о |
| могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. |
| данпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је глас |
| овише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p |
| те.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, |
| варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} О |
| ..{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад с |
| Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине.. |
| Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако ј |
| Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отиш |
| оведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, мо |
| >Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} О |
| рчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али н |
| и!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> |
| е, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет и |
| ложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала |
| Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Ј |
| д претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мисл |
| близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело ч |
| јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} |
| >Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у х |
| ти и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставиш |
| ло живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} |
| иташе Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколици |
| /p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје раниј |
| p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану |
| у седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </ |
| ди осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло љ |
| била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни ч |
| куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет |
| а кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа |
| он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је о |
| .{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— С |
| и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као |
| ост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем |
| цима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу п |
| ри удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава |
| </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто дожи |
| .. </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако |
| > <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него |
| и Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобри |
| !{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете |
| <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не м |
| Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај |
| вај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и до |
| бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци |
| ило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — у |
| ком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Ка |
| овек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?... |
| ју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} |
| није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како С |
| </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти ж |
| ечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Ра |
| нагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио |
| гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!... |
| {S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Завр |
| ј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?. |
| естар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести |
| ајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p> |
| ражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци с |
| јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Ме |
| црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља так |
| зде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p> |
| уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију |
| е да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>И |
| од ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука бар |
| играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто |
| ти оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, |
| о безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како |
| е ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!. |
| — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он сав |
| еш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не |
| све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спус |
| </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, пос |
| урчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се |
| p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> < |
| је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; к |
| ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп |
| нко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он ре |
| рчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека одне |
| рдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} |
| ест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и н |
| ече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па |
| не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да |
| му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за поја |
| еху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логоро |
| џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја и |
| гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сим |
| вни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожу |
| аспасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете пови |
| Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! |
| слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој по |
| он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно о |
| исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> |
| зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>П |
| бећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </ |
| ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси.. |
| рчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двоји |
| ушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помог |
| ово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се |
| <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} |
| сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме |
| > <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву |
| ође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} К |
| оде, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неоч |
| ше шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну |
| четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повик |
| што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише |
| Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина |
| на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, |
| p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Да |
| <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. < |
| у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у |
| волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милош |
| !...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља.. |
| {S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} |
| е јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у |
| ке појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он |
| рака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — ме |
| е одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И |
| у му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио! |
| иви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на |
| рчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— |
| лободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети |
| свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко доне |
| и нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} |
| ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> |
| е паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душ |
| камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви с |
| и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, |
| ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, |
| ђај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, к |
| .. </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из о |
| димале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим |
| брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наст |
| p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се |
| то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... |
| тео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам уби |
| аву. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркал |
| /p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Ал |
| се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p |
| прша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара |
| ... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо |
| ише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао.. |
| детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела мл |
| слове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака |
| ва претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... < |
| његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гл |
| набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли |
| га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само вид |
| али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, |
| лош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </ |
| — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, п |
| а од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је |
| азара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p> |
| ије те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} |
| лико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Пр |
| p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, |
| оси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио ч |
| о!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, пос |
| и, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио |
| ко да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> < |
| али право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И |
| p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријат |
| оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па ре |
| душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда пр |
| ко Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: |
| .{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S |
| било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би док |
| ти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учин |
| моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — м |
| <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за с |
| длази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас |
| S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, |
| {S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је има |
| да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p |
| никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и |
| а, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Т |
| Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти вели |
| м. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, ста |
| било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно ко |
| и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p |
| Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Прав |
| севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досе |
| к и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклан |
| {S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам глед |
| не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одма |
| онурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и зве |
| му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже сн |
| ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше глав |
| мота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. |
| година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и |
| а Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они |
| о одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с по |
| .{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете бог |
| .{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </ |
| зненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кућ |
| <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп с |
| попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S |
| ајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силн |
| ироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким |
| Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгину |
| очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би |
| <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе |
| S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти безд |
| што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете при |
| ста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с н |
| Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> < |
| рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су он |
| ами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> |
| p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић г |
| им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не го |
| грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p |
| евац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али са |
| ђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — |
| не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> |
| се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се |
| у на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати |
| лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво ра |
| пут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... |
| ко му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш уста |
| њечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је |
| зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зра |
| руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— |
| попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! < |
| о тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, |
| није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он ни |
| обом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама |
| беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више ни |
| не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псо |
| а, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким |
| S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; с |
| аћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ства |
| онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуца |
| унија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло нена |
| е желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p> |
| на.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у |
| не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежа |
| браћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се |
| Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до овац |
| сеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав |
| но — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> < |
| зар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је |
| ао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже |
| треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима |
| оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као н |
| уће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село |
| ао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, остави |
| јица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је о |
| ше; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обар |
| толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопк |
| азар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из |
| .{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, расте |
| да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш м |
| кли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина! |
| је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случа |
| ро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је |
| ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида |
| } И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врат |
| а је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају |
| р беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, К |
| } Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и опи |
| Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко ка |
| ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ли |
| да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно ш |
| м душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си |
| и год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отво |
| >Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је д |
| њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше оч |
| амо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама |
| глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, |
| сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S |
| > <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p> |
| мо да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигош |
| ...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић |
| ли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало |
| ш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p> |
| у... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане |
| во масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p> |
| иле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! |
| еће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И |
| се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Ка |
| е ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га |
| , још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује к |
| ао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цвр |
| не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све |
| {S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> |
| но подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S |
| вици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда |
| гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> |
| х зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћуме |
| о како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, |
| је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих |
| помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи и |
| {S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао стр |
| </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног у |
| Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него |
| .{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије |
| јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неки |
| p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. |
| Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> |
| >Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. |
| паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!.. |
| љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... |
| о... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> < |
| у... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству |
| p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше |
| друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... |
| о као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао |
| х, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Кру |
| >Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равно |
| у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио. |
| па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће |
| ио изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је з |
| Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је освет |
| , онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је ком |
| им исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која |
| њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S |
| тогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш с |
| д била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба |
| што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да из |
| е неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо |
| е место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупа |
| цу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S |
| — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао виде |
| ад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело |
| Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим име |
| <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, ве |
| ки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... |
| one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи |
| екам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе |
| помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац бе |
| а остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли |
| е Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој л |
| — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p |
| а муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. |
| ала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала и |
| ред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — |
| да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта |
| аста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што н |
| екне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубо |
| .. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако |
| то уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} |
| ђе глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те р |
| тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не поле |
| Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Т |
| дим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, поб |
| крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота |
| огу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онак |
| нас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — |
| разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутр |
| } Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да уби |
| коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црноба |
| у, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност |
| ..{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест. |
| осисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв |
| S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили |
| Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало ви |
| их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико |
| ше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Рав |
| о!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} К |
| ао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| у... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков до |
| , презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту ст |
| твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим пла |
| } То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала |
| {S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пр |
| мо хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </ |
| јести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше |
| Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и |
| , спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наје |
| ара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате |
| ? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао |
| не главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S |
| Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{ |
| ао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да |
| и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p |
| Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе узд |
| а ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!... |
| Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумб |
| чина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин |
| ти му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати с |
| е, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима |
| <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан |
| шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори |
| како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И |
| е би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово т |
| аже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца |
| драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| идеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више |
| <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и иш |
| > <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадо |
| застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, с |
| сети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом.. |
| </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div |
| p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то ис |
| них страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латко |
| тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. < |
| да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека зб |
| ма задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш |
| ано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху об |
| Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети |
| им ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како н |
| </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово |
| е, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи. |
| шавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође с |
| н је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово до |
| — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим |
| овечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{ |
| .{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како |
| етити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит |
| > <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је |
| а, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног пл |
| у па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да с |
| урчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека |
| ар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} |
| ху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек |
| ечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је |
| евића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, п |
| Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре зако |
| дити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била |
| о, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и |
| ине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Ма |
| можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> |
| асигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Зб |
| ба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове |
| ој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је |
| кше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заус |
| решни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари р |
| а креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гро |
| гове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо |
| чари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић |
| вали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </ |
| грме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је |
| p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта м |
| викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао! |
| !...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. |
| /p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу да |
| ли је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{ |
| изати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу лед |
| </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, |
| хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако |
| лакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p> |
| А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!.. |
| да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, т |
| /p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њим |
| а од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита |
| њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је ист |
| му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин |
| а, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути |
| ло лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} |
| ве на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — |
| а рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Н |
| више, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпо |
| ен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало |
| ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала |
| Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, |
| се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, ос |
| </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала |
| а се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наж |
| уге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог д |
| >Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда ј |
| ин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову |
| чки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је |
| слова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где пр |
| </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му наб |
| сећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје |
| , с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с |
| су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити А |
| е и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш |
| а је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црно |
| нао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепи |
| орба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се в |
| еђутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук |
| што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепо |
| . </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Бога |
| благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему |
| аде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— |
| Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако ч |
| ј. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p |
| ћи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпо |
| ... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити! |
| ет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље раз |
| ? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па мл |
| алуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се |
| тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... |
| оњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те |
| је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он |
| Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута р |
| ...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. |
| њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направи |
| скипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат! |
| неражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под |
| ...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одм |
| себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелиц |
| >— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите г |
| S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, |
| вранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} |
| Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође |
| зару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. < |
| о поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— |
| Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p |
| аху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо ш |
| </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не |
| ако чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се др |
| в!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> |
| а. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— |
| тања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p> |
| још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Ст |
| е постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њи |
| а. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица. |
| ш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин |
| е не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Ви |
| све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>За |
| ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> |
| ну да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бо |
| ци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он ј |
| , заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство |
| ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су р |
| дина мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена к |
| како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло рет |
| е погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта с |
| ек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај |
| али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржав |
| ао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничко |
| д се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако |
| иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>С |
| ге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му |
| воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина! |
| {S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их |
| p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— |
| </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгл |
| мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напр |
| адну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погође |
| и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу |
| рив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљ |
| } А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала |
| м молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и |
| ара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јо |
| p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је |
| p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једн |
| Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше |
| коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму |
| и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што о |
| је, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о |
| бвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излети |
| : </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је к |
| ш није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у зб |
| о, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више |
| ар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?.. |
| и над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад |
| честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су |
| стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> |
| ољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> |
| <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— |
| и Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чин |
| га? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— |
| као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и |
| анка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да |
| шио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд |
| ... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно |
| а тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело |
| ачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, |
| } Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако |
| пу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} С |
| кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се |
| у је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xm |
| {S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није с |
| — Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грл |
| /p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рође |
| ! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад |
| вао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си |
| из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма нико |
| } Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p |
| о ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који |
| на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуж |
| смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — |
| т, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од |
| ва себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што |
| ша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Т |
| ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ |
| па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила |
| некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се диг |
| мљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на |
| >Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је |
| </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онд |
| настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренут |
| то ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећ |
| ша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што зна |
| н...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав |
| ш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика н |
| раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на |
| с и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико н |
| задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да |
| а му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права п |
| евољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, |
| {S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S |
| <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледа |
| ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам чов |
| тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде ка |
| с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало |
| што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становн |
| по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срц |
| Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му |
| право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беш |
| ара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавиц |
| p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" |
| Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! |
| и...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни црк |
| је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мо |
| по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај |
| ази само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих о |
| ad>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајд |
| пело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања ни |
| рашан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} |
| /p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и |
| што се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако б |
| "> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не бе |
| > <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима |
| један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уни |
| S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; |
| сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} |
| без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. |
| ога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навла |
| /p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју |
| ило наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична |
| часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у ка |
| у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који |
| ако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ни |
| ... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче не |
| о се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} |
| ање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељ |
| . </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по долас |
| , каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о о |
| Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. < |
| {S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући А |
| ји је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци |
| > <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворе |
| То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна |
| ма и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост |
| долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јо |
| им: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би |
| , грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли |
| нати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав чов |
| p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж |
| и рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А |
| } Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-пома |
| </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="sub |
| Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> |
| /p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упи |
| је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, |
| е би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи о |
| >— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Стан |
| пута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад |
| е ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео там |
| кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покри |
| > <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Се |
| по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелиц |
| ека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да |
| ног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на сво |
| на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом п |
| и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак.. |
| т се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на зара |
| утра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди увере |
| ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа ко |
| на кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и |
| ар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Стан |
| S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p |
| ј страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пе |
| не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташ |
| </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је ску |
| еко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде прене |
| ашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ ј |
| то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се по |
| е...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загр |
| , а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљ |
| тављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се б |
| {S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Сур |
| <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта |
| /p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне пар |
| оворила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онд |
| ма њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су |
| он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пет |
| , опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет нап |
| а рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p |
| Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </ |
| у мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? |
| е, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобан |
| ао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да по |
| ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, поб |
| ... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чи |
| рао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} |
| ема Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи |
| ... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше јо |
| знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{ |
| ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога |
| </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она д |
| жавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p |
| с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа |
| </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Мари |
| еног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је |
| е, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Е |
| е крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </ |
| наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким |
| .{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад |
| велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? < |
| <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} |
| претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Кру |
| во у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p |
| нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> |
| а!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи |
| се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а |
| да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се ра |
| дак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опр |
| </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{ |
| ожеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече зл |
| даху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што |
| видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамба |
| унице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна |
| он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци с |
| е врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући. |
| ао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једно |
| такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу |
| г би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мал |
| лазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави чов |
| зла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа |
| а човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђ |
| {S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и |
| едамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па у |
| ре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бо |
| p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној |
| о ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад з |
| је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, ч |
| дан дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало м |
| беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. |
| ирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Кру |
| рзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу |
| није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он. |
| га, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку |
| ри недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци н |
| дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар у |
| ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} |
| авдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не од |
| а ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и оз |
| на... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим |
| е-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, |
| о масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, |
| е то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то леп |
| 13. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назв |
| шали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> |
| <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесе |
| > <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у па |
| аљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју ку |
| ерујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му |
| грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— З |
| поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у д |
| главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p |
| била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад |
| Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти! |
| Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема н |
| дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне |
| ћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> < |
| ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнез |
| и него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: < |
| е, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — р |
| , да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробд |
| Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И |
| се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем о |
| аки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако и |
| о је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што |
| ? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је проп |
| .{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично о |
| слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад д |
| и догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} |
| кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове |
| од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> |
| доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Су |
| } Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и |
| ги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то |
| , вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, ниј |
| ме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пуш |
| та и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При |
| иш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остал |
| ило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сас |
| онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си забора |
| трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али сн |
| зовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да т |
| p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих |
| х види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и б |
| амен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још |
| дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из |
| p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао |
| . — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив |
| НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јес |
| дно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце з |
| {S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p |
| одаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет |
| мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у с |
| а и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Ста |
| вао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су |
| еговом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко б |
| преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре |
| ио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани |
| p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> |
| ..{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... |
| се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! |
| >— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам! |
| ј је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p |
| <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло |
| и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају кој |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S |
| тавиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и наз |
| ...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер |
| о пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се |
| <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и |
| Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у х |
| <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онд |
| Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад у |
| вршини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица |
| > <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, ве |
| </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан к |
| Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазић |
| > <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше во |
| рло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрег |
| ојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... |
| .{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... < |
| ига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог |
| г да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила ку |
| аници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није м |
| еклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази |
| .{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, И |
| иједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао. |
| каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Кру |
| ковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће ни |
| ије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мрж |
| о, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно... |
| д осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војв |
| врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у |
| Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помо |
| е као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грда |
| ром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које |
| за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога |
| S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ћ |
| ..{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече |
| аћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче с |
| Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се није |
| S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја |
| — Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? < |
| {S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— П |
| ујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и до |
| страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини |
| маћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху |
| Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} |
| } И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он |
| ... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, |
| коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин ка |
| p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатић |
| .{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем с |
| дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и |
| ма — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Марин |
| о мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи |
| ад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао |
| аго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових мес |
| ече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам чов |
| Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи |
| деничар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у |
| нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је |
| , прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </ |
| жи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> < |
| заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због |
| , шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} |
| име младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако ј |
| оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о |
| и страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| и је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} |
| Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. |
| а с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Св |
| ко ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било |
| и руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </ |
| себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом с |
| S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псо |
| ико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те ј |
| м!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} |
| ече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутар |
| шља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{ |
| вица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p |
| мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! < |
| л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за ру |
| кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Догово |
| колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих вид |
| га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, до |
| таган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. |
| — Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — |
| би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њи |
| смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— |
| ита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи |
| рехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?.. |
| кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> |
| ти га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, |
| једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и бер |
| виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Ње |
| тено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико |
| ва тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред све |
| божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Ал |
| а срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли |
| ао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла |
| те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога |
| ој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{ |
| љно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље н |
| .. иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се пре |
| е дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој |
| а и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе дв |
| аша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се к |
| Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа |
| p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као ш |
| слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} |
| аше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћ |
| је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи |
| до! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све м |
| > <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! |
| А </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би |
| ..{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </ |
| ти. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> < |
| лука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајн |
| нити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право! |
| /p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да ј |
| а, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не б |
| езобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, вид |
| и је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на |
| која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више н |
| ле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртв |
| м ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с |
| > <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је та |
| диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан шт |
| заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично ј |
| лачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се н |
| .{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разум |
| </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му |
| и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, он |
| и те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Не |
| да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађен |
| е... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у |
| ном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па |
| ка) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две! |
| живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више ни |
| ашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!.. |
| настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја |
| његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме по |
| им комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весе |
| лу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и |
| да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечати |
| Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} О |
| кају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Л |
| А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом |
| како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{ |
| ста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!.. |
| рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро |
| то пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе |
| S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог чо |
| од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш |
| пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, |
| своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што |
| Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или д |
| <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; |
| која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познав |
| капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на ср |
| крете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у м |
| S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно м |
| Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја поје |
| тати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним |
| дби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, |
| S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То ост |
| држа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је |
| .{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту т |
| за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p |
| д потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они ни |
| саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека план |
| нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... |
| главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скре |
| p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у |
| сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лаг |
| ан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну |
| о од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини б |
| то се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Ме |
| да, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} |
| кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасв |
| Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} |
| са од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Т |
| ђете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кре |
| . </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!.. |
| то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да пр |
| е пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> |
| е гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p> |
| и — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викн |
| ко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка |
| <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одго |
| ћи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упит |
| И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци |
| ...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... |
| ли то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као |
| Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита |
| ете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окре |
| Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То |
| још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> < |
| ди смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право |
| } Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише |
| зар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара јо |
| S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се ст |
| } Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, п |
| Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску ка |
| , и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе.. |
| шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. |
| гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се заг |
| погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у л |
| адим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека |
| и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </ |
| ?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова |
| <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју |
| баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан С |
| <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p |
| S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и |
| ну травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или |
| земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} |
| а у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </ |
| ого времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли чов |
| пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше |
| у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Ма |
| 8963_C3.13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је |
| викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Д |
| же натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску |
| , нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то |
| ка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш мој |
| авати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје |
| и ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они ш |
| он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама |
| то су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Кр |
| /p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило |
| јаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{ |
| — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p> |
| ...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. |
| е плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си он |
| </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје н |
| и и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Бож |
| аше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>А |
| ао тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Ње |
| речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за г |
| Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осио |
| и под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као по |
| убави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му |
| и!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио |
| ељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем ст |
| .. </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жали |
| ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вуку |
| е ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се в |
| араше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима |
| би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Ш |
| о, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. |
| он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на |
| је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дој |
| жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; |
| , он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном |
| о мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио... |
| кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њих |
| ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} З |
| дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изр |
| УНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац слав |
| о је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша и |
| ра. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Д |
| т дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе в |
| <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то н |
| ош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају све |
| преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разг |
| кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет |
| {S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А пос |
| да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће мој |
| земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им ба |
| S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно |
| лада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Та |
| ... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ок |
| } Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је он |
| </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадг |
| а бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он с |
| — Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Нем |
| и и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарев |
| не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је |
| — Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свејед |
| аког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пр |
| тера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} На |
| !...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из њ |
| из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суре |
| ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет годин |
| вимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо |
| , онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да |
| а Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете |
| ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише |
| аучила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку |
| орам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онд |
| оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече по |
| ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све |
| будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче св |
| {S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио |
| а нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до |
| што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и у |
| } И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турц |
| > <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да т |
| /p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! < |
| по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} |
| е знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашни |
| у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих син |
| екорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јес |
| и си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ј |
| д.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, |
| имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Н |
| од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу н |
| >— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> |
| рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Б |
| анака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— С |
| им, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и теб |
| ту: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да |
| е — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима гл |
| {S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} |
| ар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра |
| детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} |
| о озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати |
| аквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја не |
| те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> |
| и!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез |
| оди стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се |
| </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су |
| екуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди |
| мори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тај |
| и!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам н |
| наш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира |
| разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не |
| тид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како муш |
| <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово |
| ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога |
| па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> |
| > <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом |
| жиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— |
| о, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан |
| поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш т |
| Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} |
| /p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Он |
| оју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— П |
| акој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И |
| а... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само |
| } Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде мо |
| бјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али оч |
| ушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се |
| грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари |
| тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита |
| она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} |
| ше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад |
| ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — М |
| асно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба |
| о ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад |
| уг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиш |
| аш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, |
| и сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да с |
| доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>С |
| се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па |
| .. </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> |
| урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је о |
| есам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку |
| .{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин |
| то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ј |
| че болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... |
| жину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију ст |
| ио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — |
| ћа и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па |
| с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{ |
| мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што |
| ћу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: стареш |
| пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Зав |
| , Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, |
| и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турч |
| ан је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да с |
| Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече ма |
| ао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали ш |
| а и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p |
| а куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и |
| мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде с |
| ас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p |
| ић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас |
| јд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукућ |
| та, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шу |
| <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И ниса |
| ш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем |
| екором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њ |
| — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувар |
| као да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субаш |
| <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си |
| пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И при |
| док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв |
| нам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчи |
| До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени н |
| ш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— А |
| е јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p |
| лекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!... |
| једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пи |
| твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не с |
| т, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онд |
| ш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде |
| ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопа |
| се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, |
| оје добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто в |
| те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} |
| ну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ам |
| покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Марин |
| ће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко |
| ано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив |
| p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{ |
| иге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И та |
| 6. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и пра |
| до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се |
| .{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће |
| >— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској д |
| </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... |
| р? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Мор |
| н да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао |
| е вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} |
| Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Зав |
| сте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него |
| се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужн |
| .{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад |
| ао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S |
| римирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреш |
| а му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пу |
| емо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли |
| е село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хај |
| во зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — |
| {S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли |
| </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја |
| есу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око ник |
| е, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рук |
| >— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец |
| н њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Н |
| . </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био |
| > <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. |
| </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Не |
| Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврз |
| а дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, |
| мо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нока |
| гом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не |
| ањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше |
| ше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље ј |
| огледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти |
| обро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће |
| але ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице |
| ох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!. |
| сад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, |
| цима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом. |
| мо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале |
| слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има мо |
| /p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је р |
| да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викн |
| па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> < |
| Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца. |
| >— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ив |
| чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!.. |
| о! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али |
| све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> |
| дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није |
| и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог |
| одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, заш |
| </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно |
| е Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а |
| избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби |
| Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексино |
| кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p |
| ерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Стан |
| крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— |
| .{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, те |
| ао водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Стан |
| да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљути |
| >— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} |
| p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да ј |
| ти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. < |
| > <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па ш |
| Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је |
| ; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински г |
| Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као об |
| Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојк |
| Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној |
| </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су г |
| ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, |
| вала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме |
| им грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на велик |
| оше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </ |
| иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледа |
| урима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црн |
| . </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве бе |
| S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мири |
| Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Зав |
| нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску |
| Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак к |
| маћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дива |
| ни срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном |
| e> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити г |
| оја се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те |
| nit="subSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на ч |
| под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и |
| онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако |
| емо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> < |
| стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвал |
| етити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="c |
| постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и |
| цима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори та |
| ли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ни |
| И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш |
| е узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај чове |
| , од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У |
| превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Ш |
| све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао |
| нио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И |
| скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! |
| овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на дру |
| ву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло сл |
| ан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} |
| прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што |
| Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шт |
| пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p> |
| је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је |
| нам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко |
| а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{ |
| шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и км |
| видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо ј |
| егао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле б |
| о се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p> |
| рчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па? |
| /p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p> |
| ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се |
| и разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лаза |
| Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p |
| рну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанстве |
| т узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, д |
| вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе |
| >– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, е |
| ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек |
| ки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одгово |
| а? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p |
| икну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити |
| це носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој нај |
| ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кмето |
| о, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сва |
| рижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!.. |
| о, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу кој |
| — Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће |
| је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад |
| .. </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— |
| ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако |
| </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{ |
| а? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Зна |
| ама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако ка |
| . </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се спор |
| ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар |
| /p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p |
| . </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме брину |
| најем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} О |
| че смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже |
| /p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... св |
| врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејм |
| су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде с |
| ш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре |
| д му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе н |
| ав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша св |
| бе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... |
| ви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе? |
| тко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гор |
| </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеш |
| {S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби |
| p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојк |
| м прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањ |
| S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу.. |
| ао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и |
| >— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају |
| инко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед |
| азара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!. |
| ане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— |
| и и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд |
| о?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, |
| Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упи |
| лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја сам |
| честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S |
| p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људ |
| ринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијег |
| н му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!... |
| а... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све ш |
| ? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од |
| крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми |
| . </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на |
| а неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заис |
| ко их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије |
| зар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку |
| илом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И |
| /p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас |
| рно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом! |
| Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— |
| /p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: ш |
| а су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Стан |
| и, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p> |
| </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>С |
| ада...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни оно |
| чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> |
| им „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа |
| ажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Леп |
| ј, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он |
| га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај |
| внодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеј |
| потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова ру |
| p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— |
| аре један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он ск |
| то? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} А |
| p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, дра |
| уда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да |
| > <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју с |
| тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> |
| е већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намер |
| ву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се |
| розници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па |
| шу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Вес |
| дно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућ |
| за на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресе |
| снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као а |
| посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> |
| ица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекош |
| снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пит |
| а!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја |
| ринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да с |
| много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса |
| ј отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а |
| дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... преко |
| Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дању |
| — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци. |
| него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држи |
| с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </ |
| а онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео |
| инко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу |
| ти!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p> |
| е: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Маш |
| ени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу |
| >Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је неш |
| <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се |
| репећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? < |
| ити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико ко |
| лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смија |
| је куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им с |
| мам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> < |
| S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. |
| нобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме он |
| ване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је |
| Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају |
| стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушк |
| елиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — |
| утине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу |
| зети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или њег |
| један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води ра |
| И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што ј |
| човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло н |
| то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, |
| његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није б |
| идео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих пр |
| вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; |
| ти!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упит |
| да шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Так |
| — Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха |
| ? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S |
| .. </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо |
| тковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа п |
| побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако ј |
| пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше |
| огао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} |
| ивоту оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p |
| а, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш во |
| и; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — |
| отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутал |
| </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече |
| ају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!. |
| су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што |
| от...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праска |
| ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан |
| ила некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали |
| е на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> < |
| аси хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— |
| p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашај |
| све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као чове |
| а, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S |
| ога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алек |
| тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} |
| ј бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> |
| {S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звез |
| бро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, то |
| <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S |
| а... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса |
| у своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им к |
| ко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли |
| а јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким са |
| сао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И к |
| једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти т |
| /p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом уста |
| стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и с |
| <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је о |
| више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људ |
| олико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њег |
| ину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као за |
| <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит |
| се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Ст |
| епријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу |
| олико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху |
| >Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он поглед |
| је мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је ка |
| на му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и п |
| шка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту по |
| те се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у |
| .{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </ |
| а њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засав |
| урцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То |
| рави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре? |
| де знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> < |
| } Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. |
| Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стиц |
| на само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жен |
| ашних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.14"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже |
| умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очи |
| евом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуц |
| од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p |
| ана, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог ј |
| } Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву св |
| га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осме |
| човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У т |
| и казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} |
| задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш |
| уње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> |
| p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико |
| ката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, п |
| нио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Он |
| ако није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није |
| е! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њ |
| Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, |
| танко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена з |
| ред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од |
| Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час |
| који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </ |
| браве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харам |
| дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви б |
| ијих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи б |
| терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S |
| где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио све |
| /head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лиш |
| погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми ј |
| у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он неш |
| ... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио |
| } Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </ |
| им мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанс |
| мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби св |
| зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз ш |
| ен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се суср |
| овићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се |
| ву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ ка |
| згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грме |
| } Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже. |
| пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прен |
| .{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући г |
| ајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!. |
| ачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај |
| рашним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога |
| p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе |
| поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти раз |
| Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S |
| као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окам |
| бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Го |
| <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> |
| S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у |
| Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>П |
| ову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Б |
| — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном |
| на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле |
| — Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мир |
| ко је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бит |
| ј и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби. |
| р крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхт |
| <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </ |
| ом. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног |
| зи из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да |
| ем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам |
| е то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p> |
| о како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} |
| а је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га |
| е задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет |
| стане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо д |
| ражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} |
| гледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... < |
| ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па са |
| оталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни дан |
| га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </ |
| ече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, прид |
| е на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да |
| вамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац |
| <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... |
| ..{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец м |
| корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и |
| Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{ |
| атају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, ч |
| у речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу |
| </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра |
| S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да с |
| ad> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, пре |
| другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и кос |
| игло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз |
| е освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p> |
| ајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} |
| ... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тих |
| А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић |
| сније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су |
| Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су вра |
| с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </ |
| p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ни |
| /p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадов |
| Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тр |
| звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам |
| p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!.. |
| ет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колик |
| .{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мај |
| Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, |
| ај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нек |
| беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p> |
| мо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S |
| ћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећ |
| ајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај ста |
| . </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако м |
| му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе |
| идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и З |
| /p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само ј |
| ! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је |
| царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко |
| </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашл |
| огића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Зав |
| p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше |
| реновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Же |
| еш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је |
| ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— |
| ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе |
| > <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> |
| а, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да с |
| </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, |
| рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} |
| рише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну г |
| ! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће |
| п Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — у |
| амо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се пос |
| огао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја и |
| у, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чи |
| да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Ода |
| p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији |
| лези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Зав |
| вде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари нак |
| рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутак |
| — Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро |
| без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам сврши |
| </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p |
| ве му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп |
| опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к |
| тражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађ |
| је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш ме |
| о! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом |
| Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} |
| p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово |
| и и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да в |
| скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати |
| Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамба |
| де!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти д |
| ...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас че |
| . </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око свој |
| о у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази |
| олико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас |
| . </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у мл |
| има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Ја |
| увише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете п |
| нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па с |
| су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и оста |
| људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Б |
| д му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он |
| е ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и |
| за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p> |
| рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву стран |
| анко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> < |
| ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— П |
| несе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се по |
| } Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удар |
| та учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Ста |
| ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изне |
| > <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лаз |
| као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> |
| > <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — ре |
| ас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— |
| зе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети как |
| ган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчи |
| </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> |
| на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше |
| иде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина |
| достан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени ј |
| атке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео |
| S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубав |
| лаву Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти глав |
| рса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколик |
| о тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше |
| ока плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где |
| оље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса |
| Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко |
| е белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу ок |
| па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одс |
| драв и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије |
| т... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише н |
| > <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред со |
| S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та г |
| ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог |
| година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио јед |
| стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </ |
| му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили пам |
| бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S |
| {S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад |
| у му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад |
| азите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро |
| чин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умеш |
| ао укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} С |
| <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редов |
| так. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остав |
| па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си засл |
| гинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>З |
| а коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седам |
| аде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња. |
| редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их дес |
| нем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се при |
| ах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао |
| азар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. |
| он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... |
| да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму |
| Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сругот |
| а и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече |
| Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако уд |
| д им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу |
| {S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> < |
| >— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још см |
| стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи п |
| сет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — реч |
| екрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња |
| ешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад |
| ној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посмат |
| ац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај ис |
| бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло |
| претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снаго |
| дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, |
| .{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> < |
| трају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти в |
| творише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. |
| алу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама |
| тов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш |
| ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати |
| .{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућу |
| — Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} |
| Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога и |
| дук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занес |
| ан укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је кршт |
| ро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од |
| <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око |
| па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два |
| p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — |
| заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Т |
| и је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </ |
| а дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нан |
| четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се пр |
| {S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе |
| дмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао п |
| ка начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи |
| чи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{ |
| ањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен |
| амо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. < |
| лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људ |
| рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете |
| ешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </ |
| <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... не |
| ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у зн |
| би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше понос |
| еколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех по |
| > <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> < |
| одне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући |
| S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала с |
| {S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић |
| страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке к |
| дног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p |
| Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p> |
| занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи |
| . — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— |
| ш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви |
| ајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим |
| ри до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пље |
| /p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapte |
| кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџе |
| S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, пот |
| пуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својо |
| а, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су стра |
| га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... |
| и где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета не |
| зар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноли |
| изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрх |
| а сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве зве |
| спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; в |
| ајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и |
| киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се |
| раг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао ј |
| равце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, |
| ead>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се пову |
| subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавиш |
| е опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесн |
| премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— В |
| ... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план рем |
| , да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око |
| се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, шт |
| има као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимат |
| ху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Та |
| мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу |
| о га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је |
| {S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га |
| цу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p> |
| ово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p |
| рво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест |
| саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у ода |
| мо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и ст |
| о главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испр |
| а”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин ос |
| <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређ |
| !...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринк |
| ни заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S |
| м да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, |
| је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше |
| 3_C2.23"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри |
| замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по н |
| кве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зел |
| ове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну д |
| ањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна |
| } Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само зв |
| нио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. < |
| <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено о |
| и му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без |
| сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Ав |
| Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми |
| први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, |
| аде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти |
| би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче ма |
| Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... < |
| ињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја од |
| наш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> < |
| ста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Им |
| он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{ |
| атори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћет |
| ј што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А |
| простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш |
| акујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син дола |
| .. </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте |
| вечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; |
| мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p |
| ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лаз |
| нко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, он |
| одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> < |
| т велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њем |
| {S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или д |
| са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Г |
| му се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао |
| оћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је је |
| срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових ро |
| аше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и па |
| унца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Чет |
| {S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће м |
| онесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгле |
| њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је драж |
| је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— |
| бла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду как |
| о делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејач |
| че Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Не |
| и си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се |
| оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му |
| им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо |
| , да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагон |
| кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и наз |
| и пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се из |
| <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећа |
| ка постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара.. |
| Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није |
| је његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се изб |
| лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не зна |
| Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе |
| /p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p |
| или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам |
| устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упу |
| а о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} |
| и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. |
| то је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>За |
| лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише |
| у се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он |
| пила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није. |
| којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака. |
| дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </ |
| ти!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут |
| си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми |
| } А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без |
| приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У |
| неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли |
| и то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан м |
| Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљ |
| дао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кмет |
| ког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штит |
| > <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговар |
| ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има пра |
| обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздр |
| метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на |
| ече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p> |
| А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту |
| /p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и |
| ана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље теб |
| ни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, |
| га ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Чов |
| е питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити |
| освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па ст |
| руго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ћ |
| на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме |
| како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Ал |
| игравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта т |
| ох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с |
| и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавра |
| рлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друг |
| асја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намест |
| — А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и |
| а је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може |
| има! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> |
| другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се јо |
| стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он |
| S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин х |
| у.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је |
| а дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и |
| и рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— |
| злицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На н |
| шити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на вод |
| од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стр |
| чи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамб |
| ушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, |
| ад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> < |
| ио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p |
| тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </ |
| асу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдо |
| орбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прођ |
| пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта б |
| расни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>П |
| Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвиц |
| вци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку с |
| >— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али |
| . </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго |
| д собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази |
| S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Кор |
| .. </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни нар |
| , болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да И |
| пита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже |
| их људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је |
| њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му |
| рши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господу |
| а му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јели |
| p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </ |
| његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можд |
| отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше зам |
| еку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време |
| је оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То |
| зале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па с |
| окрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И |
| влада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напр |
| д лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече! |
| си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он с |
| . </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је доб |
| {S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мен |
| {S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колик |
| Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокч |
| ше кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков о |
| ше кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управ |
| >— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па |
| здираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека к |
| </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги аг |
| мети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их п |
| мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. |
| ог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи с |
| <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике |
| </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; |
| ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још не |
| ом, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Круш |
| им мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... |
| у на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе ње |
| о није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно и |
| мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} |
| овем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно на |
| оше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом |
| него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А отку |
| о га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечеро |
| — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није |
| p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— |
| но место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му з |
| еше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се |
| ло да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се |
| да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу та |
| канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} |
| зар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам кој |
| </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!.. |
| ва рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу уб |
| мета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и о |
| рчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га вид |
| онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све кон |
| и као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p |
| гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не бе |
| коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p> |
| е до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда |
| о заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким |
| се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалит |
| азар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај ис |
| а! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекс |
| хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преобража |
| ту, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се |
| ко је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p |
| ешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је о |
| истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, а |
| кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p |
| — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је ба |
| ти Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан љ |
| еда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што |
| .{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мал |
| њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти |
| ствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, |
| S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је чов |
| упа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно ну |
| ви смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени гов |
| видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад г |
| и смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{ |
| , али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбр |
| } Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва б |
| тске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} |
| ...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарц |
| н к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турч |
| .{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуц |
| би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станкови |
| >Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли |
| мири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p |
| .{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио |
| једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе... |
| p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком пор |
| кије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћи |
| лиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу д |
| а ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трж |
| м дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пр |
| </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. |
| јем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, пошт |
| ако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p> |
| па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} |
| али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... < |
| стигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p> |
| буса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. |
| е?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти зн |
| еди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо |
| асмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека о |
| звалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ов |
| p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онд |
| ...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче. |
| или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно |
| {S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад |
| неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло з |
| какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продер |
| м горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </ |
| и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не реч |
| ни учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете с |
| Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— |
| им путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... < |
| рај пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њи |
| к човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} |
| ли Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> |
| си у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лаз |
| .. ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво |
| кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с |
| пусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће |
| љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини н |
| — Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна по |
| — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!. |
| че и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. |
| јаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајућ |
| мет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Не |
| — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући |
| а му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; ника |
| <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и п |
| p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчин |
| наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јови |
| та. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичи |
| цао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо |
| елаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зв |
| а пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну н |
| под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> |
| лутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — преми |
| рушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не |
| ћ”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли н |
| > <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p |
| ма, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и зас |
| лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> < |
| Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест... |
| те. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој син |
| ежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </ |
| у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} О |
| „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S |
| ко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{ |
| говим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на р |
| — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обој |
| Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је |
| ли ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити |
| } А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару. |
| крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа о |
| де горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога да |
| да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те с |
| } Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док |
| у се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се |
| {S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта |
| из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: |
| сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} |
| дан другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је |
| е смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срц |
| тало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отр |
| е да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад |
| p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{ |
| огледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. < |
| ме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада мог |
| рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да |
| ак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде з |
| к сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А ш |
| а уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" xml |
| в Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на ко |
| оћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати.. |
| зиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо |
| ...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему |
| и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он з |
| о да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он п |
| <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то |
| о убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије најед |
| хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па |
| ије сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с пр |
| главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима |
| није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станк |
| оде и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српс |
| иту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не са |
| ла је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — р |
| си него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} |
| ка сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми |
| Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} |
| Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је гради |
| <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о своји |
| цу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је |
| не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче |
| ако се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце. |
| сад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, п |
| његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи покло |
| аш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му м |
| замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљ |
| о добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч И |
| S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: |
| рело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао ј |
| и! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз |
| има гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, |
| кад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива |
| му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много ј |
| добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; |
| p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>О |
| зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати че |
| дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је |
| срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај мла |
| — Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, |
| ри.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p |
| ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веров |
| е ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде |
| .. </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи. |
| да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и же |
| и о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и |
| ... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p> |
| {S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, |
| лади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахн |
| ло...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} О |
| } Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даљ |
| S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црн |
| елица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити |
| њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S |
| Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као |
| стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву |
| као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је пра |
| на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин |
| а доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душ |
| н управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу. |
| нову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже г |
| е нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели |
| рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </ |
| — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{ |
| је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Ниј |
| чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами |
| ли Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </ |
| ебу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И |
| онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати г |
| ћом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет т |
| , улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао |
| е она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{ |
| сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није бил |
| год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда |
| ече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> |
| У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњат |
| мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то м |
| и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!... |
| >Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>С |
| <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан ди |
| јте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— |
| е непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час |
| довинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га |
| <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се ц |
| е је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђ |
| } Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било нај |
| а је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе |
| ако нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— |
| р осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беш |
| мења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матер |
| е за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је |
| ско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је |
| је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његов |
| одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали к |
| а је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> |
| > <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{ |
| му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши н |
| уговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаш |
| ву душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је и |
| развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над |
| пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Бр |
| тра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Но |
| као се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p |
| е лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се |
| <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а о |
| рушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли пра |
| .. </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета. |
| S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племе |
| Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размиш |
| е га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Ос |
| рије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћен |
| им на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце |
| што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> |
| S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је л |
| се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно |
| ући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао |
| </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно |
| p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврз |
| ! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. |
| и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!. |
| е та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ |
| рази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А т |
| , па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити ј |
| то лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја |
| не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је трепери |
| што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је |
| његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова |
| <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, |
| рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намрш |
| наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он ост |
| њиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склони |
| — Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол |
| е те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамд |
| >— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако |
| ..{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними |
| чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Н |
| е!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му |
| инко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајд |
| Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне н |
| ди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је виде |
| :{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог н |
| , тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} |
| . </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, |
| и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајн |
| тио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко м |
| } Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{ |
| а, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећ |
| нко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече |
| ршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стен |
| и... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно |
| >— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — |
| отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже г |
| де треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! |
| о нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвор |
| оси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му |
| е смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изг |
| бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислит |
| ви га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек |
| кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погл |
| аседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p |
| смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, |
| } Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, в |
| остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — |
| рмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа |
| астављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре |
| {S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа вало |
| се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Б |
| девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вел |
| оповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — реч |
| ати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Кр |
| де памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, |
| љан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак з |
| па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се |
| сни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу |
| прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он |
| >И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!... |
| свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јек |
| влачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да |
| на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p |
| екиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и |
| није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она бр |
| браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| то се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p |
| к ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p> |
| да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни |
| ... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим ж |
| ала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! |
| све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају |
| > <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јо |
| /p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је |
| п дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега |
| {S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{ |
| >— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја |
| н је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и би |
| оли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла ре |
| елице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али стр |
| тује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у |
| о храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камен |
| морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница |
| а је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то ош |
| ца; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко |
| у, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све |
| ина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као д |
| ...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског |
| иље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наст |
| рив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао там |
| божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „ |
| овић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се |
| .{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разго |
| за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Да |
| од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у о |
| зиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити |
| му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови |
| ле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким ру |
| } Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} |
| речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И пропл |
| сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам |
| војој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S |
| ти за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а |
| о!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... |
| , он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не |
| отао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо- |
| кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну гла |
| мисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред бо |
| ...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом |
| е очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да |
| човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} |
| и увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у |
| шу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Г |
| ганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо в |
| {S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу |
| пут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али кло |
| иде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{ |
| есвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже |
| клањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, |
| е, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и |
| а изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта т |
| } Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати |
| ари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и от |
| есрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. |
| ати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта ј |
| ере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </ |
| ао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не |
| еноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мал |
| неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Н |
| ек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи |
| дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Сто |
| иним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно з |
| а њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се пок |
| ради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји |
| да стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због |
| мо да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се |
| рилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на |
| ... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И он |
| . — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро к |
| имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себ |
| онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окре |
| ти његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... |
| вац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> |
| ... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он |
| > <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све |
| ља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посум |
| личина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он по |
| око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Ла |
| ри!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти к |
| . </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче дос |
| ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било |
| и памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде |
| већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шт |
| !... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнит |
| </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се |
| > <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да |
| еносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево на |
| он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — доб |
| на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је |
| а његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и ст |
| ово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живет |
| епоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати ст |
| он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли наша |
| ла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шт |
| ђе много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно л |
| путио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али |
| и: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Ниша |
| рити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, о |
| бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је неп |
| му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стад |
| {S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ од |
| китио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе |
| турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, ал |
| ромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љ |
| p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо ч |
| очело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав |
| едео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива каме |
| да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука ја |
| бесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште проз |
| је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од К |
| ринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} |
| сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те са |
| станак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веро |
| ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, |
| тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут |
| наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p |
| му... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станк |
| ато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Прича |
| мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти зн |
| о Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. |
| је, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак |
| је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није по |
| више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S |
| Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи |
| ...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. |
| Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по глед |
| ан добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слага |
| з тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лиц |
| е Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашали |
| , само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се неш |
| <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p> |
| > <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој тра |
| шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања ра |
| ко старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из |
| осматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, п |
| да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако уне |
| ви јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S |
| ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> < |
| у, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иван |
| аж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој |
| у собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: |
| он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну |
| ут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавит |
| а већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може за |
| а ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лаза |
| ро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p> |
| ше, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекс |
| . </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари! |
| н, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p> |
| јао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он |
| S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запреп |
| де гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и |
| да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— |
| је и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S |
| више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Ст |
| ица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рук |
| лед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... |
| !... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка в |
| Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да плани |
| клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и са |
| с је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба ј |
| међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, |
| у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} |
| у је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Д |
| о срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> < |
| домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{ |
| ути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отвориш |
| сеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} О |
| ма те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем.. |
| 13"> <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна миса |
| <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Ст |
| ћ, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — ви |
| нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда |
| дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку |
| погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </ |
| о тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе |
| га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с |
| одило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И за |
| тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и ком |
| у баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаће |
| е видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је б |
| асавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш |
| се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Том |
| с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Дево |
| </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече За |
| аторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторск |
| нати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара |
| ожеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети истор |
| наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, ост |
| нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баро |
| ајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Ре |
| /p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој не |
| Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране |
| шник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко |
| сала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв уд |
| елела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? < |
| И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, |
| се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више |
| би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки |
| ој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има |
| ред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на |
| е жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Б |
| жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љуб |
| ћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле |
| у, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али С |
| дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је |
| на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад |
| воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, |
| } Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато ј |
| завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепањ |
| ад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Ста |
| </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </ |
| упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прек |
| дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно |
| човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локва |
| . </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена |
| ти... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Ст |
| ледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он ди |
| ставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико с |
| о не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено |
| ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— |
| паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је |
| јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра |
| {S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су |
| рму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обав |
| позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с |
| p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су |
| преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </ |
| нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да |
| е оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! |
| ци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим! |
| ... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} |
| рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као к |
| , Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, |
| шао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па ба |
| нао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа |
| ников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту ви |
| се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у |
| ши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку |
| ројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докоп |
| ри по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упи |
| И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... |
| једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је |
| е пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једа |
| шаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окр |
| Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!.. |
| е кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше к |
| <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва |
| здрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— |
| пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од |
| — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> |
| лекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је |
| гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио |
| ете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> |
| рисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да |
| ати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се |
| , потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Журав |
| </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да |
| ра кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде |
| о од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, на |
| еда ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено. |
| </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И сву |
| ринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Н |
| И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако |
| ..{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао |
| ио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не |
| пролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само поглед |
| срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зо |
| а код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријате |
| амо: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гл |
| се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И |
| лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га |
| </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешт |
| ... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ гри |
| свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан |
| имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не о |
| наче! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над |
| таде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже глав |
| гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Ал |
| ну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте |
| Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколи |
| ам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ам |
| Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— |
| лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободн |
| Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то |
| и...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши д |
| {S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не |
| е Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и х |
| с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и умор |
| теде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај |
| еднога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се з |
| брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... |
| Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив |
| >— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му |
| памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} О |
| ...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари глас |
| Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> |
| и му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га суба |
| о је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандур |
| лавом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Д |
| зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су |
| егова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан |
| то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао ј |
| е сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, с |
| , јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажњ |
| аги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p |
| ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро |
| извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно |
| арци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због |
| јиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару па |
| своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} За |
| > <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се р |
| е је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се т |
| рост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> < |
| ји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Тур |
| </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p |
| још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: < |
| приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекуј |
| м.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки |
| вих. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали |
| о, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Ст |
| мири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p> |
| , јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. < |
| ајмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни |
| сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... < |
| >— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, как |
| стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Ви |
| да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као к |
| } Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више н |
| та ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрз |
| и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком мил |
| о оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан |
| ба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима.. |
| решла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| реба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зи |
| вну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Су |
| сели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Дв |
| а два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим |
| био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да о |
| Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у |
| изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну К |
| дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад до |
| ...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је |
| агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зно |
| своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Зав |
| ска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су |
| прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу |
| ежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена л |
| е и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па |
| еки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter" x |
| кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} |
| S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} |
| <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пр |
| } Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те в |
| ем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи. |
| : </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_ |
| и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна и |
| /p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и вр |
| еше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Он |
| S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p |
| ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем к |
| погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Нег |
| да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна П |
| ебледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она |
| зреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови плано |
| p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одреш |
| ив њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> |
| ка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> |
| Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као |
| воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да ј |
| во од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - |
| а неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа п |
| а говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је |
| ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну |
| о ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </ |
| — Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Н |
| амо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p> |
| ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> |
| и јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још |
| ко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSecti |
| тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме п |
| може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио |
| Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>С |
| а га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Ј |
| а сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледат |
| нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се м |
| све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замал |
| Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> |
| ечју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она прокл |
| али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умил |
| .{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око ку |
| хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки тере |
| о оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису |
| суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шана |
| а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: |
| , као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем.. |
| час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутр |
| е до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека бу |
| лама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само пову |
| /p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, |
| м, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност |
| се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му пр |
| у у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ниш |
| ишта.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати д |
| уши.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} |
| — Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? |
| споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} |
| !...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” |
| дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчи |
| ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p |
| умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их |
| ли па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!.. |
| амо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки |
| а него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... < |
| ..{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти о |
| хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестари |
| , велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још |
| али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шт |
| таганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не |
| епочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му пош |
| низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
| Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати |
| ко, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Х |
| <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p |
| </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, |
| p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Тур |
| еше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свеш |
| але трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек |
| Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под са |
| дан метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— |
| кивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... је |
| кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твоје |
| , а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим |
| н вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у |
| ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зи |
| ринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овд |
| је могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у |
| га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазв |
| пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече поп |
| он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помрк |
| арашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Сто |
| арвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођено |
| ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћ |
| !...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по си |
| м свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А |
| } У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело |
| сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по јед |
| > <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она в |
| врзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не |
| >— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p |
| ек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавиц |
| и!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће |
| а и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видим |
| S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити |
| у похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу нос |
| ци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели |
| наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Бра |
| јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — |
| ришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, |
| што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} О |
| породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је |
| ућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако |
| а појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </ |
| p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду |
| и руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољен |
| асно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашава |
| А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за |
| рзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Б |
| бра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа |
| адали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Уср |
| ћ скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад с |
| ало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неко |
| је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадил |
| овић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао |
| ше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле в |
| љу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету стар |
| ла своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p |
| ли своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стра |
| } Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— |
| ка!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — в |
| црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије г |
| : сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, |
| ико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да |
| <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чини |
| м жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беш |
| Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчи |
| Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалости |
| им голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, до |
| </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам г |
| врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Г |
| д оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узв |
| кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узов |
| прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним п |
| /p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па с |
| омах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села з |
| ? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— П |
| и, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило |
| вог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био |
| е главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву дан |
| да марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избега |
| те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија пос |
| х починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже |
| /p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лул |
| и освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати |
| се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени |
| примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смр |
| ка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p |
| мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S |
| не, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели |
| олећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не |
| о. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој |
| аху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} |
| него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога наз |
| ?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она доб |
| ве што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— |
| и коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи ошт |
| друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један |
| зовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p |
| ше волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш ра |
| се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле |
| дна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то глав |
| .{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртви |
| </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смот |
| тра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако с |
| з очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их |
| у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жера |
| ног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окре |
| Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече |
| ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Раз |
| мејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитла |
| дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрет |
| И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао.. |
| има.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, |
| ише не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветри |
| љини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звез |
| ринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у к |
| илело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао |
| небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и |
| прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја |
| {S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И ст |
| {S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! |
| одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и о |
| не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помл |
| Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погруже |
| кта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе но |
| Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не бр |
| p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хв |
| о се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на |
| .{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани раје |
| а у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те |
| Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почи |
| а је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паме |
| ављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> |
| остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова |
| рица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну |
| ућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене при |
| т, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијам |
| Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру |
| јим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, н |
| ећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, р |
| и.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да д |
| ају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p |
| ом и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се |
| веку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... |
| /p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра |
| вакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, ме |
| вом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — |
| не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> < |
| А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси |
| Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мр |
| ну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... |
| у.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као л |
| тарац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко |
| Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као |
| рвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад и |
| ој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— |
| даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора остав |
| дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошт |
| е.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на |
| најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије.. |
| нија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чуд |
| отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} О |
| /p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи |
| главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе мо |
| ви с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно шт |
| ... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. |
| /p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту |
| има одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Са |
| ко крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и |
| нде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p> |
| џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и н |
| о онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету н |
| о дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S |
| о неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зн |
| ме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био |
| Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— |
| ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. |
| !...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи |
| <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му ду |
| руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, |
| езре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!. |
| Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па |
| коме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула н |
| ирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као |
| а сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> < |
| сећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право |
| поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрц |
| ћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </ |
| воја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не |
| p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога |
| .{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S |
| ајма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </ |
| м одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на ње |
| Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш с |
| а хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми м |
| само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено ру |
| /p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци тор |
| евојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у |
| Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али |
| ... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјан |
| буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и |
| да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато |
| } Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— О |
| Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лак |
| ослује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекс |
| ти да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељн |
| асом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> |
| ати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио |
| е смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, с |
| ринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци п |
| ... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке! |
| /p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном ј |
| и преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је изми |
| <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S |
| </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о |
| О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S |
| ...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... |
| лио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бескона |
| оче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати |
| е и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S |
| {S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p> |
| биству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше |
| и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Н |
| розреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови пла |
| ива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви! |
| .. </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о св |
| и то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћ |
| то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам са |
| ку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога поко |
| ри!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми с |
| учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ј |
| е бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} И |
| .{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ј |
| у: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаћ |
| ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска глав |
| олим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!. |
| никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, |
| туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и К |
| не!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захлад |
| ти народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим |
| ече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо |
| ед њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> |
| ут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се ни |
| /p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он |
| погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умр |
| кам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Завр |
| врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам ве |
| пова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> < |
| изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики св |
| Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} М |
| ити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуков |
| шао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијем |
| убили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело раз |
| да отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже |
| како кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} |
| извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему прича |
| ако се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се |
| џбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајк |
| појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. < |
| адозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, |
| } Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи |
| и покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише д |
| чу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да на |
| ки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p> |
| е борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па |
| или о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на св |
| украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с |
| позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сим |
| чинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казат |
| обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Бога |
| >Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од ког |
| га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> |
| p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад |
| старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, дале |
| и руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка на |
| !...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја |
| ете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или |
| , сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, |
| решили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? < |
| S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим с |
| а кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћут |
| .{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али |
| ода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> |
| је Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита |
| на грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није бог |
| </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То |
| о мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди н |
| дак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S |
| бати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слуш |
| ље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> |
| ема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао |
| ст.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео п |
| сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну |
| абе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И |
| о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало за |
| је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка |
| изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеле |
| нко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога |
| ишта!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом жен |
| или срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је боје |
| Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли |
| ије могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од |
| чати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђор |
| ст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они |
| о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо б |
| — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно |
| оји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Нап |
| .. праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; |
| у браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким |
| же Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који |
| коснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!... |
| збиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметни |
| ксу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Ив |
| орам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... < |
| ад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе |
| из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у неб |
| аборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S |
| а преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то при |
| це скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми |
| рити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — а |
| {S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кме |
| ни му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Се |
| Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо |
| , кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме |
| х.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> < |
| ије шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеш |
| рзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Ј |
| ај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Ч |
| у: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је |
| Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по је |
| ремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко |
| твари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, |
| и; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми д |
| ише речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврза |
| ан оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хриш |
| па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље |
| веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} |
| ти и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Т |
| ије се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима.. |
| душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, прол |
| ашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам |
| недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p |
| <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одр |
| у да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверит |
| p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како с |
| лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да ј |
| реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лаз |
| } Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Ка |
| т на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати |
| који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из |
| <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам. |
| ти, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу! |
| ће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко |
| — Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каж |
| пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа... |
| грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо |
| {S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> |
| доше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху ра |
| сле поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је |
| у. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време |
| љаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је |
| ла и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите |
| <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушно |
| војој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван |
| иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну р |
| е ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни з |
| лично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земуниц |
| еђу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем јо |
| е одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити |
| само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умири |
| } Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p |
| анко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у најве |
| ој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове нео |
| ала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног |
| ли јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станково |
| и, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једн |
| очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку |
| шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал |
| ли бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} |
| гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} |
| .{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p> |
| уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на |
| Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ам |
| , а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону н |
| иш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Т |
| Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас н |
| т. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он поглед |
| ? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> < |
| .{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} |
| роси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоц |
| својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такв |
| S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини с |
| </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, |
| <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једн |
| ме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе |
| > <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А де |
| е токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем |
| но као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита |
| елазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече х |
| доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се о |
| адије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје гла |
| е чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, мо |
| склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више |
| н — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се |
| <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се п |
| ричучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} П |
| их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи |
| ... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод |
| једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То б |
| риге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучн |
| отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини |
| > <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај ста |
| рсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. |
| оли синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Гото |
| ако вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И оп |
| . </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу... |
| н богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчино |
| араху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали |
| убе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањен |
| е што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је поједин |
| бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту |
| <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он |
| е па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и о |
| тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. |
| , а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак. |
| му се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања... |
| и таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пр |
| обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изн |
| на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова |
| {S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену тра |
| <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а н |
| помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трча |
| мо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса б |
| езда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај та |
| мислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кош |
| тој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} З |
| ари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, у |
| јући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— |
| а постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по |
| елико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече |
| уше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свр |
| свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући |
| ица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спа |
| њски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше п |
| Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диж |
| икад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа |
| це разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!... |
| Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било |
| о за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{ |
| сад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном б |
| ндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се |
| о што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p |
| о веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и ос |
| се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и |
| е!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд т |
| , па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... |
| за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> |
| ицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p |
| јана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле |
| <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене пон |
| енадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, ко |
| старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су |
| кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани о |
| хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{ |
| че Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — |
| пут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са зе |
| је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео круш |
| хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да б |
| о, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од |
| анко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — |
| ви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемп |
| p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у с |
| у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. |
| p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> < |
| } Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у го |
| ви; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па запл |
| ко поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... < |
| ош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, о |
| аво у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не |
| цала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном |
| та. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зек |
| хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али с |
| аву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и п |
| смо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: д |
| ко су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p |
| .. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмисл |
| .{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, ка |
| , сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се м |
| наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Та |
| ић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Па |
| ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно р |
| ало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката! |
| му ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где кра |
| ину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Да |
| а се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их п |
| ре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и |
| две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гну |
| и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} |
| рно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на |
| де, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> |
| еселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржа |
| ше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није сла |
| еш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана |
| о се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живо |
| </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p |
| > <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p> |
| </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногић |
| Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и о |
| {S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{ |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.6"> <head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стад |
| за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју |
| д Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико |
| одило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру. |
| каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{ |
| ом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{ |
| звор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има |
| не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак п |
| аде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао д |
| .{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је |
| а.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> |
| Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам |
| </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од с |
| сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун- |
| на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је |
| о дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киш |
| Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиг |
| и се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле |
| {S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишал |
| куца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека д |
| а рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак проб |
| .. </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-он |
| крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ не |
| оспођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, |
| ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда |
| да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре л |
| е потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху |
| .{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва |
| head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне с |
| ун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна к |
| И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањ |
| полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ обла |
| мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сја |
| а је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пу |
| се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се |
| је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Вазду |
| мна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако с |
| >Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и |
| <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелен |
| г колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још ни |
| ица над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му оро |
| звикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он раз |
| p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица |
| ао травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорач |
| еснице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици |
| али би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио |
| и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, |
| кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они би |
| арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Т |
| е, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ни |
| арајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </ |
| p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхт |
| ви се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, |
| ш више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... |
| хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И |
| им мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том све |
| д бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја |
| ј кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> |
| им би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станк |
| зиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко на |
| Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| мак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви |
| е бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> < |
| рати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— П |
| ла је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и |
| ако ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако ја |
| а ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и прес |
| есом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок |
| </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред к |
| ром чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p> |
| ли, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри |
| додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би |
| се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад |
| едати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да |
| и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја с |
| ад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p |
| о!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајал |
| Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p> |
| .{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је |
| p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свог |
| Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} |
| просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледа |
| емо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек ре |
| м.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило д |
| , и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... ни |
| е. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здраве |
| <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на |
| шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све |
| вре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </ |
| попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} |
| ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо |
| </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце ј |
| ретио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш |
| нило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу |
| одио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда и |
| </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се |
| азговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subSect |
| . </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} |
| . </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп |
| ву, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ н |
| обом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: |
| а с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Т |
| барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— За |
| се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамб |
| куд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прек |
| лиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А |
| Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила друж |
| њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са с |
| најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лаз |
| ...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p |
| и Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Ив |
| .{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха- |
| свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору |
| S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> |
| отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад |
| љућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Ј |
| ајмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срда |
| је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепав |
| лазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред ог |
| S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трош |
| то се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена роди |
| .{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — у |
| да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — |
| да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампар |
| } Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и буди |
| обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех у |
| сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> |
| лед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бес |
| Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. |
| а једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црноба |
| на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p |
| мешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p |
| се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p |
| њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, о |
| е.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрт |
| и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. |
| ни га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Вој |
| а... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече |
| бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, р |
| {S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину |
| , море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— |
| /p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновк |
| не! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— |
| — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по те |
| обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l |
| ла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, р |
| Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чист |
| сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца на |
| они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешк |
| зно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би пог |
| у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чут |
| у руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, |
| арише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. |
| како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </ |
| анко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, |
| е би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за в |
| рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ј |
| нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и |
| > <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару |
| побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? |
| у посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исп |
| лице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни |
| х трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} |
| ?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. |
| ренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те |
| ац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере неб |
| Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; скла |
| више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађат |
| човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему |
| S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропев |
| рамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао не |
| Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — р |
| и прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хај |
| јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће |
| сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати си |
| крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали |
| } Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада сла |
| бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рук |
| н колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе п |
| а, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радо |
| > <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p> |
| један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Стареш |
| ок је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </ |
| ..{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, н |
| у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас |
| !{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће |
| твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим |
| игну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S |
| оказа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским |
| ати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од т |
| и ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на ду |
| неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а кр |
| од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо |
| ин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Уп |
| би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лаз |
| ...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!... |
| — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p |
| /p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За |
| које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} |
| у се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан |
| паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром |
| це му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би |
| ушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, |
| бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не п |
| </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати на |
| тој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога |
| > <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али |
| се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну с |
| {S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озеба |
| х ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, |
| </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Круш |
| ш наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прођ |
| 8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако пост |
| уши; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да |
| </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено шт |
| <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, ур |
| p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама о |
| ића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рука |
| босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, до |
| о да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави |
| кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, па |
| воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе |
| ви незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљен |
| адава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија |
| па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше с |
| о кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну нек |
| p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и |
| Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она |
| ута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џеба |
| се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем по |
| о, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! < |
| у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. < |
| ије због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шат |
| м: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </ |
| и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, ал |
| и казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и |
| ...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, не |
| ну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу. |
| био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>С |
| нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачил |
| ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити |
| p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није |
| сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не |
| им часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И шт |
| > <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. |
| е на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S |
| не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S |
| о да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} |
| е исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p |
| на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — |
| ом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад |
| још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Зб |
| рости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је |
| {S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p> |
| све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снаг |
| <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је |
| им тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу |
| упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p |
| бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Мира |
| аврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, кру |
| ак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао уг |
| је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана ника |
| нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да |
| је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S |
| пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на |
| тао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p |
| инесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жер |
| >Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико |
| Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... < |
| и, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере свој |
| амбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. |
| Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, |
| Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта с |
| </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не |
| молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете |
| уши!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре |
| >— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џа |
| адили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, |
| ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, |
| Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p |
| лицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се |
| кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо |
| ли, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врл |
| а.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весе |
| прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „ч |
| , врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам |
| </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се |
| очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше |
| смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем |
| S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем о |
| бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или |
| постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину д |
| {S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђ |
| лио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!. |
| овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта мо |
| мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сака |
| волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог |
| и седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p |
| а ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напре |
| „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беш |
| м ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати |
| </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов б |
| ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено |
| бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може скл |
| е он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не изле |
| е.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у |
| , на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, |
| Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово |
| епа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и ви |
| додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Ту |
| их! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква ј |
| кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја |
| још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{ |
| о је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На т |
| после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се с |
| будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под |
| а му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одраста |
| >— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и к |
| би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, |
| а, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису |
| <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако |
| може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу |
| кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много |
| не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих |
| о није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} |
| неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{ |
| его што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише св |
| и!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Тур |
| допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни |
| Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу М |
| ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, |
| . </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} |
| шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и оти |
| да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим |
| х тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом уда |
| свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо проти |
| > <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S |
| рате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док |
| ве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме |
| све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацим |
| томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> < |
| ио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p |
| опу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом рас |
| } Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераћ |
| трем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала чове |
| го душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надглед |
| зи! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — уп |
| орац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко |
| , богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} |
| .{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! |
| ! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевље |
| очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати |
| бог нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне |
| ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а ов |
| И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели |
| ву од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Нао |
| волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а |
| млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца у |
| лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је |
| ..{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубра |
| са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} |
| и!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа и |
| е на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, м |
| с како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и |
| зо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заиграв |
| х стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе |
| ?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојах |
| ав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... |
| о!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба |
| смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, |
| , молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то дав |
| да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души |
| оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха |
| му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што за |
| Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и при |
| по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Кат |
| ајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!.. |
| у: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија с |
| е руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} |
| т и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти |
| {S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у |
| Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самле |
| ки. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шт |
| /p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у ч |
| <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијет |
| — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се |
| !...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није м |
| .{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{ |
| ли то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наре |
| > <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— |
| p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руц |
| о. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се пр |
| ојави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе |
| > <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Ла |
| ад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p |
| >Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро |
| S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се |
| а у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, бољ |
| као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p |
| </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њ |
| воде. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. |
| дина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао п |
| нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А в |
| Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица в |
| ушманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се на |
| део Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у гр |
| пусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јо |
| арампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми |
| >— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље зна |
| моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хо |
| дуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо |
| похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! |
| дном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— П |
| ? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А |
| же тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако д |
| тојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је по |
| да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедош |
| {S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари к |
| него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом! |
| !...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриље |
| </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма |
| ба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње |
| ебом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и |
| лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} З |
| е разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за пре |
| грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека |
| р облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. |
| па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А н |
| ! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се |
| ма више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да по |
| ворим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Тур |
| Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гле |
| ио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одав |
| ена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потури |
| тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве |
| и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и |
| о лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише |
| читаш ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, |
| ко, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Т |
| насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} |
| о ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Т |
| а-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре |
| више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима |
| до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, |
| !...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо |
| елим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — ре |
| мо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> |
| ...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} А |
| . није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу |
| — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео ов |
| ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здр |
| ослове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло м |
| уће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до |
| воримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно |
| p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару |
| се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин б |
| тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> |
| ош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> |
| шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упут |
| извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па |
| лалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} |
| не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се |
| браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говор |
| сна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти |
| е бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ва |
| </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </ |
| аха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто |
| <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} |
| оздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> < |
| амо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче |
| ан. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало к |
| оп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — |
| Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му прит |
| и?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!.. |
| ! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати |
| /p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу д |
| рах. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ле |
| о ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— |
| што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Он |
| отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се |
| Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начин |
| p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли при |
| овац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче |
| и још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упит |
| /p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп |
| ји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверил |
| оја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ догов |
| рбији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају |
| тишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> |
| бови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{ |
| и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба в |
| о договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио друж |
| веде не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкај |
| сто лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлот |
| колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Ту |
| беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубин |
| ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране |
| p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше при |
| њиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S |
| рате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си |
| Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спав |
| /p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— По |
| p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ће |
| > <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком |
| о тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и ст |
| јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. < |
| едан стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А г |
| . </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка |
| екса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Тур |
| м погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Ал |
| >— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин раз |
| ... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да |
| вор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад |
| p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш |
| , децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И пок |
| п рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу во |
| расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао! |
| рише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина |
| и!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми |
| је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} |
| не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили с |
| викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — |
| уче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он ј |
| м куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пун |
| м да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — |
| quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи гром |
| лији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе ог |
| а крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живи |
| еселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх |
| <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло |
| вета... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Неш |
| <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... |
| заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А за |
| сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, та |
| Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! |
| Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске |
| >Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим ми |
| мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свејед |
| Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку но |
| аплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око сов |
| лико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред леп |
| Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! < |
| ј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити к |
| ет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог |
| р, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он |
| е нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он |
| тра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи пе |
| чије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она ка |
| рува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је |
| наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у |
| тарост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери |
| учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа |
| зговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. |
| , то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни |
| аћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> < |
| о и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> |
| е речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </ |
| ама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио |
| да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекош |
| /p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу |
| го памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> |
| И </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. |
| а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам б |
| срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравк |
| Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у ама |
| ти пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаш |
| на. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, |
| јежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у ов |
| е, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћем |
| S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Ком |
| м.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{ |
| Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— |
| рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, нај |
| .{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> |
| >— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И о |
| Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је |
| ла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је |
| вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањи |
| ени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у о |
| и Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова ста |
| ...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p |
| а!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повика |
| : иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{ |
| ујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све го |
| рзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку |
| доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! < |
| не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> < |
| у се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се |
| ш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а поп |
| есет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекс |
| то мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разум |
| везу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p> |
| чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манас |
| S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} |
| добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Р |
| диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне сл |
| но пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p |
| Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути |
| а ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> |
| , а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се спо |
| о вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу |
| и. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове ду |
| беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мр |
| </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S |
| лијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића |
| иљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Ал |
| учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А б |
| онамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од најв |
| его седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и киш |
| о за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равно |
| спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што он |
| Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тел |
| > <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појури |
| {S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не |
| рони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па |
| {S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одгова |
| агње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаш |
| а ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на дог |
| ута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам |
| алити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... |
| ку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, ур |
| ова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p> |
| имо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласо |
| ју страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам |
| ..{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу |
| Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Је |
| >— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у |
| Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опр |
| дан другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! |
| браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без |
| прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде |
| поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје |
| ш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се от |
| у чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три г |
| д ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовас |
| ошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и на |
| тнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница |
| ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на с |
| ио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шар |
| дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па |
| } Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло |
| сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака |
| , како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учин |
| ма се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! |
| шај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Стан |
| д да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!.. |
| ... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А |
| едри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар о |
| ог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту |
| не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — реч |
| p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му с |
| , па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, а |
| огледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— |
| је окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће! |
| јући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам. |
| небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Ту |
| беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> |
| ше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде ос |
| авити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрд |
| } Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пруж |
| Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погле |
| ио док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!... |
| ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији |
| дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговор |
| де. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не |
| .{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорно |
| слио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово шт |
| S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ва |
| Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и док |
| е него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чув |
| ...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} |
| днето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?... |
| <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они |
| >Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> < |
| ад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— |
| бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми |
| грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се з |
| о да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... |
| > <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и |
| ше мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? |
| ој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све |
| p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пи |
| А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се |
| е у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>П |
| пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохо |
| ице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња по |
| /p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове леп |
| ... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> < |
| па шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њи |
| сти историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херо |
| под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да |
| си, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!.. |
| е бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — р |
| ужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?.. |
| и... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чин |
| а га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се нас |
| еби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи |
| и очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колик |
| .{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико |
| одиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад |
| p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потра |
| Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, |
| „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по |
| жи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> |
| .. </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p |
| ћили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!... |
| да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, хар |
| .{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он |
| земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече је |
| Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Тур |
| емуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— |
| зати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... |
| е ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци д |
| } Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турч |
| као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, д |
| сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне од |
| им барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред то |
| р на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p> |
| ћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумб |
| /p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај н |
| огледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S |
| појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му |
| е раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми с |
| чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведниц |
| еског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p> |
| трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче |
| споде!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од |
| и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама |
| ојавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадо |
| та посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— |
| — Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је л |
| нити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама. |
| ијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p |
| не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S |
| ким!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем? |
| ке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе |
| о се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, поб |
| био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жб |
| камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одгов |
| урчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, |
| и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од о |
| . </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао |
| .{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна. |
| беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Св |
| ан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа |
| е, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који |
| утака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И |
| Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео |
| г цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— |
| иш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што |
| све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори |
| ...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчи |
| у. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусури |
| се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло |
| и стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си д |
| е дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, |
| и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате д |
| — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они |
| о. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: |
| сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је оте |
| екса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> |
| све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да о |
| урчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p |
| оред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване М |
| а, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису |
| ноги данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ног |
| довима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док |
| каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Ост |
| он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепањ |
| спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи м |
| ра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде |
| са. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S |
| гали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је х |
| н рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачк |
| сле шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра. |
| ко смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму н |
| две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Госпо |
| <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из |
| ем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро заглед |
| рже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} |
| да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, |
| видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу нас |
| о, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се |
| ћи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{ |
| онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се н |
| > <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди дани |
| е морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> < |
| Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не нав |
| елија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? |
| улин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{ |
| нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} |
| и искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> < |
| ече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. |
| а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p |
| руга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </ |
| здахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не нази |
| ли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свиј |
| аше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашин |
| Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу |
| ... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— П |
| у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у а |
| а гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости од |
| </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу тол |
| се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} На |
| ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непом |
| равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци ци |
| га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жерави |
| "subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ру |
| е жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} |
| усну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће. |
| ... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му прол |
| се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро |
| били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није мог |
| кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје мест |
| ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: |
| е. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву че |
| чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде |
| мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди |
| дражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе |
| о кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани |
| S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих ста |
| га, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вре |
| се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет п |
| о лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — п |
| ало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше приј |
| обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врат |
| кочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone |
| е, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави м |
| S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и |
| , видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па |
| облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како |
| ја сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спар |
| лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало т |
| /head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу. |
| </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је теши |
| а уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| елицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза |
| S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је |
| Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div typ |
| хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одма |
| је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лаз |
| — И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S |
| увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дуж |
| оћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друг |
| е на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p> |
| оца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па к |
| пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младе |
| не, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{ |
| али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочек |
| ило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од |
| > <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! |
| о!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред к |
| {S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека пр |
| д знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини |
| рају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мир |
| срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекн |
| е са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? |
| напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити.. |
| кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљ |
| ога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је н |
| ћао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Ис |
| киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад |
| Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју нег |
| ници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говор |
| тражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="ch |
| Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Ј |
| у, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг п |
| оба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу по |
| си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: |
| ан ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла |
| бије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није мог |
| <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуње |
| в њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{ |
| о рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} |
| {S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац он |
| о ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не |
| а и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, |
| во заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из до |
| > <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом |
| а места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} |
| и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!. |
| и Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; |
| део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна расто |
| <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали |
| кну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — |
| . </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само |
| ЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те |
| S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S |
| гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде |
| . </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу |
| родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били с |
| мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало |
| S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он ниј |
| није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче |
| умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Ла |
| p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се С |
| Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! |
| аза. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо |
| зиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турц |
| је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>М |
| Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела че |
| атре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, |
| p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред |
| мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, С |
| . </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јова |
| кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали |
| ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— |
| p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> < |
| а Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо |
| ами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо |
| си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </ |
| опрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, ид |
| ега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише |
| p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побје |
| <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певај |
| тигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мисли |
| с светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли |
| Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако |
| харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју с |
| звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: |
| ови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим м |
| а мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко |
| те моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — |
| иси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?... |
| да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то н |
| еку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на к |
| та Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су |
| сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гле |
| нуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он |
| — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погл |
| д коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига чита |
| и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само |
| Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи |
| олан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? |
| чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба т |
| ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је |
| ског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p |
| е Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај |
| уњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да |
| бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би |
| а састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сес |
| вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Ал |
| иви са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни |
| {S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека п |
| /p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </ |
| очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хте |
| баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова пре |
| ећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— |
| } То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — реч |
| и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате.. |
| ску!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја |
| че га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи з |
| ао колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — р |
| p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија. |
| } Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога го |
| <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога з |
| } Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Си |
| ш и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељ |
| г ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко |
| Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у ку |
| је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преобр |
| смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио |
| ји се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, так |
| Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли |
| убоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ли ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш |
| је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Ка |
| S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мис |
| о се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле |
| о ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p |
| ђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </ |
| ама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </ |
| аболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати |
| иш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене т |
| ликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи |
| оли синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је ч |
| bSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S |
| де да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. < |
| злежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао |
| м склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и чер |
| х као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На С |
| рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп |
| м зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она |
| Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и |
| есту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а |
| гађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. |
| итао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јављ |
| ниче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} |
| н се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — реч |
| бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом... |
| те.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето вид |
| кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Але |
| {S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске. |
| истајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако х |
| викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гл |
| а се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Ста |
| бом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци |
| мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S |
| .{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поз |
| </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мис |
| p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би врат |
| а.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су |
| ре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја |
| ете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> |
| путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како |
| опи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се |
| ено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече |
| е, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окрет |
| а од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од стра |
| окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!.. |
| — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> |
| памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него ка |
| си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека н |
| а! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шт |
| , нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да ј |
| м, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам |
| аспоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовин |
| ... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па |
| игде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло д |
| рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је гр |
| це у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Ви |
| > <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S |
| на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Бол |
| ...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћин |
| нити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да |
| ојта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, рец |
| е ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна ње |
| p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода п |
| посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој |
| га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </ |
| ао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нам |
| ајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколик |
| а ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само |
| из воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрин |
| ад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руц |
| .{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му нату |
| </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си |
| S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?.. |
| у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре. |
| {S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Н |
| је макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на |
| она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да |
| о пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш т |
| цале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S |
| ер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и |
| дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њ |
| потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружин |
| гледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе |
| >Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке кло |
| дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори |
| ед, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуца |
| це бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити з |
| убављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци вр |
| че Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад |
| Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глого |
| ече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече |
| и Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига стро |
| е стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се о |
| осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани б |
| лева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана |
| пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Најед |
| е обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену |
| овршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на |
| вој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> |
| обре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; |
| ред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је |
| не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима.. |
| пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће.. |
| нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху |
| се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У |
| скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p |
| ако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та иска |
| >А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} По |
| > <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о |
| ан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита |
| поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна... |
| у, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео у |
| head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стој |
| пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| ити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је |
| ао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, |
| страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас |
| жина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из ок |
| н не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађ |
| /p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдс |
| а кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала |
| да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} |
| /p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S |
| а им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Ј |
| ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. |
| рести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жеља |
| .{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научил |
| је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао |
| е у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко оприча |
| Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Прим |
| глав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „ |
| ата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја |
| вски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред |
| м казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том г |
| ЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу |
| S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце м |
| у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба |
| ко ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онд |
| грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда |
| .{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} |
| <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињаст |
| уменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у |
| о несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну ствар |
| их је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога д |
| он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се по |
| гледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она |
| ед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из |
| копали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он |
| освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоће |
| </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који |
| а поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алек |
| другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали |
| е више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онд |
| S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S |
| p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — б |
| ни људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако ј |
| ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна је |
| љама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа ха |
| те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — |
| ано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се п |
| ... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: ко |
| ема расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побег |
| знајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се |
| тиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазар |
| >— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?.. |
| <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још |
| бегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте |
| Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох д |
| /p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас дво |
| најеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и |
| ви ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво у |
| оти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели |
| Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић рас |
| кују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p |
| и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у |
| ! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не |
| ве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. |
| , чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... |
| А </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од на |
| тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </ |
| ја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој |
| Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, |
| преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S |
| .{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се |
| лас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вест |
| н марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођ |
| уда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам по |
| о разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их поло |
| еме!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по |
| преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све |
| !...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је |
| џићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, о |
| — Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар |
| даше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта |
| мо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} М |
| му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит. |
| души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове |
| ожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из |
| ри ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва |
| рио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине |
| <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по пле |
| штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Ј |
| </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стасит |
| Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, |
| е!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на д |
| можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па т |
| опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је |
| ле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махн |
| е Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!. |
| лико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, |
| ако се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, дев |
| ила под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се |
| како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побрат |
| <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. |
| са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> < |
| е весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p |
| м радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не |
| , бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досад |
| ирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, |
| миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би |
| једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више |
| </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћу |
| ај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— |
| ..{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! |
| се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко |
| од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— |
| е кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана |
| ућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени к |
| јанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те уби |
| луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао к |
| Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жен |
| , нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам |
| знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... |
| и на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира |
| лећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p |
| кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни |
| њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се раз |
| уги... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуко |
| нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S |
| не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар |
| мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с |
| ја прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p |
| асти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом |
| вај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... |
| ам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ва |
| бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно |
| мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији |
| и Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се |
| да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је б |
| . </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао |
| Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> |
| А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам как |
| ица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошт |
| езно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће |
| таше се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на |
| та је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са |
| рце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — |
| е. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадиј |
| p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица |
| е младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ј |
| а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебан |
| Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и |
| а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама |
| премају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пу |
| ...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде закли |
| учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше р |
| духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да с |
| та ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нок |
| н није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти |
| И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун прир |
| а...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њен |
| ио сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, бо |
| ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме |
| уча од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја и |
| p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да |
| >— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз к |
| није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> < |
| .{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно оде |
| ју... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Уста |
| правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословиц |
| .{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Ј |
| } Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их |
| их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по |
| је био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних по |
| о?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврз |
| ућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{ |
| S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. < |
| ио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали... |
| ругим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још |
| оду на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас |
| ете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стоја |
| ђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав |
| отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина р |
| ... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него |
| је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ мо |
| ах је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се |
| његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, |
| му!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него |
| ан дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао н |
| као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је |
| љима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако воли |
| — Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све |
| <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче. |
| аписано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла |
| . </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом.. |
| а!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је |
| } Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— |
| још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> < |
| — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам глад |
| тро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али к |
| ко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући т |
| башиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с |
| шта вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. |
| више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачу |
| СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} И |
| ом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> |
| ди, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и н |
| ли се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, |
| гурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} |
| </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоћ |
| је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, |
| S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребле |
| ти најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњ |
| својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S |
| био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{ |
| >Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она п |
| цао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па реч |
| беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило ј |
| </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, он |
| рамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? |
| трашило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} |
| их не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их п |
| у сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} |
| То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико |
| Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p> |
| Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. < |
| Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни |
| признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онак |
| , лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Ил |
| p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе луж |
| ће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа в |
| ше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на |
| о је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек к |
| сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врл |
| и чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу љу |
| му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га т |
| ирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви |
| шта не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. < |
| Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњ |
| м!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како |
| за на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одоб |
| крсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радо |
| врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насу |
| м кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана |
| поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где |
| кад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} |
| ако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Н |
| нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очи |
| ише за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружин |
| се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. |
| е ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засави |
| чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, по |
| бојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он с |
| чивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на оба |
| завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{ |
| у га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече |
| азара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с |
| танко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева п |
| тине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пу |
| Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових |
| Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по |
| >Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да п |
| видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се н |
| p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, |
| >Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у ша |
| скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно |
| за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се че |
| прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени |
| ад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једног |
| потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас |
| ктерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царев |
| . — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу нас |
| ђу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смар |
| — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — |
| Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа |
| ени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић на |
| љани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам д |
| у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повл |
| вој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда |
| разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам ј |
| та, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па ка |
| једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад ви |
| лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви |
| . </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му |
| <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> < |
| ом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>К |
| о је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук |
| кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Кат |
| ећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред |
| о светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитав |
| вде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свим |
| у грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мал |
| а. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> |
| те — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. |
| инка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> < |
| зара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу зак |
| шћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привез |
| стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега мо |
| за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} |
| чког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал о |
| р Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој по |
| рча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо опла |
| његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице рум |
| јеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!... |
| асни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?. |
| сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, с |
| едан!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па к |
| твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак- |
| па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори гла |
| Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} |
| д онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају |
| очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник |
| и бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се пре |
| али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало ду |
| с. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Гр |
| колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Гр |
| тру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу |
| вру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се |
| сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{ |
| је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склони |
| у видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!... |
| ампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — гово |
| велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> |
| да по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опрошт |
| пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млад |
| гу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </ |
| не!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очим |
| и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно |
| /p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својим |
| виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су бил |
| е!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. |
| ! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не |
| уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних љ |
| рихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Х |
| на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— |
| Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука и |
| помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузби |
| стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек |
| аше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унута |
| елица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко |
| турите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — р |
| >Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обуј |
| ..{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> |
| Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ |
| наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter |
| оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, |
| че ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх бо |
| Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p |
| стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе ко |
| оји га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Мари |
| <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен.. |
| ао опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке к |
| .. </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="cha |
| > <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он |
| Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ ни |
| о се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p> |
| есте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкун |
| у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p |
| је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} П |
| >— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. |
| док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе ди |
| га! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити з |
| .. </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не по |
| хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зи |
| алог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— |
| ушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина |
| ић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. |
| мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражи |
| . </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече |
| н. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познаје |
| пита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се |
| је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? |
| доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љу |
| Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна |
| -мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку |
| Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </ |
| за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала |
| пле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учин |
| а. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављ |
| p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> < |
| /p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће с |
| <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пус |
| гову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки труп |
| ка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Ба |
| врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни |
| прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да |
| , нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих |
| мо избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више н |
| зиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Мира |
| Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пишто |
| > <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он о |
| ећ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазива |
| ва као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи не |
| љала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, ти |
| ?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радил |
| Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој |
| } И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} |
| о.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као |
| у наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанц |
| е двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јо |
| м, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А |
| ура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па |
| еће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се с |
| о од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Тур |
| /p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она м |
| њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и |
| >Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се |
| е. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њен |
| Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцка |
| околе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које |
| е образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S |
| ђоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{ |
| а.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} |
| , била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, |
| еднемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била |
| АЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p |
| и што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у др |
| Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која |
| ас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави м |
| ао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у |
| вади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше |
| ам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља |
| гић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто |
| еома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рва |
| } Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију |
| тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?... |
| као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се закл |
| оло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га |
| — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лу |
| он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види |
| head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојев |
| рава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелиц |
| ..{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли |
| пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова |
| рце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с т |
| искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљ |
| казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада с |
| Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајец |
| пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да ка |
| о ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— |
| те, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о |
| ћу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не д |
| ндури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше мира |
| ајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило |
| ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа |
| има. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алек |
| Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </ |
| {S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и п |
| — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! |
| </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар |
| итао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се он |
| апајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Т |
| ше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврза |
| p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима кр |
| мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?.. |
| главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— |
| ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по |
| ци!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — ци |
| <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одго |
| </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Н |
| Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави суба |
| е су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вај |
| >Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p> |
| S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи |
| питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева |
| Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате |
| али су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опас |
| а не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А |
| чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p |
| <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је |
| — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Стан |
| а. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— |
| и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам |
| Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога мест |
| — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старо |
| ? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами |
| ш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни т |
| >— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, |
| танојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умр |
| Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у |
| о ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— |
| му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се |
| м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p> |
| , драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с |
| лушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, п |
| га тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> |
| ан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта. |
| а је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S |
| а га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо |
| ирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само б |
| /p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш к |
| ошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављај |
| <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. |
| о ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене у |
| авио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Приста |
| хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јел |
| и...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа |
| е корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p> |
| обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куд |
| рашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је |
| дравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Кр |
| упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чу |
| не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Ни |
| ари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не каж |
| на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега |
| ? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита |
| н? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека |
| су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишт |
| видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи к |
| т...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита |
| А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p |
| вић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним |
| ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пр |
| е још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, б |
| искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улега |
| Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Лан |
| се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи |
| !...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> |
| е против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију |
| ај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку |
| нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — у |
| рави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави |
| ећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> |
| је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта |
| о му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га уби |
| </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, п |
| p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе... |
| ни чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше љу |
| </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им т |
| поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сим |
| </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у ду |
| — Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац |
| ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, |
| е дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше к |
| и тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да би |
| есу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> |
| и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћ |
| гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... |
| елих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Ста |
| лас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и ку |
| о магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњиш |
| о црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види |
| сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу. |
| р није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диж |
| лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по |
| Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — |
| !... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина ка |
| <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче |
| стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Ми |
| p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је |
| Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И |
| с нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} |
| те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на оку |
| резалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. < |
| вала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиг |
| а те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој |
| че Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, поб |
| р их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави поп |
| побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци к |
| </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним |
| C2.12"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаш |
| , дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и по |
| стом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша пог |
| Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побе |
| ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли с |
| . </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> |
| S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само о |
| : </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише т |
| ричаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситниц |
| засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара |
| ..{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} |
| а!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом коп |
| егните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је н |
| усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи п |
| ити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљат |
| датле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то |
| сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са сви |
| .{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако |
| /p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини ј |
| кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и б |
| па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно |
| се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — раз |
| прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде |
| оћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{ |
| кси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој |
| и... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, сокол |
| ека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — |
| оварамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу д |
| ио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </ |
| ва, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече |
| своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> < |
| ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај к |
| очио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Круш |
| осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно |
| ућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — К |
| и.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И о |
| > <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} |
| арост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац о |
| тид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету ка |
| ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас |
| ловица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два в |
| бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би в |
| око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. < |
| ?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се уч |
| а! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!... |
| опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они |
| S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке |
| стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то |
| потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазва |
| су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, |
| о у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку ста |
| д и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће |
| таде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су |
| , па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type=" |
| <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p |
| Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зе |
| а оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> |
| се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — ни |
| ече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и |
| се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепаст |
| у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па |
| се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко |
| ло, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки кој |
| е пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека. |
| . </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то гр |
| дини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турц |
| сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} К |
| се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p |
| ву руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за р |
| Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за |
| ако се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{ |
| рилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: ни |
| ма!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други |
| дали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса |
| <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — |
| прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам се |
| аше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из св |
| отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра уму |
| лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни кри |
| {S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, на |
| S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С бож |
| да одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p |
| ао мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на |
| p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти |
| о!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Д |
| у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти |
| еда право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> < |
| це од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе |
| лим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби |
| лу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се за |
| е лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се и |
| дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S |
| <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и н |
| за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сач |
| оји обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели |
| а наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде пр |
| више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче |
| о и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у б |
| ају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у |
| ло одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесењ |
| у се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на т |
| S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је ти |
| нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> |
| тјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио |
| ест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око |
| одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их да |
| Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже |
| аг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у |
| head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у |
| крити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер н |
| се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и |
| ањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— |
| . </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоћ |
| p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да |
| де с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам |
| Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... < |
| </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце и |
| ару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} |
| А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође |
| p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем |
| Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> < |
| >Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p |
| p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола |
| прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је ов |
| који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јави |
| ије га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше |
| ити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од |
| загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теб |
| ве!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа н |
| божаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђакониј |
| ву пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, а |
| </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападај |
| пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себ |
| са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{ |
| ле... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па он |
| S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима с |
| и турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита! |
| Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} |
| реп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!.. |
| <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно А |
| и плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: |
| е: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапу |
| подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину |
| рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му ти |
| ођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> |
| oup" xml:id="SRP18963_P1"> <head>I ДЕО: ОДМЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C1 |
| >Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и ош |
| p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше |
| објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, зауз |
| ило је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да са |
| све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио пореж |
| новит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бел |
| метнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко |
| алостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, |
| ла све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на кој |
| е сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би зак |
| } Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суре |
| га пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се |
| ..{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаг |
| ља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, уз |
| ролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико |
| ла борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењ |
| слим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| >— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја |
| о...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му |
| тра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— |
| вала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> |
| онуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> |
| кут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Л |
| седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} |
| паде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га вик |
| ебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} П |
| те, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан. |
| о велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтед |
| у муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! < |
| титарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Цр |
| ио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, дост |
| како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајућ |
| де! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па уз |
| </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може бољ |
| ти.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да поте |
| за зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се |
| борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p |
| сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у |
| ти, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p |
| </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> |
| </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме |
| примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао |
| човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како т |
| кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па |
| {S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као ни |
| н молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он |
| о!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар |
| у не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? |
| ој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову б |
| — Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одм |
| од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се под |
| Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано ог |
| буку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!. |
| вога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би н |
| ваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово р |
| и, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из |
| не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарам |
| олим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— |
| разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> |
| кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме |
| , али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми |
| од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} О |
| ало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замал |
| рже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата... |
| и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сам |
| као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ни |
| </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и |
| сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— |
| ега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — |
| <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећо |
| Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Мило |
| ! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нес |
| — Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. |
| <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног |
| али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се ж |
| орише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као нем |
| их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, за |
| шо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p |
| , ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!.. |
| } Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумара |
| ри кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S |
| је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се п |
| бави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било пог |
| Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се к |
| и? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и |
| добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} З |
| мо жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и |
| ном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеш |
| ет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим |
| p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко |
| ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза |
| ео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да ос |
| {S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко ос |
| ађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} До |
| нас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И |
| Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p |
| пасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смр |
| погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми |
| помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено н |
| инио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Мар |
| — Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја изле |
| хну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох ам |
| најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш! |
| е покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да |
| и чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Ма |
| па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој. |
| та је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не |
| шта.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— |
| утра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „н |
| и га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> < |
| на. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора |
| а му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </ |
| век, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и как |
| /p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па |
| сле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан жи |
| .{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то |
| p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини |
| е нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледај |
| е Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све |
| на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше ран |
| еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више н |
| </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од свој |
| арити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{ |
| Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква теб |
| Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у |
| уши према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје |
| млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута |
| ше не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како |
| у туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> |
| свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!... |
| и џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе је |
| т... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турц |
| ја, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парче |
| извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда за |
| Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета |
| снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Мило |
| века?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </ |
| ца!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пр |
| тани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне |
| нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут |
| рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p |
| аграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјај |
| не лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема |
| , па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама |
| дила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— |
| — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало |
| о јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шана |
| тила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — в |
| у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p |
| убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; |
| у међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше мо |
| о, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда |
| Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила |
| ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не д |
| Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће |
| у окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу... |
| рци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станк |
| ти. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки |
| оје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — |
| , али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше |
| мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску |
| и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли угла |
| ема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. |
| је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— |
| један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра |
| ишта не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Мор |
| — Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p> |
| </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи гла |
| {S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро |
| {S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упи |
| ушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита хара |
| је људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тука |
| честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био |
| <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми |
| вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и |
| војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече иза |
| му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пр |
| ак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} |
| па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако |
| о, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота. |
| е хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, |
| д поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се диг |
| рави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на |
| ути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити |
| а Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одгов |
| покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поис |
| да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} О |
| <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцал |
| p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људ |
| му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— |
| сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> < |
| је, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог вед |
| је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а |
| — Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— |
| одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре н |
| је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S |
| у се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди |
| не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и к |
| и! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} |
| постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио. |
| Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p |
| , и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и ра |
| а у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истин |
| p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{ |
| као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину.. |
| </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладо |
| попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да |
| ... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, |
| да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих |
| би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе |
| епи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Т |
| озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док |
| Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку ш |
| рава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало |
| штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио с |
| оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан |
| кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се |
| себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што ниса |
| ти ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писк |
| од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче б |
| ледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Б |
| богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{ |
| — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — |
| треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба д |
| се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </ |
| о овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а ова |
| се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више |
| ? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по |
| за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка |
| тојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по К |
| на га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код |
| нас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — |
| се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!. |
| певци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уос |
| ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам н |
| ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје |
| ..{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчи |
| , а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вриш |
| азар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, а |
| лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
| таш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, |
| ким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше ж |
| с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан |
| жан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога |
| . </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> |
| и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје |
| познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p |
| то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> < |
| о једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови с |
| међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму |
| стим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! |
| ад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја |
| ст којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери под |
| носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је |
| и му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{ |
| цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само с |
| не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} |
| о! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити |
| аде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му |
| .{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као м |
| Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај наро |
| да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзи |
| ој му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А т |
| обеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... д |
| га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — |
| укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску |
| ку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S |
| је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али |
| кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена до |
| јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p |
| ..{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном тр |
| анас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — |
| ње четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчин |
| ...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први |
| же Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Ј |
| о да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то |
| </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— |
| .. </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, |
| ...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{ |
| а „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као |
| тајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, б |
| ово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p |
| стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрил |
| ј.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је |
| ко огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разгова |
| сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до ми |
| тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо м |
| </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима. |
| /p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо |
| /p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и |
| рнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Ми |
| настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} |
| Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није |
| нка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, пр |
| скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — р |
| нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у |
| ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило |
| без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једи |
| ику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рање |
| ш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је би |
| е окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци |
| грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку |
| кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе |
| а и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га |
| му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и |
| S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, |
| ст...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. < |
| <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— |
| остељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету |
| е одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p |
| се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... |
| на, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила д |
| у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} |
| причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође д |
| их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше ка |
| S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са з |
| казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна! |
| на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће т |
| већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси уп |
| p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> |
| ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> < |
| што?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухват |
| е глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Поне |
| ица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} |
| ег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — |
| је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој к |
| еда око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија |
| љаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господск |
| гао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што |
| Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S |
| твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> < |
| ко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи.. |
| им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам про |
| Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... |
| рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ј |
| ни би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пу |
| <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију стран |
| .{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у д |
| и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га |
| ...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш |
| вати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она |
| ас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо |
| највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> |
| и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком. |
| укама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти |
| <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — вика |
| га поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зек |
| ра и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељ |
| .. убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас с |
| хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он пос |
| ми, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није |
| — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-а |
| као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који мо |
| естајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премешт |
| {S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, |
| а ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне в |
| рић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Стан |
| ке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв |
| >И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p> |
| ђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје |
| ше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга |
| аћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: т |
| га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! |
| аше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни и |
| . </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је |
| ош кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — |
| се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p |
| {S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мач |
| већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који |
| се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> |
| а добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћа |
| Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!.. |
| били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили |
| о па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све |
| огами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> |
| људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </ |
| мо му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> < |
| као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Збо |
| олена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; |
| анимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} |
| део...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у с |
| </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу |
| {S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} К |
| Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помисл |
| знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори |
| другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошав |
| леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p |
| а бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он |
| /p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, |
| к и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на оном |
| капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу |
| а ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам буд |
| теже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто ре |
| н улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, |
| запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p |
| <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, не |
| p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Ту |
| ајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p |
| самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> |
| ком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај трену |
| еху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, |
| уша била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ћ |
| уо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Уб |
| је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и |
| својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га |
| ој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто |
| по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И |
| — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— П |
| сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; п |
| а!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих |
| наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{ |
| Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лаза |
| ју снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{ |
| своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се |
| бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Ка |
| , па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехо |
| је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p> |
| старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекс |
| то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Отку |
| е!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише с |
| крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг |
| римао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзано |
| н.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му д |
| чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све |
| је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи |
| е бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао т |
| арце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она б |
| би!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелиц |
| шкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цик |
| сије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу с |
| ка Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више н |
| ?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, н |
| <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили |
| ном.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се |
| Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвр |
| о колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равњ |
| амбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног С |
| з Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И |
| твори се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном поља |
| гао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је пита |
| таде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћ |
| руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> |
| цај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање б |
| се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али |
| какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. |
| ну. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бе |
| може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p |
| ка тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у |
| свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— |
| пову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p |
| p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја вели |
| н глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на п |
| ... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с |
| рамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигр |
| га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, |
| полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!... |
| рећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— |
| ксу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним бл |
| сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му о |
| и руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај в |
| ког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му оде |
| че поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} О |
| Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! < |
| Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!. |
| това док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути |
| >Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је |
| ше... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} |
| ину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван |
| о каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак |
| пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је пр |
| {S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има на |
| подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} С |
| е кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> |
| </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Не |
| одно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут |
| т дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога |
| p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам |
| </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из |
| ли лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове |
| пет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све |
| би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека лед |
| ше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њ |
| црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> |
| па.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран д |
| а... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртл |
| ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Пр |
| инко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> |
| рећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— А |
| е. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не р |
| о налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њи |
| одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за |
| S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, |
| и се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Н |
| таше с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Сто |
| Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека |
| о.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!. |
| капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... < |
| ало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам |
| сле ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса |
| јвећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поре |
| ка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поч |
| ом у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; упр |
| </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разгова |
| лима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен. |
| у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шуш |
| је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> |
| и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: |
| анко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам |
| поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо |
| ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p |
| </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окре |
| је твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се |
| у како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече р |
| на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </ |
| реба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p |
| в...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S |
| /p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њо |
| вати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја н |
| ... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб |
| к... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... < |
| вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припази |
| ти као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} |
| е!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе кој |
| и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред |
| о у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке. |
| Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби |
| то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S |
| и — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јо |
| да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на ср |
| . </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p> |
| ваца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} |
| ао људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— |
| — Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече |
| <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жив |
| .. </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> < |
| њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само узд |
| шине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? < |
| ексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p |
| са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момц |
| , доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, у |
| Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> |
| . </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас з |
| енут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{ |
| не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шт |
| p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — |
| а ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је |
| му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стад |
| ао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Ш |
| љено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — реч |
| ушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени |
| а почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао ј |
| се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А |
| се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, п |
| зговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, он |
| погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гле |
| p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безбро |
| не лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне |
| одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их по |
| док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, |
| и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо |
| да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што |
| >Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљај |
| к га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — ре |
| а, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од бе |
| сну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беш |
| Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните л |
| овој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се |
| p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели З |
| е се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> < |
| брисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише о |
| p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи |
| аста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби |
| p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— |
| и, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Мираж |
| уди.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза |
| ..{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чу |
| прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи |
| ли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био ј |
| Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </ |
| горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ та |
| неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није |
| и старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекос |
| над дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> |
| се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га |
| ше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би |
| у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије” |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.22"> <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасв |
| злежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не п |
| Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А |
| S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!.. |
| окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага |
| на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад бе |
| S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турц |
| <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од разд |
| ко се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем ст |
| </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти |
| рише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!. |
| че Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да |
| <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му |
| Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и |
| p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S |
| створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S |
| > <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће |
| /p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљ |
| им и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!... |
| е Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече х |
| на, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо |
| .{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке |
| ка, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. |
| и смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, |
| и почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље |
| Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?! |
| мо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад ка |
| <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу |
| , побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше хара |
| слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја с |
| е тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — ре |
| кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа ле |
| и речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. |
| >У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p |
| ми да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викн |
| {S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи |
| опа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колик |
| .. </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: |
| ве гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече |
| — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубит |
| ству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он бе |
| оре, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — с |
| p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако ле |
| од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> < |
| а сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он |
| упу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ак |
| а послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p |
| о у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наш |
| тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, то |
| {S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада |
| другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами |
| ко друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, а |
| — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којо |
| Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгин |
| је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У њего |
| да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да |
| е била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији |
| на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од п |
| храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у мл |
| нде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је |
| о дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти |
| /p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као ус |
| Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођа |
| , хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали |
| па; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих |
| то га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не с |
| Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај |
| је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{ |
| а косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље. |
| ... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узи |
| са и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери |
| не свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су ј |
| што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густин |
| у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учи |
| оред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} П |
| {S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сен |
| Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?... |
| а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се |
| рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} |
| именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p> |
| огао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко п |
| {S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше |
| руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А с |
| о лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили да |
| м...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазар |
| ружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекс |
| инити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли ј |
| е и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Але |
| Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... ниј |
| ро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} |
| анко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио нек |
| образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не |
| да за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Са |
| унце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А |
| д ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> |
| мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је |
| .{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је И |
| </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па о |
| Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту у |
| А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те |
| о.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од гро |
| его, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отре |
| ен, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што |
| им што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет |
| је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те де |
| е говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо |
| .{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не ос |
| а кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он с |
| е је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— |
| {S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе |
| кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алек |
| ка, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S |
| </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексин |
| старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мисл |
| него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, кој |
| у Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Ал |
| вни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурн |
| S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он на |
| се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?.. |
| могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, |
| А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога |
| вета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово ми |
| честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p> |
| p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе |
| хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па |
| ћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу ово |
| тећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Та |
| се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Чове |
| Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, |
| о као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти |
| длака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине! |
| ван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и х |
| шан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће |
| ом! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S |
| извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу |
| као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас! |
| ..{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну |
| рата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је... |
| естаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питањ |
| а!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Бра |
| ити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце |
| сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати |
| н је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хв |
| нио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко |
| </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се |
| е...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога! |
| ни.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </ |
| ини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест сво |
| лчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе |
| и топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједар |
| о гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно |
| д на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали |
| кса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!.. |
| и род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лаз |
| ад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — |
| трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик |
| д се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само п |
| обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше дос |
| тоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозв |
| зао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и |
| ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И пола |
| све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, И |
| преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака наз |
| лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. |
| >— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч в |
| ... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако |
| <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> |
| } Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити |
| иђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... < |
| ти ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог |
| видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар ј |
| знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с |
| </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим без |
| кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ев |
| јући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а |
| И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — о |
| ља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да |
| ора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p |
| а је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти |
| авама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они |
| вести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде |
| >Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </ |
| је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се |
| бијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А дана |
| ним погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> |
| косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, |
| .{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти |
| лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује тел |
| и његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном |
| д познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде п |
| и, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до |
| ван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p> |
| Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као |
| а... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек |
| а њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин о |
| а и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту с |
| ли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и |
| у зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он ста |
| било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и |
| це лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко матер |
| , и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар чов |
| а не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има |
| о!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ј |
| ече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чув |
| не! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледо |
| еш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p |
| ћи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За |
| <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — р |
| зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Ха |
| о од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња |
| диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо! |
| ло.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв |
| зговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — |
| поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... |
| Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар |
| је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина к |
| ве жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа. |
| .{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} |
| е, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— |
| ажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p> |
| авао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, |
| уцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечк |
| здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — п |
| ром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли |
| бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> |
| зао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. |
| </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га је |
| егова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И сл |
| Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше |
| p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> |
| е да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Тур |
| е тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чи |
| та.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ан и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Стан |
| пет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет |
| према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле.. |
| Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! |
| ешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на |
| ролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p |
| > <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас |
| : </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— |
| ти под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> < |
| S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама с |
| је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — |
| амбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добр |
| двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ.. |
| ва! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп |
| </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— |
| S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као с |
| Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па |
| врзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — По |
| S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! |
| Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка! |
| је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће |
| , баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} |
| — А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теб |
| нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути |
| њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је каз |
| е противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су жи |
| а... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце как |
| Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лута |
| </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружин |
| } То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића |
| Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпр |
| Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би |
| жалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није |
| је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро |
| жма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} |
| рате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чо |
| тварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зим |
| <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не |
| их као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу з |
| !...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним |
| /p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а њего |
| капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу |
| едини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Се |
| регао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да |
| да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, |
| чин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се |
| уна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један друг |
| } Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи |
| ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два |
| Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пр |
| p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!.. |
| Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти |
| а се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{ |
| сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ћ |
| једаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и |
| и.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе |
| } Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи |
| би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се |
| ружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није мог |
| је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће б |
| о га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— За |
| Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; |
| му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао г |
| на; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размиш |
| на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче м |
| учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа |
| ше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од |
| гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весе |
| баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје ос |
| румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p |
| о њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже |
| . </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо |
| ши букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{ |
| вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор б |
| о на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја |
| ше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — |
| ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу. |
| Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлад |
| на рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хл |
| } Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као м |
| ...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља |
| S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је |
| тварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко! |
| ослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! |
| ишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сиг |
| м... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближ |
| транпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој |
| а, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упал |
| ... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама |
| чене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што |
| Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада С |
| итаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим |
| идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи н |
| ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, мес |
| се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутр |
| <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан |
| p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толи |
| ју. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста леде |
| е распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> |
| е јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} |
| тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у плам |
| p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то |
| свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p |
| а...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов погле |
| на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жи |
| оче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на ра |
| око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео |
| <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: |
| . </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове |
| А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} |
| иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје ав |
| </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код |
| животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћо |
| итисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се |
| ан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред оч |
| S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме запо |
| е се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише |
| рло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и |
| па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, |
| нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје |
| му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовал |
| ста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> |
| замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Стан |
| и, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, |
| </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у |
| што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> |
| ина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар |
| И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет д |
| е „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у који |
| ше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети |
| је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад ха |
| ан шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се |
| га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стоја |
| <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p> |
| </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са го |
| рата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, |
| огом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово ч |
| беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он зв |
| мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да |
| и си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станко |
| а се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!. |
| >То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Д |
| према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уни |
| бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— |
| аједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он |
| д је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p |
| вот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на |
| ан и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац |
| <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га п |
| </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истин |
| ” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже |
| } Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе |
| ече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе. |
| ију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па |
| ћи њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се |
| свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бе |
| амбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да с |
| Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће |
| кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алекси |
| се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше |
| , Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнез |
| ..{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{ |
| е провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи |
| </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној |
| д!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{ |
| — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима |
| p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p |
| јао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет. |
| ужи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија отко |
| принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, |
| дне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Ла |
| /p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те т |
| тима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не од |
| : „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет мо |
| .. </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! < |
| диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза С |
| ас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметов |
| . </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! |
| Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне |
| <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Т |
| >— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не мо |
| нко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе пото |
| Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— С |
| у... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} |
| а не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S |
| .{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси |
| <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p |
| p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то са |
| у, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почас |
| зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети д |
| p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Ј |
| а породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о аши |
| поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је |
| н и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p |
| е шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, |
| обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? |
| ко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припи |
| шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи св |
| {S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше л |
| ки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} |
| Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Ст |
| ку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву |
| >— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па р |
| > <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме з |
| своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирн |
| о када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће |
| <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ак |
| ... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. |
| влада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништ |
| тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван. |
| !...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!.. |
| ајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p> |
| ете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова |
| Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа |
| уша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико ср |
| их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> |
| ринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је |
| види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, |
| кта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> |
| а Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њ |
| Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а |
| ече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо стано |
| а!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте но |
| {S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењ |
| то чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му |
| ла и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она |
| а освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека |
| ју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из |
| анина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи |
| Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце м |
| к почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајн |
| {S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде |
| ишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати |
| </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању |
| Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато |
| бе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види |
| тли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подлож |
| ечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и п |
| ин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговара |
| онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам би |
| један му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се |
| је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и коли |
| о се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху р |
| али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи |
| и било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим |
| > <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Ка |
| <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... |
| пусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка |
| субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту рад |
| ему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има |
| Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом |
| реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а |
| p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стего |
| > <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И за |
| p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Пре |
| нао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужа |
| S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!. |
| ан. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>К |
| дан хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p |
| новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! < |
| гових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> < |
| разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Вод |
| танко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} |
| грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој водени |
| !... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p |
| око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он ск |
| Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— |
| уги један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он с |
| дређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађ |
| то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што |
| >Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем |
| боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти р |
| нко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговара |
| рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p> |
| ти у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још насл |
| </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им |
| загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји сам |
| на као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је |
| </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> |
| </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и |
| > <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S |
| </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Глед |
| може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност.. |
| гњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма ди |
| ... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Он |
| /p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био |
| — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте заш |
| натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изг |
| и није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив |
| p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S |
| ругог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина виде |
| Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... |
| ма.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као ри |
| p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — |
| олим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али |
| и по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Х |
| о да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а |
| седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — |
| > <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> |
| својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који ј |
| а!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </ |
| </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко |
| p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш |
| шљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се д |
| је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— |
| ..{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај. |
| чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... < |
| о око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као |
| хових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете |
| S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесн |
| > <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онак |
| а. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, |
| мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p |
| p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут |
| <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више с |
| S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже но |
| где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце |
| који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њ |
| Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> < |
| танку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он |
| м нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па |
| ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћ |
| </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринк |
| адржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. |
| ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у |
| у; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на |
| . </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме бу |
| >И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> < |
| p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на зем |
| душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има |
| прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти |
| ако засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, |
| ену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред с |
| И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша |
| и!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног муч |
| спод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби некол |
| ине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, |
| шака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио |
| ..” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, је |
| н и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда |
| се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде |
| ко, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриш |
| ву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па доб |
| .. </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, |
| о!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> < |
| е.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p> |
| и.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. |
| >Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко |
| оглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... |
| затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахор |
| паше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се |
| екако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинам |
| Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије |
| .{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само |
| <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану |
| зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гр |
| е убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш њ |
| : </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Ка |
| рани!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мај |
| ке силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све |
| је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње |
| е.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало |
| . </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су наш |
| </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и н |
| </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} |
| и сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и при |
| лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни |
| ка му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p |
| } А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита |
| овек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Пр |
| е осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта |
| мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да |
| ећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се |
| уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с |
| .{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим д |
| е чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... |
| заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он |
| зар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити с |
| > <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?. |
| ли с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погл |
| а не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — приви |
| толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него к |
| и старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити |
| ња... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотиц |
| није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} |
| ... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече М |
| је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p |
| а њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао |
| Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам шт |
| </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није |
| ! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша. |
| ме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас |
| на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, |
| Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се |
| су прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је |
| и, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара? |
| S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алекси |
| {S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p |
| ешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су св |
| ља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред. |
| амо пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и |
| суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити отку |
| све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{ |
| чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па |
| чицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал |
| па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и |
| на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра ме |
| и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога... |
| трепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете ка |
| Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с п |
| чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући с |
| па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! |
| је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— |
| уку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је |
| ма.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Оп |
| у, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби ј |
| онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p |
| .{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се |
| p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беш |
| рело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна |
| ..{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој |
| p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа |
| прљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, |
| те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш т |
| бог мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пре |
| </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш |
| .{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осме |
| ш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, |
| По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему |
| а коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум |
| в поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад н |
| у, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ле |
| > <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} |
| о будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао брод |
| лоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, |
| зјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече |
| > <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пушт |
| </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Он |
| била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај |
| Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му |
| о је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p> |
| шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви |
| е, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао.. |
| /p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко пот |
| А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро |
| Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати |
| анко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам јез |
| а Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </ |
| ђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!... |
| p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и |
| ар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсеч |
| замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. < |
| {S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину шт |
| није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. |
| се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на не |
| срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери каза |
| или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} П |
| дан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </ |
| шан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>К |
| та велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре |
| — Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> |
| му су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом |
| мо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се |
| овао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове г |
| >— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљес |
| шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{ |
| уго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и |
| арамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> |
| и из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, |
| ..{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде оств |
| било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак |
| ... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као |
| >Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше суд |
| . </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти |
| ела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове н |
| . — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао |
| /p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати д |
| т. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и ње |
| де шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Не |
| бу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па |
| но.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро ми |
| . </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у |
| а! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!. |
| ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шап |
| ше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече |
| аринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ј |
| </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ва |
| ви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Де |
| Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао |
| одинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{ |
| ком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер |
| ио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— К |
| седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— А |
| нко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој си |
| и главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е |
| а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, п |
| его што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— |
| ти...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су |
| /p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{ |
| моли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за у |
| сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долаз |
| е и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих |
| аша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета т |
| руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала |
| се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту |
| Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p> |
| не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само па |
| и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није |
| ате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо |
| ашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта с |
| о најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... |
| p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> < |
| ој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, |
| — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће |
| нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — |
| > <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите |
| он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се |
| опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан |
| очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није |
| </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у г |
| о му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тра |
| чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару ца |
| оздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сок |
| S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и хара |
| ре, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гу |
| и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљут |
| ече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас дв |
| > <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли |
| ео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше пог |
| говим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рање |
| што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто г |
| ледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?. |
| Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </ |
| >„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па |
| /p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема б |
| </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка |
| </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} |
| ... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Стан |
| натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од |
| де... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а н |
| p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} С |
| ше се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима... |
| /p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам не |
| ине... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!.. |
| </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} |
| је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отр |
| ену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то до |
| лазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p |
| обрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!.. |
| ше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад при |
| сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на |
| и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени збо |
| Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то |
| ју Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Рук |
| е у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ре |
| вао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— |
| дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, ра |
| делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам к |
| ла!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке |
| а... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вај |
| исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је |
| ма добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне.. |
| окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај |
| стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но шт |
| ио као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кме |
| мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв тво |
| Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно |
| .. </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рука |
| екох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p> |
| рушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него |
| дјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може о |
| небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже |
| ричу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришић |
| а не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер |
| ајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи |
| о па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниј |
| ти за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет |
| чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад |
| јим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна |
| е знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти |
| ати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји |
| своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свог |
| ри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати |
| еколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; п |
| је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{ |
| ећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које с |
| еса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити |
| гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како ост |
| <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се |
| ву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лаз |
| и. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну ј |
| ко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га су |
| п. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је |
| дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га оп |
| д хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти |
| стави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побе |
| <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као |
| ену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што л |
| т!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Ча |
| Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не мо |
| га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код А |
| иже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми |
| би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар |
| е страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p |
| већој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-аг |
| иђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе |
| ше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица п |
| ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја бор |
| p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мо |
| и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздрави |
| > <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога |
| урно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} За |
| бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. |
| ма, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем п |
| о да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па |
| >Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на вр |
| крсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамб |
| ти... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетал |
| стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се ди |
| ни се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар |
| >— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За не |
| сја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милос |
| е зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тр |
| Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати |
| ити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, м |
| !... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, п |
| . </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, |
| и нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушк |
| <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зо |
| е поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одред |
| ћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљ |
| и шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио |
| авет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Ив |
| ољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подиг |
| а својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— |
| овица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залу |
| а би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Ха |
| га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава |
| p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је п |
| истајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменит |
| кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже |
| о му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја |
| е насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједн |
| лекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим детето |
| ? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си так |
| Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић м |
| ге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благосл |
| е у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} |
| </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи |
| рану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, |
| бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p |
| редомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не проради |
| p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој при |
| ћ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као к |
| ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што |
| стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p |
| себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија. |
| ети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. |
| ста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, |
| за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспос |
| рете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра |
| е...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. |
| д задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу |
| ако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита |
| коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели о |
| А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пу |
| ем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> |
| </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би бо |
| упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарању |
| <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љ |
| се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И |
| е... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!.. |
| елицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити |
| Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све д |
| ита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недале |
| а ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му вра |
| натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у |
| /p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и о |
| цу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од |
| .. </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, ј |
| план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, а |
| едати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо сло |
| што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S |
| ћу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога зна |
| неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али |
| кивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном |
| сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} |
| задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три кора |
| } Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га |
| p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али |
| ање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори |
| ну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде |
| е њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се се |
| лато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степ |
| нем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пр |
| во се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело |
| текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осе |
| бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и М |
| рцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем |
| а. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамб |
| ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога с |
| три то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да |
| ме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да з |
| ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако назива |
| очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ниш |
| Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> < |
| } Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, сам |
| седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се зава |
| ј Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега по |
| здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије |
| {S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} |
| грају... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе |
| ладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гад |
| Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{ |
| Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помач |
| пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, в |
| ко, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али |
| /p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника.. |
| ка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, |
| рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> < |
| а очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она поста |
| ише не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих д |
| Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> |
| нило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно |
| смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзин |
| Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, слом |
| <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, |
| је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не ум |
| онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. < |
| А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Ј |
| <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!... |
| но. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сав |
| ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!.. |
| е!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим |
| е. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад |
| није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бар |
| еда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Цр |
| хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један |
| >Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— |
| S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p> |
| {S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком |
| није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти ре |
| S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види? |
| живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид о |
| браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не пита |
| био старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p |
| ? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> |
| и чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав |
| {S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И б |
| е! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љу |
| насита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} |
| је на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још д |
| } Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је бил |
| нај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — |
| <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта |
| А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} |
| ! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p |
| > <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, |
| !...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете |
| о је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању |
| ом, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време |
| ом главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржњ |
| ко су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... |
| > <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али ј |
| јку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљ |
| о је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p> |
| ши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха ки |
| једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио ј |
| </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица |
| ритискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређ |
| је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и но |
| њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекл |
| ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти |
| јим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао ј |
| е његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на |
| на мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас |
| S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Мари |
| шко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели. |
| исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и д |
| ише ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси тур |
| о... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о дла |
| у оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} |
| ар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Не |
| уги?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута |
| ише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре пола |
| екси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај мо |
| а!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... |
| кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да м |
| лексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал |
| ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми |
| ви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, |
| !...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па |
| ече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не |
| и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте вик |
| Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p> |
| деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, |
| >— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p |
| тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговара |
| ? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече |
| м убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} |
| обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну г |
| је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме |
| . </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долаз |
| трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Т |
| <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле |
| клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу |
| /p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Б |
| <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха- |
| .. </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је |
| те, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио |
| и свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и ви |
| е снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишт |
| а он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је сам |
| осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао м |
| откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несре |
| ван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег приј |
| , имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледа |
| ар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекл |
| сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </ |
| и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, |
| твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се |
| едно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допр |
| му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, |
| ави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући к |
| прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!.. |
| о, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све з |
| ве.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сео |
| еми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шт |
| Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ев |
| да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, |
| во, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... < |
| знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми глав |
| >— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му |
| >Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет н |
| ка и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} |
| какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити |
| није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта т |
| су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p |
| . </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> < |
| Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— |
| о домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одјед |
| ешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type=" |
| <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар |
| као. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако |
| узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују н |
| огућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?... |
| ву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опе |
| лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је т |
| право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> |
| измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Т |
| Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бо |
| .{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то го |
| амала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет |
| би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао |
| биће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погл |
| ца одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка |
| ци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... < |
| . </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ош |
| пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </ |
| ездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослов |
| пим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младе |
| ји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам |
| на крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби |
| } Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па м |
| p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу он |
| до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лопов |
| А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!. |
| <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде г |
| јајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да сва |
| Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отвор |
| њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, от |
| оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они |
| ве. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи оно |
| — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очим |
| ија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам |
| > <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гав |
| јке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гони |
| ра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним |
| <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави |
| Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. |
| ао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... |
| ену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; ск |
| шом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слоб |
| е, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... |
| сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он |
| нат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очи |
| </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима... |
| . </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен |
| </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p |
| чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око |
| о да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узруј |
| је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме |
| вери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Ч |
| е никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам у |
| > <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи д |
| задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, дана |
| му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— З |
| </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите м |
| ар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; |
| о муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих н |
| лашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| у се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} |
| на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну |
| ли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> < |
| врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука |
| Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље р |
| опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — пита |
| слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од |
| полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њеш |
| што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то |
| <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p> |
| на да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стој |
| /p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила н |
| здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на јед |
| увене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, виш |
| ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> |
| оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то н |
| су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу |
| а обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му |
| <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... |
| а стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — реч |
| Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по гл |
| г, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све |
| рце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао |
| — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично |
| <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одм |
| као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се |
| доше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати |
| , и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали |
| он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> |
| об може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном |
| </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а т |
| </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући |
| крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, |
| али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не |
| да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ев |
| бију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, |
| та.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благосло |
| му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сва |
| .{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је запове |
| ом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не |
| и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром |
| — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је |
| посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. < |
| век разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, |
| допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ј |
| цу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем |
| Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све шт |
| ше један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег тер |
| оброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и |
| елицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима |
| му се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се |
| нка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се т |
| а је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је бл |
| ? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадн |
| азара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси |
| оћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љу |
| ук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију |
| да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас |
| е подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би т |
| <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао. |
| ка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и лич |
| јдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чује |
| аше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај к |
| е бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недр |
| о дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с н |
| уци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да |
| за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра |
| свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знал |
| е су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу |
| ажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, м |
| еше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, так |
| д свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу ба |
| да се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?. |
| његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: и |
| <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} |
| А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </ |
| елице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... |
| ретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се распол |
| је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— |
| еличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, |
| грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... < |
| прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по |
| д Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже три |
| неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била |
| ша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} |
| а Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко |
| > <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече |
| силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, |
| и — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} |
| Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која |
| је причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је |
| S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако га |
| p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве |
| Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Ц |
| и! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нек |
| и. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. |
| да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? |
| p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно |
| Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— |
| ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране об |
| Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А к |
| а мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па |
| усти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње оп |
| им млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам.. |
| .{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом праг |
| вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чу |
| ... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копни |
| > <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигра |
| >— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> < |
| рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш |
| ... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже |
| ас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене из |
| у...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би |
| о собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли |
| што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих уда |
| се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веро |
| а, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја |
| оваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Оп |
| у...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође |
| Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је са |
| жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Ц |
| </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела с |
| А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се |
| достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако |
| а иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добр |
| ија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p |
| и. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што |
| во ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прош |
| </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлу |
| погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p> |
| лица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{ |
| есече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе |
| ве и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код |
| p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па |
| умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!.. |
| } Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </ |
| ста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено с |
| </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право м |
| леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се |
| то.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од з |
| емој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p |
| је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!. |
| </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу |
| ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад о |
| Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да |
| прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнут |
| ам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — |
| на. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жу |
| S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све к |
| шмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склони |
| само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако |
| д сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је |
| свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </ |
| ћи родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p> |
| <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на |
| ање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити |
| а ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо то |
| и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох ср |
| ..{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан.. |
| </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <m |
| <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дад |
| крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече |
| .{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– |
| ин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— |
| о, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гад |
| да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да |
| ли сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као |
| како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> |
| И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим |
| </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} К |
| ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Е |
| погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста |
| е рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у |
| лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко |
| /p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— А |
| ти. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Мило |
| ар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а |
| Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме т |
| гић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ћ |
| . </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од |
| То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесо |
| адета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је |
| то шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и тво |
| како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиш |
| рава правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од к |
| Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје |
| ити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; диго |
| /p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита |
| н ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је |
| али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреж |
| грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши |
| у, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој п |
| о?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ј |
| <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p |
| тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке |
| нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шт |
| почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи пред |
| се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!.. |
| — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није ле |
| — Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хва |
| срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S |
| > <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Н |
| есконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао.. |
| {S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало запа |
| , весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питал |
| рапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаш |
| а јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко суна |
| ве као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Ст |
| н виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И н |
| >Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је ск |
| ј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{ |
| р хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док С |
| во слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> < |
| њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p |
| ч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S |
| ке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све |
| Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што |
| но, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово |
| оле лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости ма |
| — Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео |
| еже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још дв |
| p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{ |
| нише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није у |
| и!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Он |
| Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} П |
| он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} |
| </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, |
| } Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром. |
| Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена он |
| хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине |
| на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на |
| ног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу дол |
| мешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као |
| p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омо |
| њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S |
| из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци |
| } Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?. |
| ао квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним |
| нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке ру |
| еба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опал |
| ди тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно |
| нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у |
| хнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p |
| размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S |
| ко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хт |
| Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, п |
| >— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, он |
| говања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчан |
| очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је |
| а га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. |
| quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до зарана |
| <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, тол |
| он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p |
| ему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести... |
| да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та д |
| живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се |
| пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом |
| о!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостив |
| </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко са |
| јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Мари |
| х уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја |
| ожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену рук |
| тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </ |
| огани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше |
| с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила |
| ...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спа |
| ре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је и |
| е не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепав |
| се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} |
| > <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> < |
| сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне с |
| аху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благос |
| и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. |
| нутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. |
| е како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — пит |
| упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више ог |
| <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p> |
| — Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— За |
| оглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А т |
| ... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би |
| >— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изгово |
| ло да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... |
| црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му су |
| <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао |
| ељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом |
| ру се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станк |
| а мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап во |
| ..{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му спомен |
| ве друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног А |
| рошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео |
| анко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Ту |
| његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше в |
| те, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су ом |
| је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог у |
| S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p> |
| p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему |
| му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био |
| му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао |
| рашна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, при |
| S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алек |
| p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали |
| јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{ |
| ет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, ба |
| орао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </ |
| е тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа н |
| лико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она |
| ти!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу |
| </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, ви |
| <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речц |
| а голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, |
| блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био ј |
| је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је |
| на тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми го |
| <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се |
| ијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њ |
| : да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!. |
| прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </ |
| што се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи неш |
| е стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме |
| ...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је ј |
| слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу.. |
| ибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећник |
| шу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... |
| p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека |
| никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} |
| ј лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку заст |
| — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели |
| ко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам виде |
| помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зул |
| а га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи с |
| > <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је |
| .{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к не |
| у. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти |
| ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на М |
| е убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!. |
| јке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и доко |
| уцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко |
| Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, м |
| црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — |
| нчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба да |
| воје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и ниј |
| а била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву поро |
| је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже т |
| ело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га ј |
| .{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — |
| к, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешка |
| или су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јо |
| видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А к |
| ве пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с |
| и, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} |
| Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) оср |
| е.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </ |
| очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна нал |
| е те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, диг |
| е хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета |
| p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекају |
| пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми |
| нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека |
| драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно |
| ућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и |
| ераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од св |
| па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта х |
| добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p |
| леда за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олуј |
| ла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски |
| утуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћ |
| моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда |
| S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умр |
| .{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опа |
| ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди |
| {S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, ка |
| штен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар |
| им, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти |
| S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. |
| и се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала |
| аред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која м |
| . </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ |
| , држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — |
| >Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на гр |
| туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја о |
| p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у |
| у дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му ка |
| дсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како |
| се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} |
| а?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} З |
| ” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попо |
| и га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, |
| ..{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину |
| е, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— |
| е га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко приве |
| да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није |
| ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до гр |
| ку, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и н |
| </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турч |
| ству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој в |
| <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. < |
| отивио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... как |
| ви! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се о |
| т чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива |
| а Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина посп |
| Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог д |
| S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као |
| {S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио |
| асак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве |
| d> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног т |
| авио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он ја |
| ко сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко |
| полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчи |
| н другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на |
| тајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу |
| Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p |
| им, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да |
| о.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива ску |
| о чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се |
| ундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!. |
| о је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи |
| тим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p |
| } Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта ве |
| е учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не |
| на из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном закло |
| и то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца |
| бегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим |
| ћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се |
| огледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, |
| овима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за со |
| још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p |
| Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p |
| честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Ч |
| Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био |
| вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино |
| /p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док |
| падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— |
| Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, ш |
| и, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо |
| отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити |
| е заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пр |
| ађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!.. |
| p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном ср |
| аше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је та |
| ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, т |
| а ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у |
| А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} |
| ексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплака |
| а и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} |
| , џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо гла |
| ... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од је |
| кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао |
| S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то |
| ру натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у |
| о је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, |
| летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> < |
| ељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако см |
| дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као ш |
| >— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о проше |
| хнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ос |
| рчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. < |
| Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у |
| кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} |
| ао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци с |
| д њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </ |
| ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану бе |
| сецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси н |
| — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушн |
| ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само сле |
| бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће |
| вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{ |
| ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат |
| у да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле |
| ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И |
| о се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то |
| ише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> |
| а.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се та |
| ја се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванко |
| а, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку к |
| јаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, |
| гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— |
| огућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те д |
| ер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуш |
| и: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колен |
| тинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, |
| рке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстив |
| ако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је |
| </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми |
| </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тиш |
| .. — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога |
| Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? |
| </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Ла |
| p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приб |
| џић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црноба |
| S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушн |
| а вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако. |
| е Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! |
| вих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Тур |
| ко се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алек |
| . </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи м |
| !...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака! |
| доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} |
| ро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, та |
| — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може |
| може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу |
| ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаш |
| снама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авл |
| д чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И от |
| ...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде |
| јех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би |
| а заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па |
| и удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео |
| .{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збо |
| рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништ |
| .. усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!.. |
| И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосм |
| она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама |
| вати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са |
| леда!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе |
| </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Зати |
| те!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и |
| ри! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смир |
| гине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кули |
| до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде не |
| > <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Мол |
| ана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> |
| али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p |
| кушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и |
| еко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... |
| ећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Ј |
| у па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S |
| огама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка |
| ако блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Зати |
| ко тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љу |
| па је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, им |
| ли, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао |
| ваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пу |
| стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он |
| оследњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — реч |
| и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, ша |
| Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> |
| ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса п |
| } Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Стан |
| , исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми ј |
| Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је |
| а баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!. |
| чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p |
| до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разг |
| пи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа ј |
| ест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зек |
| .. ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете |
| <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиља |
| ам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> |
| пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе д |
| овати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} |
| чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пр |
| , а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе... |
| азна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опусти |
| S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја с |
| сак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и |
| ћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он |
| еш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p |
| ко, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да |
| о, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p |
| </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И |
| Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пр |
| </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта да |
| .. </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо |
| е не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били прим |
| </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар уме |
| Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича |
| — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што |
| Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провесе |
| се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њем |
| етку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће |
| воји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог |
| утљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђ |
| Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> |
| обре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> |
| — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде |
| > <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с го |
| /p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима. |
| ко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... |
| >— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара |
| лас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо |
| p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Но |
| јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим |
| ао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{ |
| окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај д |
| еш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ј |
| > <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!. |
| <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допло |
| ија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све гот |
| > <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде.. |
| </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао |
| ? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече С |
| у, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабр |
| заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> |
| <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, |
| ош и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја |
| а харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, |
| p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!.. |
| > <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... |
| пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви о |
| ештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој |
| богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здр |
| за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме напад |
| роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... |
| де им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. |
| ар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових рук |
| ридигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао п |
| њ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро |
| и у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини |
| рат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те пит |
| <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш пр |
| ламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место |
| ко!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му |
| оше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзано |
| свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само јед |
| ше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како ре |
| </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разб |
| де; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па пр |
| а ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим |
| а...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... |
| се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти мож |
| нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </ |
| цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно |
| отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на |
| Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће |
| /p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А |
| булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш |
| мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само ка |
| м и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с о |
| ам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друк |
| о мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Как |
| хова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — син |
| де држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке.. |
| пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> |
| Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} |
| !...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не д |
| шило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па |
| ажи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} |
| , у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је |
| им да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али |
| и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — р |
| о проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шт |
| лава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гнево |
| а па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} |
| они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво шт |
| е дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној це |
| S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде |
| ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти? |
| , ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збу |
| о!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он |
| <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио об |
| се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на праг |
| јући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И |
| реба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза т |
| у главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо За |
| чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше |
| Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запре |
| бом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана догр |
| љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ру |
| а не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> |
| па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим! |
| да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али |
| примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко |
| .{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари ру |
| да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Ма |
| сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по р |
| но тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSection" |
| е Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко |
| аком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали |
| >— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, А |
| е још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до с |
| мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, |
| прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, бо |
| ше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да м |
| и без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> < |
| /p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S |
| } Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на вла |
| и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба |
| ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар |
| /p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али |
| кинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И п |
| </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о он |
| Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је |
| о овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њег |
| љује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не |
| ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао |
| Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!. |
| ...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши |
| ући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> |
| {S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Иш |
| — Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у |
| p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташ |
| анка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиб |
| инитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешис |
| ако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода ка |
| су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p |
| исам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецн |
| а рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p |
| , и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече |
| гом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </ |
| амети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли о |
| страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — |
| ше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви |
| ...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво |
| ико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — реч |
| р мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, п |
| моћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. |
| нчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак. |
| Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> |
| , па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> < |
| лова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота ј |
| мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— |
| онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — |
| жеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју |
| заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож си |
| и позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им н |
| отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бит |
| ко ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећ |
| ра зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље |
| и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!... |
| х људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша ј |
| редио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опро |
| ерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p> |
| зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> < |
| ..{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лаз |
| ше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што |
| рије...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, С |
| кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обр |
| се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напре |
| е падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља |
| играваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак |
| е пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невид |
| аци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> |
| о зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S |
| дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљ |
| е. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мирова |
| а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} |
| и.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој |
| о, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>А |
| ишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} |
| прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је |
| огледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погле |
| руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар |
| е хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову |
| е, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, т |
| > <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је |
| </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима |
| /p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу |
| да нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине |
| доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујиц |
| <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви |
| трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око вели |
| розан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледа |
| е тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше та |
| ше подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу |
| ата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. |
| ена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!. |
| ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и |
| од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, б |
| ти... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој м |
| крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога |
| о, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити |
| вало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих т |
| } Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? |
| везати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, н |
| а као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одгов |
| ..{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје |
| а сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!. |
| одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лаз |
| очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, |
| ао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних |
| S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једно |
| тови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих д |
| ов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорт |
| {S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, |
| се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испашта |
| као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово |
| ма!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну |
| чуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо чов |
| ју на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурин |
| >Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> |
| се му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му с |
| аше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ ко |
| т лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се ос |
| у му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из |
| ..{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече С |
| урепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Нај |
| >— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође в |
| зо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Ма |
| а.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе не |
| х ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринк |
| воме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још |
| </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... |
| , већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све |
| рахују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се најви |
| ко им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући б |
| али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да к |
| .. и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он |
| из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар |
| .. — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> |
| ају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, |
| а... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— |
| лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнеже |
| бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — реч |
| се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” |
| .. </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Ст |
| </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p |
| само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар п |
| жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срда |
| p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> |
| сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње |
| </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући |
| једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може в |
| нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! |
| Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу |
| ње беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p> |
| ћ рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S |
| ва, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам |
| мрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и о |
| и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> < |
| Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад ж |
| проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од |
| у ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки |
| ан на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчак |
| товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зек |
| </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин.. |
| века били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачил |
| о, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрет |
| ољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се ко |
| оња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> < |
| p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упит |
| ..{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме пос |
| а овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им |
| ите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с лев |
| ком нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране. |
| </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупи |
| доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p> |
| а, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који |
| танку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошл |
| ва изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао чо |
| и се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако |
| пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и |
| > <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледо |
| па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога |
| њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дев |
| дало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?.. |
| право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко |
| еку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета ш |
| ави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, |
| Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један др |
| е живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влад |
| да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!.. |
| не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазар |
| Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред в |
| којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помис |
| чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} |
| мој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{ |
| доше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с |
| ко Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} |
| приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну рук |
| кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љути |
| и, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} |
| — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачиње |
| , Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко и |
| си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{ |
| астао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — о |
| нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} |
| а и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну зем |
| равао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је |
| ашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то |
| они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти р |
| ало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} |
| ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају |
| ...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{ |
| /p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се |
| </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... н |
| делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и |
| њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро |
| ојим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита |
| зму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој |
| >— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> < |
| } Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угл |
| пали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуш |
| инко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво |
| ну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислим |
| > <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову б |
| од овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога ср |
| ост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>О |
| упић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало |
| </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. |
| ...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јури |
| оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, с |
| , кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љуб |
| шени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи |
| вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како |
| пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} |
| > <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема |
| ушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S |
| озници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрет |
| оту; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа |
| ити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!. |
| ло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка |
| м каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не |
| </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти при |
| ушевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си кр |
| — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа св |
| су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини |
| дачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речј |
| да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушк |
| ви!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти |
| .{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!... |
| S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, р |
| војим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар |
| вде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p> |
| тети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаре |
| шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p |
| а убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо |
| руштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључало |
| ..{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја ми |
| ојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не сме |
| е ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... |
| кам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти ј |
| о у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говор |
| у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} |
| крадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био! |
| но нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако |
| Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне |
| </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пош |
| е, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше |
| је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док |
| е!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p |
| у њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... < |
| чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове ка |
| {S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико |
| Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим |
| идимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакош |
| век који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И про |
| p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био |
| Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече ха |
| у старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им пома |
| окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеш |
| ући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и |
| бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда зак |
| е пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што пит |
| воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, |
| гог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како |
| > <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали |
| а брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се |
| замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова |
| ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала |
| лије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити с |
| преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети |
| ла сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пу |
| нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила |
| м ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} К |
| тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јо |
| > <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — реч |
| — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спус |
| па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црн |
| ="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год т |
| Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, св |
| ка Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те |
| ара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са уса |
| да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> |
| вилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице.. |
| ну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде |
| е ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис.. |
| НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку р |
| војим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из д |
| ли је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку |
| каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може з |
| руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за |
| м сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— |
| ише не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љут |
| Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>П |
| Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде тво |
| ило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на н |
| Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио об |
| гори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправд |
| савица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чу |
| ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... |
| .{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет |
| и је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p |
| еп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док |
| о оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја и |
| е он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим ра |
| јмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} |
| а!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај ј |
| м, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, пос |
| p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме ту |
| с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико приј |
| едно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје |
| јдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место ост |
| о!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што |
| е имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с ко |
| емо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологиј |
| и, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено пр |
| А </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Мар |
| сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напосл |
| а 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се |
| има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала |
| гу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, |
| и.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у с |
| > <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно за |
| , ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се поп |
| браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шт |
| вала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... |
| знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља |
| е тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ћ |
| Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па |
| p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три н |
| ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па |
| ох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се |
| ше муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, |
| опа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. < |
| и обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше |
| </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. < |
| мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти с |
| ника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села |
| орице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </ |
| и код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} |
| иди-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. |
| >— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али |
| сам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би |
| био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, оба |
| /p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је |
| . </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p |
| право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако н |
| оста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што остави |
| д провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. |
| } Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате |
| Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринк |
| ти.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој... |
| утња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао д |
| Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и о |
| неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа нем |
| ије. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су |
| /p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају пог |
| то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску |
| обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{ |
| ..{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са |
| ле, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на овак |
| <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да с |
| Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло |
| ава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило г |
| погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Је |
| ну, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> < |
| која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озг |
| тко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око |
| би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај п |
| ом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се |
| ко је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p |
| се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје к |
| ван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се К |
| ој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно ис |
| S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетал |
| простим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> |
| здушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како зве |
| башину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавран |
| г да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем |
| Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад м |
| p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла п |
| осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у ов |
| дјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” < |
| о... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа ду |
| ак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сун |
| о сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!. |
| ио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и |
| сницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p |
| прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да падне |
| о оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} О |
| своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи |
| оји им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам С |
| ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави љу |
| S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио ј |
| ајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену. |
| игла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је |
| .{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештен |
| с у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега |
| им очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако б |
| удео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мал |
| Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натури |
| цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лопо |
| ши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се зглед |
| пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је мног |
| дук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дукат |
| аљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погач |
| !{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — |
| ..{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава! |
| ужно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко |
| е господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Ок |
| к је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на |
| говима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p |
| ли „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је |
| И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, |
| преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је бил |
| рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се |
| се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече |
| но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} М |
| е!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш |
| е пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{ |
| е гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} |
| је, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С |
| а само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он |
| ором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он |
| у?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опе |
| </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> < |
| а ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати |
| авађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! |
| ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере т |
| стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, |
| е био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напре |
| p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао |
| ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре |
| ру...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко |
| " /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружин |
| о себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад |
| </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам |
| Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде |
| ица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Але |
| ађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву |
| је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од |
| </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p> |
| а на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрва |
| ћао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у г |
| пре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p> |
| > <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пу |
| p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан |
| било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо |
| очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша |
| ... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радос |
| ов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{ |
| је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај |
| говом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог ча |
| дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће |
| S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још стр |
| ура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и |
| <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио |
| уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} |
| трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке |
| еко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га |
| век!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ |
| ада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао |
| а наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њ |
| !...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми реч |
| ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опо |
| сица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује |
| ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла он |
| /p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само тре |
| ети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазар |
| ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли |
| а на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад |
| Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми |
| на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас са |
| нога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Срб |
| човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако о |
| све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад |
| то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} За |
| и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаш |
| ... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам в |
| овати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} |
| атру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи |
| ..{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, |
| да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече |
| егов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано |
| : ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли |
| д задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он |
| 19"> <head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Кру |
| {S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни |
| } Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо! |
| , допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p> |
| ом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је с |
| дан танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко |
| рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад |
| Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него |
| прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине |
| И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља мом |
| урну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... |
| заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе ж |
| нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заје |
| е људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је |
| А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> |
| S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри |
| S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Об |
| је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то ро |
| ба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Ни |
| . </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано |
| са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је п |
| а и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може н |
| Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао |
| >Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пре |
| , и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо.. |
| оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као д |
| пле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срц |
| ека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио |
| чко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p |
| у и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> |
| верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, |
| ови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови х |
| он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? |
| > <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} С |
| p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли до |
| и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p |
| чети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој |
| Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> |
| ву...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну д |
| </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад |
| у у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} |
| им да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече |
| лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </ |
| е хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} |
| Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, |
| прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао |
| ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да |
| год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: |
| сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Ха |
| .{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, |
| се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти |
| {S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> |
| Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p |
| ..{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док |
| лива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива |
| еби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кући |
| рамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто |
| бзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се ока |
| ли Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија те |
| ишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p |
| И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мисл |
| она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо соб |
| они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи |
| а поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеш |
| аш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три ст |
| и од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак тво |
| није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га у |
| ад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, д |
| , чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{ |
| ем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </ |
| </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахо |
| н ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да м |
| И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му поса |
| дне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p |
| па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих сли |
| њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} |
| и крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субаш |
| > <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекош |
| о, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте го |
| шили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p |
| о срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о т |
| мпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао |
| ледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задов |
| .{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену |
| остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. < |
| сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p |
| огурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гл |
| {S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кован |
| е шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на о |
| а Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!... |
| вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То |
| а сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се в |
| н буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се оп |
| њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Рад |
| шић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p> |
| рвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Њего |
| стина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S |
| о њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њег |
| е рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздрав |
| д Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> < |
| опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само н |
| ало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из д |
| ј држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса дода |
| , али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поз |
| {S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепи |
| о делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лаган |
| пусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укоп |
| > <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим |
| један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се с |
| о! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и поглед |
| рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више н |
| И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је стр |
| 5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Л |
| чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише |
| мешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Шт |
| S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види |
| ајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} |
| ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у гр |
| суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Мар |
| његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се мога |
| и...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </ |
| о, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Бе |
| чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли |
| в, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „вод |
| анке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилу |
| , смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Как |
| еданпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опа |
| , узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} |
| у: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, уз |
| > <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Г |
| хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху зап |
| И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И |
| оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова |
| беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је за |
| напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> < |
| апасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодла |
| ама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврз |
| није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све сво |
| ако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком пос |
| сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двоји |
| није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у |
| ње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова |
| о овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био ув |
| онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара |
| се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} П |
| д што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово |
| ало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну не |
| мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора |
| аке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> |
| могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} З |
| у мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је |
| знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, |
| едале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и она |
| да никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко в |
| му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он |
| овица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} |
| дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> < |
| видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио |
| дану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Стан |
| већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само с |
| ен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} |
| он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља |
| ве беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S |
| мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен д |
| да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, неприја |
| његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добр |
| добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p> |
| о таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> |
| у и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе но |
| .{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и по |
| ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} |
| уће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала из |
| ... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ распл |
| ни, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и |
| зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа г |
| жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрз |
| Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменим |
| грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И к |
| да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на душ |
| у авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} П |
| p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет |
| ушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му |
| сле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{ |
| утује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! |
| ан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван н |
| мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ак |
| о заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вод |
| напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> |
| Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу он |
| о ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти с |
| бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме вар |
| — Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је т |
| јури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — |
| вра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спу |
| ди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пуш |
| > <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... |
| а, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити |
| ујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им р |
| ао пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко |
| око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов |
| ас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизат |
| ици.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек с |
| ила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} О |
| а никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврза |
| ровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, н |
| јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђ |
| се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — реч |
| ого за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, она |
| а души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заве |
| та урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао |
| Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готов |
| ..{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </ |
| ако Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправљ |
| ва му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </ |
| во теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> |
| ана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује |
| {S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p |
| а одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно |
| главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — |
| ао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи г |
| ровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој син |
| <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком |
| ежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!.. |
| овукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се |
| е то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S |
| ем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти |
| Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Н |
| так беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи је |
| један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S |
| сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, т |
| ије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина |
| родица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} |
| зан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши |
| пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише |
| мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и же |
| х обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од |
| гнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја |
| викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} От |
| ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{ |
| >Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође |
| и тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S |
| не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не |
| нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио с |
| Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског |
| попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет ни |
| у те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су |
| премај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше |
| био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сеља |
| и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запе |
| де тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетал |
| — Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора с |
| дужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад ј |
| ше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p |
| тра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба |
| опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p |
| и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као |
| — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише ту |
| .. </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није с |
| топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опе |
| овима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села. |
| се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и б |
| <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Ст |
| д дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не да |
| ај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста п |
| — Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомеш |
| ши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и |
| о уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> < |
| .{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} |
| ене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, ле |
| могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе.. |
| х ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се |
| данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколи |
| овори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — р |
| <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и |
| >— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јови |
| p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде |
| а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има гре |
| ..{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Ј |
| свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то б |
| о!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што И |
| о је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И |
| у тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду |
| да слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> |
| истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну |
| грешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренерази |
| олико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз в |
| Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо |
| а стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} |
| сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ј |
| >— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп |
| слише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} По |
| } Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! < |
| таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Цр |
| ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не б |
| </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И |
| заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде |
| а Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебели |
| д најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> |
| и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па. |
| S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је |
| е. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} |
| </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S |
| <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они |
| ам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> < |
| е изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а с |
| о на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба |
| оге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у он |
| . </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса |
| S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>З |
| још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао |
| >— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> < |
| е завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину о |
| н је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, ма |
| са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја |
| а сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Ста |
| !...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће |
| ар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p |
| онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... |
| м мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али |
| м кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље |
| о му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што |
| оучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он |
| ија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не |
| цу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу |
| очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> |
| игао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Т |
| ор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо ј |
| та...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве матер |
| и... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је |
| лите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ва |
| p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Стар |
| .{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p |
| ста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби |
| страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, |
| ем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки |
| аше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} |
| зу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право |
| се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p> |
| и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се |
| .. </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} |
| сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смеш |
| је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> |
| е опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која |
| рвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гл |
| човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам |
| рзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих скло |
| {S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас закле |
| стане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети |
| ац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} |
| p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро |
| души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и |
| ају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> < |
| докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по |
| мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Н |
| кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p |
| у се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S |
| у се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{ |
| већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са |
| <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз о |
| . </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и |
| .{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је т |
| и...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гр |
| >Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не о |
| мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе из |
| </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— М |
| , ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се ра |
| .{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под |
| уше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све б |
| овршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поч |
| {S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? |
| ицима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из |
| у, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за пој |
| дговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника п |
| <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до |
| ене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све н |
| има и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки |
| се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> < |
| човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— |
| ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби б |
| {S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Ст |
| а? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати И |
| То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о |
| осиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> |
| </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову жив |
| p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми по |
| сти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на мес |
| и не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Ма |
| ека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца |
| . </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава ј |
| ан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што н |
| ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си до |
| , он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хте |
| Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи |
| Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p |
| } За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости |
| олим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек бе |
| сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је |
| ро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} |
| ажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече |
| мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> |
| Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p |
| капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде |
| све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански |
| и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у с |
| шили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пус |
| рац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та |
| у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у зашти |
| је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак |
| ем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} |
| мљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и п |
| а њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, д |
| !...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао сврше |
| о леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— |
| ево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка во |
| ...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино п |
| лексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћор |
| p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више ов |
| </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један |
| нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смрт |
| ладости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И |
| <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и не |
| ћу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише с |
| о, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато |
| Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити |
| ју испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на сед |
| вишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој ра |
| је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања |
| кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе |
| Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> |
| га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мрж |
| то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни! |
| елу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити |
| у искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме уби |
| е знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} |
| га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је с |
| .{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштов |
| рости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се |
| {S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не |
| је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео |
| } И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако |
| е сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Ту |
| /p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ суво |
| , не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз г |
| е је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли |
| Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весељ |
| текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу |
| {S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Једа |
| вић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} О |
| о је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чи |
| Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у |
| есту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да ос |
| и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушк |
| благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бра |
| и ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Јо |
| агин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука |
| .. </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шен |
| богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p |
| Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадови |
| таде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapt |
| оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога сел |
| ја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Г |
| рну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунц |
| и, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук о |
| жи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео |
| ј пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и ск |
| амо топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтин |
| запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Сто |
| к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на |
| .{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </ |
| рође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми |
| но...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} |
| <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је о |
| ља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа |
| је сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш |
| .{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> < |
| а. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите |
| и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... улов |
| ију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли |
| ве мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У најве |
| руму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> |
| кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу |
| аву: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну ц |
| јска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како нек |
| ју, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринк |
| ину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово ист |
| мање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави |
| S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести |
| ијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а |
| почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове |
| р и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} |
| толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе |
| е опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — реч |
| Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече х |
| овори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се |
| ни то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докоп |
| ушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно |
| раво веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и с |
| > <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се крену |
| и кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} |
| ... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Д |
| белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Дост |
| о. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам |
| ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Д |
| рохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </ |
| и се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш ко |
| нио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хлада |
| пастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен |
| у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у душ |
| муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ с |
| енице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети |
| > <head>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чува |
| није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Стан |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код ње |
| C3.15"> <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мрко |
| људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, сви |
| емештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и |
| богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили |
| <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће |
| овору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: |
| {S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да ј |
| а свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слоб |
| клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило.. |
| речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је |
| ?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се г |
| рестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Ш |
| га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} |
| а родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старос |
| они у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Ред |
| каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који м |
| нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, |
| l:id="SRP18963_C2.19"> <head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у под |
| и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време н |
| трах је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. < |
| мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам |
| сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна |
| уши па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и пр |
| и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} |
| е ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господа |
| ар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Кл |
| добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, |
| нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њ |
| Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </ |
| а!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— |
| његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете |
| пити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека с |
| н, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свешт |
| } Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </ |
| а хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог у |
| самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанков |
| светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осе |
| ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа |
| те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-он |
| Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да |
| орачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спавах |
| oup" xml:id="SRP1893_P2"> <head>II ДЕО: ОСВЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C2 |
| хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. |
| } Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и |
| рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен |
| у је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи у |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.20"> <head>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови сти |
| гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко |
| му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— С |
| Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу |
| p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... |
| се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са жив |
| рстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости с |
| на твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му к |
| тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је н |
| азаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S |
| ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не |
| што разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, |
| рану!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути |
| м у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити! |
| ако се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па зао |
| ажи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па ј |
| и месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од т |
| цку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је |
| убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га н |
| некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јов |
| > <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жен |
| </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку блед |
| Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом |
| ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јов |
| и иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> |
| гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S |
| руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, |
| то прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизиц |
| узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у лу |
| а. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се |
| — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напа |
| и смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти леп |
| p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S |
| чин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, доб |
| вана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџи |
| ену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно рад |
| пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже гла |
| хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потез |
| љао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му |
| изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада с |
| осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га з |
| сећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} |
| ње воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај |
| . </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог |
| ти најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} О |
| чину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него мук |
| лато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му |
| стаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?! |
| а смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећ |
| им који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде |
| оци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да м |
| } Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и |
| ...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушк |
| д крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред п |
| гу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у пр |
| изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} За |
| после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путањ |
| е шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... |
| у неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, |
| леде, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брб |
| азили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> < |
| рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладн |
| етку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — д |
| >А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </ |
| же, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Стан |
| азару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа |
| да њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа т |
| рају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође |
| као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је поп |
| мен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватр |
| кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не |
| . то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Он |
| е био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Т |
| ну над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> |
| поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и |
| да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко |
| ибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи. |
| уде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре |
| бло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... |
| воју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ ње |
| о ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну |
| сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на |
| пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге |
| гледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато |
| лики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!... |
| о се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека |
| мо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде з |
| ... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог д |
| Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спав |
| на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док |
| опружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као дет |
| е од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, та |
| чати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље д |
| бима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и |
| , а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па ј |
| p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како м |
| о и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попо |
| у је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је с |
| лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од |
| аше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница т |
| свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је о |
| одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type= |
| у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна зем |
| м прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И |
| таше.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци каз |
| је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадо |
| севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </ |
| поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко не |
| сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте |
| оси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за оно |
| и овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само |
| осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога |
| кло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог |
| ода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... < |
| не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила |
| <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у п |
| /p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, бра |
| читијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан |
| чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца |
| ч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га ј |
| је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S |
| храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле ка |
| о западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи.. |
| p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{ |
| утио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је |
| и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна ру |
| узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се |
| p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и |
| о — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси |
| сети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки пр |
| ст.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{ |
| ао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора каза |
| јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему |
| <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опа |
| } И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати не |
| је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако ш |
| Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И |
| /p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео на |
| н их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Зал |
| ма... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заран |
| у се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис |
| на, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижа |
| И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред |
| зару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Ј |
| е речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчи |
| а га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> < |
| га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p |
| а сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несн |
| дним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повра |
| точић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале |
| у косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </ |
| еговој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љут |
| ачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али |
| Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице |
| Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођен |
| Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није |
| бећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин ка |
| гао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је дев |
| азар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се ње |
| се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не им |
| се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али |
| же у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда |
| его јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исп |
| Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме |
| еч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савет |
| {S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пус |
| вој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и њег |
| <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па реч |
| главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња д |
| почнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и сна |
| , али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мир |
| светим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обо |
| носито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па наред |
| ад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку св |
| трвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је д |
| кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да по |
| {S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете |
| егове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како |
| загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ха |
| ба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — р |
| о што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно |
| ке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше з |
| та је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топо |
| шкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам |
| p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже гл |
| као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрез |
| љини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. |
| /p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао. |
| жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и |
| у дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је |
| аобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, |
| у је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — уп |
| те на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој |
| г ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмур |
| Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари л |
| нко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окрш |
| елица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се сме |
| е, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници |
| не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле |
| а. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> |
| маћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво |
| во насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је зна |
| Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} |
| ти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао г |
| воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде |
| се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. < |
| он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Д |
| /p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Об |
| тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. |
| елицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> |
| ћи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у сел |
| ву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Бог |
| . </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— П |
| лео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и ве |
| од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S |
| е Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шај |
| Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад удари |
| ... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како |
| ј и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога |
| уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{ |
| лимну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби о |
| срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја |
| .{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до с |
| у догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхт |
| опо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, |
| {S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној |
| оји, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Ла |
| онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псим |
| што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао заш |
| S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да |
| та ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта |
| овим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под не |
| аву склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да ј |
| лушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— |
| ао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Не |
| оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, |
| као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Кр |
| а беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад с |
| ложење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и к |
| сто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к совр |
| ар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: < |
| , него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило |
| ! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико |
| као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Ст |
| ена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех |
| рчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> |
| је могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, |
| јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је |
| S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на наш |
| ја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као |
| > <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу шир |
| ку, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија ка |
| о, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> < |
| ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик ис |
| и увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!. |
| } Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док |
| оде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву и |
| да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само дана |
| га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не |
| ...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!. |
| последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и |
| — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу |
| — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је бу |
| >— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с кол |
| Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам |
| ане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} |
| — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? |
| сто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју |
| е бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш |
| рт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место проз |
| рца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његови |
| /p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: бо |
| меју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар |
| оштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Б |
| ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекн |
| и!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, ум |
| испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи |
| е материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И он |
| унаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти |
| ко му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p |
| p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треб |
| баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован |
| се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави |
| <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми |
| — Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су ј |
| ан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, ш |
| би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </ |
| чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вал |
| бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> |
| д јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А к |
| ранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; |
| ..{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{ |
| е лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се |
| само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p |
| а? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао |
| Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склоп |
| ао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очува |
| .{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И |
| велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p> |
| најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!. |
| већу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не |
| се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети нег |
| и је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелиц |
| Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с |
| — Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>И |
| затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтјед |
| снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет не |
| .{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заб |
| се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа з |
| де на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| у клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> |
| ки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или К |
| илош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набел |
| су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови |
| — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш жи |
| > <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио |
| ети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... < |
| и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећа |
| потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се |
| ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту кој |
| ога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне |
| е. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан |
| да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив ј |
| о...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степени |
| l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гавран |
| ден одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајах |
| е баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре с |
| ма!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примат |
| аћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љуб |
| . </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши! |
| е он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Рав |
| ужина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили |
| S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се |
| де!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин гла |
| акао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закрж |
| ом...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на ко |
| Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређу |
| кса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њи |
| руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{ |
| {S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} |
| >— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа |
| жем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушк |
| S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у ш |
| што удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико в |
| .{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонити |
| та у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуш |
| тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било |
| и рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно |
| де који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} |
| и, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши |
| /p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Д |
| из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа оста |
| ну... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> |
| е као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од оног |
| га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} |
| овим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова р |
| ?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> |
| </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>А |
| у се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке све |
| Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут |
| поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А т |
| ти! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. |
| > <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— |
| Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, М |
| среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не т |
| здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми |
| грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Госпо |
| је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости св |
| удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери сед |
| </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван н |
| .. </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи |
| о преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </ |
| ест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је и |
| — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А з |
| на.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је |
| ући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врап |
| овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам. |
| {S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами ост |
| е боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кад |
| скаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у све |
| } Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!.. |
| мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како мич |
| тара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијо |
| оче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао |
| плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа |
| рамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће |
| е зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна припо |
| оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не |
| попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Безд |
| свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном прија |
| <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече д |
| шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и уду |
| јаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у груд |
| еднога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупи |
| не и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји |
| а срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> |
| и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, |
| прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли |
| како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога има |
| то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само |
| у врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студ |
| Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад ти |
| ступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, |
| аправила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, |
| лизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не |
| ксиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од |
| шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико кор |
| отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци погле |
| . </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — ре |
| <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зек |
| промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми |
| Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се н |
| Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже |
| } Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци ис |
| Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломиш |
| ир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се об |
| ео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те |
| огледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су о |
| p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, |
| !... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљи |
| им само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, |
| еше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет |
| езбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаб |
| ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> |
| ви, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види |
| <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата |
| тле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Стан |
| то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добр |
| ти о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва усл |
| .{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада |
| у.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме мест |
| .{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад о |
| ебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару |
| ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш |
| ека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да |
| ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> |
| Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући |
| то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шт |
| ћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу |
| а је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, к |
| о!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. < |
| ељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стоти |
| њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он |
| <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — ње |
| Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>О |
| бом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити |
| нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико |
| </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као |
| екаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за |
| p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили |
| <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби ј |
| матрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао |
| шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, проц |
| ека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги гла |
| ођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} С |
| <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје |
| а Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се |
| кога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја |
| ра то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он ка |
| бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свак |
| p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ |
| е главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{ |
| ћно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} |
| на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет п |
| . </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја |
| чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на он |
| /p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} |
| <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече |
| и раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га |
| дака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и |
| р најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада проли |
| едаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да |
| оте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко прож |
| изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа на |
| ио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од |
| госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао ш |
| ш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се |
| ти на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред |
| а не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, |
| чка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} |
| .. </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и |
| ? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од |
| есте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не до |
| ? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповеда |
| ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p |
| гову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!.. |
| д њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти |
| о га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и |
| <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </ |
| акујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p |
| велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </ |
| </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има нек |
| /p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи. |
| </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну |
| своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јуна |
| е Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> < |
| донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава |
| p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, |
| белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви сокол |
| у: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бун |
| аше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке.. |
| — Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охр |
| познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} За |
| попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало |
| рекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, о |
| е, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </ |
| ога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се у |
| поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, рум |
| ..{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> |
| <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и сна |
| е, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и |
| </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође л |
| ањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од по |
| аде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Јед |
| еда у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, бра |
| и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље. |
| ста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му |
| </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем св |
| на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> |
| о. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред |
| оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупи |
| кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— |
| где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — ре |
| S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако |
| о да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишт |
| еше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један л |
| 63_C2.18"> <head>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и |
| а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, воде |
| не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— К |
| преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а |
| на паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би са |
| , и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </ |
| м је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} По |
| упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </ |
| Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један д |
| гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина па |
| аш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рек |
| ану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> |
| Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био з |
| поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин |
| праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг |
| одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S |
| је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S |
| повједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, |
| једаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{ |
| — А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи? |
| <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лаз |
| </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — |
| га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} А |
| е светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И |
| дом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Доб |
| p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш |
| инути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега погов |
| у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наје |
| е сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврз |
| ађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплет |
| е говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— |
| о перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као |
| је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зе |
| .{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натушт |
| ом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се с |
| ести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> < |
| уче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоће |
| ио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак |
| шиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад |
| опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути... |
| авршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се неш |
| ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје |
| крепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио |
| је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S |
| ? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је |
| ... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече С |
| а посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу д |
| шница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S |
| и!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довес |
| кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не |
| м се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— |
| Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит |
| Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани по |
| — А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} |
| круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— |
| > <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, по |
| — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </ |
| отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— |
| бе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредн |
| их пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> |
| абраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад |
| </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је |
| о као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид. |
| сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши речен |
| упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те извести |
| лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедил |
| ква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође |
| че — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама |
| је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се ма |
| рав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоск |
| , па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по |
| нам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговор |
| пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече ок |
| џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну |
| ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{ |
| Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... |
| ропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, |
| на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећ |
| о! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо |
| ено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори |
| у брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Тур |
| баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети |
| {S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико |
| {S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у |
| р ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно |
| ја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и |
| ...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> < |
| Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над |
| <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његово |
| ли чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје |
| рало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твој |
| Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белоко |
| сно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p> |
| сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој са |
| е убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> |
| е више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div |
| {S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој |
| ухове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва |
| ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! |
| Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и но |
| укчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљ |
| и, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у |
| га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p> |
| не!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе |
| <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у |
| пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до те |
| инко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те посл |
| Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. |
| /p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паме |
| и сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А в |
| Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ј |
| ше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све |
| ева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прст |
| S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> |
| и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. < |
| ванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војв |
| руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, пит |
| </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Љ |
| да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му |
| се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногић |
| ебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам |
| нковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Доне |
| е ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу |
| Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним п |
| опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| о га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послов |
| ио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао |
| Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ј |
| >Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуч |
| говоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђед |
| и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћ |
| како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му зап |
| ети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му |
| ше лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре |
| </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се ни |
| > <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима |
| е сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Ста |
| /p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, дос |
| и њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан |
| о „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, |
| .{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} |
| ..{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући |
| епо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. |
| рилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? |
| о! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— С |
| .. </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да |
| чи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Је |
| ад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу... |
| } Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико |
| е: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а С |
| ћане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје уг |
| имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није ни |
| еде два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је гл |
| е у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Мл |
| а јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане ли |
| оз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позв |
| теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу |
| уру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је т |
| оји им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поузда |
| > <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био о |
| благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све. |
| не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Ал |
| аволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А |
| и лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измисли |
| и уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од |
| {S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја |
| чио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубом |
| ... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе |
| је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити сли |
| И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду |
| тас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, п |
| ко праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} |
| оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор |
| S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио |
| </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </ |
| Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Ста |
| </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гос |
| ! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наору |
| </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их ј |
| > <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су |
| ! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружин |
| } Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па |
| аш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па К |
| се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад оног |
| ене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли |
| рује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... |
| це озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали |
| , причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам пл |
| светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, с |
| ве године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама с |
| м.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљав |
| прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> < |
| Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богам |
| нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p> |
| рба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбиј |
| {S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше |
| аштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубиш |
| повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно. |
| не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им р |
| а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче |
| xml:id="SRP18963_C2.15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако |
| Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="c |
| гу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! |
| S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с |
| о: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру |
| је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него. |
| ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост |
| Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет њег |
| Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} |
| p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио |
| Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S |
| ред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавич |
| олише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p |
| оћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Ре |
| } А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> |
| оту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>Т |
| лушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} |
| рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!.. |
| лицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по цел |
| </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! |
| шли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стар |
| а ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису |
| ад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и |
| ши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну |
| ... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут |
| клету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се њег |
| уши.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена |
| сића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севић |
| акрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на о |
| одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао |
| жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Н |
| бро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лаза |
| /p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чи |
| } Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој |
| е спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред |
| ве речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{ |
| је!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Баб |
| А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио ко |
| час викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За веч |
| т, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Б |
| а прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова |
| иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га у |
| у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} |
| себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста н |
| ред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страш |
| ра пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он вла |
| се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на сад |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.9"> <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. |
| пет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у са |
| иву око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем час |
| ји је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{ |
| мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној |
| е до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S |
| >— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си |
| мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам |
| па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти к |
| моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му |
| у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Од |
| значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, њего |
| — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и п |
| — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </ |
| ћом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Поп |
| он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре |
| да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад н |
| ипита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако греша |
| теже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао |
| и кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп поглед |
| оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p |
| " /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радост |
| , само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те! |
| еда, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љу |
| а брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — м |
| реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} |
| на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану д |
| утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не ид |
| е да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хо |
| иде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му |
| струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише |
| ошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? |
| Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице раз |
| ристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. |
| е кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац |
| опадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу |
| е то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може |
| његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S |
| ости, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p> |
| беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грознич |
| ерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао св |
| р, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће |
| , пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз |
| анко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице |
| нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно |
| > <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p> |
| ро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па в |
| они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки да |
| добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасениј |
| аса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчи |
| ојводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је р |
| о жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — |
| ита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао |
| на нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по |
| <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — реч |
| /p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нар |
| ли живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, пре |
| ута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па |
| .{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му б |
| ли. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... |
| тише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погл |
| S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је |
| да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад г |
| ријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам |
| е жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се уч |
| а руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима |
| њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој |
| му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — ре |
| је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више |
| х од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народ |
| S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби |
| . </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га |
| !...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радо |
| рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Ма |
| а ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је ж |
| му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p |
| Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. < |
| или промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје ј |
| би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет |
| роћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води н |
| <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи ј |
| — Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменим |
| . </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Са |
| трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрад |
| о руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што |
| Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком |
| ише није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста |
| У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли |
| ед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуц |
| а ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно ка |
| шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!. |
| о, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече о |
| два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p> |
| нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их.. |
| заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... |
| ушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> |
| остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S |
| памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из гру |
| ра учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ј |
| бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Не |
| зе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости мој |
| лоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Ст |
| ба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, д |
| о се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S |
| рушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Д |
| у и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. < |
| ега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева |
| ра... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше |
| климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И пр |
| p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу чи |
| се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пр |
| </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за врем |
| ве живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му |
| ..{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, н |
| ан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: |
| сте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— К |
| } Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пр |
| p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој т |
| ебе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. |
| е страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај по |
| седа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Ст |
| па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у |
| смејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар |
| дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; про |
| пет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да дон |
| гано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко |
| ваном беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p |
| </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и |
| нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Л |
| ором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> < |
| . </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> < |
| !... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p> |
| те ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана М |
| де.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а до |
| њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, |
| .{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад |
| — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, |
| ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </ |
| ...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га ви |
| ан другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је |
| <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. |
| ... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p |
| трани у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке к |
| а бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смо |
| ођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборим |
| Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од га |
| ше рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа о |
| никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшни |
| чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам |
| р он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око се |
| </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> |
| чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које |
| кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху о |
| </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у не |
| пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како |
| освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја |
| о!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? |
| ринесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— |
| агревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као |
| лекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их |
| раја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где |
| као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји. |
| слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... |
| у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p> |
| /p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јели |
| неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе |
| руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и ор |
| и и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте! |
| од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и ст |
| звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га |
| p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врат |
| е казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме |
| ковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален |
| ћнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... у |
| са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не б |
| ека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p |
| исам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— |
| а!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш св |
| и!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p |
| иде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— До |
| ртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — |
| S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми см |
| {S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово госпо |
| а гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица |
| >— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — реч |
| њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам ве |
| да починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећ |
| тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> |
| дају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Л |
| ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити! |
| на! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тог |
| буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— К |
| но? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита |
| смеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно |
| окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измир |
| уцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта |
| ећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој к |
| рушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се о |
| Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клиз |
| /p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда с |
| а ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> < |
| у приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар оне |
| ечи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, неш |
| чека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </ |
| ајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може им |
| погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да ј |
| {S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>П |
| имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него о |
| сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се мол |
| чима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и |
| — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање |
| није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је |
| то је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, |
| јући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да и |
| е нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је |
| о си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу |
| у долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, п |
| јевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не зна |
| а бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — |
| /p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не |
| летеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да нис |
| ини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> |
| огледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си м |
| ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и |
| Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, в |
| на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми ни |
| ј огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које ј |
| им!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот |
| овицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} |
| лима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у ма |
| њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се |
| нуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен |
| а те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени |
| даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а |
| } Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе |
| Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвал |
| адић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји |
| х рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, |
| и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа |
| Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И к |
| ли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, љу |
| S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} |
| мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра по |
| а оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са прв |
| p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и моз |
| ости — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!. |
| е у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осул |
| е и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава. |
| у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запре |
| метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у |
| еда!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га |
| дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... |
| читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доск |
| мо Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Т |
| ... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лаза |
| , још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да |
| грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> |
| а је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног пог |
| н виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, со |
| ..{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушим |
| е сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше д |
| је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу неда |
| је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противи |
| колико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара |
| м те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. |
| Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, |
| ато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Д |
| е Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи |
| да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p |
| препастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— |
| инуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> < |
| а ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... |
| >Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја са |
| да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загр |
| он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајд |
| пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се невер |
| ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он ни |
| ано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од св |
| отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матер |
| кати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игд |
| а диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било. |
| } Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!. |
| > <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе! |
| смејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — С |
| отри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!. |
| .{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи |
| ди!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи |
| То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. < |
| Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од св |
| ме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг на |
| сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило! |
| стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане |
| ужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p> |
| аста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише |
| S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} А |
| тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу ку |
| споду да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... |
| рашна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им свет |
| назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Љу |
| и.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште. |
| и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, |
| аси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да н |
| ама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{ |
| воју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и д |
| бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му дв |
| рај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њихово |
| бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилет |
| о, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— |
| !” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина п |
| е вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{ |
| ма!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем |
| жасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p> |
| Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не на |
| је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз тур |
| } Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, ра |
| ајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да ид |
| овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Г |
| ар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?! |
| рску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари |
| ишта друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице. |
| ије се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} |
| стао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мен |
| двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја |
| је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке б |
| е он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док ук |
| ојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их |
| {S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин прене |
| их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођос |
| ји дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је |
| да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па |
| ши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и пам |
| Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, б |
| о да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срц |
| з цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступају |
| ко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... |
| наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога |
| ава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњ |
| На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај |
| и се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда |
| са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И |
| p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш д |
| </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудн |
| е му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста |
| м! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад |
| оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш |
| аке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веров |
| ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p> |
| ћа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну с |
| у је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведоч |
| е дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> < |
| се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. < |
| Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За некол |
| p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p> |
| м, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га гла |
| /p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>О |
| ом руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врис |
| ако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој |
| ве на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крва |
| е!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> |
| </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом |
| — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па он |
| Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p |
| > <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако награ |
| опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што |
| — То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и зал |
| омени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> |
| /p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш |
| У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано в |
| е попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овд |
| {S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p> |
| , нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p |
| вај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} |
| ијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију |
| турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући ка |
| прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан ч |
| ко не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, так |
| скана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} |
| ..{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као к |
| свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} |
| . — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени |
| >Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> < |
| д оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не |
| .{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p> |
| резно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да |
| е баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У све |
| несе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! |
| а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је |
| !...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева |
| умима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. < |
| ...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољ |
| говарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— |
| p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда |
| Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше ди |
| оту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; |
| и да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ће |
| о за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!.. |
| е нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> < |
| гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — ре |
| аки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као |
| рипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко |
| и смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опана |
| човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога |
| глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губер |
| аву зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светит |
| ..{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да г |
| амо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима |
| се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... |
| еже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним |
| — Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p |
| било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле |
| према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим |
| зе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко дла |
| ко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били уж |
| ..{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим |
| што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на з |
| ече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — уп |
| ну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесиц |
| во погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, |
| ише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напу |
| стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p |
| измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пр |
| или од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Б |
| .. </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у |
| S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p> |
| рила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широ |
| и од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се |
| стала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био доб |
| {S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта |
| ио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро м |
| ашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Те |
| p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Т |
| на свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца |
| <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} |
| а приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, |
| !... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} |
| азара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осе |
| и.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше |
| дан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умије |
| е ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Оста |
| жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем |
| не те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чи |
| .{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?.. |
| ном у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта |
| равити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи |
| ј синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако с |
| !...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја пон |
| тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S |
| месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, |
| ој глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по че |
| ?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </ |
| ахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловат |
| Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о н |
| и мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Пр |
| ај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S |
| се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад мо |
| ави нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити |
| љачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је |
| се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што зна |
| викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> |
| и на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p> |
| ажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </ |
| Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, |
| , изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... о |
| ече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш |
| и пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за мес |
| ицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре |
| ничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђош |
| ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p |
| S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... |
| баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{ |
| {S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало |
| Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено |
| о очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} А |
| у се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... < |
| ... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити |
| <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> < |
| војих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p> |
| елим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и |
| и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло |
| грешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} |
| на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим вр |
| и шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на |
| богом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној |
| јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ак |
| А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог |
| утише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је |
| ислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— |
| лати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека св |
| онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче мо |
| као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Де |
| {S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше |
| .{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу |
| } Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Ст |
| .. </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разг |
| одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и |
| песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прен |
| ареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, |
| ара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево |
| у волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... < |
| се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу |
| нца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p |
| ... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице |
| рмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, |
| а, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им |
| м буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} |
| а. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и |
| пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а |
| рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, о |
| гледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и |
| /p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} О |
| <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као ста |
| сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! < |
| </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> |
| ова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну г |
| е вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамб |
| ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако зав |
| бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задово |
| мо како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... |
| и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, |
| ој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Так |
| рогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S |
| еш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> |
| оштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа |
| лног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и ку |
| г да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!.. |
| јем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да н |
| S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се! |
| .{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао |
| {S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} |
| ужа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гле |
| јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчин |
| Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... |
| {S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... |
| S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговара |
| е љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване |
| али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и |
| у. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву |
| олица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад |
| дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крили |
| се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примица |
| сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан |
| каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још гор |
| рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао стра |
| скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одаз |
| , ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце |
| лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — |
| /p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се |
| >И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не |
| слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица |
| ... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Ту |
| и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у но |
| о што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта н |
| репа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{ |
| је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није им |
| аде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиш |
| > <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њ |
| чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима |
| Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она |
| ко заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обичн |
| ковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>К |
| а је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!... |
| гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за те |
| се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Ста |
| е изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некак |
| S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада... |
| <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, |
| </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу |
| мејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, |
| ловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </ |
| ео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за |
| уће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај |
| искоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврз |
| а! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, |
| о домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом ра |
| Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај |
| — Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!. |
| опа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отв |
| танков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Н |
| ло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се. |
| о погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навл |
| крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладови |
| стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја |
| гње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових д |
| ве свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само |
| и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек |
| кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Але |
| .{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде |
| чен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ива |
| е диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а А |
| естане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p |
| гових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бист |
| p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он |
| мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p> |
| овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и сток |
| рчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — ре |
| е... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао |
| једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце н |
| > <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!.. |
| ..{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> |
| што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра р |
| у и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} П |
| </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} |
| Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се |
| ађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како |
| а је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> |
| {S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И дед |
| Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста |
| пита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данаш |
| ... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, |
| вановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити |
| ано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Зас |
| н јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... < |
| сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима с |
| } И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује |
| .{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако т |
| Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек! |
| Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао ча |
| . </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу к |
| ри, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа |
| p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па |
| веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p> |
| и јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да |
| свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву |
| мали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом |
| Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </ |
| Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} К |
| > <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу ње |
| на што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је мо |
| рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... |
| енутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ј |
| е, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе ја |
| једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај |
| {S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по |
| а само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... доб |
| сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, |
| ако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вје |
| <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p |
| дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... |
| оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеш |
| и су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једн |
| p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зе |
| удише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем ма |
| укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли |
| стима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, |
| ... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у |
| бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ак |
| ражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и дру |
| ..{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у |
| е још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће н |
| е, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо |
| е!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја о |
| И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала |
| облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи с |
| а!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
| агом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. |
| ља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу |
| тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се |
| гу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њен |
| слила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за |
| ита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му дово |
| <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p |
| ар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И |
| ли кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се |
| ојица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешт |
| главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> |
| оли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </ |
| и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{ |
| ки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> < |
| шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да |
| <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се обо |
| и се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те |
| S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Стан |
| атњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за |
| Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па уза |
| анков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на |
| облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} |
| к зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си т |
| е бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш |
| {S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> |
| поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бо |
| ? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не ја |
| приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете |
| p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </ |
| аше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— |
| шко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше г |
| Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! |
| ш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> |
| што сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и |
| познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво.. |
| > <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p> |
| у врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— |
| .. </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао р |
| е кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богић |
| — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </ |
| азар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је к |
| ..{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши д |
| се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не |
| а их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако |
| ћи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. |
| Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— |
| нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па |
| а га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди гово |
| и, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала |
| уван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у |
| овој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. |
| учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они |
| се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао |
| им!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га к |
| хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је |
| .. </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је |
| мадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не мог |
| е.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} |
| Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је |
| ве већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!.. |
| } Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, |
| о је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што |
| што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У |
| Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до с |
| вина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је |
| диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти |
| топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} У |
| ритвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} |
| /p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био |
| селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазарево |
| > <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стр |
| изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би л |
| капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S |
| зради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зе |
| гово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не |
| е полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро |
| } Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други |
| p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p |
| ...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} |
| главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!.. |
| и главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мисл |
| у било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бри |
| ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div typ |
| Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и |
| — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли |
| а причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> < |
| е овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је |
| види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — |
| драва!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па о |
| га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, ј |
| ој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назв |
| жићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. |
| ве више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, мес |
| ричао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Ди |
| Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаг |
| це — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зач |
| и од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ћ |
| види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели |
| <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осет |
| опла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а |
| угом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ног |
| одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се |
| Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде |
| у је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу |
| лазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S |
| еше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му |
| ао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом.. |
| и!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите |
| чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} К |
| на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар с |
| коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја |
| е.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се |
| ке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож н |
| ака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало |
| > <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у на |
| ! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ с |
| ..{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, |
| то се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш |
| ...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту |
| пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, |
| спречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда н |
| је венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу |
| био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p> |
| руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се ок |
| мбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један х |
| е Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посин |
| ла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима краје |
| они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> |
| ет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита |
| ну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред |
| ју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим дру |
| чињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одреч |
| селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге |
| оже их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! |
| . — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђ |
| се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} |
| карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо |
| рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, |
| ољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И |
| равише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, б |
| и ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да |
| дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Ал |
| стељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшн |
| p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши км |
| идео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! |
| о, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — |
| ални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три |
| т шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те п |
| уком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се |
| . </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро |
| сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, п |
| ваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи |
| то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко разв |
| роговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем |
| е јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се о |
| — Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Зав |
| </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и се |
| невери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{ |
| стаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чин |
| ј хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со |
| в!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужас |
| за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пр |
| ... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белок |
| ану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да |
| та.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p |
| н. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи |
| тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисм |
| ти кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, ш |
| нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа |
| пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине |
| боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чуј |
| вете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и м |
| ић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. |
| и паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и |
| скао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он |
| Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све |
| Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шт |
| Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман с |
| у, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па с |
| ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну |
| Section" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крун |
| рати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима ле |
| тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стиск |
| а венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Ка |
| ко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— |
| почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану |
| логлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— М |
| о!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се ба |
| Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има прав |
| слио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, |
| . </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини т |
| а дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поп |
| капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба обра |
| екса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао |
| <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му |
| ајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли под |
| ањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу сво |
| године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем |
| >Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлук |
| Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали |
| де ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: |
| по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их |
| а у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа про |
| аша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Н |
| да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти |
| Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са |
| крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!. |
| } Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о се |
| сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали |
| е; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „ |
| есто да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се н |
| у кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ва |
| се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгн |
| p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло |
| Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише |
| </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} |
| беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су |
| , ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> |
| та нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... |
| ле!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају |
| Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да |
| </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто |
| арчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чуј |
| шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди прија |
| . ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу |
| душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена |
| десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како ј |
| кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p |
| к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p> |
| и Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам |
| ида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више |
| и мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} |
| а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да каж |
| о. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад види |
| да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из ње |
| уци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајк |
| амо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год |
| чи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. |
| ...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује |
| p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе. |
| ко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ |
| из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у ку |
| ...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се т |
| оста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p> |
| м звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он |
| мпас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пу |
| гне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трип |
| да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. |
| о.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица |
| лиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог |
| страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовина |
| па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone |
| као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туц |
| овора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени |
| дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> < |
| помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на н |
| и.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађај |
| </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, |
| ра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти |
| весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певам |
| а све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека св |
| о се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава |
| аједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да ј |
| љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било |
| ли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да |
| во их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им |
| ма не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве |
| ре чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега |
| {S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... < |
| ало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, |
| </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу н |
| и ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> |
| > <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер |
| Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Ст |
| стадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио |
| ..{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> < |
| крете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p |
| о у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има д |
| и их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p |
| оже ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спу |
| прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} |
| али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, ус |
| Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је суб |
| чи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вра |
| из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи јед |
| у кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </ |
| ра!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не да |
| азо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </ |
| ... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала |
| p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер |
| </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Доб |
| најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа сто |
| веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душм |
| Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти |
| теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је гла |
| ети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је |
| !... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва и |
| и преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан.. |
| о, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, |
| Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећ |
| } Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси |
| запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име њего |
| је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се |
| ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> < |
| ра и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је |
| а је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу! |
| и Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на |
| исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти |
| учили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим |
| сен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свиј |
| Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па с |
| д јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту до |
| селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збо |
| ве здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог |
| равао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да б |
| ар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... |
| мејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у |
| сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине |
| Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац |
| ао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало |
| ате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато ј |
| анко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је ж |
| ати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> |
| {S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!.. |
| S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и ј |
| тује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуц |
| {S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар |
| шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота |
| хова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико дан |
| тавити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако ј |
| . </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p> |
| моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбин |
| ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> |
| ову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напо |
| своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, |
| убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца к |
| авде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче |
| , ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не растави |
| љивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на |
| пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру. |
| аши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било |
| , а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући |
| И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам теб |
| од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само |
| > <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испр |
| авом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити |
| бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па |
| Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — п |
| </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти |
| освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе |
| учад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} И |
| и ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Ми |
| аплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} |
| м... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих |
| могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас д |
| </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је |
| е! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини |
| ље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, |
| !...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>П |
| ј, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као д |
| Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако д |
| екорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше ча |
| на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би бо |
| ... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цур |
| јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих |
| да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, |
| шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи д |
| диш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> |
| ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, |
| у: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и |
| ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим |
| {S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— |
| >— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој |
| — Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он |
| е то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би б |
| О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Ре |
| изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што |
| ба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чи |
| ва...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем |
| S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збац |
| прака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?... |
| ћани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је |
| гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајат |
| аду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— |
| рити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Је |
| веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато |
| чина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — |
| да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти |
| на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, |
| ..{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметова |
| ити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се вид |
| ев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уст |
| нога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како г |
| >— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Ј |
| јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и |
| ом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и он |
| уче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кр |
| Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, |
| је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турч |
| мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли |
| ељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, ка |
| му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{ |
| огао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на ње |
| е су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти |
| ексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска к |
| Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; а |
| ко слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њи |
| азао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран. |
| > <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрч |
| љан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она ј |
| м месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у т |
| тро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} П |
| во што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; т |
| Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!... |
| оми ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана је |
| леба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, а |
| <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочит |
| , рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, |
| <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Зве |
| <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> < |
| p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да |
| </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!.. |
| рех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај |
| >— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај |
| окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... < |
| што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад т |
| његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога |
| ти онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И |
| зимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{ |
| есет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о том |
| залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. |
| де цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} |
| <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> |
| бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ј |
| у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} |
| м: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— |
| како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} |
| </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. |
| ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он |
| су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонил |
| в? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p |
| срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али |
| раги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} А |
| ногом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколи |
| е на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Цар |
| ..{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све з |
| ..{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> < |
| иташ?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан |
| оћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио |
| его завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обар |
| ... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, ка |
| сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — |
| говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, |
| ушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у глав |
| {S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно |
| шници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} |
| стао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И |
| а на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису да |
| ...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. |
| ко ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо о |
| >— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су |
| — Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми |
| еш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Але |
| S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. |
| !...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} З |
| теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта |
| ..{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му бо |
| ије!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно леж |
| нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћем |
| им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже |
| м мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за |
| попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p |
| све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Ал |
| ..{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео |
| ... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима |
| едно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— |
| едају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па он |
| би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — |
| ад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покис |
| — А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бо |
| . </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. |
| сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Кру |
| а је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико су |
| сам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Стан |
| а сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Не |
| зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p |
| ...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с љ |
| Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. < |
| е. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Цр |
| S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> |
| ејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам ш |
| братиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Мо |
| то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> < |
| прича све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— |
| {S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити |
| поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. < |
| — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теб |
| па Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да |
| рчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Ка |
| украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса |
| апрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. < |
| полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — |
| ију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци |
| зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— |
| еограда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> |
| во хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штого |
| патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Ње |
| раја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </ |
| же Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} А |
| есмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазна |
| е: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече |
| ио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> |
| >Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— |
| нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап |
| е, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину н |
| <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам ку |
| а што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од ми |
| о да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ј |
| <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан |
| ом, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ј |
| о да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па |
| д у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна |
| {S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков |
| и не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p> |
| сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{ |
| гра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} |
| ш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! < |
| било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчи |
| еше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им |
| живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погиб |
| е друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад |
| Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раме |
| </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као д |
| осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је ист |
| се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли с |
| и знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — ци |
| ме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешк |
| љеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{ |
| ид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. |
| а све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> |
| да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, |
| о казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, |
| <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се |
| е могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p> |
| </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нек |
| — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Мил |
| ешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише |
| их нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не |
| — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </ |
| бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њ |
| е неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побега |
| о сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће |
| д им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, |
| : све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> < |
| ече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} |
| а мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је |
| но знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро. |
| ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. |
| >— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p |
| >— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p |
| утуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Б |
| Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — ре |
| задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p |
| та је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да |
| S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p> |
| стурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешк |
| аринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити |
| д Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Как |
| ера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у |
| е, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља |
| ај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, |
| се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда м |
| Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </ |
| </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?.. |
| ма кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри |
| рати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да |
| ш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожел |
| не, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} |
| у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао с |
| елиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би |
| с му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" |
| на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p |
| еће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А |
| <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу |
| п, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се |
| оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Је |
| ао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше к |
| дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели |
| {S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило |
| ви? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— М |
| аш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да ви |
| — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? |
| ... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким узд |
| bSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта |
| арамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p |
| S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — |
| ај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!.. |
| је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече С |
| ајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван |
| орами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега. |
| ст. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! |
| овинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је стр |
| p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. |
| стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване |
| !...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што |
| поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: |
| ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, б |
| <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... < |
| ца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> |
| сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврш |
| ша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот у |
| у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов погле |
| думину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, |
| ге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница.. |
| таде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну С |
| едрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — по |
| лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће ст |
| ло...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, до |
| равце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на С |
| лађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио.. |
| ора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи г |
| и? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} |
| сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> |
| кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... < |
| о не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} |
| p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише |
| риш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста м |
| е да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад |
| Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврд |
| госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наста |
| ва тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Ал |
| сам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му |
| ј тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Т |
| арби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељан |
| S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} |
| или му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две |
| наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слуша |
| То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало з |
| рај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, с |
| Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо п |
| кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И ј |
| </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— |
| ар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као ти |
| сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p> |
| >Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> < |
| крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето тур |
| ак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог чове |
| веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од ју |
| {S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бог |
| > <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави вел |
| Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме по |
| појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток |
| о? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се с |
| т, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као |
| ога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} О |
| разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?. |
| ео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} |
| Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам |
| Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора сед |
| анем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Б |
| ни вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао с |
| ет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћин |
| Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као д |
| ка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко ка |
| оћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не |
| — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братс |
| у освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује пе |
| тавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} |
| {S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> < |
| И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема! |
| .{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила. |
| егову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Л |
| ућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као |
| ијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> |
| су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p |
| се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли беген |
| сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Је |
| >И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коњ |
| су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница.. |
| кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом |
| ма. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дуб |
| бав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у с |
| д кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим |
| ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: |
| гао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} |
| ицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Хара |
| Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> < |
| оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. < |
| ожа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима но |
| спаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја г |
| е издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мисли |
| ци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагњ |
| а руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; |
| p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p |
| о, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Ка |
| <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И |
| ван.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе удари |
| расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S |
| ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, |
| ћа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p |
| у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — уп |
| али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу н |
| е како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти |
| јасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли |
| ину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> |
| p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кро |
| га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!. |
| Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се пл |
| извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била |
| и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван ј |
| Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан |
| S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S |
| ао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он |
| у слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — реч |
| алом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по ст |
| видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није би |
| сталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убиј |
| е Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово |
| е и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо |
| ећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напољ |
| в не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде |
| дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо |
| {S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се за |
| ренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. |
| ње моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити су |
| ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лев |
| авао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врел |
| него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде |
| више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она ни |
| ...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> < |
| ..{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре! |
| ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пођ |
| не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заиг |
| ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су |
| <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S |
| ...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и т |
| {S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир |
| толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажа |
| реба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. |
| да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... < |
| , ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и |
| да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекида |
| , уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> |
| а — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости |
| ку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: |
| га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао ј |
| ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и ј |
| . </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. |
| да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Љ |
| е: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испраки |
| ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: |
| ци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну нека |
| твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} |
| и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред |
| о бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко ј |
| ј!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Кру |
| А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који |
| !...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама. |
| Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један |
| је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради. |
| да да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. < |
| .{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братст |
| њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — |
| а, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет св |
| топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... |
| бљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке срећ |
| много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, |
| руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хв |
| огићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми |
| ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју ј |
| азареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стиг |
| сле, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S |
| д богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премиш |
| гове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у к |
| много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, |
| хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p |
| о на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људ |
| а где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојк |
| а је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Пр |
| знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет |
| а на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се з |
| у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од |
| е, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити х |
| </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки |
| емо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а |
| помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само |
| мо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да |
| да у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </ |
| > <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S |
| Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаш |
| синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А |
| његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треб |
| p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из ц |
| штено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст |
| } Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоћ |
| јводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упу |
| — Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} |
| бом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа |
| Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </ |
| онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему кр |
| стим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи |
| ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашност |
| исала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{ |
| е да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с |
| ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... |
| е ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </ |
| страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог при |
| турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по д |
| овољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он |
| оводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банов |
| ици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, пад |
| а вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо в |
| Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише |
| лан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али ов |
| } Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... |
| борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као |
| милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот. |
| свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљави |
| еће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> < |
| невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Ал |
| <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде |
| уше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> |
| уци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао |
| кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве |
| пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која |
| ст...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу.. |
| о је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливају |
| е је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војвод |
| Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови пла |
| рска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, |
| ју ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим н |
| а, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече К |
| </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар |
| еда... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко |
| самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> |
| жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} |
| И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} У |
| пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже |
| е разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже рук |
| и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, по |
| ајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, |
| осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му ис |
| ин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он о |
| корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, прит |
| угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се сле |
| Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице |
| укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p |
| убише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, не |
| S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> < |
| дговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> |
| ра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже |
| млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки с |
| узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>О |
| ању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише н |
| , а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безб |
| /p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазв |
| да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом |
| чати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао |
| арише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док с |
| ...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трај |
| .{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: н |
| ље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, мно |
| Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — р |
| купише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти от |
| и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни г |
| волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу д |
| амирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је |
| ма?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину |
| као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледа |
| робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, |
| тави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом и |
| део над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... |
| после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло |
| — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, х |
| це на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Але |
| а нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан |
| <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{ |
| олико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен к |
| ... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него |
| . </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријем |
| па да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац |
| ве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле ус |
| детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Ј |
| , харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја |
| ђај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p |
| ни слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп М |
| снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - |
| ије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућа |
| јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— П |
| толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти |
| } Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од |
| а? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила с |
| и хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе вити |
| p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре пал |
| нку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо |
| у, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не |
| абе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам |
| о велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као је |
| с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, п |
| {S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде А |
| журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише с |
| обро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> |
| ишта!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно ка |
| еваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себ |
| </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса с |
| сли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те с |
| ети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p |
| , добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао |
| радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећ |
| ћко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Зб |
| сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} |
| ..{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза пас |
| аци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неко |
| само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса |
| е мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда |
| > <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам в |
| док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p |
| свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морај |
| в био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страш |
| у не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа |
| на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог |
| ако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Је |
| о је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, |
| одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећем |
| ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{ |
| т него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> |
| ром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија |
| ране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога не |
| > <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му |
| реха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то б |
| <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-трој |
| изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и т |
| нко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по |
| да?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, |
| више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче р |
| > <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до т |
| епо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио д |
| оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је м |
| <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога п |
| ина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— |
| и ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало |
| очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охла |
| ић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S |
| ред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викн |
| , ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће |
| пет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун |
| чи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба с |
| <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџи |
| } Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчан |
| че хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну.. |
| познати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови с |
| рчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> < |
| срамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку |
| .. он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему |
| ати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти |
| азљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је |
| а. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немо |
| рђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Де |
| або пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, ка |
| . — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{ |
| .. </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшни |
| етити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво |
| p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред нес |
| чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> < |
| о отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— |
| </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у о |
| {S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја с |
| Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га |
| епим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три п |
| до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p> |
| </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p |
| мо се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? |
| рци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало некол |
| Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазарево |
| е болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и п |
| — Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Мило |
| је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слут |
| <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p |
| да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> |
| ин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре |
| из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код |
| шна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако о |
| ше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из |
| ијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </ |
| Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| идети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима л |
| же — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— |
| та забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Ни |
| глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и |
| ку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је |
| /p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху |
| одићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да |
| </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} П |
| се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... |
| , брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја |
| ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница пр |
| цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је |
| е вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље |
| ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те |
| p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — |
| знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!. |
| му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе |
| поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад ви |
| ислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да |
| да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, |
| !{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је |
| ио је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} |
| је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прили |
| еколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један изво |
| наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако. |
| пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и за |
| су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бус |
| и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је |
| ија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p |
| ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтал |
| ем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног пој |
| побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том |
| што осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — ми |
| одина ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чује |
| а Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Ви |
| од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као |
| говора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећ |
| било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — у |
| бро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, |
| је добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, зем |
| аш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам |
| а свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на чове |
| колико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да ид |
| ске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш |
| е.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекн |
| пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући |
| .{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, ш |
| ислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, |
| договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, |
| попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана ње |
| , али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећ |
| ести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} |
| зову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је |
| ато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— Т |
| Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> |
| ећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. |
| отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколи |
| Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те |
| ремена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па уста |
| </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше пр |
| јући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: |
| на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док |
| шкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им ниј |
| питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да |
| прдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам |
| — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p> |
| тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— |
| е оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је п |
| е Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се вид |
| овек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, |
| p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њи |
| ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, |
| се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао рад |
| /p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> |
| чим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми з |
| зно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву с |
| е нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зач |
| Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа |
| — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку н |
| </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па м |
| у!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаес |
| ху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека |
| ан кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од ку |
| и Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном в |
| су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> < |
| попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се |
| Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p> |
| <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пи |
| огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди |
| <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар |
| Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог |
| а више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — пит |
| хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је |
| Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потр |
| кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упи |
| једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{ |
| ри сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутр |
| склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде н |
| видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — |
| уздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— |
| г човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет годи |
| </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не зн |
| е подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не |
| дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p> |
| /p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше |
| лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше |
| дуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој ст |
| е и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше |
| у глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p |
| — Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур по |
| угога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку. |
| да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... |
| е!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му |
| лаве!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте |
| е ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p> |
| био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироч |
| д Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погл |
| верица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог д |
| оли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова |
| ро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком в |
| рејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и т |
| {S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињат |
| аш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; |
| ечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се |
| Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Ј |
| /p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и при |
| ући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи |
| вако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше |
| .{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој |
| нитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила. |
| <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио |
| , дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— |
| бро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </ |
| на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање п |
| нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да чи |
| м, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будал |
| ским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су п |
| S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје па |
| е цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спав |
| S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... |
| харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бо |
| уванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S |
| пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— |
| ан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сур |
| бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То |
| и одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јак |
| ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е |
| мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.21"> <head>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдаш |
| >— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{ |
| раво у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. |
| ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо |
| ет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онд |
| ба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад н |
| а самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник В |
| ао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема |
| . </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има |
| ине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ћ |
| обратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Ниј |
| ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамба |
| >— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде. |
| те и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су |
| >— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздрави |
| попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „ |
| дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Св |
| м (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све |
| > <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљани |
| ро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Ра |
| у заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им х |
| поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се |
| т...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опрем |
| брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да оста |
| а куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајду |
| и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име |
| <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мис |
| д себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао |
| иран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже |
| огао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— |
| Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— |
| и?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућ |
| ов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да зн |
| >– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном санд |
| S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! < |
| су. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао д |
| {S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим. |
| Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао |
| — Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба! |
| ра!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба |
| Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се з |
| ови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет год |
| те ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Г |
| де док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </ |
| еше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко ка |
| ко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се |
| {S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!... |
| ну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко с |
| сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за с |
| и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајт |
| они неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта г |
| же: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. |
| тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </ |
| те!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Ал |
| даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </ |
| тим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> |
| о памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко д |
| рете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло |
| очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера о |
| ве време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су п |
| Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смо |
| се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гол |
| ала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам |
| о потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има |
| ко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо |
| } Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо |
| </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се |
| ћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он с |
| <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p |
| га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га |
| о видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} При |
| зар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и п |
| .. </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> |
| аборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </ |
| јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице |
| >— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него |
| о саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Ст |
| рај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Доб |
| слимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно шт |
| олим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног по |
| воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан л |
| иш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио р |
| </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — од |
| их надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али |
| да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али ко |
| ло је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпу |
| и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, |
| лико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> < |
| трамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S |
| м. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— |
| ед њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала |
| могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици нек |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.1"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гр |
| е се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна с |
| ком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај чов |
| у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако |
| и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: |
| <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте гот |
| Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> < |
| њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за |
| етише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су самп |
| о гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и |
| Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми |
| гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућ |
| глед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{ |
| је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до |
| е!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и |
| {S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и д |
| ! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>С |
| еограду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завла |
| у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да |
| {S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — раз |
| а него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој г |
| атко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би |
| чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, на |
| о слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на у |
| сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у груди |
| тињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— |
| апева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он |
| нића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и |
| Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и |
| грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука |
| </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} |
| /p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, |
| етиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише |
| м у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио |
| о доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали гла |
| !{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А |
| р је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </ |
| сам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, |
| у људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призоро |
| ких глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! |
| и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочек |
| и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ни |
| зуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— |
| сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути |
| ловица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је |
| а топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, |
| то неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујм |
| estone unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово поб |
| огаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крв |
| стила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније. |
| а му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p |
| ожемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак! |
| у. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p |
| <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> |
| граја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му. |
| ше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви н |
| а и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пе |
| му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаж |
| е изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а |
| си срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </ |
| з кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — сваког |
| о ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> |
| ло чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И |
| где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћ |
| ије био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он |
| .{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима с |
| о их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их о |
| у и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с по |
| ше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... |
| ече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: |
| S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрч |
| сподска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би |
| проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле |
| Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на |
| ња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лоп |
| ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> |
| ј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а св |
| попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још ве |
| у напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа, |
| цаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!.. |
| е о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, по |
| кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </ |
| уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја н |
| >— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— |
| ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> |
| екај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мрт |
| раве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не зн |
| Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p> |
| то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти б |
| а.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. |
| е.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. |
| з зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{ |
| их волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него шт |
| ојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не мога |
| о поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - ре |
| пу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>П |
| ...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што |
| па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — |
| , суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста та |
| </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: < |
| немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше истор |
| ечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби доне |
| .. </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> < |
| и...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не |
| ети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дуб |
| ега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја п |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вече |
| ок ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о свој |
| ико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупи |
| и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од |
| те, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па от |
| вица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш |
| on" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готов |
| м Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују вес |
| мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се к |
| ало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и |
| вет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пу |
| траху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се |
| о, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и запо |
| и ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је поглед |
| осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из оче |
| месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </ |
| о.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око р |
| журане руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за |
| узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо! |
| танко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јо |
| ћи.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица |
| ета је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак |
| и!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци бе |
| од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и с |
| А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то чес |
| као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и |
| тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{ |
| ..{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И |
| p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и |
| p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само п |
| о моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покрива |
| кај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најес |
| ека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпозн |
| Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— |
| лекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p |
| а? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бо |
| зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!... |
| ном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је |
| Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} С |
| није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као |
| у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p |
| >— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право |
| мешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ет |
| нка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> |
| } Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу д |
| да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше с |
| А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног роб |
| н сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као |
| де се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему то |
| љубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу. |
| рости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С т |
| p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>На |
| ?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?. |
| . </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну ј |
| тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком прек |
| ... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихо |
| тог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И |
| и с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се п |
| ека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и забо |
| аном и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. |
| мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l> |
| о овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— |
| <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да |
| е.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S |
| > <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; |
| се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па |
| Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занем |
| и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га сам |
| да надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И |
| , па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, т |
| ова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— |
| је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко ј |
| аш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наред |
| цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Гус |
| ругим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевал |
| Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> |
| у...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда |
| ака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> |
| душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... |
| а пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла прев |
| Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај дру |
| рски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притисну |
| мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војск |
| > <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујаг |
| од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака |
| и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега н |
| се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова |
| а као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруш |
| то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се |
| >— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш |
| али лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј |
| а чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. |
| шу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све |
| е варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — ре |
| ба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... |
| исила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те м |
| неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар |
| ушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} |
| , Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо пр |
| оћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван |
| или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицо |
| p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима |
| превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу |
| ка оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала ла |
| а! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан ме |
| пет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p |
| адија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те дево |
| иј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Б |
| исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му |
| {S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{ |
| ? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не мож |
| на је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му не |
| га...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко ч |
| ужином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио |
| ечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо |
| авали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале |
| p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила |
| е и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебд |
| >— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а ла |
| еж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети |
| . </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни |
| жевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарају |
| </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу |
| ... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком т |
| {S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда га |
| заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре |
| а од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба |
| — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </ |
| не!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мисли |
| ричекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пр |
| јводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке |
| веди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} О |
| — Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке |
| уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га |
| мо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше |
| — Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се |
| дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их |
| Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ј |
| </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! |
| г узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чу |
| еражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, |
| </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Он |
| <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> < |
| Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми |
| {S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p |
| у се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед |
| у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. |
| љени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! |
| н не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S |
| и ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — |
| ори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да |
| >— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорис |
| га и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харам |
| ! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред с |
| > <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им |
| p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — |
| </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше |
| ао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао |
| поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Мар |
| осла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заи |
| стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. |
| та.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњ |
| > <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> < |
| на стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уб |
| тјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми мора |
| И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још |
| радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим |
| {S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео д |
| завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом |
| <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само |
| ком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиљ |
| >— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива |
| робунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже к |
| не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно |
| е у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, |
| } А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турц |
| и за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настат |
| е у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо |
| спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вел |
| омаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радно |
| — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се |
| </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринк |
| ни. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У |
| та.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S |
| S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам виде |
| квим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукав |
| } Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том |
| > <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </ |
| шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од с |
| <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с т |
| толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— |
| та, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита |
| свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше ни |
| ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не |
| /p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљ |
| S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?. |
| он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију чо |
| лагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га пр |
| стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: |
| рао око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </ |
| и. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, п |
| p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад |
| рете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао крат |
| е све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си буна |
| воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. |
| /p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није к |
| другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тог |
| за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио |
| ко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те пит |
| упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. |
| — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он м |
| т: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се И |
| упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро |
| се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Х |
| че! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и к |
| <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај |
| — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, ал |
| ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем |
| т за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p> |
| еликим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!. |
| ? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова т |
| с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их |
| {S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми |
| на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... поб |
| се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало |
| дну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из к |
| !...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема |
| а шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир н |
| .. </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} |
| им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </ |
| е мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше |
| м... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно |
| та нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. |
| је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо нег |
| >Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто и |
| аља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... |
| рњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} |
| тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не |
| а нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!.. |
| шао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко ј |
| ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па п |
| вића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко к |
| идио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код |
| лави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи.. |
| ни бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу |
| ти посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало– |
| ко тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— К |
| ешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео н |
| зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави |
| јући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. |
| беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ноги |
| твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S |
| ти дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — в |
| аслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— За |
| к препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије ре |
| прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— |
| паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, ју |
| те паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не |
| ad>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се |
| ..{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе |
| затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, |
| тку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!.. |
| </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчи |
| </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и |
| осе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче |
| јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — |
| {S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али |
| ру...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред |
| Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба |
| ...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да в |
| су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута |
| , пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, |
| е ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава рос |
| — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најз |
| пере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој |
| , између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде н |
| p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} |
| р са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— |
| пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не |
| ебо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она проша |
| чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да |
| па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је неми |
| леко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p |
| загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, к |
| ла је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плач |
| Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то |
| ласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао |
| он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао |
| сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на з |
| бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који су |
| мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!. |
| ша озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона на |
| ано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где б |
| поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, |
| > <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Нем |
| ајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлот |
| } Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запал |
| мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима |
| зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело |
| отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{ |
| лише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехива |
| да.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> < |
| вари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску гла |
| ати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није ма |
| </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава |
| оју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати л |
| жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{ |
| коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задува |
| учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му |
| е све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмако |
| Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучк |
| А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну С |
| у раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црве |
| гледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он |
| га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручит |
| ше и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а |
| амен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... < |
| писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S |
| и живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти в |
| о се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга |
| а њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — |
| то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} С |
| Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Бели |
| > <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити |
| ће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> |
| урној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци |
| сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана |
| у да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} |
| ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као |
| </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p> |
| ашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од |
| мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено им |
| занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харам |
| ишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од два |
| <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, |
| .{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осе |
| и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је |
| арим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </ |
| а невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! < |
| ко брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се њ |
| н-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћуте |
| ушу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека нев |
| и и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с |
| прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по сви |
| н коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не |
| зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те |
| еке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја н |
| е било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те в |
| >И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говори |
| отице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову ру |
| па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — |
| о шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, |
| p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протеза |
| т. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину у |
| оструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па о |
| е пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу |
| нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мисли |
| во што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти плат |
| чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, |
| вади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </ |
| је непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођ |
| за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је с |
| онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се |
| ене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div t |
| иш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p |
| ...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а с |
| ...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му бу |
| да небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху |
| си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош в |
| и!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} П |
| стајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>О |
| људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица к |
| душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица |
| својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успоме |
| Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки |
| Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али отка |
| је се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алек |
| ли, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштв |
| и. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не зн |
| паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Де |
| елиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва |
| је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. < |
| се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се о |
| ашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Ви |
| лом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да |
| атила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да у |
| Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Госпо |
| <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... |
| руј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад |
| повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонит |
| м побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобар |
| } Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његов |
| у се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очево |
| у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очим |
| поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будн |
| како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада |
| е тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </ |
| уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што с |
| ст, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасн |
| а погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде |
| та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Ни |
| нко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио |
| водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево |
| и говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је |
| ати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под К |
| ину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем |
| венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пош |
| ко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у миш |
| ругог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њ |
| од сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују |
| и.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресани |
| главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снаж |
| би треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо т |
| нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, ви |
| S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— |
| рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешка |
| .. </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко |
| p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас |
| ; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе п |
| . </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; на |
| ћеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечера |
| <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p |
| на?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Ошт |
| а тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са |
| везде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој |
| у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша ка |
| арашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То з |
| ва и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јова |
| о беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, |
| </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови. |
| p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... |
| несе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се тур |
| нате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот |
| е мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) ку |
| /p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је |
| ече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћ |
| аше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти |
| ли да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шар |
| ну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак |
| плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу |
| ти...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </ |
| га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја |
| овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око с |
| p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, |
| и!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе |
| ину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи |
| ана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би бил |
| Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Мил |
| спало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је |
| Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуш |
| ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> |
| .{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од |
| то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Але |
| гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{ |
| па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума |
| опано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те |
| тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и |
| це, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра |
| де у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу к |
| зао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњи |
| и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао |
| ијатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па |
| је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Ти |
| ше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у пл |
| имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад |
| т Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. < |
| у кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко |
| н, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп |
| узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из |
| иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошн |
| е. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> |
| </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> |
| рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година м |
| ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по к |
| то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је |
| кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l |
| они. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ства |
| {S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му |
| Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, ка |
| ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Ш |
| љемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поу |
| НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} |
| . </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А |
| а сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не го |
| им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако |
| резиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту.. |
| де сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља |
| олеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Стра |
| милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па |
| теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ см |
| ицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад дв |
| сто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обри |
| начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жар |
| /p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупн |
| равећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— |
| а се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова |
| емо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки |
| сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступим |
| е пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближав |
| ек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да и |
| нула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> |
| идела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој |
| телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега сли |
| и оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по |
| плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> < |
| e unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше |
| и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет |
| овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се д |
| же нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, |
| ласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он поср |
| >— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти |
| вено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} |
| оз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> < |
| позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачк |
| ве; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти вал |
| ..{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p |
| ! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се сме |
| шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогу |
| ; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда |
| бало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде |
| — Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хај |
| ах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} |
| {S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p |
| тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нар |
| ролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p |
| вест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Ств |
| га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и рук |
| и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жар |
| а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед |
| хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам к |
| } Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с |
| глуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... < |
| шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот шт |
| оклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p |
| ека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благо |
| а прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и нај |
| Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико про |
| еху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула с |
| ста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао |
| па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да с |
| ти. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути |
| </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у св |
| падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка |
| ом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса |
| еви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Ста |
| гово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу прого |
| ного касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и од |
| мети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ра |
| зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутр |
| а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p |
| у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче |
| кућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде С |
| би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђ |
| аган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> |
| адити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у ко |
| твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро |
| ао паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а |
| о рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p> |
| удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} |
| смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Ре |
| и сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просиј |
| <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља |
| ше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> |
| .{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, прав |
| .. </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово |
| пао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} |
| жеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> < |
| ли...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам по |
| ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и поту |
| везу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко |
| Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви св |
| закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, ка |
| лим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми |
| љу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благ |
| ...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови! |
| икну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> |
| се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — |
| а!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише |
| главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахн |
| пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запев |
| адоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише скло |
| сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше с |
| /p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира |
| претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? |
| а из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад зава |
| Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сам |
| ера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако с |
| > <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем ру |
| p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поста |
| и се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Тур |
| рали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омота |
| гу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Но |
| ... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главам |
| трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воден |
| — Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и |
| јем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Ли |
| му је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчи |
| и Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у л |
| р по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, |
| ни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни |
| уштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. < |
| еше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше |
| лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p |
| тио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... < |
| } Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Не |
| ему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем п |
| роламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало та |
| S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таван |
| же под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </ |
| /p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче м |
| ? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ноже |
| у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, ко |
| ти... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Мари |
| .. </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} К |
| ише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!... |
| оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се мо |
| .{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> |
| и као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао мук |
| . </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не м |
| м.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда х |
| ахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно |
| се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>В |
| А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја и |
| се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж п |
| унају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{ |
| о их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па ди |
| — Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчин |
| S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже о |
| смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, |
| p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара не |
| учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!.. |
| ришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и |
| ојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — |
| табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је прин |
| ас нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} Т |
| Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си уд |
| скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а с |
| Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима. |
| !... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још какво |
| а!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Д |
| е слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — пр |
| рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Ла |
| оје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе |
| н јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара |
| оћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иа |
| субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а |
| затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} С |
| а!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после |
| чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља |
| емо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSection" / |
| о!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута ко |
| поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је |
| ечи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S |
| ђе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{ |
| таху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџић |
| рали од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауст |
| {S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке |
| ије било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S |
| усти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души... |
| о тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави |
| ред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднич |
| ега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа з |
| више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од с |
| е што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се из |
| сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разг |
| ељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их |
| бити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади вр |
| рча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: |
| тио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није вод |
| {S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода г |
| он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. < |
| овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних блед |
| велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би |
| ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето т |
| није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, |
| е сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapter" x |
| а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— |
| а Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тоб |
| ано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми оп |
| </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио |
| чио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, |
| онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Марин |
| . </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше |
| } То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у |
| р овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} |
| далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... |
| ла се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшн |
| преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попушта |
| е.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је |
| <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге |
| аку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И ожив |
| очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. |
| <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гле |
| и му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!... |
| растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двој |
| г! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— |
| тила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> < |
| прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И ст |
| ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chap |
| м поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је |
| рио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и |
| дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па |
| дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и пов |
| можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми с |
| ку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице |
| по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир. |
| ара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забез |
| ли је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти |
| и бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још |
| S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је к |
| ба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> |
| е је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи |
| ла ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба о |
| Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише |
| о Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеш |
| вом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он |
| Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти м |
| било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да |
| на кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, н |
| .{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре |
| е ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, н |
| хвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшн |
| И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој стра |
| највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни ми |
| урио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{ |
| ...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред сви |
| је чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склониш |
| о осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју |
| МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина |
| и коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> |
| смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је и |
| .. </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </ |
| Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће |
| ково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто |
| } Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они |
| рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког жи |
| А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они с |
| ки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи |
| {S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио |
| требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас да |
| ру у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И |
| у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз о |
| крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да |
| } Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи д |
| и да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни |
| зети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било |
| Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му њег |
| начност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </ |
| ..{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Круниј |
| ко ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди |
| } Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S |
| опа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> |
| Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такум |
| се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече од |
| га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. |
| /p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од ст |
| у груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста |
| нко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео |
| се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као у |
| >— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Ба |
| Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!.. |
| се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови.. |
| , а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам |
| х очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, |
| грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше |
| ко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу |
| сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Би |
| судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{ |
| ече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, |
| м те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И |
| Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друк |
| душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се |
| ад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече |
| тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја |
| p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, |
| аштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше |
| ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Ш |
| S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш |
| кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} К |
| гао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Оста |
| њиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је ду |
| ! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све |
| {S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају п |
| азара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра нав |
| густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шу |
| > <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не |
| ки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао |
| еде сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, |
| е смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам прич |
| о, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се |
| суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече! |
| срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сва |
| ко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Ста |
| </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки љу |
| чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружи |
| е. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} О |
| јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао |
| су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и |
| а ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити |
| — Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се се |
| огаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осе |
| ебацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој |
| о мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, |
| о да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је |
| и јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, |
| ечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а ку |
| зан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — реч |
| рас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћ |
| уди већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се |
| атиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је |
| , па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из с |
| . </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. |
| Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме раниш |
| тнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по лу |
| борио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он |
| рећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако |
| ах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чи |
| их те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си |
| се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита |
| <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме.. |
| и од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме |
| ? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти оти |
| обро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p> |
| и својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора му |
| подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро.. |
| ече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном! |
| пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— |
| е. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Ш |
| е кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Нос |
| ца, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци |
| рбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутк |
| >— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубиш |
| ој и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не |
| сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, |
| ова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком С |
| о врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда г |
| >— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими м |
| вало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!.. |
| рце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Сто |
| ош ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, д |
| нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво те |
| а ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише |
| p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је |
| ад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста |
| јој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу |
| е газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а |
| ћи се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то не |
| е, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати |
| идети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева с |
| . </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стој |
| еговом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и каза |
| них сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло г |
| ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођ |
| ко му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их |
| ли. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па ј |
| р га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... |
| е. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно |
| е зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том го |
| с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека |
| {S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Ла |
| — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — би |
| ше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — |
| ити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — р |
| у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> < |
| ћ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? |
| па; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S |
| p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали послени |
| год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе би |
| облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} С |
| !...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он глад |
| бро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договор |
| ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе с |
| >Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} |
| оглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друг |
| мо си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али зе |
| аг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламен |
| асно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш и |
| пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њи |
| чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То |
| та, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, ди |
| е појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту оче |
| /p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} |
| кну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— |
| , мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан |
| лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич ба |
| руму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> |
| ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори кап |
| варима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким пош |
| Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим |
| о! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао |
| </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно |
| </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће м |
| дија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко |
| о да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> < |
| </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— |
| космо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полак |
| са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, |
| оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Гд |
| p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења о |
| и мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — |
| анку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Пов |
| е бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Ч |
| ј мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низ |
| > <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свал |
| е може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо |
| ојсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог |
| ла се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се ра |
| ажа која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак с |
| </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div typ |
| н, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </ |
| ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира д |
| ло — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко г |
| заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А |
| ан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на |
| аће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турск |
| p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека од |
| које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око |
| ревари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један ст |
| сном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се ли |
| /p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима... |
| ли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запит |
| другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу пр |
| лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није би |
| арешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трај |
| {S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић |
| е је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведр |
| е опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава |
| </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчанић |
| , али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да н |
| ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S |
| е та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође. |
| ловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао |
| полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо |
| ри да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озби |
| шани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готов |
| ођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! |
| Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли |
| м својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим |
| нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи С |
| а!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му п |
| ме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају вој |
| /p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлу |
| неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на сви |
| S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека |
| он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, др |
| ма. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кре |
| волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и н |
| бин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те с |
| шта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— |
| ишћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече З |
| о се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да |
| на и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене |
| у да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваља |
| во господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог госпо |
| је девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу к |
| и се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> < |
| е да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очува |
| : умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, |
| S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће с |
| врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{ |
| а која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> |
| > <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на |
| опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бо |
| лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану С |
| било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине |
| како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их с |
| јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дуб |
| } Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а |
| гинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме с |
| не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Ба |
| у!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог час |
| . </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То |
| сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Ка |
| Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му ср |
| но Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> < |
| д му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико |
| ? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!.. |
| ао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се |
| Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на |
| лексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а ј |
| ! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... < |
| никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Пар |
| е добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим |
| .{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да у |
| и? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, е |
| и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; обр |
| авају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута |
| </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p> |
| већем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве п |
| о, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према са |
| а. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну |
| пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред |
| — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њи |
| говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивнос |
| о.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p> |
| несе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико |
| прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p |
| е ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, мо |
| оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— |
| све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, |
| Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. < |
| ворио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} |
| ије требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад |
| <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обу |
| <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с |
| је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи |
| ављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му с |
| подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} П |
| <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не м |
| {S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе. |
| олико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на с |
| али му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!. |
| ни да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе |
| ка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да |
| Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега |
| аци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене |
| како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и ра |
| отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде он |
| о у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ак |
| е! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде.. |
| рчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први |
| > <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стар |
| } А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад |
| ју...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... < |
| орио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — ре |
| место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак |
| <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој си |
| .{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Гов |
| отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— |
| ом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p |
| ребају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде з |
| </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклет |
| девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њ |
| Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” |
| екоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. < |
| p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала |
| сети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у бел |
| ара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> |
| ладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричај |
| он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! |
| S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... < |
| ити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе св |
| у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </ |
| чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у |
| и и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упи |
| раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— |
| вичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити ка |
| љ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> |
| че Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја миш |
| , али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт |
| ов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Вели |
| га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Ла |
| па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима |
| звикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, |
| а њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — |
| ће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си.. |
| .. </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за соб |
| о чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Стан |
| ка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори в |
| љућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> |
| ане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опоган |
| од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуна |
| гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је |
| Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскак |
| шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни ко |
| ајлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </ |
| а сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигур |
| /p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипа |
| тварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшниј |
| оје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. |
| цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milest |
| И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није л |
| а... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И |
| /p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао ка |
| по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ к |
| ...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало |
| рне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту б |
| агледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} |
| приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом |
| ћани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина |
| екти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже |
| е јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат |
| за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} |
| вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар |
| ови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. |
| > <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја зна |
| ко нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S |
| > <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече. |
| <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? |
| глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, |
| ти лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху т |
| опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!. |
| громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде |
| еко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. |
| — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене оч |
| у, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не мо |
| нко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао |
| му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и |
| робуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје |
| пали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p |
| Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> < |
| . </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну |
| нца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљени |
| p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> |
| муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се пр |
| ар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p |
| . </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Т |
| у ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита хара |
| м шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам ник |
| Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне к |
| аврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како |
| у се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и глас |
| му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му |
| н наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши об |
| ? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је глед |
| од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и |
| ..{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко пла |
| сен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, п |
| Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!... |
| иси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, |
| и, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} |
| ...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита |
| оп...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред |
| аред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и уве |
| е очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би |
| .{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед с |
| ...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лиц |
| очео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! |
| ти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка уве |
| . </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— |
| ао свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му |
| силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њ |
| /p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осв |
| >Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмица |
| богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— |
| Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала |
| чише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p> |
| аринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Кру |
| врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, |
| о. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p> |
| неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. |
| е уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p |
| — Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: |
| ече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну |
| варати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му ч |
| већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p |
| ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја је |
| ном псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... |
| ничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана гд |
| /p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p |
| и платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— |
| и је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заус |
| у чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му |
| ежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p> |
| а вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво. |
| с — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, |
| ом свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му с |
| p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} Т |
| p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан пог |
| а се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити. |
| ина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбаш |
| >— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. |
| доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише |
| ио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да |
| напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде |
| лици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па |
| p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> |
| се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> < |
| е, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо прич |
| че: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{ |
| д, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај |
| ки миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Воле |
| , Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре |
| га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно |
| мо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти |
| ш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џ |
| о онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакл |
| ак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од пр |
| очинио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао ј |
| ивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </ |
| ад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... |
| А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: < |
| то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... |
| пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже о |
| анко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... |
| изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одла |
| } Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко |
| о, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> < |
| гао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иа |
| .{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрд |
| и на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати |
| Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јо |
| љепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S |
| пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историј |
| вота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. < |
| опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се |
| ани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Ста |
| } Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од ме |
| оследњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи дог |
| мештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарам |
| е, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онд |
| томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају |
| слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто б |
| ажи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па |
| е чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке пос |
| Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — запове |
| и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А |
| им вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ деб |
| воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је о |
| ања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — |
| што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш ни |
| загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих ста |
| . </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право |
| рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају |
| и ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био обла |
| к није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава |
| које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p |
| бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. |
| > <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, |
| творено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И |
| Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову |
| <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> |
| имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> |
| ијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати стра |
| ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају |
| е јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p> |
| ти скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. |
| лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко |
| .{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је |
| <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!... |
| м „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта |
| шао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично |
| </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Ш |
| рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуц |
| је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> |
| а не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на |
| Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети м |
| <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </ |
| /p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Теб |
| ти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. |
| етом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p |
| ..{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вр |
| не! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p |
| же, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!... |
| .. </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледо |
| Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди једа |
| пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли с |
| и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они с |
| Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад |
| је бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума |
| огић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој |
| је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, |
| е беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, |
| ајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био |
| жу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на не |
| нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ам |
| их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све п |
| ..{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станк |
| !... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни |
| а теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... < |
| рвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га в |
| рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они та |
| >— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— За |
| анише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах |
| рити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: ш |
| ко лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Ј |
| по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шт |
| , то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p> |
| . „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица у |
| /p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој вели |
| упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно |
| његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се пр |
| и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи д |
| Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше |
| Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око |
| ици.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало в |
| о бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је |
| p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља |
| ељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Р |
| .{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако зва |
| у, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те м |
| <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— |
| ВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало |
| агу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p |
| се.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љ |
| му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу сл |
| омажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгле |
| тајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао |
| као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла |
| пред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли |
| ="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију |
| ењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он |
| нда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— |
| До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече |
| спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневн |
| !...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док м |
| {S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава... |
| ећ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} |
| ц.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече |
| ... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари |
| } Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу стр |
| } Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али су |
| {S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо |
| ве...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </ |
| аћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Ј |
| м јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— |
| ки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Мило |
| својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, та |
| е, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!.. |
| кав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуб |
| /p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Јед |
| стивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, роси |
| утом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Ста |
| о ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се |
| и ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ј |
| намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек |
| коци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју друж |
| адости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што |
| </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити |
| ту, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко зн |
| љивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад в |
| устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој ст |
| а њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши з |
| та... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, |
| ити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без ст |
| то чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бо |
| гао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, ал |
| ико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{ |
| их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде зах |
| живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У т |
| ..{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем |
| ког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чу |
| шкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кр |
| </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се к |
| </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви |
| крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама |
| том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарне |
| откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не |
| ..{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p> |
| мишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се |
| и је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Ма |
| своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али |
| Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да |
| /p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорч |
| аше... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну са |
| Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче живо |
| S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се за |
| и вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана ре |
| .{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{ |
| <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила |
| ле као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. |
| и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p |
| } На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p> |
| ем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се |
| о био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устук |
| же ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — ре |
| колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно |
| у оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо |
| пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Мари |
| а спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре |
| кати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну |
| ова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном |
| де цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе |
| ко срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!. |
| треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бит |
| Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половин |
| е осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла о |
| ова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У |
| једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом |
| p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја |
| вога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда при |
| е домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне с |
| >— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље |
| е”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што |
| ад који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и |
| <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </ |
| ше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{ |
| ахну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу с |
| аш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дев |
| спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. |
| о, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — ал |
| ити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. |
| пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мај |
| и озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад |
| његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчи |
| а, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац п |
| ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p> |
| а долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мо |
| ници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. |
| >— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре некол |
| Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти ја |
| је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли |
| </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваш |
| тарост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — уп |
| се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p> |
| о овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Круш |
| пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три д |
| ео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре св |
| ричао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то |
| о. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се |
| видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да |
| ма неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!.. |
| како му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми |
| сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то |
| чки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, |
| {S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви по |
| еду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} |
| , Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је |
| </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно реч |
| благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре |
| не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— |
| >А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p> |
| ..{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да б |
| јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> |
| веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин у |
| а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месе |
| бу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — ре |
| крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> |
| им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S |
| и. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, |
| а је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац |
| урке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер |
| вездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па |
| поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке |
| добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} |
| рушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јови |
| . </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и сам |
| /p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> |
| <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Т |
| >18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега |
| } Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... |
| стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} |
| d> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у с |
| о си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је л |
| на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је г |
| ушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Хо |
| бамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле п |
| Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— У |
| S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} |
| н се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> |
| мали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па |
| подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> |
| S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — пит |
| — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што |
| ко главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца. |
| те и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! |
| на јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њ |
| ј је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанп |
| ка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам науми |
| је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није |
| </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и ка |
| је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S |
| зневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљ |
| агослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те |
| Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </ |
| е, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје |
| бро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} |
| и од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да |
| Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће! |
| има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован |
| ро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јо |
| ај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па |
| S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше да |
| ремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићеви |
| И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И ни |
| погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— Т |
| шена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, при |
| ао црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде |
| леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Л |
| авадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигу |
| </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутур |
| ку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест |
| хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| жеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... |
| то промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече С |
| ... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S |
| а чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућ |
| се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. < |
| ушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Н |
| <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> |
| е старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натр |
| му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид |
| с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... |
| Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљи |
| то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Стан |
| гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за ра |
| — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма |
| </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружин |
| ен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа |
| , па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало. |
| да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазар |
| . </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p |
| Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> < |
| ћу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше |
| махну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> |
| урцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не пом |
| оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!.. |
| е кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— |
| head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} |
| дмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њ |
| јем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове |
| </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Б |
| можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђ |
| рамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај поса |
| олема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро |
| рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи |
| — И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S |
| S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима.. |
| ајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме там |
| ена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекај |
| И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље |
| Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — реч |
| </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мен |
| то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </ |
| екса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече |
| х се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{ |
| p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није в |
| и размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају |
| .{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смисли |
| скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>О |
| ега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> < |
| воје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њ |
| то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> |
| .. — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш? |
| год. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним велики |
| </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што |
| пали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па |
| сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И ни |
| а, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па |
| и било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p |
| ро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добр |
| е сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству |
| е још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију |
| но, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Иван |
| рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p |
| д...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— |
| га сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кос |
| >— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, |
| — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. |
| гано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. |
| овјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чин |
| очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па м |
| о сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, м |
| Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црноб |
| нђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара- |
| ви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. |
| би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и |
| Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко. |
| ода и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједни |
| била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S |
| о шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуд |
| — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти ш |
| п Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постав |
| може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаш |
| една снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{ |
| p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, ста |
| <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Кр |
| уран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошљ |
| а Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си |
| доше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе м |
| сли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им каза |
| оси од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{ |
| ричати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је |
| посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је ш |
| ш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути! |
| шници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла. |
| спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су би |
| ратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> |
| ! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не мо |
| Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S |
| ај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Ту |
| , ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S |
| ко вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> < |
| уба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!. |
| валиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака |
| , па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — у |
| и — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p |
| е назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
| > <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да |
| наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— |
| одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о |
| прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало |
| м женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све т |
| ао колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!... |
| уку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ј |
| као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић |
| ...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мо |
| /p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово ма |
| обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече м |
| до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Ју |
| Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси мо |
| <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом саста |
| је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p> |
| то устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а х |
| рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> |
| ставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p |
| > <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збо |
| у главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обуј |
| стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило ру |
| кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сам |
| е у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; н |
| аци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, пре |
| овни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилуј |
| ци...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ет |
| ? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те |
| ева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је д |
| {S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! |
| готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— |
| дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за је |
| вака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прих |
| па с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Стан |
| , друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је |
| Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{ |
| ислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се н |
| је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринск |
| Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој не |
| а поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао |
| ..{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола |
| са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му |
| дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Д |
| чан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међ |
| вана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше р |
| на поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, н |
| — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!... |
| преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски сил |
| пу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви |
| баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми ка |
| е мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше |
| S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S |
| на трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и |
| познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} С |
| човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </ |
| куд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ст |
| поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S |
| S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p> |
| као... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{ |
| глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију. |
| м — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зеки |
| смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља |
| Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега |
| <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> |
| — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ух |
| ро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко |
| ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Ко |
| . </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко |
| и?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с то |
| м?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч |
| гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена |
| п и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ног |
| домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p> |
| им да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p |
| Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти каж |
| познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја |
| ворити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — |
| . </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њ |
| рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> < |
| лико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере че |
| ћа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај дим |
| } Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, |
| еле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђ |
| РАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливад |
| дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чу |
| зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Ј |
| је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао ј |
| >Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао |
| Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, |
| </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а р |
| — Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буд |
| као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме? |
| <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба |
| ала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој ду |
| то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разгово |
| в. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће |
| .. — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} |
| . </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати св |
| же: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} |
| лед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, |
| не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S |
| а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? < |
| — Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} |
| дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је с |
| анством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама |
| ару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко |
| које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се при |
| на.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гу |
| </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га ни |
| д сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Пр |
| >Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто |
| и један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци с |
| и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби |
| од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> < |
| спливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! |
| </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг |
| но!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </ |
| ете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и |
| нда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по |
| речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. |
| >Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику |
| нце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где |
| агледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао игра |
| p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци |
| едем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање прола |
| Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Ј |
| дан тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатанс |
| и.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, стар |
| } Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини з |
| , иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— |
| Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пс |
| гледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— |
| олазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — |
| е много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаш |
| говој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и |
| } Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. < |
| , оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју ру |
| га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. < |
| а, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— |
| </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </ |
| !” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла |
| <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустиш |
| а у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> < |
| е наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо |
| распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водо |
| Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Стан |
| ан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око |
| /p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чуту |
| штво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p> |
| оходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера! |
| није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и наво |
| а, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они |
| видаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао. |
| врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом |
| о се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пук |
| а одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је о |
| та!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p |
| е слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може в |
| </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пр |
| ја седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно |
| {S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра |
| нка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по |
| еше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Круш |
| ислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} |
| аху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он |
| а побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али г |
| и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у |
| авља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци нат |
| напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра к |
| Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га ни |
| ј! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опрем |
| неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешин |
| ча-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су |
| а и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: < |
| Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не |
| — Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде |
| — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. < |
| .{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — в |
| Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, сувар |
| овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ам |
| е. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} |
| Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже |
| ване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шат |
| твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — мој |
| ам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се виде |
| анко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — р |
| оге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ |
| ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је |
| ише обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата ја |
| наћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> |
| ма беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </ |
| ко си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, мол |
| p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш в |
| ковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као п |
| нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра |
| <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти |
| ула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички |
| о. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не ум |
| ије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p |
| савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе |
| Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити |
| знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он тре |
| није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јури |
| да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одго |
| > <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{ |
| p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на |
| абави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — |
| овицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године. |
| ај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свиј |
| чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губ |
| вљам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си м |
| </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{ |
| у Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лак |
| ого је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p |
| — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — ре |
| >У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p> |
| о капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| арити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се с |
| — Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... < |
| ринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помога |
| долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Н |
| ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, свој |
| гова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће |
| Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и |
| > <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом |
| адмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу бех |
| а мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потр |
| о да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна |
| ...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестин |
| некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумск |
| прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је |
| љук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вече |
| ј кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упит |
| то, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?. |
| бџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка уче |
| <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко с |
| олико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... |
| Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ов |
| он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хо |
| жи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеш |
| а Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> < |
| убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> < |
| нам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана |
| ја се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зеле |
| {S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, |
| ав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи ми |
| и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић |
| гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{ |
| S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао |
| {S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говори |
| и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, реши |
| лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="ch |
| мо једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда |
| — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> < |
| {S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекс |
| /p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце оз |
| ђоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој |
| ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црп |
| и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти ниј |
| ом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућ |
| мо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Су |
| да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S |
| е дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је д |
| толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је т |
| олико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи |
| а њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну к |
| е мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Н |
| </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, шт |
| добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, |
| мам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето |
| и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у А |
| ог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео т |
| } Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да х |
| лицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше но |
| којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запре |
| о под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте виде |
| азар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи... |
| ђе дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни с |
| Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре т |
| ! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, м |
| вирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} О |
| Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> < |
| <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико |
| ажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде |
| и се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека |
| рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} З |
| с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станк |
| до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу кућ |
| те поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чек |
| <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четр |
| дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе.. |
| <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те |
| амбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на п |
| а на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањ |
| ихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придр |
| невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви |
| пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, поб |
| есте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, ка |
| оведаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која п |
| расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у а |
| Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп |
| да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пун |
| ћ окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа |
| више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети ка |
| ече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их |
| p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p |
| шња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ поз |
| </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко вод |
| ткуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и с |
| танко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Н |
| је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се |
| топа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је |
| незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{ |
| то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе пр |
| виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је м |
| /p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Стан |
| право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само т |
| иво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих м |
| } Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше |
| еше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} |
| <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Але |
| > <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Т |
| назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по нос |
| н оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њих |
| се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, |
| ћу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? |
| /p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кр |
| како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку |
| е старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!... |
| ужину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редови |
| дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не |
| тише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се у |
| ече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко |
| се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума |
| о кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и диса |
| ну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{ |
| ра им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити |
| гу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој до |
| у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пух |
| па нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} О |
| , ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим сме |
| . с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жа |
| е копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролет |
| иштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </ |
| > <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме де |
| да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, |
| а да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Тур |
| То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже уви |
| Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Јо |
| ружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „П |
| поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати |
| Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш |
| која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на о |
| да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са |
| ери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> |
| коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењ |
| Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај |
| . </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио |
| казати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јес |
| > <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо |
| .{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лаза |
| је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може |
| кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци пр |
| само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ј |
| из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати т |
| ву прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на д |
| н научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвод |
| то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи из |
| с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} |
| звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића |
| о једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га о |
| тића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младић |
| и, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним в |
| .{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. |
| то у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхта |
| страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се с |
| ни да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом |
| авоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, |
| одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се з |
| вде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} При |
| ер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан |
| ова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је б |
| се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, |
| пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко |
| звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле |
| да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну |
| УЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у ч |
| ас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прв |
| отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хра |
| идети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и |
| де их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде |
| скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> |
| Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Стан |
| језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на вр |
| до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p |
| зар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> |
| тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само д |
| ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l |
| риц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу ре |
| , па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} |
| е дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде на |
| S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држе |
| </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам с |
| узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на |
| .{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> |
| .. </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— |
| поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени |
| >— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја са |
| ино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми м |
| о да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лиц |
| бро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И |
| твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним |
| шовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То ш |
| наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. < |
| адржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се |
| аха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те з |
| војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S |
| туру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> |
| просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој |
| ам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није он |
| че претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног о |
| отово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио |
| е његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи |
| остељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, |
| <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо |
| p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — |
| е! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули ни |
| — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} С |
| } Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, |
| Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ход |
| е пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љ |
| ија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> |
| колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму |
| Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пођ |
| лица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се о |
| видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! |
| било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуч |
| о... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели |
| ацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— |
| <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећ |
| кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад |
| е!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима |
| је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим ош |
| з. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад о |
| у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчев |
| е нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом заг |
| е Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресрет |
| размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на оч |
| ..{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и пос |
| а истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се |
| утња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{ |
| је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруг |
| дубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у |
| ти топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се |
| ече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! |
| се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Ст |
| аред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убиј |
| се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div t |
| це као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала! |
| сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!.. |
| ено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком |
| в зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пре |
| ̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам |
| имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олт |
| ирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> |
| о њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуш |
| о чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину шт |
| згледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да са |
| p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде |
| ини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога |
| чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је |
| у и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си чи |
| тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли |
| потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер на |
| ици прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије ју |
| ам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="gr |
| .. — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> < |
| Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! |
| ти Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски пос |
| неш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар М |
| е сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради |
| онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто! |
| хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагал |
| и кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклет |
| да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отвор |
| ешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о |
| ш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој ку |
| .. </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Нем |
| пет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А |
| /p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу |
| земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div type="c |
| е. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се н |
| с не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом.. |
| пљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи |
| е му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест годин |
| са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— |
| езбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p |
| ет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p> |
| ма свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А |
| а зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по П |
| ц, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И |
| густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео н |
| и, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху п |
| {S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— |
| е с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сам |
| сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А с |
| е код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужн |
| обље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Б |
| !...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад |
| са пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога д |
| загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од но |
| у Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је т |
| тва.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми |
| о? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зе |
| асмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. < |
| јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само т |
| , Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Завр |
| пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим |
| сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно! |
| тено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> < |
| лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајду |
| вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? |
| {S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас заз |
| аде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> |
| а.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо пр |
| } Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта ради |
| беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку |
| е старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{ |
| о својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пи |
| о и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго |
| се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, |
| <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведр |
| руготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станко |
| вана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадо |
| Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се ок |
| црнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај о |
| поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се т |
| погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко посл |
| киде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Ов |
| ... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком |
| .{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на н |
| >— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се |
| дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе |
| укама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише д |
| жаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S |
| ио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, н |
| ече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они им |
| и дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно по |
| из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} До |
| и доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе |
| /p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под н |
| ара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са |
| p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Пов |
| из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А с |
| иће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрет |
| е вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливен |
| у молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек |
| су страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли намест |
| као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Три |
| се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— К |
| <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа |
| Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — |
| обеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у вали |
| рну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи |
| кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ход |
| та, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих |
| >Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог |
| . </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све |
| затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрс |
| а... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће |
| у на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p |
| отражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема |
| ко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише |
| а плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лаган |
| а, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш.. |
| {S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него |
| напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекс |
| {S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех |
| >— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом |
| ле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мр |
| воје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш |
| е допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{ |
| да у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му |
| е подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l> |
| има, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од |
| ачког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном |
| ји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије |
| занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животи |
| .. </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне |
| рнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом г |
| песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{ |
| па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p |
| огледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог |
| иже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како |
| S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— |
| к јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p> |
| <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... |
| и!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринск |
| у у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окрш |
| иде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је |
| > <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} М |
| пова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се ка |
| ити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— П |
| т беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог |
| ке навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића. |
| свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку |
| /p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се |
| о... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, дв |
| е Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, з |
| да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{ |
| {S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p> |
| екне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи |
| а? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Т |
| сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> |
| и! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} |
| т. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га |
| а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> |
| ..{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Д |
| ему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га |
| шио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро с |
| >— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, |
| села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црно |
| војом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и |
| <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као вра |
| p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те |
| етремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— |
| у се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да |
| /p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громо |
| ање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} |
| м уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све |
| је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </ |
| е...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да м |
| виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима о |
| осу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и понос |
| да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— П |
| .{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине. |
| сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се |
| молио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ чо |
| <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{ |
| љи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако |
| упић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, |
| има.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена. |
| Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– |
| шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p |
| у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone |
| јским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунак |
| славнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој |
| они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити сво |
| p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се поч |
| — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, |
| </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} |
| је? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — ре |
| ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, |
| и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он ј |
| нову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. |
| . </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он |
| ти ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, |
| /p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очи |
| другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Ка |
| хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањени |
| а рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здр |
| це горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. |
| > <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. |
| вуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кор |
| ној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се к |
| а. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја |
| јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима. |
| ћ, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера г |
| говцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Сву |
| </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, |
| /p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече туж |
| ео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао д |
| дука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>К |
| ... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? |
| бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> < |
| анко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку |
| .. </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? |
| једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да |
| ми... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ г |
| да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> |
| ји.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... |
| е потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од |
| с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> < |
| Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треб |
| > <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане |
| баше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </ |
| .. </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... |
| разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор... |
| могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заист |
| </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у ку |
| .. </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је она |
| ониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! ..... |
| > <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Пар |
| p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Л |
| ви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да б |
| </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам |
| ога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — |
| Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они |
| рашну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па др |
| чи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{ |
| ло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> |
| пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под |
| {S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити |
| вим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта вел |
| .{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... |
| га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече п |
| било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу поме |
| ет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хо |
| , па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!. |
| о!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати |
| ахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову |
| ва. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </ |
| ене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових ста |
| аучио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то м |
| погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> |
| мећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им |
| пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... |
| ли баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, б |
| им гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} |
| а ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а по |
| м. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— |
| а мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> |
| све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Дос |
| ве.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— |
| али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој са |
| ван и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом |
| екса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јут |
| о, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас |
| /p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече |
| .{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајд |
| еди, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?... |
| хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па |
| } Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... |
| од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчани |
| > <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића. |
| .. </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је |
| ам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> |
| ... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, к |
| р ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p> |
| кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осе |
| !...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ј |
| рна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска ул |
| !...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— По |
| баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони |
| као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли |
| уди с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина. |
| .. </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак |
| и на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! < |
| јио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све |
| ца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не |
| намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао |
| е може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако о |
| чину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело. |
| а! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </ |
| да тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смис |
| никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А |
| реће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то памета |
| p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави С |
| и у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— |
| } Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </ |
| ушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Н |
| неси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта |
| али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} |
| </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ки |
| и Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук |
| то тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућ |
| да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{ |
| у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну |
| плетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет м |
| езно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— |
| рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети |
| сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — р |
| и догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не г |
| ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли |
| знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!... |
| са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p> |
| стало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запит |
| кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу |
| ше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и |
| молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, |
| и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Т |
| рнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оце |
| ше распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је |
| нице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече |
| Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — реч |
| ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опе |
| у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире |
| </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетреними |
| епе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш че |
| а Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рек |
| рати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар с |
| пут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — по |
| ево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини.. |
| ски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па с |
| а ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и при |
| ивотом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Ко |
| рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „чест |
| </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе |
| о да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!... |
| p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто |
| ади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче |
| рено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог чов |
| менеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се слож |
| </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, ва |
| > <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га |
| онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не з |
| у сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p |
| н се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се |
| узе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — |
| </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти |
| су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију кој |
| , али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста |
| да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут |
| ицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. < |
| Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа |
| та што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је |
| p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с |
| м руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси |
| ну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задр |
| у ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљају |
| ехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и |
| човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, и |
| /p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метн |
| /p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није до |
| нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући |
| нпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиља |
| а и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом |
| епо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није |
| птао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То |
| /p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и |
| ућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, |
| је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву |
| на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не зн |
| надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а б |
| осао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја мо |
| оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не ог |
| . </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити |
| а, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим на |
| <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, кол |
| птири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разго |
| о је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један м |
| а росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао |
| —Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види |
| <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему м |
| ришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> |
| — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци |
| а! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — реч |
| казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не пи |
| нас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи м |
| не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме п |
| </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ће |
| орио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рек |
| <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одма |
| ен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омр |
| ... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкч |
| лекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисм |
| ти грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, п |
| </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота |
| вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем |
| ео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игр |
| Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p |
| им те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разго |
| молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p> |
| под одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он |
| премати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала |
| старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па гре |
| себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и |
| /p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче ч |
| о заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p |
| о не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: |
| људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p |
| дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на |
| ече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и м |
| ли бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... |
| он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта |
| гнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти |
| попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S |
| одио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може |
| су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ћ |
| никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио |
| а.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек |
| узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буд |
| а глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообара |
| аћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али из |
| <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!... |
| е, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А ни |
| Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гра |
| е ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у |
| p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— |
| — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </ |
| p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо.. |
| о и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом |
| умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народ |
| ше не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> |
| — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете пого |
| олесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци погл |
| већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} |
| осао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћи |
| радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати |
| ...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури |
| p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — реч |
| — Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео о |
| и, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— |
| во совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{ |
| ослао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{ |
| ш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Ту |
| добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао |
| его ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову д |
| ко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој ду |
| у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, |
| же.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, |
| а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па те |
| а ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p |
| онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порв |
| ладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Ч |
| ије хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући А |
| {S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> |
| о бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где с |
| лада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, |
| цају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p |
| слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио ок |
| ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му да |
| г да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </ |
| јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раме |
| ку, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благос |
| </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта в |
| поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га |
| се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — |
| ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти |
| о. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!... |
| м зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као све |
| p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било |
| х рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не с |
| вог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми |
| је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником |
| што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и |
| посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познај |
| се памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по њего |
| Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред |
| и! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— |
| рану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!.. |
| о си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништ |
| због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко с |
| бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p> |
| е, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. |
| м лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди с |
| а се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему м |
| што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама.. |
| Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље |
| ед, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам и |
| стаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме с |
| рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, поглед |
| >— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p> |
| смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је ти |
| Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако |
| мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту с |
| ве дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што уме |
| <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— До |
| : </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци м |
| опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко |
| !... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја бу |
| p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа |
| S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности прич |
| </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мис |
| повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p |
| азише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво м |
| ако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколи |
| ан Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Т |
| S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробиј |
| о је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш |
| сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здр |
| но замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова при |
| > <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, п |
| лага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — |
| м крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мал |
| p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код |
| >Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда п |
| јући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он |
| рекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, з |
| заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћет |
| кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је че |
| му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи шт |
| чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге |
| и: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S |
| ! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намиг |
| ад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржат |
| , као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној |
| Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и зам |
| је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зач |
| на, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже |
| Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Не |
| близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. < |
| ој ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са рашир |
| и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S |
| поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазил |
| цу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} |
| . </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати. |
| шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} О |
| Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пре |
| Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак н |
| апрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па о |
| >Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Ба |
| идоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса |
| >Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исп |
| на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздра |
| потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— |
| де са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. |
| д збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div |
| и и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, |
| нко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његов |
| ати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан н |
| измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо с |
| . </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и уста |
| Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце |
| одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, |
| оповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нес |
| рчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече |
| ... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди |
| дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовн |
| p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — ре |
| о, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} О |
| о ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </ |
| . </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стоја |
| S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене |
| па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мис |
| а! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p> |
| не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио |
| тово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори |
| е све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се |
| ма је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута |
| о приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и раки |
| е и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и |
| има, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то |
| ми, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што |
| н. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвониш |
| порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S |
| које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — реч |
| з које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} |
| о му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више |
| азили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Је |
| Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као |
| ао да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> < |
| .{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— И |
| ап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него обор |
| ала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станк |
| Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу |
| него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашни |
| а... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке посл |
| главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> |
| ртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па |
| ави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се о |
| добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види |
| су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно гре |
| кад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе |
| м одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> |
| а, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </ |
| узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S |
| пе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови: |
| </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је бога |
| ран као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Сви |
| чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Ц |
| оставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине о |
| на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадо |
| но чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли |
| о моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав |
| меју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћ |
| аше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста т |
| етву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше |
| су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где |
| рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— |
| Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> |
| „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и |
| ати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих |
| има су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покр |
| ашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Дерен |
| сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Б |
| етао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све |
| обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу |
| хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) куп |
| ако је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену поми |
| кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба б |
| на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се кр |
| Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су му |
| шорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет ку |
| старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држ |
| вити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријате |
| лавом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, св |
| а, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали у |
| о?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Т |
| аше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити.. |
| нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело ј |
| и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима |
| и тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме ми |
| ичим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатств |
| своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта |
| и кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о мотка |
| одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му З |
| > <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити. |
| ћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајду |
| ворио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти м |
| .{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! |
| а му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној стран |
| </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p |
| Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја нем |
| па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече |
| о! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме |
| ве их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је |
| мешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече |
| донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p |
| није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Ст |
| н.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станк |
| и, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> < |
| Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Ч |
| ни шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти поз |
| старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са стар |
| што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} |
| драву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским д |
| га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене |
| поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамб |
| Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! |
| врзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој так |
| ког цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше |
| Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може ура |
| ерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше |
| т.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чи |
| p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа м |
| /p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је с |
| поведио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради пам |
| Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беш |
| сти!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с ј |
| вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући |
| пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Ми |
| му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тра |
| рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Д |
| неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — |
| има.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села |
| је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души сво |
| који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом |
| — Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде |
| поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по св |
| {S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његов |
| надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> |
| радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које и |
| сео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што |
| велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> |
| у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је! |
| биљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљ |
| која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — запов |
| аш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, |
| му у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> |
| нко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамб |
| <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </ |
| <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> |
| Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове пр |
| уде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, |
| опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и |
| и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја мора |
| ођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећа |
| стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уз |
| и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана са |
| о са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по |
| твори међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим |
| ј беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пит |
| у, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} З |
| у: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се с |
| да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коњ |
| ај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав х |
| ведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше |
| Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу |
| > <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И |
| око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја ка |
| Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Ст |
| Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу |
| ој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> |
| је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати |
| лаву.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— |
| </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} |
| целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати |
| — Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упит |
| оњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега ост |
| Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам в |
| . </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} |
| мбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и |
| Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} |
| меле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје че |
| та га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо т |
| а данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!.. |
| <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам |
| је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И д |
| м посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напо |
| одинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима |
| та! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, С |
| </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој н |
| рих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. < |
| /p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мал |
| а један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти с |
| е сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се бра |
| дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Ср |
| ре...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш р |
| еба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Су |
| /p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те на |
| унацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бо |
| седеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— В |
| <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А |
| !{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p |
| а она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Алекс |
| Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... |
| Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, ста |
| благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! < |
| у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На пр |
| послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође ј |
| нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа не |
| останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи ба |
| сла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сур |
| ри Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А.. |
| савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја |
| о добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> |
| p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да |
| де потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, |
| аменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — ре |
| више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштри |
| реба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не д |
| д њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћ |
| ћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио ма |
| уда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потре |
| зар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам преми |
| си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на ус |
| а нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечи |
| али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто |
| сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну глав |
| е Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам |
| то ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко с |
| <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из |
| а подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први п |
| њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу |
| се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хт |
| да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуц |
| ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!.. |
| га, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио |
| за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћ |
| ише ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а |
| <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бах |
| и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S |
| ече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, прон |
| ...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, ал |
| ква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— |
| и из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, |
| /p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као |
| ече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече |
| Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав м |
| н је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се зам |
| а кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, |
| замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окрен |
| а хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без |
| о какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак ду |
| ом великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим мио |
| е!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека п |
| — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Ч |
| ј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> |
| кар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не |
| ..{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!.. |
| душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и ст |
| могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> |
| ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Мари |
| лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко с |
| они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а пр |
| </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> < |
| ..{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак д |
| > <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједн |
| остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Ива |
| ева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!.. |
| ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што |
| е и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете ч |
| ше сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мис |
| х дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озби |
| отово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом врем |
| јстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти |
| ајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p |
| егова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете |
| лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћуте |
| p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже |
| ада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године с |
| му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљ |
| на.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса |
| оздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредиш |
| ц је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано |
| вори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом |
| те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било ник |
| ко! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што |
| х домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбо |
| а да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окрш |
| падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему ниј |
| добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, |
| о је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и заж |
| иком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како ј |
| то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па је |
| ead>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{ |
| нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кре |
| што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први |
| .{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поноси |
| > <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не т |
| о студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше |
| брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје |
| и џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег пос |
| Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да |
| браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важ |
| аху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црн |
| ро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хо |
| Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без с |
| и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и |
| .. све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> |
| >Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да н |
| ути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих р |
| ејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Бић |
| реко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... |
| рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко |
| кше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Су |
| ам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам н |
| о са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S |
| ћу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! |
| да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, вр |
| анас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је |
| у кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диж |
| енем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце |
| ем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— |
| . — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> < |
| >– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него. |
| е Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p |
| чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њим |
| хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— |
| </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га х |
| p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да м |
| н жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, н |
| му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну |
| ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плашт |
| и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за |
| пићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да ч |
| убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе |
| блачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући |
| к малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане г |
| ог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу.. |
| да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам г |
| у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, |
| Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изид |
| } Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима |
| у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није з |
| не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено |
| ред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња прол |
| о. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пишто |
| е опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ |
| /p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p |
| сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то ис |
| То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто ре |
| еже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” |
| а, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и |
| трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Ш |
| рхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и |
| .{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога |
| бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из а |
| пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевин |
| како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног ве |
| зара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда |
| едном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очеки |
| Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— |
| > <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо |
| е па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бунд |
| ене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> < |
| јан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му |
| } Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејко |
| ци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{ |
| пита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — ре |
| ти своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Ука |
| не пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да |
| да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} К |
| ћев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... |
| р се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— |
| језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око с |
| се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвал |
| ко ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца |
| утим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће |
| он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе |
| о наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљат |
| же извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по л |
| ћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали све |
| чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу |
| она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно |
| ика...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је |
| Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у ј |
| у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвен |
| аројко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка оп |
| тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвен |
| И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар |
| Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа |
| е он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није |
| ком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаш |
| И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунц |
| сна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце. |
| де оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и за |
| к из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, |
| ало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти |
| у једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па |
| оче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле |
| ..{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њ |
| о доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућ |
| е одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кро |
| у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао на |
| ише учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — |
| бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаш |
| о колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном м |
| ма и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу |
| е то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је до |
| од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p |
| S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и м |
| ли као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад виде |
| дња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гл |
| о познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, |
| ко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људ |
| једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, |
| ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва диш |
| ели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, |
| . </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — |
| , попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрс |
| о пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје |
| борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па би |
| аборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, |
| кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира |
| руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јел |
| у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да |
| ајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milest |
| акав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чеља |
| Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> |
| м погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче по |
| си га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>М |
| ченик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од м |
| а ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Ми |
| зиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и уну |
| новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова |
| , паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмури |
| го најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породи |
| и на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима. |
| грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му ј |
| човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали |
| сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор из |
| >— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи |
| ана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао |
| ренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постој |
| чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и пош |
| и и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и |
| жине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече м |
| д мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. |
| , збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа м |
| икам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплак |
| ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p |
| реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио |
| авио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!... |
| <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти т |
| послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју припов |
| р, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и по |
| ... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми |
| овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!. |
| е обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је нап |
| ин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они |
| а другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... |
| мешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, п |
| а своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми |
| .{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> < |
| .{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му за |
| о клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p |
| цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, |
| му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебе |
| — Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово |
| ом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи |
| страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврз |
| траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.4"> <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вече |
| ок су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беш |
| у ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p |
| ивени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња |
| и... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему |
| ш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p |
| Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничаво |
| поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> < |
| или, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Марин |
| лизу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Д |
| ИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су ка |
| ска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и |
| посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... |
| Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се ст |
| твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамо |
| су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зим |
| о” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. |
| мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— |
| .{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити сво |
| егова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ев |
| слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде |
| шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да о |
| .{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахну |
| рча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбо |
| једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се ч |
| зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу |
| реламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> |
| крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p |
| им мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук |
| ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова. |
| дени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... |
| е нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како с |
| иже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим неј |
| Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине годи |
| Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Зав |
| он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крс |
| моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <mile |
| та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p |
| јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се нав |
| н!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друг |
| Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим панд |
| љувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, п |
| p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на |
| је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... |
| је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али |
| ље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по по |
| ..{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се пре |
| , Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако н |
| рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда д |
| сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, хара |
| релазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дри |
| ту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p |
| пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни |
| љ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> < |
| стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па.. |
| ле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, |
| {S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви |
| </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— |
| ао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе с |
| силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазва |
| о да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!. |
| растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти |
| вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их с |
| ала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p |
| <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни |
| аврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— |
| /p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он п |
| е у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к с |
| ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми р |
| урепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли ова |
| — Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху с |
| крвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — ре |
| с, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, |
| потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било |
| таше обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако в |
| ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људ |
| ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> |
| те да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отвор |
| у, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око |
| > <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Ка |
| ли није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет |
| } Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, св |
| као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} |
| ..{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>У |
| су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружи |
| <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу |
| ајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скуп |
| еки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугн |
| лексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује |
| ић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Т |
| лагодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших |
| ев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и ст |
| јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њ |
| > <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p |
| су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мал |
| госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Х |
| е био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{ |
| во за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неб |
| им не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ... |
| послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелет |
| </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p> |
| ри поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с |
| е одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки с |
| дуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Б |
| >Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више увер |
| ...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет |
| реко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски |
| и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, так |
| е понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратни |
| обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... |
| ише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изи |
| ну траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо ра |
| : </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан |
| знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко |
| .{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега г |
| нао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би |
| > <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мр |
| танко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветрић |
| Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала |
| и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причека |
| бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни реч |
| </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по с |
| зи!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће |
| мо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Д |
| и... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: < |
| му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> < |
| <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: |
| Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао ни |
| м хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: |
| > <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p |
| ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо |
| а шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова |
| Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истин |
| т тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} |
| утању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба |
| Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али к |
| тицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да |
| га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко |
| е с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу п |
| првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, зајед |
| на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и св |
| </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окр |
| ело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSe |
| али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ |
| ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— |
| и просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— |
| ао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{ |
| м човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретош |
| и...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... |
| >Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује |
| у радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — |
| ије радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лаза |
| p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми |
| рчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их |
| авирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди |
| једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају |
| главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати |
| S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ |
| И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ћ |
| оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи прамено |
| Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу.. |
| Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Ма |
| .{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била ве |
| атрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, к |
| а сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па стар |
| .{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S |
| Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S |
| и је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S |
| лаву... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он |
| у на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Не |
| дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угу |
| ма и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто стра |
| авише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} |
| Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам св |
| нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш |
| дено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати |
| Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћ |
| . </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И |
| ју страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си |
| се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— |
| у одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема не |
| међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово |
| јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу |
| где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а |
| /p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин |
| </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} |
| Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу |
| мија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; |
| ћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Ла |
| едена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне л |
| анко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веро |
| м Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то б |
| и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и |
| каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситниц |
| не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан плам |
| ашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Ње |
| ега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, |
| зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу |
| погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да |
| ца и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он |
| амо то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим |
| а и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а на |
| p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћа |
| ади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топ |
| овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> |
| у га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога д |
| једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде |
| јпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи |
| обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасн |
| ... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за р |
| ма душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да закло |
| Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она |
| рочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе |
| .. </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше |
| попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А |
| ламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мал |
| а, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да |
| о да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много |
| ка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди |
| е у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> < |
| шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то |
| Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећ |
| о.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — р |
| но влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино. |
| луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више |
| <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза |
| </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци н |
| оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... |
| у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекс |
| поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани |
| хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} У |
| а око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам! |
| ива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за |
| са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је им |
| p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш мо |
| та отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече |
| , он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од ње |
| ... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и |
| ван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Мир |
| и тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то |
| о.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша |
| аједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња |
| Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно.. |
| Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се н |
| Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не |
| м се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} |
| о би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче.. |
| е га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чел |
| ла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> |
| у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се |
| у Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не ус |
| му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> |
| па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> |
| на измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него ју |
| .{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа М |
| ију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну |
| им лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не з |
| азва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрав |
| ра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бо |
| нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је вид |
| више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с |
| — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небро |
| ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те |
| вата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу |
| > <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од проше |
| ано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. < |
| егова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао |
| кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да ку |
| д?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! |
| ош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не б |
| млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Жив |
| рне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само с |
| се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео поб |
| шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> |
| љевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло |
| е усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бах |
| /p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дан |
| } Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с |
| дера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> < |
| . </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву |
| разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пишто |
| љаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, |
| нам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам. |
| м дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка |
| а појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... |
| ућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у |
| окусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете др |
| ило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се дос |
| вих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућ |
| је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик |
| поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> |
| страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита ха |
| раде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с на |
| дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна де |
| стојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видо |
| оп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тикв |
| као, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — р |
| уци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и |
| p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окрето |
| поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне ста |
| p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху |
| траха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> < |
| т живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса |
| сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли т |
| ну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по |
| блаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ћ |
| > <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврз |
| ина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се |
| емо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све о |
| А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали |
| — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говор |
| једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која |
| <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника |
| о дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравиш |
| <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше та |
| и она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи |
| асипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим с |
| ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли |
| их нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div ty |
| а. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљ |
| удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p |
| и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а об |
| . </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он |
| На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чу |
| Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дак |
| већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <miles |
| > <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као закла |
| p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не |
| што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{ |
| и о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.19"> <head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацил |
| хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p |
| аптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, |
| и...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у ша |
| бе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> < |
| а се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па |
| жим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И |
| и теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је б |
| води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа маг |
| таје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало |
| {S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван по |
| воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да |
| таројко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутур |
| <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрука |
| <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, ј |
| куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, ј |
| скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S |
| а у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као б |
| вала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је преми |
| свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па |
| мах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада |
| p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави. |
| ути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станк |
| цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов |
| али, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, |
| , ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! |
| Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у |
| н — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изг |
| ше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади |
| та кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто ба |
| ..{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као ј |
| ала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин.. |
| и да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ око |
| барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, вој |
| па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тр |
| — Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћ |
| амо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> |
| че...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. < |
| и, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се |
| Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли |
| у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> |
| /p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамот |
| ек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи |
| да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он |
| мири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S |
| — Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S |
| е хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, |
| еле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Сам |
| вори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти в |
| аљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами с |
| <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се |
| на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А ј |
| и.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме см |
| > <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурну |
| на паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — |
| тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети |
| и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} |
| Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с ра |
| себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога |
| што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не в |
| {S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз о |
| себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шт |
| и до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву |
| ецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држе |
| без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћи |
| мам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим |
| узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и повед |
| </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече |
| p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </ |
| е падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је вид |
| -Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи че |
| </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алек |
| , Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— |
| е; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p> |
| ше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— |
| ртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта |
| Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па с |
| /p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> |
| примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајд |
| арао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, ка |
| дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Ту |
| да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угур |
| екамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала |
| >— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше |
| </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! |
| , па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p |
| Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Д |
| е: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p |
| рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло до |
| це и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, |
| аш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави с |
| Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </fro |
| окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| е да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за |
| пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на сво |
| дости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се од |
| шање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{ |
| p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Ла |
| дуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну |
| оман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са сусед |
| вори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу т |
| дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш |
| ваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору |
| ; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекив |
| аче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, |
| с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва ј |
| {S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Н |
| кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам зав |
| данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... < |
| од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ |
| ш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тр |
| <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим д |
| — Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не з |
| нко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова неја |
| ештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Ст |
| ...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они |
| к озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки |
| мен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа |
| ли шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред х |
| а.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се ср |
| стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветр |
| ео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опи |
| ој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станк |
| ћу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао с |
| ...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога теш |
| ... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p |
| ...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека |
| ски закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, |
| Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! |
| му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоп |
| Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је |
| ко га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, ба |
| заном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га зна |
| то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... |
| ило стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он вид |
| е криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и сам |
| и ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!... |
| ...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> < |
| Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у |
| аџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p> |
| аса даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!... |
| е вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} |
| ња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Мил |
| . </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из |
| је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благослов |
| он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча св |
| га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице |
| <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где л |
| S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кр |
| о?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: |
| стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за |
| Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И |
| уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кри |
| ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се у |
| p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и |
| е Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састан |
| </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин. |
| цом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, б |
| ну па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова |
| овека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} |
| и: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је |
| о не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од на |
| о бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у л |
| људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам |
| ју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} |
| Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече ош |
| ... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица за |
| би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, вол |
| Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и |
| а четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: |
| ти — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу |
| </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, |
| нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p> |
| ...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсм |
| погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p> |
| шар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> < |
| он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао н |
| И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их ми |
| Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим сна |
| ахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} О |
| чи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — реч |
| Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарум |
| p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће с |
| ... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ н |
| за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до |
| да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију стран |
| оклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше |
| хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с |
| ика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово |
| ... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те |
| е-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ва |
| Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Ш |
| /p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему |
| ест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издр |
| те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p |
| ремишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и |
| .. </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну |
| ..{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној |
| пет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра нег |
| ођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </ |
| {S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не зна |
| } Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него |
| е л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и |
| p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да м |
| .{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} |
| изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита |
| преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S |
| хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кун |
| и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце |
| огу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше |
| код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата |
| кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је дра |
| е лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу |
| је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану |
| Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши |
| м правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И т |
| S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> |
| /p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешк |
| о гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шт |
| >Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Б |
| разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!. |
| епташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче |
| тупања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. |
| и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју гл |
| урима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> < |
| верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S |
| 3_C1.2"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био о |
| рекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдем |
| с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа |
| Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? |
| х, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људ |
| воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обал |
| е, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим пра |
| ућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — пр |
| зе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми ста |
| је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— |
| .{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ноги |
| ије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За трен |
| и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам |
| >И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јели |
| њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није |
| се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне не |
| сподско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— О |
| је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и |
| Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а |
| ку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита |
| т стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу |
| дговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не |
| пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су и |
| .{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршит |
| </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћ |
| што уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да |
| е већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено в |
| харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. < |
| је други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клиц |
| главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти ук |
| и то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми |
| ко заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све пов |
| , ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? |
| </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учини |
| ини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, |
| и.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Н |
| а мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{ |
| му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> |
| ве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће |
| да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, |
| опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не |
| Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} |
| и прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што |
| ци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} |
| </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдје |
| <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чу |
| м погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То н |
| ни му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, |
| танко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен |
| p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему ј |
| са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се |
| бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазит |
| још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} |
| ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренер |
| ће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога чов |
| Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде |
| и!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Т |
| ог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с |
| xml:id="SRP18963_C3.2"> <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало бар |
| много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упит |
| јече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... |
| помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, бр |
| S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса мож |
| да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А.. |
| ction" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од р |
| ри месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те б |
| .{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </ |
| сам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку |
| авали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бо |
| ринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} |
| p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар оба |
| д, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их ви |
| .{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући род |
| . </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрве |
| <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки |
| пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> |
| нко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, ал |
| Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Але |
| > <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Се |
| орише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају з |
| , а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, |
| у вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг. |
| но прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! < |
| добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмур |
| ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га |
| . </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управ |
| а поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гне |
| , весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били |
| би у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Ми |
| .. </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се |
| е без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, |
| , кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се св |
| где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара |
| ић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред |
| зда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у севе |
| пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... н |
| </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не |
| </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Ј |
| све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Ми |
| Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> < |
| ља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, |
| а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} С |
| д мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упу |
| пут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, ка |
| . </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о |
| ..{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је он |
| ану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се |
| поредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде. |
| пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака |
| Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу |
| гоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде о |
| узе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби ру |
| {S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>А |
| срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста |
| н поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми |
| што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те |
| нке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бо |
| !...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вел |
| А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не з |
| вановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и о |
| И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш под |
| а од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... |
| ахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило |
| <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Л |
| зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жубор |
| насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се пра |
| </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још с |
| небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како |
| те се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у ру |
| се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути |
| ете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добр |
| СЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Пр |
| <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с в |
| раситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога ро |
| гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ва |
| ало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта |
| а се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао |
| са.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, |
| а, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег! |
| ите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље. |
| ном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рек |
| /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула |
| ли медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се |
| Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па |
| војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што |
| сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. < |
| ter" xml:id="SRP18963_C1.13"> <head>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торб |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.16"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Ба |
| Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повућ |
| . </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани |
| идело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти вазду |
| а радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турч |
| ањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено |
| <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро. |
| Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, |
| их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору |
| је а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило |
| ра први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно д |
| и и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота С |
| би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун з |
| ош питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благо |
| ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Ту |
| ном свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од поја |
| а. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> |
| немише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и |
| >— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, н |
| ам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не |
| ...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништ |
| ћи се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао с |
| разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је |
| ан. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка |
| у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> < |
| траја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p> |
| нков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту |
| оглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му р |
| .. </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} |
| онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S |
| ане... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!.. |
| — Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути |
| он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампо |
| од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадов |
| ање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена |
| апа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветл |
| јаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати |
| вица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равноду |
| па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у ж |
| је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, а |
| едном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га |
| растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше |
| боким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка ка |
| своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала... |
| ами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе |
| је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође |
| аша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све |
| ђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свр |
| о наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и |
| p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет |
| му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их пр |
| — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, |
| Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване |
| Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова |
| рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће |
| ха, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинств |
| у беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше |
| ом, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} П |
| се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — |
| ла.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p |
| а ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!.. |
| ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта |
| једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и |
| мо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто |
| , да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упит |
| , Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра н |
| >— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? |
| т је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створи |
| лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла ј |
| гао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му |
| ав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек |
| па колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код |
| е од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: |
| а не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље ј |
| боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад |
| се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што |
| се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје д |
| {S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопе |
| } Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником н |
| ва Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помисли |
| p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су и |
| е да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Ха |
| ринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и поглед |
| ати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како с |
| рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате! |
| Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превије |
| ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад |
| је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радо |
| умио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... |
| пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један |
| колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </ |
| , бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша во |
| /p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад |
| ну шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас м |
| </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су |
| ан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега з |
| Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом за |
| лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а м |
| ише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беш |
| онали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене |
| рали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S |
| ћ — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— С |
| гло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Ива |
| нија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад |
| вића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једн |
| ма...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може тр |
| тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S |
| ра и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— |
| S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишл |
| угога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло с |
| је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </ |
| дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... |
| Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </ |
| p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, ниј |
| </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу |
| о мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна с |
| де. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима ње |
| ше...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита |
| ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада |
| у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Ос |
| . </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговор |
| ца, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи |
| долети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p |
| </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхт |
| о да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пре |
| га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он буна |
| да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети ко |
| стро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није р |
| ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над пост |
| Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p> |
| атић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>М |
| p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога |
| , ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да |
| </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{ |
| ного воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној |
| адај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— |
| ead>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Ст |
| рити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити И |
| оуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Д |
| њаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњиц |
| !...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Т |
| е!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после о |
| рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушк |
| као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, |
| аљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме |
| ини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа м |
| тивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за |
| а изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полив |
| наш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!.. |
| а погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> |
| и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У |
| {S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није мо |
| што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће ос |
| арци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху |
| па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, заг |
| н има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само н |
| тност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи р |
| дава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Завр |
| слу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у нек |
| слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде за |
| ци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако |
| гло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чу |
| акво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је |
| , вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти |
| у према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе |
| и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!. |
| S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе |
| дрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} |
| о више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије пост |
| аш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> < |
| тио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан о |
| се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гад |
| {S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали |
| .{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посл |
| , ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин |
| {S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио... |
| му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно иг |
| лео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се с |
| S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће |
| евог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он |
| !... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на |
| а, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана |
| е главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице |
| </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у пост |
| , па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — р |
| ролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се заглед |
| војке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини |
| т застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже |
| .. </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв |
| удућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лаз |
| х преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратим |
| агу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад м |
| , али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут |
| едмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се |
| и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједо |
| јена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мисли |
| ишта што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести к |
| и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p |
| о као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашир |
| а хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати |
| десет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко |
| Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти с |
| ао да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или мед |
| .{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— |
| а је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види г |
| ладежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред соб |
| атаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе |
| уцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p> |
| рв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око гла |
| Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-ба |
| ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена д |
| есни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} На |
| људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} М |
| рата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{ |
| и га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих |
| е мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо гор |
| ј једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда |
| љи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>З |
| p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страж |
| ко су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> < |
| мо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше |
| ћао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он жел |
| > <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих н |
| {S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{ |
| а проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом гл |
| ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{ |
| муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, |
| : пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је с |
| а мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње |
| пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних |
| ца гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али |
| ко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза јези |
| у за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може |
| е, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим. |
| мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је |
| !... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га |
| /p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као кака |
| ам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједн |
| ријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу д |
| барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и иш |
| чина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Де |
| ар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазар |
| те од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> |
| и на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се |
| и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата! |
| а којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је пошту |
| да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, нач |
| ко лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> < |
| слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, сл |
| глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежа |
| гом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; |
| } Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише |
| ни...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка |
| ; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, п |
| се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! |
| иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! |
| е нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја |
| ма греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турч |
| љу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те уч |
| . </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалил |
| ојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана ј |
| ио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, |
| алише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право |
| лико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по д |
| о...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногам |
| ио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом пал |
| аклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже ш |
| рашна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност |
| учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракиј |
| ...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p |
| е — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам |
| ар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Рецит |
| скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрми |
| , била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оно |
| нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> |
| {S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјер |
| се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је |
| на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p |
| то проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколо |
| и петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У |
| о дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницим |
| мет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове в |
| и тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше об |
| не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, т |
| лила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у |
| је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире |
| пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{ |
| о беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држ |
| рата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се к |
| оше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </ |
| двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазит |
| ездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. < |
| ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то б |
| то рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметниј |
| уну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Т |
| стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А |
| Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наје |
| ти куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, р |
| ш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу мо |
| ш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па о |
| S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих п |
| p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу.. |
| пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} |
| срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један др |
| Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... < |
| ина живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а с |
| м да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Приј |
| Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита по |
| ста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се как |
| је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ног |
| а страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринк |
| ушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он пот |
| је, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Ст |
| е напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштал |
| и писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што |
| во твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му с |
| х човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви уради |
| ра: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} |
| и пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, не |
| ила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у |
| !... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — |
| ше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јак |
| ти.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити п |
| ам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, |
| о лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њи |
| ше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова пе |
| били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразу |
| му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја |
| > <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у зем |
| . </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и пов |
| загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале на |
| ко је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није б |
| ртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево ј |
| плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Виш |
| Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> |
| > <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p |
| тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно па |
| е сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!. |
| онца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p> |
| дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нек |
| " /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом |
| рилике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али ник |
| уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> |
| /p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му |
| чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нек |
| <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p> |
| е грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљах |
| нето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} |
| твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га |
| ван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{ |
| . </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </ |
| те.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p> |
| м нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и |
| о у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све |
| је — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену б |
| јим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али ј |
| па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се кан |
| иваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... < |
| ру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами п |
| } Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; |
| удима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио |
| Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на |
| у да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже |
| ито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у ду |
| ушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p> |
| <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у |
| зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо та |
| и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеш |
| о што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да |
| ви, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, |
| аља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковић |
| Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти |
| head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S |
| ће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато |
| је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевим |
| стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнус |
| лањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да |
| ао какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка |
| ане, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић |
| коли око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога |
| .{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лаза |
| као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он |
| нку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та |
| их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као |
| На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да |
| елиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди как |
| да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са |
| и! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред |
| /p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А м |
| иза зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад |
| му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више нич |
| шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину! |
| ала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окре |
| он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцим |
| е невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Ср |
| до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати |
| урчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, |
| баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није г |
| Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Х |
| м, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, ју |
| ...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> < |
| анићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војвод |
| и су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> |
| а на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она |
| влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тв |
| рагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уокви |
| шити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и |
| вој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љу |
| та шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и пр |
| епавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се х |
| што шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати! |
| p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} |
| се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се т |
| и.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са сво |
| и момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало |
| бојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто |
| S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нест |
| икад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и наша |
| да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио д |
| говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је |
| и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него ст |
| т, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху и |
| поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања |
| о се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико го |
| Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све |
| до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — з |
| p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. < |
| о очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговор |
| дан пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у друж |
| јпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видел |
| е ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе |
| је истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми |
| к да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S |
| ш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p> |
| о се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти |
| то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва |
| јка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у ку |
| и на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S |
| лед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Ње |
| рце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а с |
| не? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! |
| рого.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах |
| > <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молит |
| . </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> |
| и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... |
| {S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе ј |
| је си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два |
| лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гле |
| р ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </ |
| > <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране |
| ма црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда д |
| unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса |
| лазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вел |
| а.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала |
| крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p> |
| . </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ у |
| — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћ |
| ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, |
| ишта не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао ку |
| ..{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И |
| нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом! |
| радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> |
| вих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две годи |
| пуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи |
| пет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и |
| се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше |
| Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле |
| е може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Вој |
| . </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S |
| </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и |
| ружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша |
| > <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се с |
| рже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати! |
| д сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и цел |
| .. </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. |
| бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегл |
| то је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S |
| лађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и |
| рекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам умор |
| </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити |
| ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Н |
| м!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже |
| јдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>С |
| > <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буд |
| S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p |
| се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, а |
| оломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче |
| м потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се н |
| јајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви у |
| , Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па |
| ко ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он о |
| S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} |
| род и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу и |
| не муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор с |
| довима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зек |
| ...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То ј |
| дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити |
| м да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни |
| а свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећ |
| бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} За |
| велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране |
| родове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва |
| е чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и мн |
| се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> |
| И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси.. |
| му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађа |
| ло: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и ш |
| ени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?. |
| досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је п |
| ту ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обуз |
| леди; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе у |
| х се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти |
| кија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. |
| дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само |
| као пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао |
| у селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: |
| му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо |
| у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш п |
| Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи |
| а. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, би |
| све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и такви |
| може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што |
| /p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радост |
| . </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш |
| свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговара |
| дне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети! |
| сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде |
| е!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!. |
| а твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} |
| попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а |
| нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече |
| и пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу |
| >И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео сам |
| и... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну |
| .{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан су |
| и разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p |
| о се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </ |
| из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је си |
| кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову |
| јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој ка |
| чудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да и |
| видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се И |
| ва... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики боје |
| у његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће. |
| . </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда пл |
| нима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на |
| {S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и с |
| </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је м |
| е спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је |
| то га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он н |
| озвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} |
| <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже |
| Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу о |
| Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </ |
| ног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему |
| е речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Ко |
| е шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме уп |
| узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже |
| издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не |
| еху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. < |
| смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрт |
| е.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — гов |
| надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p |
| /p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S |
| шао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p |
| p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро.. |
| > <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — ре |
| еч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p |
| <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука у |
| виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу. |
| <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> < |
| в и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јел |
| како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Ива |
| гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових... |
| ра, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћ |
| ође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!. |
| шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући |
| нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање. |
| на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кро |
| о ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, |
| тари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти |
| <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p |
| о се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p |
| аједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Од |
| стрви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу |
| } Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао ј |
| ! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S |
| p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он поз |
| тиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта г |
| и!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам о |
| ни да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваз |
| </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена |
| </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </ |
| А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима? |
| ће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Т |
| леде.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не м |
| за јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица |
| е је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у |
| шљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — |
| } Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али |
| а; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грли |
| шке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А |
| > <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </ |
| у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку |
| е остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасв |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.6"> <head>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто з |
| на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше |
| намењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо |
| бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. |
| и да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колуто |
| а би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штук |
| е мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?. |
| икнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте пос |
| аните! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разг |
| жи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </ |
| авану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он с |
| чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријан |
| p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би |
| ну. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Слика |
| ше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Ј |
| ајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече |
| у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </ |
| Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, |
| p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; |
| од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не |
| ред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наје |
| ад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> |
| погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се ус |
| небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже гл |
| о, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштоље |
| Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p |
| ведати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ног |
| и дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у по |
| говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриг |
| емој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на |
| би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!... |
| азладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> |
| и провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати |
| астави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{ |
| p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мис |
| У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекн |
| . — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не |
| Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих пор |
| Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!. |
| мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што |
| , бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића |
| причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сам |
| S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледа |
| ин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати |
| ... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја с |
| и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа |
| је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно |
| сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи! |
| лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, пре |
| — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} |
| у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер ниј |
| Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер |
| врзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека н |
| приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја |
| е као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да |
| У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкају |
| боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> |
| ко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузе |
| а био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали |
| умбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све |
| љук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један |
| икну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по р |
| тово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био сво |
| >Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p |
| дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свак |
| .16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} |
| е главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухо |
| <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да в |
| између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци закли |
| ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти |
| онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да ј |
| ом.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обич |
| дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} |
| Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуц |
| се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинц |
| е разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци прен |
| омка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе |
| >Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком неж |
| јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме |
| а право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каж |
| па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— |
| је могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе к |
| овом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме |
| где никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. |
| ј вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одреч |
| кну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено |
| кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S |
| ишта, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио и |
| — Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p> |
| ! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу |
| у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело гл |
| свану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из кој |
| е него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. |
| те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за дано |
| не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету |
| {S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> < |
| лекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота... |
| Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни о |
| p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </ |
| повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело не |
| ка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зг |
| родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p> |
| о се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива |
| и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци ма |
| с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нек |
| </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али н |
| ић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам от |
| .{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину |
| и ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?. |
| пустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је бољ |
| а кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако пон |
| а у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде |
| е грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. |
| ећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље |
| тим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадо |
| и Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они |
| нио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> < |
| у се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Со |
| ећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као |
| навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подина |
| вати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се |
| то доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>И |
| ..{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!... |
| ванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} |
| м ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p |
| <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то м |
| ј мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмет |
| ad> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да н |
| је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од |
| Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа ниј |
| нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све |
| Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов! |
| не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— |
| опот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници ста |
| Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види |
| p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, по |
| није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, |
| ну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> |
| и дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са с |
| /p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљ |
| теде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје п |
| тадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} |
| кивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од х |
| крете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p |
| не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има |
| аше тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта? |
| е дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беш |
| обитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је |
| p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступ |
| реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си о |
| — Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Ха |
| је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освес |
| ра. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман |
| и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алекс |
| е он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — |
| к, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — ре |
| а његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му |
| ше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} |
| моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нек |
| недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </ |
| тово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде м |
| </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни |
| <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, хар |
| } Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала |
| ло ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слут |
| ше ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— |
| е, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— |
| </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо пам |
| </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> |
| опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако ис |
| ако се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гри |
| о...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Доб |
| дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Поп |
| гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастр |
| е даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси ср |
| а беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи изм |
| тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то |
| одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под с |
| м.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева р |
| ва, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у |
| танку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако |
| , те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јо |
| јо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепље |
| {S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!.. |
| вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и ди |
| и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Је |
| Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Але |
| нковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гу |
| био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним |
| еп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Ј |
| е не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати исп |
| е даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S |
| појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда |
| > <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко! |
| аринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p> |
| ра. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи |
| </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! < |
| ампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога н |
| инко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић с |
| ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са глав |
| меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани |
| е таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога з |
| ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> < |
| ко, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на ш |
| /p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једн |
| и овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо |
| више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па ис |
| p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нан |
| ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p |
| о остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p |
| је био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p |
| риђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики |
| стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p |
| </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми д |
| левају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} До |
| </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </ |
| тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита |
| а још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p |
| <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагр |
| ја беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. |
| су веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита км |
| >— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. |
| — Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци погле |
| ноги други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— |
| бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бо |
| амо ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуш |
| зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока |
| ди стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми |
| — Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p |
| ећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!.. |
| .{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те |
| крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — |
| >— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p |
| пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му п |
| страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, |
| ...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} |
| ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је |
| добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра |
| тно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прси |
| Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{ |
| и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече |
| да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну |
| } Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— А |
| и, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је стара |
| Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по |
| а на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. |
| .. </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате! |
| и-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Стан |
| одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— |
| њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Т |
| дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, п |
| ед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p |
| p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Нас |
| p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица поч |
| ке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У г |
| смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави |
| > <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се |
| е те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја |
| би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухват |
| Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако к |
| д дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „С |
| !” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на дру |
| } Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се |
| , поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога ст |
| димо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као |
| е нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и веш |
| } Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S |
| {S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се т |
| ично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу |
| — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на бе |
| оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субаш |
| Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и |
| ем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> |
| ин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим |
| ему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од |
| е и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — |
| но право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Х |
| ... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p |
| ем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— |
| ач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде |
| ар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па |
| н је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!.. |
| Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: |
| попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Д |
| воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се |
| ек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Ме |
| Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! < |
| м док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе х |
| p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повик |
| {S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} |
| обратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Ма |
| ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули |
| ао да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. |
| овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве ст |
| одрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам |
| а видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, |
| не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} |
| у. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе д |
| ак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p> |
| о теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно ш |
| зи твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поште |
| братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за т |
| овом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, |
| еде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи памет |
| Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу ње |
| е већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! |
| проштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није пита |
| своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напос |
| о бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се |
| у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Јед |
| толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако г |
| . — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи.. |
| моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо м |
| о се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разго |
| домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: же |
| p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко г |
| ав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но |
| ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као |
| ије. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају |
| p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они н |
| кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А |
| а срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И |
| .{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љу |
| Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су |
| и: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се |
| > <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одр |
| рсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и по |
| здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погле |
| ...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упут |
| ече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па |
| и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што |
| истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p |
| ега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> < |
| теља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} К |
| а. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут ст |
| страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријате |
| ро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ с |
| уван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уваже |
| вију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим |
| зи нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... |
| пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} |
| око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и мет |
| скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто глед |
| S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... |
| ване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{ |
| ш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви с |
| огами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти ј |
| ао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи |
| е то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Мираж |
| адост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одг |
| детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што б |
| ио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, б |
| у. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа |
| . </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло |
| ед Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као папер |
| ндија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те м |
| Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и ру |
| дни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су |
| идјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Ла |
| е Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </ |
| а онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, |
| зи ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... |
| акнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле. |
| о је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао ј |
| . </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p |
| ју?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч |
| <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} |
| ead> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера изм |
| а!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, о |
| иједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> < |
| су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кућ |
| јица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изрод |
| ају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био погле |
| тно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. < |
| журбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Ми |
| његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S |
| уднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се дог |
| кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Он |
| Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дош |
| ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не |
| ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче о |
| Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </ |
| на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „П |
| а рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза |
| једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић в |
| о свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце биј |
| ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не |
| бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави сто |
| љубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаш |
| ошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и |
| беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили своји |
| </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се корист |
| о на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, |
| </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала... |
| е Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спу |
| је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Цр |
| жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти з |
| са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљ |
| p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук |
| тојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не |
| p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. |
| е Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди.. |
| p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... < |
| чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> |
| p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми т |
| ва своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јели |
| не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и |
| ник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће о |
| е избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле |
| век не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јако |
| м брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се р |
| <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам |
| сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је |
| <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} |
| .. </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— О |
| кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— |
| ити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предом |
| даљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они обор |
| ило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </ |
| е, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попин |
| буковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} |
| ом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па |
| Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих т |
| да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— |
| аво прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?.. |
| >— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чу |
| х је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мај |
| е у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окус |
| </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и |
| Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку с |
| ован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, |
| м, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зе |
| пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је |
| мам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, З |
| тадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме ов |
| а коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S |
| } Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али |
| ише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Он |
| Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрп |
| мо да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што м |
| емљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— К |
| та Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> |
| болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, му |
| гу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се извр |
| >— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> |
| сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>С |
| ј прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер с |
| страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек в |
| е ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред сво |
| ети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопил |
| упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око в |
| пска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно п |
| {S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом |
| .{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они |
| викаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара д |
| и, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њ |
| видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева см |
| ана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То б |
| . </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} А |
| д које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали |
| д сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> |
| ...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти с |
| покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја |
| кушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ |
| рете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} |
| е посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </ |
| ше остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више |
| ета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање. |
| паљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је |
| назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не |
| анице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа ок |
| зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он с |
| рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега |
| е богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се ма |
| . </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече |
| стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог |
| и!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ из |
| прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице |
| је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И |
| ите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем |
| пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, |
| цу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p |
| м, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да |
| — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} А |
| ружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигош |
| тио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само н |
| S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="group" x |
| богом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је |
| ко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Шт |
| и право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе |
| , коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар на |
| ни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише.. |
| ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече |
| читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Зна |
| ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... |
| <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p |
| м куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} |
| ше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И |
| е и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек |
| од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана. |
| а. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место |
| ама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити вена |
| иште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме |
| >— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, бол |
| а се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не об |
| ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Ј |
| рвог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p> |
| ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекива |
| .{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива н |
| p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини |
| и трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, |
| идети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} |
| S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пре |
| ше турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... < |
| ављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — бе |
| ли је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; је |
| гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и за |
| И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је |
| о божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али ни |
| дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, з |
| говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити |
| У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је |
| } Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> < |
| тврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они сл |
| /p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади пр |
| епо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао |
| те, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој |
| p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. < |
| ван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </di |
| хово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Ст |
| надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бе |
| </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>З |
| нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете |
| ико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час |
| данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. |
| ајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше н |
| /p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила... |
| копа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти так |
| један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар ни |
| И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово |
| > <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало |
| опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{ |
| кле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиж |
| и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> |
| притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па н |
| p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми |
| хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда пре |
| еколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И з |
| /p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је д |
| p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо с |
| , газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, |
| огом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао |
| еби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; |
| </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>М |
| p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, |
| авњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити једа |
| S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Са |
| в тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и |
| на овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо п |
| у главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, |
| ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушк |
| стрла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} |
| .{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слобод |
| е већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. < |
| илаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p |
| три оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{ |
| их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, |
| едо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, ба |
| а. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у њ |
| Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче |
| </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучен |
| сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му |
| кса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости. |
| /p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним глас |
| Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну |
| ука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Ха |
| .{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се |
| ! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узима |
| да беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </ |
| л̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најпри |
| њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је |
| већом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги |
| Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p |
| па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се некол |
| тим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво |
| дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце б |
| н му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви п |
| је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвал |
| дуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом |
| ка му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>П |
| и Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и ср |
| : </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цу |
| срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Ми |
| p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} |
| ше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; |
| .{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{ |
| лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једн |
| си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко |
| ичког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп при |
| p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши |
| ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума пр |
| сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко |
| , запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} |
| је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се |
| p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, |
| место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало |
| и. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његово |
| Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети |
| иди, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како |
| ction" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари гр |
| > <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви! |
| штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Ту |
| S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — |
| че субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А |
| је отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српск |
| — Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам |
| е и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> |
| ! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на п |
| знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми х |
| — Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. |
| данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. |
| није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— |
| приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може |
| ирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за гр |
| мбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> < |
| анко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за |
| именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да |
| ам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је |
| да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{ |
| ла!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове |
| } Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!. |
| га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имал |
| } Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу |
| ека истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, ок |
| ислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — у |
| Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, |
| задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуна |
| његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гле |
| авно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станко |
| > <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и з |
| пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружин |
| жи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био са |
| а... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као ка |
| питивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> |
| је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га ј |
| , побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и одн |
| ерио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, а |
| а шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча ка |
| има распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Т |
| ше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао ја |
| /p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>К |
| око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Ива |
| ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— |
| па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, и |
| ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву |
| </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добј |
| ...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — ве |
| ић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам |
| к да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их |
| ре — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, |
| душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега |
| у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише |
| а свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар ниј |
| причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече м |
| Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из ста |
| ог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, је |
| вију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала к |
| Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече |
| јко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу |
| етн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су так |
| га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Тв |
| ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много |
| {S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да бран |
| -дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p |
| реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> < |
| вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши прип |
| лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, о |
| у би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико |
| и. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> < |
| дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па |
| анесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет дале |
| тићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} |
| , о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p> |
| /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник |
| ало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> < |
| о говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се |
| и као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S |
| ри... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици |
| аса и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и нас |
| <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан |
| ци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост свој |
| е забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме |
| пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово |
| Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека |
| — Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{ |
| узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупи |
| са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пу |
| — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим н |
| !...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Завр |
| е.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Гос |
| рло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва |
| p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — ре |
| оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се раз |
| <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру |
| врзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жив |
| > <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе н |
| ана.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос. |
| ојко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чу |
| . </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види |
| лушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p> |
| p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у |
| ка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Лук |
| гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко |
| /p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више |
| ћом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши п |
| ори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло она |
| ку Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се |
| /p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> |
| ди ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренут |
| шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да |
| <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станк |
| аљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p |
| шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим свато |
| јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, кој |
| а ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га |
| , пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; |
| а да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притр |
| осподујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </ |
| лио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш как |
| аше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголе |
| она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{ |
| тића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу ус |
| .{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од н |
| поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки |
| јеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места |
| ...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — реч |
| нпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} |
| ко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало |
| ослао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем |
| .{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што до |
| же и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, |
| p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> |
| </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — |
| !...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена |
| авлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешк |
| . </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све в |
| како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, д |
| <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зра |
| шући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, К |
| о беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим п |
| . </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је п |
| немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— |
| опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падах |
| илош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— М |
| знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрх |
| га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— |
| се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} С |
| пали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом |
| Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — |
| заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада с |
| </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!. |
| гне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p |
| субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је на |
| p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... |
| p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже рамен |
| уша... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, |
| S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} В |
| па колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </ |
| <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валови |
| ови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| ед темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа к |
| дове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} |
| избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живо |
| гић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, в |
| кати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> |
| а га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не зн |
| ицима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Г |
| ест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш б |
| ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Н |
| к и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица |
| ривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потут |
| а бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо је |
| и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како |
| <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p |
| али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жен |
| је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осе |
| аш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слу |
| {S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га оку |
| ди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </ |
| ћ се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> |
| ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не |
| огледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то |
| она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те пит |
| } Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Е |
| нку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без |
| летели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p> |
| у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S |
| као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко |
| еку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, |
| Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја |
| сла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} |
| . </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав |
| ден стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Ста |
| S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте с |
| едао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Сто |
| гова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо ш |
| у поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа оз |
| ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то ниј |
| навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и г |
| ућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим |
| сто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да |
| уку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S |
| оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрве |
| .{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да |
| S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти в |
| јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да |
| {S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја |
| једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је |
| у врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— |
| тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменил |
| {S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>В |
| а те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му д |
| те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је |
| и причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му |
| е. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у ун |
| те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> |
| у пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу |
| коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге |
| чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p> |
| и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је |
| и његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна |
| слио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузам |
| очекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува |
| ње што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не |
| подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она |
| p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> |
| , којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натег |
| <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </ |
| } Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он са |
| ватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спрема |
| то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми |
| > <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала |
| м: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше виш |
| .11"> <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} |
| етно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше |
| ула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло |
| диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p |
| ...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори г |
| ет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема |
| екивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо ви |
| > <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> < |
| асела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Ст |
| </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је осврт |
| _C2.6"> <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Су |
| као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, |
| е; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета г |
| је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гу |
| е сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не |
| има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што |
| Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да |
| а недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш |
| а ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{ |
| p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који и |
| и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се б |
| ?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза гр |
| p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Ал |
| . </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каме |
| арска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи ов |
| <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу н |
| дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад |
| отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone un |
| гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова б |
| } Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као ш |
| емпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по ду |
| еоградски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се |
| му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен |
| ледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали |
| смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не |
| аш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње |
| за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар |
| ... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринк |
| смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p |
| >Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p> |
| врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан- |
| је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди гла |
| ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не |
| еко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио |
| Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној з |
| ари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не |
| људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут стар |
| .{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у |
| ter" xml:id="SRP18963_C1.14"> <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; |
| p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оно |
| > <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући |
| ек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Си |
| , као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је |
| ти?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинит |
| повску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота |
| јдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече пр |
| огло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелиц |
| ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, |
| акву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> < |
| -амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се |
| његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које |
| ко бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и п |
| ао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити ш |
| ић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Нећ |
| и ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила |
| 3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више |
| га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{ |
| 4. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечно |
| своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овом |
| } Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гол |
| а, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су |
| пити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву т |
| . 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се |
| . </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> |
| је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је |
| вом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и |
| жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго з |
| /p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере |
| проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити ве |
| у као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџ |
| он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не прого |
| сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> < |
| м разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи |
| ндеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама уси |
| га челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача |
| дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то меша |
| p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово с |
| војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су |
| аливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући |
| ке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} |
| Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија |
| ло напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — вик |
| диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљив |
| ао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на из |
| S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипе |
| рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би |
| око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му |
| Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету |
| л̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути |
| више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар кр |
| цу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Гл |
| е лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="ch |
| аг као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар в |
| И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу |
| ад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Мог |
| па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p |
| лави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На |
| оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као |
| живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Н |
| , али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико |
| суто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао |
| гову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — у |
| га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Кл |
| ван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!.. |
| </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише па |
| .. </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} |
| ло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земљ |
| рбинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и ко |
| едини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стад |
| че и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> < |
| коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад игра |
| ао смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... < |
| ве... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!.. |
| сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром н |
| овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притис |
| ораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. |
| лотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Па |
| ави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што |
| ... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S |
| т загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаш |
| није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редо |
| љавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо как |
| на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јо |
| е у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, |
| био бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше |
| на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} |
| Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за о |
| промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и |
| пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. |
| /p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже пр |
| p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. |
| мен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми |
| оје те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p |
| /p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић |
| Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава. |
| <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— З |
| .. </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. |
| моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми з |
| Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дођ |
| p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи |
| гледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају |
| је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „о |
| ити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била |
| — Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па |
| не влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </ |
| опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе |
| </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је |
| је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко с |
| и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну |
| вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руко |
| о и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљи |
| ти да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало |
| ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео |
| а зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па ј |
| наштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам |
| они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије |
| и; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их |
| она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару |
| се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Кр |
| ..{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он ви |
| оге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па |
| их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица |
| о.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> < |
| ана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд |
| г доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! |
| е смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим с |
| — Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати |
| Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма |
| та благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногић |
| p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затвор |
| Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде н |
| иш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљ |
| раге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и бо |
| сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па оп |
| Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — |
| . </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> < |
| у као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. < |
| н, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} К |
| . </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} |
| а тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало.. |
| : „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли |
| ли коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... |
| кад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— |
| S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни г |
| !{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбил |
| } Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазар |
| ..{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе |
| урјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, с |
| ејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још виш |
| то му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што сев |
| во. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и |
| ци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p |
| вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље б |
| њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раз |
| р се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рик |
| јајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пр |
| да и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас ја |
| > <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. < |
| се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мил |
| ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој |
| аш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за р |
| језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта о |
| <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> |
| ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Ш |
| је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељи |
| летем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предак |
| благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка |
| рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} |
| јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити гла |
| да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> < |
| је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подру |
| > <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у жи |
| андило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи п |
| } Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спр |
| и истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати |
| т и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом про |
| p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једно |
| Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше |
| учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </ |
| </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!.. |
| {S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, |
| ..{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!. |
| у тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам |
| ти што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на мест |
| грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је л |
| <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела С |
| угом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивањ |
| ланине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану х |
| причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са своји |
| па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јав |
| — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А т |
| заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули.. |
| ем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошниц |
| /p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће |
| , грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије |
| е, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Вазд |
| /p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Ла |
| би драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, |
| и у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Ср |
| има од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јун |
| морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, |
| сића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црно |
| ет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса |
| почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, ко |
| ће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера пла |
| чеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао |
| ма који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и |
| — Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, |
| разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, п |
| ма то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда |
| па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Т |
| ричам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!.. |
| ује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ств |
| нака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него по |
| {S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, ви |
| правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} |
| ла баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није п |
| S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му |
| овући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, |
| у Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он п |
| е и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш о |
| о је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, |
| Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по кача |
| вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је |
| о, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је |
| овалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли |
| нио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{ |
| Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи не |
| те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. < |
| узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћупри |
| ом и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна ја |
| </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— И |
| тићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите нар |
| S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је л |
| ме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је |
| цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета |
| S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. |
| >— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћа |
| који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови |
| слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов |
| у: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — |
| им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих |
| опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по |
| синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И о |
| ...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је би |
| а... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је |
| <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честито |
| > <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!. |
| бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p> |
| цкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... |
| им отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А гр |
| рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одг |
| иташ? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише им |
| животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, |
| , он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор |
| ли чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се н |
| заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па |
| свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} |
| } Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало |
| са махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S |
| осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} |
| уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша |
| танко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замр |
| мене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не м |
| а, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је |
| а је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он сле |
| и рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Не |
| мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мо |
| Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> <div type="ch |
| премаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.9"> <head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости. |
| рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Д |
| шта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се |
| иражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p> |
| вати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му |
| добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда |
| еч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазар |
| {S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће |
| у се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он |
| није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као д |
| </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки и |
| нити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци.. |
| је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отвори |
| !...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју |
| је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дош |
| евши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је к |
| им црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </ |
| <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Стан |
| морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садаш |
| де у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашниц |
| ука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ћ |
| </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се |
| аки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио с |
| рмопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски |
| зби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли на |
| Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка бе |
| смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи прит |
| рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, ника |
| под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби м |
| е њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачит |
| је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам |
| Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, |
| аху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибра |
| p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу |
| ко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> |
| {S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, |
| целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. < |
| Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где ј |
| побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако ист |
| и меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их прими |
| ориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. |
| учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци про |
| у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена к |
| х му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турч |
| етила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио.. |
| } Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p |
| оћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја |
| иц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепе |
| рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{ |
| ибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!. |
| > <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом глед |
| осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би п |
| ке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове.. |
| е Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку |
| о Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруш |
| ана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S |
| Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати |
| , оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем с |
| пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Поче |
| <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирн |
| овора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у |
| собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мр |
| <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Ни |
| ста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушт |
| део је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све румен |
| Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те |
| са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сил |
| оћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! |
| p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p |
| на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде глед |
| не, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕС |
| Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и |
| то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!. |
| олештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитр |
| {S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у |
| тљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, |
| ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на док |
| аш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему |
| нко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас |
| ши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храс |
| м одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и |
| читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њи |
| Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да |
| е је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљу |
| нити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и |
| укат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је |
| <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде |
| /p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> |
| на. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није |
| подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? |
| о је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом |
| стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се |
| тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Сим |
| </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама ка |
| га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну ша |
| е, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макн |
| о да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде |
| p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не |
| е оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубим |
| еђају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом |
| инити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. < |
| и и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на л |
| ..{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи |
| можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можем |
| да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, б |
| да!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе |
| дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој ср |
| се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови св |
| а месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови |
| сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он |
| је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он |
| а је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се |
| (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је слу |
| ко да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се. |
| замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до ј |
| да, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; |
| м из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у |
| ти живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену г |
| Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека г |
| /p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учи |
| ратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, |
| ретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигош |
| и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам |
| баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге посло |
| : богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намуч |
| {S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зе |
| рзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хај |
| Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри |
| би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вел |
| и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио о |
| ваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао |
| Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв матери |
| било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом из |
| ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни зна |
| че!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка стр |
| ..{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p> |
| мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. |
| ан. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човје |
| у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} С |
| е листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни |
| пет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве ј |
| смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, сме |
| њивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се |
| з околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену ли |
| ез месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </ |
| ани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} В |
| ; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека с |
| о приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до крун |
| шка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почел |
| тужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} |
| estone unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахи |
| западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам в |
| тницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да к |
| </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци наг |
| Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповед |
| напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p |
| е, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар |
| ића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе ди |
| ТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који |
| етар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво т |
| ека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div typ |
| unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, у |
| није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, |
| те ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи. |
| у...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напре |
| са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> < |
| арушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а |
| </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} По |
| нији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, |
| </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{ |
| кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже к |
| спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, |
| шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, д |
| пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено стано |
| Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Нем |
| гледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад о |
| од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, |
| е никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајме |
| то брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и |
| ли сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Диј |
| ет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну си |
| чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Ш |
| у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе н |
| е за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао |
| него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вал |
| сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p |
| ратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али осве |
| у, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!.. |
| узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице |
| но обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао |
| ваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али |
| ком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али |
| си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће с |
| Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p |
| јвише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна |
| адеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упи |
| кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао п |
| т.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Доб |
| миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и ч |
| о чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу |
| А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без о |
| е Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеш |
| а!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим з |
| !{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, |
| и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запет |
| таде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} При |
| више да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. < |
| ило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је п |
| виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Ста |
| ром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је з |
| кри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом ор |
| ода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, сво |
| /p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти же |
| кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлиц |
| али: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже |
| р се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И |
| .. </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. |
| бљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо |
| Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} |
| сти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зел |
| Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се |
| тољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, нег |
| давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p> |
| образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. |
| су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </ |
| м овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђ |
| Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, |
| ивоту останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Ника |
| маше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... ст |
| колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скине |
| чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао? |
| !...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао |
| ита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p> |
| рата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p> |
| Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад с |
| бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> < |
| и ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој |
| зар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSection" / |
| <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, пол |
| а поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко б |
| <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искоч |
| клетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише |
| {S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди |
| о страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> < |
| ма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његови |
| жна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да |
| се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p |
| но... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста |
| жећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: |
| га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже |
| се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— Т |
| је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опрос |
| докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали |
| је као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини ш |
| >Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође |
| ри!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчен |
| и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— |
| му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше би |
| је чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S |
| чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловољ |
| јени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карак |
| /p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} |
| али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шум |
| . </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Д |
| им, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> |
| а!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p> |
| ад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити |
| и га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — реч |
| људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p |
| /p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} |
| >— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — ре |
| очим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!. |
| ко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не б |
| , примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи |
| у турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од |
| <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче З |
| ити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! |
| се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облил |
| еста, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Ук |
| елео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ за |
| борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало мног |
| а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напред |
| ика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} А |
| запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села. |
| p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима |
| зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад |
| језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и |
| дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! |
| ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Зн |
| ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више ни |
| нде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... |
| д им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе |
| астати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се ве |
| и његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада дес |
| . </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </ |
| е од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} З |
| </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад углед |
| па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видј |
| камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно |
| ном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим панду |
| ћа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Оном |
| Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Д |
| Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с |
| аш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> |
| толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко у |
| спали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} О |
| че Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао! |
| ву, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, |
| лаву, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарев |
| је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у |
| дала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га ј |
| лон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је јед |
| е чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина- |
| по!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти |
| . </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; п |
| риво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаш |
| рави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен |
| — Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му прича |
| </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S |
| сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једн |
| га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очим |
| плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p |
| орба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. |
| ак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, с |
| астајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања на |
| </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозниц |
| хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} |
| ошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинил |
| е нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева |
| истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса |
| је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећ |
| по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груд |
| равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак |
| p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица |
| а проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступат |
| S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. |
| .{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити |
| на ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... |
| .. са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? |
| авао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају ср |
| Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог |
| вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошан |
| е како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их |
| тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, |
| } Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <m |
| за зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај |
| ао да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Б |
| тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па |
| <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака п |
| а ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну |
| уга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси |
| х. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p |
| . </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!.. |
| дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од бар |
| сте и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни в |
| и и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде од |
| >Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, |
| в нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p> |
| е предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешт |
| а видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> < |
| а совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, |
| ју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разле |
| играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко |
| и с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очим |
| корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type="chapter" x |
| ... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица за |
| сто где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра |
| знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене |
| оји је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слуш |
| {S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је |
| , молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... < |
| Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а д |
| хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не |
| пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p |
| мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!.. |
| и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Стан |
| И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се |
| е он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би |
| <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ |
| о другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беш |
| усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као |
| > <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја н |
| лони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разум |
| .{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p |
| азио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много б |
| ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, п |
| то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, ч |
| /p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде |
| . онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} |
| о се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се зад |
| на; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом из |
| </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — уп |
| трић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели |
| p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто руме |
| Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>Н |
| е пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав до |
| само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — ви |
| роби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде |
| е.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ гото |
| его се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изве |
| .{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— |
| на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{ |
| а то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и |
| звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор. |
| ође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забу |
| мејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с |
| о све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је |
| емреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </ |
| сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он п |
| давно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како |
| е се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на пра |
| p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп г |
| потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се |
| тим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска. |
| их другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му |
| и су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега пон |
| јдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} |
| јури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао |
| ика и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од о |
| кије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. |
| кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај ко |
| з својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишља |
| опећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> < |
| } Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и ма |
| Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи |
| горети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потр |
| ена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се в |
| глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наст |
| турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S |
| че упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњ |
| единцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбр |
| } Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сва |
| северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, н |
| ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — у |
| живеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник |
| Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин |
| себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар |
| првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха |
| им гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </ |
| време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свад |
| ти хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се |
| н, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљев |
| што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од гл |
| есетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погл |
| ане...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, по |
| ашне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде м |
| ..{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде! |
| е била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само |
| туром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро |
| о добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири |
| /p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! < |
| ти... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} |
| <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се |
| одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> < |
| н не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страш |
| говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. |
| же пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Мило |
| ног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослуш |
| освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> |
| чанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се по |
| — Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић ш |
| и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек п |
| е сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S |
| — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> |
| ку скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако ј |
| с ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се |
| и нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} |
| ропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше |
| с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страш |
| и да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! |
| би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— |
| То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, д |
| ицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црн |
| Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вред |
| коше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Зав |
| воје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара ск |
| Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем ца |
| а. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пу |
| им!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о д |
| а? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим |
| <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано з |
| у их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турч |
| еш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — |
| сне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!... |
| овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p |
| шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само је |
| . </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврза |
| ину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и пос |
| } Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж |
| дела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару сп |
| и какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрч |
| привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се ко |
| озорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хај |
| чки Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јов |
| осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина с |
| ца.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— |
| ошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико |
| у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу с |
| И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим ко |
| И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута |
| лош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од |
| p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лен |
| , јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква г |
| ако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да ј |
| а он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе |
| у, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p |
| езати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски вр |
| S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти н |
| у одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладн |
| </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак |
| опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да п |
| падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Т |
| те човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамара |
| </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гон |
| <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа попово |
| а га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено ли |
| А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дук |
| ове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим |
| ци — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци прит |
| о што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле ду |
| <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара |
| љу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је смести |
| ка равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против то |
| Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И |
| а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи |
| <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није |
| у, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цвр |
| гданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукуруз |
| више осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче т |
| опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на |
| е неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало. |
| с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{ |
| звучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не з |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али |
| а што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... |
| ца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју уда |
| је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда |
| а сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђ |
| } Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни с |
| све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шуми С |
| евцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помо |
| стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и кор |
| и... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да б |
| <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече |
| шчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти з |
| вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите |
| p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> |
| прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се чов |
| S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? |
| као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он |
| и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта |
| ра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја |
| рви весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутр |
| а да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, |
| {S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је |
| како око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лаза |
| шта ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити |
| оста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веру |
| .{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући |
| е се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Т |
| протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори глав |
| јаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално |
| еле сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је |
| ромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутр |
| сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засави |
| нут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реко |
| други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>С |
| ети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, |
| !...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Ту |
| је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума |
| <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих |
| ра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку запо |
| ..{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! |
| Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим другови |
| н му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... |
| оже беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због |
| нију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка зало |
| а? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> < |
| и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се |
| xml:id="SRP18963_C2.6"> <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани поз |
| судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био |
| Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упит |
| Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом поша |
| њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек о |
| као гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад А |
| смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско |
| ек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, |
| изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он |
| ви и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, неш |
| — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине ре |
| p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда! |
| него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити |
| > <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче пр |
| Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће |
| јводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им |
| е рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, каза |
| р среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да ј |
| п озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбуди |
| <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше н |
| Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p |
| у до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p |
| >— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p |
| а отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије гр |
| варити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди |
| елу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао ј |
| е како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинит |
| логаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења. |
| .{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми |
| њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истин |
| че, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, п |
| чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чуд |
| де од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде |
| >Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што најед |
| све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором |
| . ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, |
| тише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Б |
| о у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је д |
| по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће |
| мти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> < |
| ти ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И к |
| ја!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! |
| <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам |
| </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зек |
| асла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљ |
| ван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> |
| !... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам с |
| мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је |
| рче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду тв |
| дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет |
| а им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и |
| <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p> |
| евољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Си |
| ресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба |
| <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети |
| окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке п |
| ни се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш |
| Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — |
| дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа |
| Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи. |
| .{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} В |
| па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с |
| <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити рас |
| .{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветро |
| етно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од т |
| да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да сел |
| и је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... |
| ке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> |
| д неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупил |
| пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него т |
| ар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то |
| ати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? |
| Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећ |
| а под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо |
| одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То б |
| га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p |
| нко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! |
| p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече |
| а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А ш |
| ком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како с |
| е мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шт |
| могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених |
| му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ет |
| лену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници |
| S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које б |
| ан другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса |
| >— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> < |
| е од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћ |
| о. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом |
| и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш ниј |
| и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекну |
| главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био ср |
| о касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однес |
| >Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Ми |
| погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} |
| приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом ме |
| у ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка |
| рче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Ста |
| страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да |
| } Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти |
| своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станк |
| о на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са свето |
| радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... ко |
| н, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> |
| а као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— С |
| <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несре |
| шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... к |
| на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> < |
| да очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује |
| је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; ко |
| и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... |
| : да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— |
| Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> |
| угу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је |
| им чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{ |
| га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!... |
| посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="ch |
| па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати син |
| у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко |
| >Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога забо |
| инку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти |
| у.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја |
| те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна |
| и јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред оч |
| азати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том гово |
| НА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Ива |
| } Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} За |
| Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „ |
| есело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— |
| S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — |
| има. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> < |
| </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар |
| ћи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад |
| и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— |
| епа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину |
| <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњак |
| , па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака |
| жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запали |
| .. </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто поб |
| га. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, |
| Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Н |
| о гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} |
| голела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био ве |
| и у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као д |
| Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни |
| е као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала т |
| дите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спу |
| /p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једи |
| ро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињс |
| ече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Доб |
| је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, подниза |
| дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде |
| ку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их |
| !...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши |
| а га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад |
| Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То |
| ешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али |
| <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам с |
| екао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече |
| ла.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад в |
| ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу |
| у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? |
| јводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Б |
| ратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити н |
| живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> < |
| силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарам |
| ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бе |
| е бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране наб |
| ило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић |
| неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукам |
| је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била |
| усти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и з |
| овој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко |
| и крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сју |
| м нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, д |
| Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Л |
| ажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе |
| без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> |
| о скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{ |
| м детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Пе |
| оче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је о |
| е као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, |
| н о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </ |
| {S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окр |
| } Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и зала |
| га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} О |
| а сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни |
| х старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као благ |
| сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чис |
| у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек са |
| <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним з |
| мљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> < |
| у црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као м |
| ао да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас т |
| ј, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </ |
| на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од |
| и си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p |
| сео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да |
| драви стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{ |
| <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиљ |
| ко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако |
| м, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струн |
| захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. |
| еди, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— |
| нко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто |
| ори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану. |
| И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену и |
| ако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима |
| наш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Ј |
| ма се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засав |
| на...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунче |
| дука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p |
| . </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} |
| дан храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвет |
| се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган |
| обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже |
| поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турч |
| а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек |
| ски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и т |
| сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Тур |
| осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паме |
| ојводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то ка |
| </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — |
| ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућу |
| сни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их п |
| другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Ни |
| е укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су од |
| ди као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} |
| ена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Ст |
| p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, |
| ше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говори |
| ати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и ње |
| д кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, |
| <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла д |
| аву. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— |
| есео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познај |
| напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — е |
| ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би г |
| еђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви |
| речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић п |
| емој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p> |
| ило онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића де |
| есте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </ |
| А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај |
| p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p |
| p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> < |
| о „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би ова |
| м пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче |
| наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и пре |
| ли и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p> |
| олазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пот |
| аш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци јо |
| де да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему |
| здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буд |
| е знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава |
| о дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га |
| S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек.. |
| кса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост |
| Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Т |
| етало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа ка |
| Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе |
| ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>М |
| асти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чуј |
| атељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p |
| запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоћ |
| ужани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, сп |
| ски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није н |
| ло као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћута |
| зак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да ту |
| ери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иван |
| се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ина |
| авом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на опш |
| .{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га |
| > <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно ш |
| азара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— |
| ушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет |
| ле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он при |
| ати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела |
| а рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то |
| /p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Ра |
| ка са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у |
| е.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... |
| , а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави |
| му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше бл |
| } Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна з |
| /p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се по |
| <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— |
| урчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Ма |
| {S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А |
| опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} На |
| а собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га |
| > <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сут |
| ојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рек |
| ена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше тол |
| неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, М |
| из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што с |
| змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да и |
| нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто г |
| био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p |
| м голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладов |
| и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> |
| p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А П |
| чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се свак |
| ну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше нико |
| {S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— |
| ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диж |
| p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S |
| па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече |
| рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” раз |
| и!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по једа |
| ај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то |
| кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже г |
| .{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, |
| опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мисл |
| ара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућу |
| као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </ |
| сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — р |
| чао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је |
| о неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” |
| планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав |
| ца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се |
| ?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што ј |
| ршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај че |
| о проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: д |
| ратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, |
| нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи |
| ...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још дана |
| да окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и |
| p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p |
| вца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски ву |
| ...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— |
| око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... |
| — Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све |
| Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... |
| .{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповеда |
| другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} |
| Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један. |
| гинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од гл |
| њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мрж |
| ђен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; |
| е све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — п |
| о да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, с |
| их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том сла |
| раћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>З |
| — Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> < |
| <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} |
| шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан |
| а погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> |
| нама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које |
| а. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на |
| <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облин |
| ље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... |
| >Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине му |
| ачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови |
| /p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— |
| љда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва |
| </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, |
| у, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S |
| де... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div |
| <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, |
| то нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се |
| нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре |
| трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити да |
| Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} |
| <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе |
| елити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило гла |
| наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође ку |
| две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и |
| </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S |
| изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} |
| косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше |
| тлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у |
| ебо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И |
| о је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, к |
| погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type="chapter" |
| се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не ми |
| розвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! |
| слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно кол |
| .{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p |
| >— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар |
| слио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођош |
| му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p> |
| ше; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птич |
| ца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва |
| {S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и он |
| се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Сам |
| ао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не |
| S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас |
| >Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> |
| међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељ |
| p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им с |
| се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да ж |
| ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Мо |
| је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту с |
| ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И поз |
| {S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — |
| > <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? < |
| па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Тол |
| нути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p |
| S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова |
| све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шуш |
| кој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар |
| мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са |
| лити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставиш |
| > <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и |
| p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} |
| ем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} |
| но замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом |
| и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив |
| баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — |
| сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. < |
| вом се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Пара |
| јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И п |
| <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— А |
| Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— |
| е као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њег |
| може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавин |
| Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} В |
| м покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборави |
| м.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувег |
| ар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Глед |
| ећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него |
| е и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још неш |
| ти на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо |
| p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} |
| м душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Т |
| Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бри |
| разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово. |
| и ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. |
| ји, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не |
| диш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> < |
| танка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка |
| шка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијеп |
| Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу з |
| нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги аг |
| Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе свој |
| боравио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Але |
| дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар |
| проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapte |
| <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Ту |
| одство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?.. |
| че опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, при |
| и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиром |
| зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгин |
| ај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шт |
| радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви |
| нати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва |
| ка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? |
| ила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап |
| ету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... |
| ала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ни |
| ара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из |
| м заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако |
| , бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му д |
| дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. < |
| оше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет п |
| {S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, |
| се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо |
| д тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко при |
| сам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и о |
| под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми |
| И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Л |
| мори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— |
| е би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </ |
| ! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна |
| ио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p |
| /p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p |
| а”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше к |
| ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет |
| стити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мо |
| кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам п |
| S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S |
| вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А ку |
| ајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Сур |
| оше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто п |
| да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> |
| ва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, |
| смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S |
| руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши |
| его Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рање |
| S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са |
| ођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Ос |
| > <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса |
| .{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, ве |
| !... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао |
| Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће |
| еће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Ива |
| ови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем м |
| , седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} |
| може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!. |
| .{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде д |
| а испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад |
| за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привез |
| кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало л |
| и кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде кап |
| рти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу... |
| ва изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвој |
| евнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{ |
| бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Ка |
| > <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} |
| на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам п |
| олан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш с |
| <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, |
| >— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му н |
| као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И |
| нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао с |
| треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не мог |
| а велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко |
| иш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па |
| ву смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ниш |
| она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Кр |
| Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> |
| мо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они с |
| .. </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око |
| за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два о |
| војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Б |
| олико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло доб |
| — А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — |
| чи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Ба |
| однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — р |
| решетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, трин |
| — Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, |
| је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу с |
| мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и |
| гледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала |
| еста на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Уби |
| оше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци с |
| ље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... |
| в умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада |
| све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... |
| ни људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који |
| о.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуш |
| и: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити д |
| ...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена.. |
| покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и ст |
| мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији |
| хвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да ј |
| из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... |
| млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он са |
| се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> < |
| лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петр |
| > <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти н |
| тојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме |
| Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе |
| ући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p> |
| е мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи по |
| би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. |
| стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна уп |
| и да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — реч |
| убље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} |
| ..{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао у |
| , па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева ре |
| арина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упир |
| ече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па |
| Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> |
| е? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — |
| и око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — |
| се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену м |
| лену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас |
| </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи |
| — А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде |
| че: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу |
| } Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} |
| га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака |
| дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p |
| ... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— |
| Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То б |
| жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из |
| S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осве |
| Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p |
| е боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и |
| е... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао |
| е само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше оча |
| убови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} |
| и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Тур |
| лица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, |
| Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... < |
| p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је ба |
| с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Ви |
| } Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{ |
| не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војвод |
| са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све |
| /p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, |
| остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попусти |
| РИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други дола |
| беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећ |
| е, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Са |
| о посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је П |
| и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... |
| тку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око |
| е Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли |
| кисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стиго |
| они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван |
| ше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано |
| ијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овд |
| идећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватови |
| него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди |
| шио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од |
| е осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долази |
| <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва наз |
| арашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, |
| </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Д |
| Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрас |
| ила и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело |
| танко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он |
| стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуч |
| аку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи |
| м што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S |
| о не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној с |
| ајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаш |
| >И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на мес |
| >Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, |
| </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разг |
| час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и |
| рушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створ |
| не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{ |
| мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, виде |
| е треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо |
| са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <di |
| екса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гос |
| није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком |
| — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{ |
| е Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за |
| </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му |
| >— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан погле |
| а... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{ |
| их па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> |
| а са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано |
| и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више п |
| мља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он ј |
| мен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа |
| у све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p |
| > <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за рук |
| смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана обори |
| p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад |
| Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он ј |
| Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто |
| глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати |
| нком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметн |
| тна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> |
| е Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњ |
| >Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од у |
| рохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви |
| еву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турц |
| оћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете |
| наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи |
| <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин се |
| је ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад д |
| у о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. |
| је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p |
| ира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине |
| сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од н |
| а, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, заблену |
| о дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар с |
| а се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И |
| е овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много п |
| наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти м |
| ter" xml:id="SRP18963_C1.10"> <head>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али |
| х дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи.. |
| ну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И д |
| /p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и од |
| S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу |
| Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми |
| да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу повер |
| >— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на сво |
| И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!... |
| 11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео ј |
| е то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека |
| твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— |
| Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Ост |
| овека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, |
| су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици |
| баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока од |
| ка, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се ра |
| а траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени ле |
| вно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> < |
| ТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врл |
| као! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} |
| ела допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрве |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.7"> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и ра |
| т и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи |
| жје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То зна |
| онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци д |
| еко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се реша |
| уписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма |
| овори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ра |
| ирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од сел |
| пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; ла |
| рзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево |
| љам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, |
| > <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с друж |
| Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с ме |
| на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху запов |
| о, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Кам |
| лижавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуш |
| : </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али |
| а, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Т |
| азила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} |
| и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Тур |
| } Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{ |
| оп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. |
| } А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. |
| ме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, ж |
| к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: о |
| есити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши |
| Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако |
| ш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само шт |
| путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако и |
| } А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречис |
| а врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели |
| ло ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека |
| и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илиј |
| p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Ла |
| ..{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Ха |
| Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином пр |
| лаве ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај |
| па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Ту |
| доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S |
| нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога |
| очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— |
| , вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p> |
| сти...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S |
| ста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натје |
| едан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде п |
| азговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима |
| у те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видет |
| — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да |
| дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му |
| се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све |
| о зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </ |
| им како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити |
| давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари лев |
| — Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно обо |
| о сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људско |
| се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{ |
| он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му к |
| еху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вр |
| се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и у |
| е поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је т |
| и.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p> |
| тице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом |
| е треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срц |
| а рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... |
| ко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више врије |
| Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без к |
| е.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{ |
| љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p |
| да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бит |
| арао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило св |
| мере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа ста |
| и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски из |
| ме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S |
| су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} |
| о све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </ |
| нко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног да |
| за руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко об |
| >— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео |
| одо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже |
| писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зе |
| >Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јагл |
| илу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује дру |
| Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p |
| >Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек |
| ледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљу |
| . </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада ч |
| аврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Бо |
| данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S |
| роламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као в |
| . </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити ок |
| и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше ку |
| еђу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!.. |
| као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се с |
| Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> < |
| смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара н |
| ти прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој |
| во му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде |
| {S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је са |
| ви? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад |
| и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже |
| И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну исти |
| арим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си |
| и да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то |
| Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — о |
| авио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на |
| Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се |
| шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S |
| м места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих |
| /p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. |
| </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свог |
| ! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. < |
| } То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао |
| е весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселил |
| дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </ |
| ли нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, т |
| ећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срам |
| тољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо кр |
| поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} |
| побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по је |
| је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би |
| нка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” А |
| је ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> < |
| кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{ |
| ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени |
| Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... < |
| > <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Мор |
| брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али ов |
| расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су ма |
| , реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S |
| као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на стр |
| си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче ми |
| е!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, |
| рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, бр |
| дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са |
| станичка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благослов |
| е се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толи |
| ошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице д |
| кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, |
| ..{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бо |
| си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу |
| е не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без |
| је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p> |
| — Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко |
| >— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је |
| кад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Х |
| ротеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> |
| авале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погиб |
| о?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </ |
| Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила исти |
| и.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити |
| више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко |
| ш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где с |
| јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— |
| што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је ц |
| и мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p> |
| S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} О |
| ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја |
| то у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Г |
| не од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му М |
| шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожеле |
| е годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у |
| да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успр |
| све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и |
| Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га |
| и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S |
| па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, ш |
| Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш |
| устави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па |
| Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свем |
| им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p> |
| просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да |
| а хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам прес |
| би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> |
| се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба! |
| еђу Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је б |
| S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја |
| ана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгал |
| ад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ј |
| кује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се разма |
| .. </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, |
| ех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром |
| били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису нау |
| и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута |
| p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му б |
| ривенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво |
| аде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> |
| /p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу љу |
| ..{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p |
| ивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, б |
| а лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући врати |
| p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— |
| <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S |
| онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се зам |
| {S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p |
| ом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му |
| ез бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} |
| запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала |
| сред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p |
| } Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим |
| е окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једног |
| > <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати |
| гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да настави |
| мом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћ |
| </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио о |
| ј се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким ни |
| Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је |
| ко је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} |
| тро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија |
| и онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Мо |
| <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад |
| авио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан |
| га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у о |
| год да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку |
| > <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка |
| те ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! |
| — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, |
| га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. |
| ече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} |
| овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да |
| амога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата |
| а ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Вид |
| ренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — на |
| а ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! |
| пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Свак |
| </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог д |
| се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно |
| p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— |
| ема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар |
| лавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људ |
| лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? |
| у? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра |
| си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко |
| воран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> |
| дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </ |
| ва века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци |
| оже бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао |
| е рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што |
| честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде п |
| мо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попад |
| укнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да |
| Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> |
| аде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здр |
| кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило |
| алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ће |
| ма.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га |
| ка црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића |
| ћу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, |
| виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко ум |
| ерину” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Те |
| и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} |
| е опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, по |
| сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Т |
| ма, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не |
| им њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као де |
| p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, |
| /p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је |
| тала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих од |
| <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге |
| се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да |
| орити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно ш |
| ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не понос |
| ко у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — реч |
| илу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (пла |
| но самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И по |
| н није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стоја |
| та?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Н |
| а што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављ |
| не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, |
| ца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода и |
| шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у њего |
| е жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Мил |
| ...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И |
| лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико |
| . </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S |
| о Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га |
| !{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Н |
| Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, а |
| сам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p> |
| реп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у т |
| {S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p |
| </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ј |
| у се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто |
| о се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке |
| лагослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му с |
| води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски ј |
| био, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што |
| !... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... < |
| дам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> < |
| <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше |
| зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућ |
| ји ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не |
| Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алекси |
| хнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и пл |
| p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — о |
| и те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ов |
| дма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громо |
| прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p |
| лопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га уб |
| {S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени против |
| шка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. < |
| брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p |
| — Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} |
| >— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твој |
| асмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухват |
| квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Мар |
| , само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко |
| } Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћу |
| } Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— |
| ј тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу п |
| /p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опр |
| нита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли дево |
| , он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{ |
| Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се у |
| а јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га ј |
| му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се |
| Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ј |
| а се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се |
| а срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком |
| >Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад зб |
| че Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остав |
| е честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одм |
| теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побје |
| их се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{ |
| лика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он |
| колити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p |
| ио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави |
| {S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је |
| коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле п |
| p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је |
| им језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар |
| о дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову |
| јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође |
| коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч! |
| а реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену ок |
| упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? |
| ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да |
| него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, |
| Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо |
| о; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p> |
| — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар ј |
| замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратим |
| огледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом б |
| S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>С |
| ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} |
| о накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, ал |
| знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што ј |
| а. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове с |
| м те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је ла |
| е међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је нек |
| о твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остав |
| ко ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си |
| је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти ла |
| ога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут |
| Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те |
| екне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти |
| све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Ал |
| воритељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у г |
| има! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> |
| <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, он |
| је реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} |
| ојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирн |
| е!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Н |
| приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, |
| тре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео |
| једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, |
| ...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор из |
| ећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти с |
| крију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо прав |
| </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> |
| <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p> |
| таде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> |
| поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те |
| а што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидај |
| о Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? |
| чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се |
| си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отвор |
| све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да к |
| устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић |
| .. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> |
| > <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — ре |
| је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p> |
| сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све |
| на се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам |
| , људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Стан |
| у!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у |
| p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом |
| Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али |
| ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, не |
| те. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p> |
| Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p |
| </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стоја |
| аку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико д |
| е! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљ |
| p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио |
| . </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!.. |
| ед сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <d |
| ан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! |
| о што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се м |
| Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а |
| Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. |
| смеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак |
| ела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те |
| млатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе! |
| брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изг |
| веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише |
| б... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S |
| комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам д |
| е застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге о |
| као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина |
| обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им ру |
| се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да |
| нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! |
| на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче ве |
| ико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини д |
| >— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутр |
| аше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> |
| удеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p |
| >— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињар |
| танко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мисл |
| че Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата |
| мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене |
| . </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухват |
| Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пет |
| се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Ми |
| нуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!... |
| та ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мај |
| .. </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не м |
| то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... < |
| </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севал |
| пе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео с |
| неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту |
| ући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмеј |
| га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А |
| <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса по |
| објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто |
| аклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више н |
| ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао она |
| пу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја |
| сам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — |
| — Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде |
| — Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Ј |
| е? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... а |
| {S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече |
| — Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе |
| памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{ |
| његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шт |
| па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му |
| оше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију |
| вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу м |
| .{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— |
| <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече |
| рзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде хара |
| и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишек |
| ао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други зд |
| p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p |
| /p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо |
| <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p |
| амо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам |
| м, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био |
| . </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они д |
| али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, мор |
| пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јо |
| ати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто ур |
| — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> |
| ...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази |
| не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p |
| и и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај д |
| >— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде св |
| рке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окрш |
| Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То виш |
| едем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они |
| почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо. |
| ица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро. |
| ј први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јов |
| ољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Мари |
| аже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — водениц |
| погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чу |
| огледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрм |
| ох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — р |
| , рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упрт |
| их желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да |
| ин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми ре |
| ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека б |
| г да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p> |
| и су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, |
| !... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p |
| е би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу |
| шко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку т |
| д сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече ок |
| гледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали |
| да опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтар |
| иштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога |
| рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Н |
| те се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би н |
| Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на ви |
| Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Л |
| ору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— |
| т позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти ј |
| p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} |
| отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. |
| јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} А |
| рете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збого |
| ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну |
| о беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </ |
| p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио. |
| ни мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље |
| у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око А |
| лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чиб |
| Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам воле |
| на склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Ал |
| . </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и сол |
| ше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке. |
| ве чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се |
| Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара п |
| уњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јел |
| же на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ј |
| </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што упл |
| е на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће |
| стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збого |
| риђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И з |
| /p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде |
| а још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поз |
| ? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са |
| јица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станк |
| решио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а |
| } А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не вид |
| бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како ј |
| че Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће са |
| по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— П |
| га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Т |
| — Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{ |
| азва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже |
| е!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла |
| ве. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} С |
| p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да бу |
| ти!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> < |
| ох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука |
| , уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном л |
| га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја |
| угари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме по |
| !...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, к |
| ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се гроз |
| p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо |
| Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p |
| вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док |
| ан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина об |
| ли хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се в |
| руги с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био и |
| да се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док |
| и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти х |
| ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успро |
| ћу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође |
| с доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти ка |
| ш ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{ |
| лим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... при |
| идимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких ме |
| мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадош |
| ш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p |
| ас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију |
| рска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згода |
| да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан |
| — Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> |
| зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет |
| мо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си оз |
| џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Б |
| у си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван |
| дмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је |
| Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} |
| p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} |
| и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју |
| p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драг |
| ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— |
| ање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци |
| ури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокука |
| > <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш |
| субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? |
| ве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побрат |
| ва дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја с |
| о! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право |
| брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп запов |
| </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </ |
| шка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе на |
| {S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. |
| Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јави |
| твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега в |
| м народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли |
| </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p> |
| И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, |
| } И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, б |
| шта!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S |
| .. </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па |
| о јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да с |
| било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p |
| ћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви |
| помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал |
| о је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта |
| страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица |
| ић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Св |
| оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мр |
| ... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с д |
| вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је С |
| ! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну ст |
| не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш ко |
| се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочи |
| ућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> < |
| готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пр |
| ?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се мал |
| е! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобн |
| p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником н |
| ица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха |
| >— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то |
| скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан |
| и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и т |
| и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми |
| ш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби н |
| те ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p |
| е молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно ма |
| борио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станко |
| — Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макн |
| прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа преко |
| ... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засм |
| сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ив |
| p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је на |
| ас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одје |
| н? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотр |
| ру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете |
| брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамиш |
| p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али св |
| . </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам |
| ворим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само |
| ити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{ |
| рив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... |
| ршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је би |
| сти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса |
| назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећк |
| назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сје |
| Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> < |
| е овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију ст |
| нко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали с |
| де га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Ст |
| о! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што |
| ше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из |
| та за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми |
| ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} |
| коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило |
| е би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, |
| сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај пр |
| и је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Ст |
| ви. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си |
| зову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп |
| п после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то |
| х глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кме |
| кса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — |
| ш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!.. |
| ути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсно |
| иђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако |
| ти!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p |
| н. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да |
| љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпр |
| ј Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече |
| </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге |
| Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми |
| .. </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај р |
| /p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле. |
| сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— |
| ик” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ак |
| Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! |
| >Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S |
| јаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p> |
| аре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— |
| не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице! |
| е слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко |
| ило кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо њ |
| зан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша |
| погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, |
| е? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино о |
| > <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>То |
| појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим |
| Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се За |
| мемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усн |
| ко је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шт |
| итати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мис |
| > <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p |
| и. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. |
| о харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... |
| ме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— |
| у може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. |
| p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледа |
| дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је пр |
| те воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p |
| <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, |
| стани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> < |
| ама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И поч |
| а ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> |
| е напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим по |
| Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти |
| рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свиј |
| о, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. < |
| е враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као |
| Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!... |
| х? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, па |
| шли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ови |
| лицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, |
| на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — о |
| опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га |
| е снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовни |
| тан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — ре |
| ице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то р |
| у и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја |
| сти на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> |
| Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> < |
| {S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му |
| до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} |
| ај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— |
| ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шт |
| ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и |
| се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </ |
| репреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Н |
| </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј |
| амо да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{ |
| ури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додад |
| вача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми с |
| ека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S |
| ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. |
| судно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја ми |
| већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што |
| и да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, |
| , хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Т |
| /p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко |
| /p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта с |
| е беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, |
| ла глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И |
| — Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог |
| >— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај ша |
| ори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога |
| бро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Ту |
| ва... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече И |
| >— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео ру |
| А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је жу |
| придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде кап |
| и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам |
| {S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> |
| /p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — пов |
| p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? |
| : </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попрек |
| ли се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њим |
| ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јес |
| те Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој |
| то скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </ |
| Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не |
| та рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталн |
| и... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он пр |
| а ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта реч |
| а од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... |
| гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван с |
| у, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S |
| утака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто посл |
| ну росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој мла |
| гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога К |
| каше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Паз |
| Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли гла |
| се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! |
| јми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледа |
| и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као |
| мио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није |
| нко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је св |
| <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> |
| </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Ј |
| о да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи |
| {S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим д |
| иле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И у |
| тогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран |
| је скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче д |
| се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија |
| !...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној п |
| измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо тво |
| Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-М |
| даше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p |
| Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав |
| анку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако |
| рену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p |
| и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакуј |
| на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{ |
| радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што с |
| ећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благос |
| нчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показ |
| иш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређ |
| и у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми н |
| ао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече |
| сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом |
| се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква шире |
| ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну |
| а лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с |
| .. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} |
| ...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запе |
| уо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би |
| ти!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају св |
| треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади поне |
| е осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, к |
| зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Ка |
| Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што б |
| > <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p |
| Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека ка |
| на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Бл |
| повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, |
| о!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p |
| есрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити |
| p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те |
| Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, |
| подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој |
| <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно |
| тару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јо |
| е се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево |
| окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људ |
| акве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу |
| но као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад |
| за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-три |
| </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружин |
| ста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи зау |
| Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div |
| ече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!.. |
| а идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не мо |
| p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку |
| <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече |
| {S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Кл |
| собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </ |
| же. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда |
| уди?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили.. |
| се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не пр |
| </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја |
| а јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од ме |
| вом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врат |
| дати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе д |
| Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лаз |
| лите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. |
| теше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} О |
| ђе у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док пол |
| !...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него |
| да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— З |
| азар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подуже |
| и и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевк |
| </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p |
| p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ |
| не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаш |
| ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека |
| ати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. |
| — Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, св |
| човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њ |
| > <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} |
| е до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи саве |
| /p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој друго |
| ј се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти |
| ! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама |
| ћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се ни |
| е бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд жур |
| грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не |
| се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— |
| едно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је |
| му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен. |
| Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> |
| је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед |
| а да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— |
| пут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли зг |
| /p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје пре |
| бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!. |
| поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као шт |
| роси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то |
| о насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не про |
| а руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се пр |
| о бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> |
| ли се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </ |
| у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S |
| ао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара |
| <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> < |
| с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море |
| ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Ни |
| мо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — |
| — Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> |
| > <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него.. |
| им! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико н |
| </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Р |
| ахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Те |
| дама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко |
| н се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— |
| ? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одр |
| благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш |
| ође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефен |
| p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, |
| поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде сед |
| ри дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше |
| ишта не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} |
| арче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће |
| /p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у т |
| мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не |
| убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. |
| </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и |
| е досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима |
| рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо мој |
| S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </ |
| уд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како ш |
| погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> |
| е зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може |
| хо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нек |
| ринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Р |
| </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старц |
| ена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове |
| ” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диж |
| Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара |
| Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p |
| — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба м |
| а грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{ |
| ..{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вред |
| ас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. < |
| — А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </ |
| жњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим б |
| <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> |
| старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псет |
| атити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не |
| Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли по |
| се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се с |
| /p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> |
| то, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} П |
| на. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико |
| ли је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </ |
| јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Завр |
| але од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, |
| он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја |
| оше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују |
| е седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док |
| довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га |
| ламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш |
| — Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? |
| премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас |
| колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору |
| — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад с |
| p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — |
| се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се уда |
| . </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно од |
| упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја но |
| бџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S |
| дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p |
| га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам |
| право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поз |
| <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су прол |
| то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја |
| с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> |
| лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прст |
| још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хт |
| п. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он испри |
| — Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p |
| <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који т |
| јте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу |
| .{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чу |
| попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја |
| да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред бор |
| јаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шум |
| >— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! |
| утра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину од |
| толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко ње |
| /p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му |
| Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. |
| нко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не |
| одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> |
| је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу |
| се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и прем |
| Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешка |
| а пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и бог |
| да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> |
| е? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког с |
| </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али |
| </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурам |
| све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{ |
| и кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни |
| сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како |
| уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и поз |
| </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, дана |
| ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано |
| — Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Мило |
| , и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је иш |
| — Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор иско |
| е усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је прос |
| .. </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ће |
| <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је! |
| му и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо |
| да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би м |
| : </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита к |
| рчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си |
| рски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговор |
| . </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — ре |
| ране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S |
| Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p |
| о њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p |
| — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаш |
| у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресре |
| у. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за |
| ахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Не |
| и га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. < |
| ! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде д |
| оли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што |
| си разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Ива |
| у се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је |
| <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p |
| : </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> < |
| ајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и зала |
| , драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не п |
| ор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p |
| мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад |
| меши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа чове |
| p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. |
| де прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим ме |
| они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </ |
| ојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, коли |
| Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шу |
| >— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Сто |
| — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ н |
| г да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам |
| p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце. |
| браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га п |
| о сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колев |
| модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. |
| оге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!.. |
| >— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, |
| н, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару |
| нај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— |
| са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Са |
| болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи |
| е на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, |
| ве обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има |
| поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: |
| а радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! |
| та што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се вол |
| па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма |
| а се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо |
| а Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S |
| ава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?. |
| јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од |
| нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дј |
| ше ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је би |
| Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше гл |
| аден са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... бр |
| а.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} |
| да стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она по |
| . </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!.. |
| огледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче |
| ма.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гла |
| се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И пр |
| здрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог м |
| /p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатак |
| иђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете ос |
| Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> |
| већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S |
| га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до суба |
| е се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти ли |
| шка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div type=" |
| ечи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси |
| и!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрет |
| Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа прокле |
| > <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И |
| ше, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S |
| ерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— |
| ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти |
| т око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Ми |
| </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно |
| т узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди И |
| као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица! |
| </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубрав |
| штати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глав |
| ад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— |
| ако се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си |
| .{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p> |
| а доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и |
| а.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше љ |
| онешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубље |
| о на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— |
| препасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> < |
| огледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећ |
| <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја |
| да још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно |
| >— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша ниј |
| до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S |
| ... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> |
| види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али |
| ки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S |
| оју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онд |
| иђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радит |
| била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не |
| ете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад ј |
| ра прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му |
| их. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заис |
| е с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца |
| а: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа |
| p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реш |
| . </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| дили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка к |
| азара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити |
| и, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. |
| смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га |
| таган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове |
| Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А |
| {S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Љ |
| је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p> |
| у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? |
| >И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. < |
| !{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово.. |
| готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изнена |
| /p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изи |
| о је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </ |
| обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није |
| деси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опа |
| и, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p> |
| </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће т |
| ана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се! |
| све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— |
| шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p |
| е скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод |
| и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећ |
| Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — ре |
| се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... < |
| аше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... < |
| игоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже с |
| {S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љу |
| д сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја с |
| икну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — |
| /p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, доне |
| одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпе |
| па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати |
| мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то |
| је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p> |
| p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нис |
| и му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путе |
| /p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Ш |
| <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. |
| Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш ш |
| твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево |
| га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја |
| <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је пошт |
| озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја са |
| S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она |
| човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> < |
| " /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију неш |
| она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. |
| е главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> |
| хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па д |
| кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој |
| ушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку |
| } Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. |
| анко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{ |
| и је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под м |
| Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скид |
| се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нест |
| -хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рук |
| </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је |
| </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? < |
| Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— |
| Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Кр |
| кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те ви |
| срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S |
| свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} |
| </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> |
| тић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чи |
| н кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да н |
| ма Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем са |
| Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану. |
| акије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суре |
| Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. |
| беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И б |
| и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!.. |
| е.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну к |
| да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још к |
| вице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толи |
| та сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он с |
| ајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима.. |
| Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа |
| <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— П |
| p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А |
| не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Св |
| причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чуде |
| кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... |
| ...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу |
| се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислит |
| се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрин |
| месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> < |
| >Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробу |
| сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p |
| то што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А |
| ле и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </ |
| еста незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p |
| певка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на |
| љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра с |
| ио сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} |
| ре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хв |
| владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми |
| </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Ум |
| метан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и |
| н слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!. |
| ако ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, |
| рне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до уши |
| <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Д |
| у ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба наз |
| ..{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Ш |
| слишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он мо |
| си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала |
| ну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јек |
| читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече |
| ст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим бо |
| му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> |
| , друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како |
| у се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко м |
| . </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и ски |
| ао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне |
| } Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде оч |
| p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац |
| еварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као |
| збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упи |
| } Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше |
| све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на |
| !{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то |
| разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p |
| а Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе т |
| талност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није |
| рас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после |
| своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: |
| обу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли |
| ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Круш |
| и ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као |
| н га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јов |
| аколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S |
| радио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. |
| S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кост |
| у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> |
| лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} П |
| итељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је |
| <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и |
| о, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да т |
| и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена |
| њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говор |
| , прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за |
| . </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло |
| ра! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Т |
| p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Вој |
| — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— У |
| п развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. < |
| /p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p |
| рло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом |
| најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што па |
| земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. |
| ега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати. |
| утали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрс |
| нао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где б |
| попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а ц |
| а се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. < |
| светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стига |
| ...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> < |
| — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. |
| глед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У |
| > <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Т |
| се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли. |
| Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док б |
| се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и распл |
| {S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођ |
| не те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — |
| Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> |
| и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, |
| љен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{ |
| на су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на свој |
| ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучк |
| е рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да |
| е преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је |
| оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћа |
| је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S |
| осити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. |
| Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса |
| мисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепасти |
| ...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> < |
| ана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> |
| лим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!.. |
| знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у прав |
| /p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљ |
| вица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су. |
| , и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зл |
| је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђуб |
| вор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше по |
| ује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — |
| ло па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако зане |
| реко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Бе |
| нас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао |
| ! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— |
| а тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубомор |
| з очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазар |
| а да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као д |
| е Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p |
| <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p |
| небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, ч |
| Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. |
| оље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Та |
| е се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је уста |
| его стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече |
| p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— П |
| рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурн |
| едини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаш |
| у него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он |
| есан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} |
| ао на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— |
| е и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не ч |
| . — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји коли |
| ...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Ј |
| патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то |
| ису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је н |
| .{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице нај |
| <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>На |
| речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, |
| <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло” |
| ка, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — |
| лико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било |
| е шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се п |
| ма се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жил |
| је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његови |
| Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да по |
| их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по дру |
| тутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше с |
| лапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, |
| а се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који |
| ! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело |
| се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станк |
| ти!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као п |
| ше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би |
| уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страхови |
| ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара у |
| овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекне |
| каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. |
| </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То |
| млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ј |
| !...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства |
| ва. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио гл |
| лази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто. |
| о је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и |
| p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> |
| >— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> < |
| левају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим по |
| доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У |
| појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једн |
| за.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је |
| !... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни рук |
| </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан ве |
| све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа |
| .{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— В |
| <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, тур |
| тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света? |
| ..{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од |
| <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам глед |
| Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, |
| ском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој ма |
| Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у |
| ну и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлеба |
| вакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти |
| мбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} |
| сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како |
| ју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незна |
| Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дан |
| екса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост |
| и одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Т |
| етлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, на |
| ли; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше бо |
| анком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што |
| а!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори |
| сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може б |
| паког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Ста |
| цвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док с |
| ко не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше и |
| p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полуде |
| њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </ |
| </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа |
| ма бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад б |
| бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, бр |
| огићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу |
| е, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било п |
| чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Стан |
| Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цик |
| , мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чег |
| p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприл |
| данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збо |
| о, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове реч |
| тедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио |
| , како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — |
| ести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави св |
| је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од |
| коме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад |
| p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље? |
| муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим б |
| е, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху |
| еше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се |
| S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, о |
| божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... < |
| о је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону цр |
| проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и вес |
| анка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, к |
| чна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса |
| и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли |
| а и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји |
| <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао |
| p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и |
| обарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад ви |
| као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала ку |
| неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код |
| } Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао |
| штрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више |
| као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрост |
| ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој |
| рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисат |
| ао и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један ха |
| муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми |
| нише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког.. |
| ко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало |
| е јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као ве |
| ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до нај |
| ? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све |
| о га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рука |
| али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је |
| о да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног дру |
| срнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му |
| акао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а как |
| е. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} |
| а да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била |
| да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорач |
| ђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим поје |
| измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И |
| и на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} |
| воја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју |
| ће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити ис |
| је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то смат |
| даје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што |
| њак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се |
| > <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кук |
| ливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? |
| да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Бла |
| .. — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </ |
| /p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те ни |
| дим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, |
| синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на |
| просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p |
| рлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње |
| ће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— З |
| на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да |
| о руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </ |
| ебесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и |
| но своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти |
| ледњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо.. |
| еди перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики г |
| p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оста |
| главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и |
| капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} |
| логаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, |
| виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој |
| авих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац |
| дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред |
| низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху |
| доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола |
| ођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам |
| ао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} |
| о је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово бо |
| руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Ни |
| чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Нај |
| жно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао |
| љиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киш |
| сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> < |
| никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не пре |
| јпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога |
| м што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе |
| } А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Бу |
| еба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> |
| јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима. |
| стре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку |
| ве освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше |
| <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— |
| </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде |
| ихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу |
| ма зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p |
| азбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, как |
| S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више |
| !... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се н |
| ити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, а |
| као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Ку |
| м да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. |
| небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо |
| даред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S |
| и и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он н |
| неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га т |
| лаве.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до |
| н.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{ |
| !...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе |
| ...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стад |
| и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пази |
| и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и с |
| то као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скор |
| ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — |
| цао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих |
| у кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се гла |
| врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају с |
| !...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса |
| је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи |
| о стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се с |
| ко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И п |
| ти! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Глед |
| Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— |
| е, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p |
| о је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну |
| сто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвен |
| види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио с |
| зговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} П |
| а, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, |
| а њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и |
| ошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за |
| поче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихв |
| ове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта х |
| де шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} |
| живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Во |
| S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све |
| ега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, |
| гледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе! |
| Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се п |
| > <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} |
| ... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамење |
| буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала ро |
| то се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> |
| p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, |
| !...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — |
| .{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуц |
| приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу в |
| се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он |
| слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!. |
| га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек би |
| >Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— В |
| аки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и пог |
| енутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} |
| га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хт |
| доше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, С |
| ћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p |
| што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим |
| деше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улеп |
| /p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић |
| <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очев |
| Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки да |
| пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој н |
| а субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се |
| .{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам |
| вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљуби |
| та учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у.. |
| } Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! |
| је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — ви |
| нуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи.. |
| } Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући с |
| и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!. |
| .{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> < |
| о колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> < |
| се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их |
| н се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С ј |
| а, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, д |
| у, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зи |
| упа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може |
| Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> < |
| ш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, |
| ми.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!. |
| <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к н |
| остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div |
| јагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </ |
| пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и об |
| S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Во |
| ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! < |
| емој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није |
| ћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да ви |
| ујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p |
| ?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! < |
| му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из |
| а матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и те |
| } Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се о |
| . </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га |
| и и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он |
| </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страш |
| .. </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света.. |
| пусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв |
| дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Он |
| о — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. |
| </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. < |
| ђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Ма |
| И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је н |
| Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне |
| ваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе |
| богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево |
| ад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, |
| џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући |
| } Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи |
| види; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што биј |
| заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> |
| маћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} Т |
| е и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тули |
| !... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су из |
| ври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погле |
| ћу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p |
| даде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила тро |
| се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под |
| {S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руш |
| осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и |
| оје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди |
| д зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати |
| земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити |
| ану да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога |
| рнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око |
| СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури н |
| и Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на |
| нства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се |
| S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изид |
| И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја с |
| је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се |
| о, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Пет |
| </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Ива |
| ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту |
| својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. |
| <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко поср |
| буњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао |
| зити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он ј |
| е за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!.. |
| ана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>К |
| </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар с |
| хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начини |
| S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не пом |
| Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом да |
| т, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари |
| па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станк |
| књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже. |
| ту и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Поч |
| ма сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, |
| <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља! |
| до! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, м |
| S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p |
| да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: |
| p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто |
| </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се в |
| S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> < |
| <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми |
| не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право... |
| де данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рек |
| ала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!.. |
| <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — |
| — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!.. |
| >— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мра |
| све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше г |
| !” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице |
| се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— |
| Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и от |
| дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{ |
| p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S |
| е.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му рук |
| .{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јес |
| >— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к се |
| ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Д |
| ead>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, |
| до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда у |
| ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: |
| ђе овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио с |
| ека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што д |
| танку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама о |
| ... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} О |
| еднога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио |
| же са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: < |
| . да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је |
| ри пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} |
| ко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула с |
| <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у |
| дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </ |
| </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост... |
| ља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осу |
| о отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— |
| а; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелиц |
| у са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још |
| ..{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Гот |
| још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда |
| ти...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му |
| Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј.. |
| е дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни м |
| ци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо н |
| на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p |
| и благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јара |
| руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамење |
| .{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оц |
| бичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} А |
| пе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољу |
| се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која |
| у и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му лет |
| {S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где |
| а грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у |
| а.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин погле |
| застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p |
| да га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p> |
| памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече вол |
| елико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге |
| >Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као |
| >— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— М |
| себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуна |
| !... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете |
| есрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зов |
| еко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубрав |
| — Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не забора |
| ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, |
| а њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син л |
| овори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни |
| а пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га по |
| ма. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> |
| } Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како ш |
| му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма јед |
| а добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у |
| и тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! |
| риђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка к |
| </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми ма |
| добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се |
| у и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити с |
| има у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и |
| н сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: |
| ине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, |
| , добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, са |
| оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко. |
| аси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, ш |
| м!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="c |
| , ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| е му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољ |
| ачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар |
| руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, |
| } Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p |
| и памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — |
| е као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p> |
| рди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов |
| ћао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више у |
| .{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он ј |
| за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </ |
| обро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стад |
| чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p |
| мљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, д |
| ...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од ме |
| ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И |
| p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри |
| асвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам |
| ући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај |
| риђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа |
| драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p |
| а.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богам |
| усти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и ос |
| по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </ |
| ад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу |
| о лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S |
| отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе |
| и поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> |
| ед одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке. |
| — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — |
| ој Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, |
| се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да с |
| похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, к |
| S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> |
| море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме |
| Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, |
| ајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти по |
| /p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не би |
| и? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{ |
| атре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распоз |
| је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори З |
| — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало п |
| а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи |
| овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног су |
| гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А |
| ! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у неб |
| це зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка |
| и...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, |
| естајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка |
| ијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама |
| но плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зр |
| о видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старој |
| погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост |
| с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се |
| е кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} |
| шта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Ста |
| нка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти р |
| </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да |
| <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> |
| амдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У |
| /p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— |
| , смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само |
| но као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету сн |
| Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, |
| S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Је |
| атничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева! |
| е себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да ма |
| кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пушка ј |
| S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тра |
| во надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S |
| е враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем |
| ти Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S |
| за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> < |
| ваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да н |
| попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубил |
| /p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} П |
| о!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— |
| , а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа |
| види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> |
| је се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — |
| сито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и |
| <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с р |
| рац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, т |
| је малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p |
| <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </ |
| и!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у |
| а старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће |
| </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно |
| леда пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајду |
| пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... < |
| ако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео |
| и. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радит |
| ре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које до |
| авећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Д |
| р... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу.. |
| зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме све |
| ва зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јо |
| Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ј |
| е обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у б |
| S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p |
| , оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благосло |
| <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље |
| их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологл |
| не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогај |
| а је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> |
| ат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж ни |
| адоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хит |
| >Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као н |
| опа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И |
| > <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли |
| му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зн |
| </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — ре |
| ему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова |
| чан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато! |
| сечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива з |
| е је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им г |
| кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} |
| пта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је А |
| А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јаг |
| привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га сте |
| м други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола |
| паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их р |
| </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S |
| и по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа неб |
| ..{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу |
| ко и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем |
| ром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, о |
| занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{ |
| анови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падат |
| ли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и |
| пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са |
| — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је |
| ј ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, |
| у, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати |
| жи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и ум |
| ни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Ми |
| екао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гро |
| сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па в |
| причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао. |
| ого, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: |
| ејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, |
| не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана |
| а — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађат |
| једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину д |
| ли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерн |
| ... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type |
| а, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у сил |
| н разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Марин |
| данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> |
| бом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} |
| пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је во |
| клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благ |
| и. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} |
| оње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ го |
| Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залог |
| ко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад |
| браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате |
| ̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси |
| собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако т |
| једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се |
| head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стран |
| верном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Ка |
| и овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на |
| о год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} |
| му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека пове |
| њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. |
| оде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно ј |
| урити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p> |
| стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Маш |
| он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Ма |
| ог брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој. |
| ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао |
| — Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га напад |
| Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у сел |
| и дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве |
| некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </ |
| — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он н |
| сти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте |
| кисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се ј |
| ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајк |
| рво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Мар |
| и идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске |
| ко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> |
| ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, |
| <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Зав |
| е Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олта |
| звик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али та |
| дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{ |
| ном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило |
| агледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он |
| > <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лу |
| } Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није кр |
| <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како |
| е ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад из |
| Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S |
| на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} |
| ислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у |
| према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати ле |
| ј тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како |
| би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је |
| ра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало |
| Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица |
| он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p |
| <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа |
| ек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гл |
| о му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи |
| ка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну је |
| рави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно |
| теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— |
| Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем С |
| че Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p |
| а, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али с |
| ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га су |
| мејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, |
| он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, зад |
| и да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S |
| ћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај ова |
| рди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу. |
| а се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!... |
| А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да |
| упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ој |
| а попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја |
| раћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш |
| љубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>Н |
| — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад |
| поразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се |
| /p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Л |
| зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљ |
| сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити К |
| а чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ног |
| ато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Панд |
| души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{ |
| мрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако |
| </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућн |
| нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су |
| на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа |
| доше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је |
| а ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита За |
| о је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p |
| ин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} У |
| главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— |
| — Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| , у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири п |
| кала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином с |
| лом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она сам |
| усти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p |
| му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p |
| јих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то |
| и, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пош |
| не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је п |
| {S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздра |
| четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не. |
| у!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станк |
| , зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта с |
| ста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној д |
| ота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да ј |
| његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срда |
| је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — |
| ко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како с |
| <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пр |
| . дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде |
| ак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равњ |
| ад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем јед |
| нао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p |
| , као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </ |
| ма преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски с |
| } Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одјед |
| ила главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула |
| ...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p |
| ави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било... |
| , брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не |
| могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Ла |
| укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се ок |
| та лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p |
| ва Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор |
| смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. |
| здан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га д |
| живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> < |
| а, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао |
| је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, |
| p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— |
| тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> < |
| ла, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и па |
| драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> |
| ином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој к |
| да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добр |
| н извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућн |
| гу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прек |
| авио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове по |
| обарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то зб |
| лијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару |
| у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} |
| /p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се |
| е хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рање |
| бе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али |
| </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} |
| <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као шт |
| где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се |
| уо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је |
| еву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарамп |
| могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело с |
| прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> |
| моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог |
| у.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се |
| вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се |
| о ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </ |
| ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Јо |
| а очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, ва |
| е трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пуш |
| ојко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSec |
| моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Т |
| т. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. < |
| те тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме |
| о...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато |
| — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, |
| ..{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна. |
| ити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде к |
| с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чуп |
| ла девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка т |
| е може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места прав |
| >— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p |
| тадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка |
| ... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турск |
| , још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: |
| етен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загл |
| с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она |
| {S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хо |
| јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање |
| привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — приви |
| да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} |
| p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закун |
| затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изнен |
| јавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледа |
| е.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он |
| и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очек |
| е и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> < |
| видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћ |
| . </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је поста |
| њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горк |
| тигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто |
| нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p |
| , и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. |
| им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу уз |
| /p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — р |
| ти.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је иша |
| устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ... |
| а га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише |
| гових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледа |
| био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка |
| Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, |
| а сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још је |
| S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се |
| намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> < |
| ! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће д |
| <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас би |
| де, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. |
| говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </ |
| и кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата с |
| ! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се сп |
| и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... |
| де у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} |
| најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовн |
| ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То са |
| сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и |
| не пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први |
| ати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда |
| огу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p |
| о иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично изд |
| а, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... |
| чинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лак |
| <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, к |
| ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи поглед |
| а, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се |
| ко исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запеч |
| > <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се нада |
| е стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} |
| > <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене п |
| и жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко! |
| оме води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави |
| каше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се ма |
| једи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере т |
| S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око бога |
| } Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! |
| Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} До |
| лош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим |
| е шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући |
| уду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти ова |
| здравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да |
| p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели |
| ло да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као |
| ио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А |
| и врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са свој |
| и овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико другов |
| {S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више |
| у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер |
| бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити |
| Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега м |
| .. све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још зам |
| Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заиг |
| иша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па |
| } Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p |
| што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта |
| нда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </ |
| и, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, |
| то се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић |
| а увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— |
| дуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али |
| .{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече |
| — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи |
| се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти |
| о даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци ју |
| бија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станк |
| >— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у |
| ао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком м |
| у споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S |
| /p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај |
| скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а к |
| та! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет нам |
| о је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш |
| м оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, а |
| оп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они |
| p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигл |
| некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Ла |
| ити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ни |
| сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задрж |
| као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврз |
| ти! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разгово |
| /p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Е |
| ек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црно |
| из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и |
| ар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред оч |
| дао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— До |
| </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весел |
| а му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече |
| било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он в |
| ши.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста |
| аве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж |
| И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{ |
| јвећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко |
| мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} |
| реба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима |
| ан, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим живото |
| > <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоуме |
| ројским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јун |
| ајславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у наш |
| — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </ |
| ко!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке |
| прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, |
| игурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и |
| г — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Ста |
| треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван |
| урци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче гово |
| ко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} К |
| зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, |
| е па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну порук |
| .{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове П |
| да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, |
| у сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта |
| причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру |
| ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </ |
| садише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се |
| речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она про |
| . </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свим |
| </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази |
| дахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Ш |
| развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио са |
| по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош |
| о доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокол |
| ук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и наред |
| ла рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Кати |
| Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Моле |
| атрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу. |
| таше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћ |
| ље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочек |
| и, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало ум |
| и.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вј |
| на стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може |
| ник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Доб |
| p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па |
| .{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?... |
| лу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око |
| ци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по с |
| ог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, гот |
| Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу ни |
| ваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> |
| се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави чов |
| м ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхт |
| ан их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: |
| лим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само |
| у. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p> |
| о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напосле |
| ени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут |
| Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одв |
| краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — |
| роклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се њ |
| </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— |
| метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Ост |
| с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о |
| ђ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки те |
| као је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> < |
| ка. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док дла |
| а... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на |
| дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме з |
| дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док на |
| о узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокиц |
| ровести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећ |
| — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао |
| адар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њ |
| Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од љу |
| убави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па з |
| е и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> |
| а 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је мог |
| е намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мис |
| у и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта |
| ни. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па |
| p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са |
| .{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунц |
| кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то св |
| рка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору рум |
| не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић |
| не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зра |
| ко њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> |
| тошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити т |
| и, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на |
| кивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Н |
| суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на |
| ш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати при |
| нак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне пр |
| а мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом |
| е! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих |
| >— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— |
| и се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше |
| ску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посл |
| не, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље ма |
| оври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку |
| ка нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћн |
| прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — реч |
| лексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се из |
| послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губит |
| <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и згра |
| јка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!... |
| , па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се |
| анковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му |
| са; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву |
| у заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ва |
| па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе туж |
| менио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми |
| могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури суба |
| ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си најв |
| ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови! |
| је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи |
| } Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} О |
| ма, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пу |
| пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме н |
| ...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда |
| нцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па |
| ако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева |
| вади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из |
| </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> |
| . </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа |
| е с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— На |
| ме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован |
| овићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва |
| међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јов |
| <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином са |
| пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледе |
| p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благ |
| говори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза з |
| д суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> < |
| <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде |
| и рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— |
| како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би |
| огу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се љу |
| успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само пог |
| </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S |
| да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно сум |
| м, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим б |
| ла се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из |
| нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и |
| p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} |
| ева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша |
| ко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. |
| ...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, |
| е, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, |
| рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!. |
| је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао |
| те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </ |
| мијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... < |
| Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{ |
| — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p |
| ков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе |
| код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у |
| и име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико ј |
| стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће зна |
| /p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се кр |
| у и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> |
| и ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад |
| е лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одм |
| пет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p> |
| >Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војвод |
| !... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога |
| ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту ш |
| есео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење та |
| вама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме |
| ће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко си |
| ли, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреци |
| леда обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по ст |
| о, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Др |
| !...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{ |
| и се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу |
| ом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, |
| а: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? < |
| ном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — реч |
| p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић |
| — Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их |
| еп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Од |
| ну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пр |
| . </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка |
| се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </ |
| м?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа |
| Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиљ |
| грејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> |
| Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на |
| Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити на |
| меша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним |
| Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећет |
| ... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам н |
| p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупи |
| раво вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... |
| . </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Завр |
| разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, пошт |
| <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p> |
| . </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево к |
| ражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао |
| <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Кат |
| зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— |
| ипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо |
| {S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му б |
| /p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да так |
| лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грех |
| {S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подс |
| реко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови |
| ину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; |
| аки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Св |
| пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Ма |
| ам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се |
| м речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не мо |
| оп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Мар |
| им, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна к |
| се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки |
| отраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом г |
| ао и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S |
| е исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и |
| жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он да |
| ... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је т |
| тних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, ј |
| еће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — ре |
| о толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило |
| као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересиј |
| је био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, |
| </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— В |
| не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И |
| је зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!.. |
| ави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као с |
| Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди о |
| ече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко |
| } Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дел |
| > <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад |
| . </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога нов |
| тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се м |
| Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде |
| S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зац |
| усти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орош |
| м: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и |
| .{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само д |
| ин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. |
| сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и раз |
| тавио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с на |
| је весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта |
| дао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се |
| убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са сви |
| Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, |
| p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта |
| то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев пре |
| да Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— |
| Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратк |
| ленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га з |
| ијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сун |
| и оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред п |
| ве ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, |
| а се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши д |
| лију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и пр |
| <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са о |
| пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p |
| се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће |
| а ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић |
| нуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра ве |
| тња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шт |
| p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, |
| заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер |
| ти, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин |
| о Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си |
| и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајк |
| nit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је го |
| е Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! |
| овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с д |
| но бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда |
| је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом. |
| у здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта |
| рдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разго |
| још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом |
| . </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те |
| ив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде с |
| а, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мириса |
| ши Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, |
| аси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с рук |
| већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко р |
| људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S |
| лити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. |
| поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} |
| шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... < |
| ње трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} |
| о старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и |
| али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће |
| {S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, ра |
| менили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица прит |
| дним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља ок |
| да, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада |
| се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се с |
| рашна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоће |
| учиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а |
| ст.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. < |
| ада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гут |
| јим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ор |
| а! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало |
| отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </ |
| млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово! |
| ега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не б |
| е опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу |
| у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођ |
| бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бе |
| руго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p |
| преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио |
| >Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умук |
| кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад с |
| ка погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За |
| <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгин |
| Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он с |
| </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, к |
| љати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор да |
| арева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </ |
| ати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Пе |
| .{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе зароб |
| Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да и |
| ког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, к |
| .{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то |
| приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша |
| незвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на |
| ра му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — |
| е ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде м |
| н пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан |
| хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно вр |
| або мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не пали |
| Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па са |
| — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру пре |
| мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Т |
| е заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради |
| <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... < |
| рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу |
| има.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му дав |
| и нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} |
| ирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... |
| Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Он |
| пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скид |
| ђу две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујај |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути |
| од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовал |
| , а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу и |
| о! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то |
| згали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јави |
| у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, |
| ати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова |
| вишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Мо |
| али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином сти |
| авница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босн |
| ље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... |
| а, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе ру |
| војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао друж |
| паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сен |
| Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима |
| ола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весе |
| ву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни |
| ван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда |
| ешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} |
| он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто |
| ветом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро |
| с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте љ |
| рчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га по |
| уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног |
| рушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, о |
| уњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни м |
| Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић глед |
| свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ни |
| о ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је |
| то знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, |
| л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја |
| сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био |
| ..{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— |
| у разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића н |
| ремишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој душ |
| ете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још н |
| овић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексић |
| жим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним п |
| сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи све |
| вуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му н |
| p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{ |
| одених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бав |
| па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... |
| ки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него... |
| победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И оп |
| је сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турци |
| тељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева по |
| трана... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. |
| о се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </ |
| е.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> < |
| но јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} |
| Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} При |
| тић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Сел |
| жени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаре |
| ваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова По |
| згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им бе |
| шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот |
| у да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тут |
| </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> |
| И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце м |
| љунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезива |
| слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да |
| {S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет |
| Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадиј |
| нам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран обл |
| Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног |
| ло-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мач |
| /p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо. |
| > <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка |
| приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи то |
| ише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима.. |
| трашним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она о |
| > <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: |
| рети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{ |
| ма видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он |
| еци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спре |
| чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке пр |
| ко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је |
| се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и км |
| очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </ |
| а опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши п |
| Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S |
| . </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана |
| мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се |
| >Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ћ |
| прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </ |
| то му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шт |
| S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мис |
| ашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све |
| о касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пр |
| посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра с |
| <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја д |
| диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И |
| не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је и |
| икад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! |
| се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, |
| емо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом! |
| еме док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... |
| Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часов |
| ек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју ј |
| ати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између |
| — Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? |
| е моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не |
| ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не п |
| елимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, |
| } Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју ро |
| уву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И |
| амо Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ј |
| да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи па |
| амо бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <di |
| и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> < |
| да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пи |
| ћао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува |
| !{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће.. |
| виле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да |
| о су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече |
| — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турц |
| Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Зб |
| и само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом |
| ости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху |
| а и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба- |
| ош и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} |
| и све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... |
| Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како |
| p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам |
| ега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су гр |
| S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, мож |
| атило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то вре |
| ари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али |
| — Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Ив |
| ражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један ме |
| рехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су |
| хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта в |
| еко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ни |
| илео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Нич |
| ни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. |
| , јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из а |
| ци. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се |
| н оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Т |
| >— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— |
| амота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек |
| рчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти |
| ? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само |
| Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап |
| год?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казал |
| ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Стан |
| асмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звеке |
| де да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не п |
| је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи |
| лата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде |
| ао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оп |
| ј план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрни |
| одило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред не |
| ад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Ла |
| /p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те |
| кијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, |
| добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећ |
| једно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да |
| погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! |
| раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест. |
| нко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко с |
| итву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. < |
| рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> |
| синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, мо |
| <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се |
| е Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} |
| ба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом |
| а као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место |
| упић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војс |
| у пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубиш |
| <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам |
| и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину |
| p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј са |
| > <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — |
| ? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци с |
| Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде |
| <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и |
| Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога |
| .{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!.. |
| лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поу |
| Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} |
| ве би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се |
| крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету |
| ске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи ј |
| м под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{ |
| ан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, |
| . </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући |
| о! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су пр |
| белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак |
| ! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђ |
| а.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера |
| ма мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да г |
| о је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па |
| екох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit=" |
| се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само |
| не старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му с |
| Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку |
| пе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски |
| авда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим с |
| , јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се М |
| није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гро |
| добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Круш |
| у: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quo |
| — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, |
| рушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и |
| одар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ив |
| во ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — ре |
| о бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, |
| згрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врат |
| {S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не в |
| натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка |
| н је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухватив |
| Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из |
| ам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје |
| S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу гл |
| , тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> |
| о падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p |
| Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— |
| ако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из |
| ни са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за |
| трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— П |
| а ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p |
| .. </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на ср |
| Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони гла |
| питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде св |
| ... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И |
| авља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави |
| глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не б |
| у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> |
| ут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— |
| н јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој |
| ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— |
| кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} К |
| ио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Шт |
| S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скр |
| ине и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... |
| S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— |
| д, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или |
| о, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— |
| а, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Мари |
| нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани к |
| но те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p |
| та је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турч |
| борави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, |
| от узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не |
| показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће |
| убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе |
| ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јад |
| дговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори о |
| ћнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од |
| е беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{ |
| неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је |
| Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} |
| <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори баја |
| ко да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца |
| ... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пр |
| красити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, ј |
| ио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором |
| им. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубиш |
| акијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? |
| љаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене н |
| , турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Х |
| те се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад |
| <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И |
| нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девој |
| насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш св |
| ће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, |
| кога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу с |
| пита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> |
| о! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — |
| ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме |
| да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да у |
| добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав |
| оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; |
| е напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заве |
| њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} |
| што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не мож |
| в јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце |
| тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> < |
| око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи с |
| праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљ |
| ало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то стар |
| Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— |
| <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он пог |
| је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— |
| .. </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне. |
| аш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био |
| /p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нек |
| ове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на |
| а.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се с |
| ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далек |
| еди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсвет |
| ала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу |
| — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, по |
| подар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где с |
| н мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се р |
| и. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хај |
| сад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му јед |
| кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му |
| е више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити дла |
| кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин |
| брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} |
| . </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни |
| </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опомен |
| лаго теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака |
| и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div |
| м, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш д |
| важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Ш |
| о да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ј |
| ашице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Кру |
| че јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека д |
| е већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! |
| ка не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који |
| . </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу ј |
| никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S |
| засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учини |
| . је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не п |
| е Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Мил |
| ..{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја д |
| .. </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге |
| >— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! |
| п расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погле |
| !...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, |
| {S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му з |
| пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави. |
| мој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </ |
| хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, сме |
| p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и жен |
| један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... < |
| леда му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окам |
| добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— |
| н другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одго |
| решисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим |
| се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајд |
| у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </ |
| ти, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па госп |
| лица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А |
| S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам запов |
| ви ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави зве |
| ан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и довед |
| дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... < |
| слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} |
| аша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећк |
| дном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: шт |
| куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и ч |
| си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком |
| лише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div t |
| Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S |
| р се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем ку |
| . </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред |
| </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— С |
| е лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо во |
| за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И |
| ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није з |
| и главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> < |
| /p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> |
| а?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им па |
| ичу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Са |
| ше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртн |
| <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити |
| о варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулка |
| инка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!... |
| увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо |
| не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Д |
| } Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узе |
| Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{ |
| питати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Па |
| устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао су |
| није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p |
| ко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколи |
| олико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше чи |
| ледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се ка |
| ву и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: |
| ње...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се прав |
| њаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао прек |
| знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — |
| и ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни ј |
| и човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали. |
| ксе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим |
| опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био |
| ом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Ал |
| а, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на |
| — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветри |
| и те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не уме |
| на!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетал |
| ад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан реч |
| , па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну |
| раго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, |
| } Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тог |
| урци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашни |
| ене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем |
| ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, е |
| <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају |
| о ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} |
| о, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S |
| ка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Д |
| главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} |
| Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе к |
| о човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбљ |
| знати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин с |
| и га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ј |
| план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сиг |
| во је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бит |
| ка? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> |
| сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Т |
| сретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за |
| .. </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо |
| разуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. < |
| ли, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| ова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суд |
| Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе! |
| аво к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака св |
| апупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И |
| што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прсти |
| румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно сво |
| е, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше д |
| не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{ |
| о куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} П |
| део како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу |
| еш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!.. |
| ба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Х |
| окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтел |
| е заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани зна |
| о, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него пр |
| — Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да |
| коме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и |
| !...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра с |
| S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет љ |
| Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илиј |
| упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p> |
| могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучк |
| l:id="SRP18963_C2.25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су |
| новом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији С |
| лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} |
| е ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па |
| има бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> < |
| вог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца |
| по разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Л |
| ексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Але |
| о ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да |
| >Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли |
| и сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код |
| амо рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} |
| и и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га поп |
| погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p> |
| р јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... < |
| Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим |
| ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме! |
| p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам |
| е да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим |
| рив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не у |
| Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p> |
| p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога |
| сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} С |
| Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И |
| ти? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" / |
| а да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он |
| ди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као вета |
| амо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја |
| азала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Н |
| рна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам освети |
| па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара |
| <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ј |
| ка смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — р |
| ни оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљад |
| и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа ос |
| <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још с |
| . </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам пр |
| ?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Уј |
| ам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи уч |
| им иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{ |
| p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ниш |
| видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> |
| ..{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И |
| сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш брани |
| ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за |
| .{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така |
| } И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p> |
| гледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од |
| ро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — р |
| >— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштр |
| анко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други |
| усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!. |
| евоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети к |
| Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </ |
| квим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао |
| збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он |
| — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће |
| мијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да |
| на не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онд |
| понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је па |
| леног цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Нем |
| ико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> |
| амо тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабин |
| <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?.. |
| S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те м |
| сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да ј |
| их, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару! |
| а како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без ме |
| Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ј |
| /p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли |
| !...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је |
| ер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> |
| се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје мил |
| с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те |
| и ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више |
| {S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{ |
| то је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као |
| немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунул |
| е! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца |
| {S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме би |
| шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} |
| шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </ |
| ткад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме поже |
| . — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео.. |
| нку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p |
| Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да т |
| Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Мил |
| p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> < |
| ..{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чи |
| јицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су бил |
| Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Ја |
| Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, |
| д чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, прот |
| са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја т |
| н што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи... |
| > <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми с |
| ко код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} М |
| о!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам зап |
| Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назва |
| Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у |
| се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку нег |
| Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? |
| а те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећ |
| >— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја ви |
| </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори |
| <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!.. |
| гами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се |
| Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још је |
| Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва је |
| е мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!.. |
| Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> < |
| петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као |
| да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћ |
| сати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим |
| а прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш |
| p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, п |
| м једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да н |
| та хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Мило |
| повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче |
| ао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти |
| тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад |
| жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примит |
| Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно |
| /p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. |
| Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у посте |
| рамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју |
| Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — о |
| <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али шт |
| г ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац |
| гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло н |
| и и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е |
| ..{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} |
| е овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за |
| би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је му |
| ? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Как |
| ... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрну |
| м...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Им |
| ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!. |
| } Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један г |
| напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кро |
| Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Л |
| — И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја |
| о! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет год |
| и си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што с |
| <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, она |
| ковца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} |
| е створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех ја |
| — Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} |
| p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој род |
| </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изг |
| то уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја |
| ца лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све |
| отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете |
| твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам |
| > <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> |
| , тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} |
| па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог |
| ахну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> < |
| старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова |
| он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила с |
| ... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љут |
| ? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже з |
| ...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, ка |
| дима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тоб |
| таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вел |
| ди, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} |
| девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p> |
| задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу сконч |
| Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S |
| > <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </ |
| е срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја |
| ...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју |
| земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Оп |
| во први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави |
| ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — см |
| . једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изго |
| је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би |
| о се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да ј |
| > <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, |
| лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се |
| ослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао оче |
| да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам |
| } И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако |
| о ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој |
| кнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Ре |
| Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље ј |
| p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви |
| учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било |
| м дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ |
| — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те |
| >— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразни |
| а ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин |
| риђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што дад |
| ив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. |
| анко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{ |
| брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, п |
| } То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; зн |
| S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног г |
| болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. |
| p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што см |
| Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је |
| Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хт |
| а се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај |
| ј!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А о |
| а својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— |
| тимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу |
| звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, љу |
| Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p> |
| рао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек н |
| Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} |
| мо док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је |
| — Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, ал |
| </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим |
| цу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра в |
| </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> |
| {S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом си |
| тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, о |
| {S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу |
| Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, |
| дмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{ |
| !...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опе |
| ведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, |
| аше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слу |
| . </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко им |
| ке преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи ср |
| су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја по |
| мока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам |
| адни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе |
| ролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p |
| ри запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — на |
| бациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} |
| ем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необич |
| S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто ка |
| нули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се |
| шнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p> |
| ости његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он ка |
| ! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. |
| оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он |
| па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} |
| тао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} |
| о му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задо |
| иде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита км |
| добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем |
| у „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово |
| ате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p> |
| Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кме |
| о турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да по |
| уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљ |
| на, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p> |
| да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора чов |
| ле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек |
| споде, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим |
| >— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш |
| не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из т |
| и и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p> |
| !...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити! |
| </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо сти |
| енце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза |
| је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде п |
| м у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама раз |
| лаву.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је са |
| е се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — |
| о. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувш |
| ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се |
| ез муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!. |
| м окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! |
| заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се |
| парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу |
| ила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе |
| е раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с вра |
| </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога д |
| <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за |
| а бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> |
| че: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одско |
| шан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{ |
| а сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је при |
| оћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!. |
| „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим |
| — А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Ст |
| <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— |
| p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод |
| S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — реч |
| } Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја суд |
| боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук |
| сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам ч |
| {S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари |
| <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Ива |
| p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на усна |
| је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p |
| га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако |
| а је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражи |
| јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио |
| кад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево С |
| као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, в |
| кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са |
| ј се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечер |
| и наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те мо |
| — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се на |
| неси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота |
| на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу |
| е. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу д |
| , управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака |
| ао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки |
| <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p |
| из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста м |
| ла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, н |
| S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </ |
| е братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упит |
| мао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, сит |
| жи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја н |
| а... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нис |
| задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави |
| дно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је |
| а времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини |
| а коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> |
| она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правц |
| рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хв |
| /p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошл |
| /p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} |
| Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{ |
| па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече |
| ио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нест |
| !... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита. |
| буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива |
| ши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> |
| ка, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, |
| ало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га п |
| о. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... |
| е питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма |
| дук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слобо |
| обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако |
| — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, |
| {S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S |
| да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђ |
| аја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо |
| се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Е |
| ео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо |
| лим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих са |
| } Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се тв |
| главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за т |
| {S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво о |
| Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Н |
| Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? < |
| > <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо |
| Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он б |
| ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{ |
| Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поноси |
| <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{ |
| } Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум |
| иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сил |
| одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече |
| S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну к |
| Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном ос |
| вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Х |
| енице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p |
| ћковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила |
| адио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, |
| а сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добр |
| p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају |
| очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је |
| . </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом прост |
| </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. |
| Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се |
| оћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S |
| > <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те умор |
| ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренут |
| во је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му |
| и све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} П |
| вом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га по |
| е!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу |
| атерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда |
| то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио! |
| му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је |
| — Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>М |
| је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Г |
| м...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Сти |
| та Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зек |
| неш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!.. |
| </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидају |
| попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!... |
| старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао как |
| и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, |
| ле подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој |
| а, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— |
| >— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је |
| /p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... |
| ом?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се |
| главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, о |
| — Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен п |
| p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} |
| .. скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону т |
| да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с |
| {S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете да |
| аком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и |
| ране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, нек |
| турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погину |
| е мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си |
| р така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих с |
| , не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однел |
| во је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још сам |
| јде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} |
| м с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{ |
| те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> < |
| Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим |
| } Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико др |
| пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место б |
| о одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се проте |
| радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да |
| е!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S |
| азар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, к |
| нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси |
| нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p> |
| магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и зак |
| >— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </ |
| >— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па |
| , како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста ка |
| давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!. |
| .{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> < |
| — Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убез |
| нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} В |
| ути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> < |
| p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> |
| >— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} |
| забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је |
| о ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби |
| — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко ј |
| огледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Стан |
| </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! |
| д вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га |
| </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер |
| азарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако |
| у је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — зап |
| си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Б |
| кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отиш |
| н. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи |
| оја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Дост |
| лас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма |
| Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — ре |
| — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мал |
| м, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрв |
| мам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини в |
| бру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе |
| а ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И |
| а. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио |
| бро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би би |
| еше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију с |
| атковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{ |
| људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. |
| а, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} |
| а зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи |
| се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само д |
| леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти |
| оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече |
| у!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали ви |
| .{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И ње |
| У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети |
| вај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. |
| ставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} |
| справи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем поглед |
| ста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одсту |
| > <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутр |
| што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи |
| од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није на |
| таје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} |
| дире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати. |
| лико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? |
| чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, разд |
| А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше о |
| е бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову з |
| > <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој |
| , у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчев |
| о да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који је |
| сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан |
| људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! |
| н је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове С |
| ти распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу сво |
| рио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Су |
| {S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, |
| је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> |
| аво као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе |
| ахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадв |
| аврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> < |
| ого? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затр |
| ожји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} |
| е могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут |
| ве, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и о |
| лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири рук |
| м.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док |
| јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам |
| зе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на |
| Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добр |
| </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p |
| и као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грл |
| </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо |
| не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пу |
| е. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </ |
| учајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— П |
| еху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору глед |
| .{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај |
| и. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било |
| киним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко би |
| уде!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже |
| треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S |
| р косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајд |
| — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p |
| </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> < |
| S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} |
| </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им р |
| ... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} М |
| а, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше |
| љиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p> |
| анеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S |
| <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, |
| ио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише и |
| <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одва |
| паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p |
| е?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрз |
| страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува |
| Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p> |
| носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар |
| ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више |
| ила тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по |
| девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији |
| се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је сл |
| } Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Ал |
| образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p> |
| на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи |
| ар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Х |
| та хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и приз |
| ри пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>П |
| S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, с |
| ко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још |
| Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти |
| S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући |
| је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са к |
| а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива с |
| <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онак |
| оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али |
| н!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Ј |
| </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући |
| ви! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад те |
| е лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила шт |
| Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Ива |
| дите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцим |
| има, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и |
| к више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!. |
| Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стић |
| </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин |
| прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беш |
| ка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изније |
| а не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледају |
| затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док |
| А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је л |
| .. </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се |
| >Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури по |
| завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву с |
| стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то н |
| му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </ |
| p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није им |
| ренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. |
| ти то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну реч |
| та сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напо |
| наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица |
| бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неки |
| наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим |
| ну Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је |
| мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелиц |
| ва згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} По |
| !...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он с |
| да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку. |
| рити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташ |
| Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те |
| чин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе |
| ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> |
| а-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али |
| ајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!. |
| е, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је го |
| нда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та рец |
| маћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{ |
| {S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио |
| шо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што |
| ет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва |
| још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха. |
| </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> |
| </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" |
| </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково с |
| о? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... < |
| и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну ка |
| м...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад з |
| </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... |
| е на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Не |
| сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Х |
| кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само |
| много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мр |
| ј план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај |
| и: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л |
| — Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи ови |
| , а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите. |
| е воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> < |
| оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет |
| н? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ак |
| он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Пл |
| о, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је |
| <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!.. |
| е човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у т |
| е пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити р |
| људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није на |
| е ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit=" |
| p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што |
| заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити |
| шта, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече |
| против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. |
| ед Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царск |
| кршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овак |
| . </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, п |
| ше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми с |
| ило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад м |
| </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да |
| д Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, |
| вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се по |
| ткуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </ |
| она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа |
| > <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела |
| ! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — др |
| Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на |
| у — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде |
| о је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— |
| је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пр |
| се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми збо |
| ана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт.. |
| а му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце је |
| ако би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућа |
| тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут |
| згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S |
| и!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене |
| о да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Ст |
| о лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надм |
| Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати ко |
| одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако |
| што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па |
| е не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... < |
| леком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не |
| да тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шара |
| н је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин С |
| попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му |
| ажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже |
| своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, ил |
| може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, |
| загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> |
| ита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме г |
| Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> < |
| људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о |
| овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, |
| и...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна |
| му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под нога |
| те речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И реч |
| ано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, прок |
| о да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </ |
| д дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} Н |
| .{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промр |
| ...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{ |
| глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Нај |
| учност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не в |
| да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окре |
| е год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивиц |
| даред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врил |
| а је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. |
| махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај |
| ма право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алекси |
| и...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладн |
| Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... |
| .{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би о |
| {S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. |
| е знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је с |
| Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} М |
| ост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила |
| <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не |
| S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... < |
| убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{ |
| иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајд |
| их се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} |
| го. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два |
| ље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни мал |
| разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам |
| а!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде |
| ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Завр |
| >Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред свето |
| да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би пост |
| ане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{ |
| ома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак |
| ад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{ |
| помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану |
| јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста |
| оће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне! |
| зно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да н |
| њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Зна |
| це се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </ |
| ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} |
| ш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, м |
| те.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске |
| p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао |
| је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака |
| ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се |
| закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p |
| рчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} |
| а из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{ |
| ише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ |
| .{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је |
| тоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред |
| црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушка |
| ... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко н |
| >Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била |
| p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! |
| јан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рек |
| потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојах |
| ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не |
| ше мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!.. |
| лекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S |
| лекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о |
| није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био |
| то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше з |
| вом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> |
| к упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турч |
| ску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, тр |
| као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека та |
| ства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди неср |
| а сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те |
| љи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него водени |
| ини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо |
| а. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу |
| . </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад |
| а.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и ту |
| иска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Из |
| , које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били с |
| м? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан с |
| е као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је прот |
| себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му о |
| равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то ј |
| ним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а |
| <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да |
| онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву чит |
| сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Ал |
| судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам |
| <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто р |
| ри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти н |
| но нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, ј |
| ци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи зе |
| ио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај |
| ерино!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он в |
| а готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја |
| , а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} По |
| иће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— |
| за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се ч |
| ка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па |
| ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим |
| а му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на |
| није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — п |
| </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S |
| па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало чов |
| те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се |
| го што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! |
| ој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на |
| Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ве |
| це ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрч |
| мо нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Си |
| сто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчи |
| ла у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онд |
| >— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је |
| .{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!. |
| ева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, |
| , Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. |
| о преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметуј |
| Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Дв |
| мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста |
| ад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио |
| све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, ње |
| ...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да нијед |
| поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... |
| не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то п |
| зницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече З |
| егне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све шт |
| S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје глав |
| ам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> < |
| ело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и шт |
| еда неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива |
| ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у |
| >— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </ |
| рушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах к |
| највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се са |
| јама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p> |
| у на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и |
| стило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он |
| олико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на ње |
| о бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојн |
| } Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S |
| ра!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврза |
| ра...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико |
| нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан |
| и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хај |
| буса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити |
| {S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бе |
| н добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— |
| навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... < |
| ло.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, т |
| Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> < |
| .. </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од |
| да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину |
| на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Је |
| е народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{ |
| ли Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага |
| штајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што |
| крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станк |
| .{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> <div typ |
| ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је |
| дуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчи |
| шо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не зн |
| </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. |
| урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге ни |
| па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза п |
| ла да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда |
| е одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваш |
| <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, п |
| ј пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао с |
| бујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... |
| а свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — |
| ше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је д |
| м је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас |
| аваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то |
| су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се ш |
| ичиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стаја |
| а је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити |
| ло грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад |
| оживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако |
| села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен |
| сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог |
| .{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} И |
| а пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ив |
| .. </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: |
| густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и ус |
| пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби |
| p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— |
| нако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво |
| као им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p |
| га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Љу |
| амо Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} |
| А </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Пр |
| рпски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници |
| p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{ |
| го ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати |
| Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она |
| у имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте |
| звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> |
| који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару с |
| нага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — оста |
| то. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, |
| ци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не |
| из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> < |
| цу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити баш |
| јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, о |
| тио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном |
| ци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше ка |
| с пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Нас |
| енуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. < |
| ше на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... |
| , њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су |
| лагосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алек |
| , тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа.. |
| а поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну в |
| жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много каза |
| опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у буд |
| и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и о |
| да небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно |
| дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива |
| Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао не |
| м чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако |
| души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, |
| оје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред |
| </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од |
| м кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра каж |
| — Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао |
| које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пи |
| од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није |
| чао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да |
| тотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати |
| Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преж |
| ано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{ |
| <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. |
| ти: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, о |
| неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође санду |
| да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја |
| х надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— |
| .{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико ниј |
| ва. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухв |
| ише не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник |
| ј дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p> |
| </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на ра |
| премни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједар |
| акву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине |
| во... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном |
| ЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела |
| те!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста т |
| екса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве |
| тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{ |
| лазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не |
| опла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу |
| им да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што г |
| и ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S |
| не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш н |
| ди како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} |
| — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа с |
| p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове. |
| <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на |
| озлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: |
| ворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђ |
| и ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опо |
| етали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљ |
| тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— |
| ти.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је с |
| назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је ку |
| нко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... |
| срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и зб |
| ad> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— |
| окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шт |
| се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — пит |
| {S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> |
| ог пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турч |
| /p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рек |
| шанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим леб |
| о јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, |
| шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је с |
| > <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изаб |
| вуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин |
| е спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала |
| хе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га |
| није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси ј |
| један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Трој |
| анка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> |
| руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} |
| уд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је к |
| ад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку њего |
| својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет по |
| го планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио |
| рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— |
| <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у |
| а: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, |
| ла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима |
| <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежно |
| ећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S |
| не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш |
| је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла |
| {S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог уз |
| е: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар |
| е сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Т |
| <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет по |
| ло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром |
| е острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дал |
| није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> < |
| Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се |
| аљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су |
| нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се мора |
| између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуриш |
| м!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегурку |
| /p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето ва |
| анко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си |
| ко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? |
| ав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као т |
| {S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> < |
| у.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага |
| к једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени |
| даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро с |
| ! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки |
| а, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти река |
| ездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скину |
| ипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Т |
| лексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори гл |
| t="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурб |
| а, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници |
| — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се |
| био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турц |
| ака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пу |
| > <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, |
| <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из |
| сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим |
| до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а не |
| nit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше при |
| .8"> <head>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} |
| о пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији |
| ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече |
| Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... < |
| еко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која ј |
| <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> |
| ојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгле |
| же па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— |
| врсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га |
| из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, |
| асмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— М |
| једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} |
| а дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја са |
| је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њи |
| отраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </ |
| амо повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је ју |
| у им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S |
| е друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их |
| д куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p |
| и!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико |
| ј син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде |
| ао да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> < |
| ева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио |
| мети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији |
| упића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— |
| ста беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну |
| елој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека |
| ко?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како д |
| им Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом н |
| } Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусре |
| ћ не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд |
| о судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> < |
| очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Ш |
| дбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. |
| p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, |
| о је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва бе |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.5"> <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној |
| и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и с |
| у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| уд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год ст |
| сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибр |
| <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти |
| — На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не |
| вој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ћ |
| и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најм |
| а измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он ч |
| к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и |
| спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p |
| га села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из |
| некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не гово |
| облачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није |
| да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Не |
| ар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где |
| ромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањ |
| ; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког |
| , она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговар |
| а бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда |
| /p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш |
| одар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном |
| х те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па |
| њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} |
| шао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћу |
| исле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже! |
| ога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Д |
| е је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старо |
| обро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! |
| ћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким им |
| зе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... |
| /p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем им |
| .{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по поља |
| о, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није |
| а Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{ |
| ма? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиново |
| , ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се |
| рушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послу |
| ра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу х |
| у, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћ |
| ше обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши |
| </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један са |
| по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, на |
| чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И |
| но становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве |
| >Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{ |
| дала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она јо |
| глед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је |
| ма, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било |
| помене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{ |
| говом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Мил |
| S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар |
| већа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића њег |
| рашна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све |
| у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци тре |
| <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понам |
| уни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Д |
| акије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p> |
| шта, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо с |
| иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се |
| о у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом |
| , којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила |
| му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... |
| другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живе |
| Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају ку |
| S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима |
| он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} |
| леже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш |
| р искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — ре |
| опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно |
| војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S |
| х одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки |
| S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласа |
| Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и К |
| у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право |
| ков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> < |
| ш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче |
| мо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с |
| анку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, да |
| му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и м |
| се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет |
| >И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу |
| е. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти |
| {S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли |
| е јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </ |
| азвезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да и |
| метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... д |
| о не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, он |
| сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све |
| мо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p |
| толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шо |
| амо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири |
| ког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! |
| рско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака р |
| та је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су беж |
| тро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане |
| ова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хо |
| сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му ј |
| горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиство |
| {S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Вр |
| о сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>П |
| водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у |
| . </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио |
| то му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему по |
| ладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано к |
| ула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао |
| ати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало ј |
| <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва л |
| пу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излет |
| е шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Завр |
| виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> < |
| p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке п |
| >Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија ст |
| ра и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Ла |
| амеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S |
| о.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како д |
| нко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самрт |
| погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Так |
| оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе све |
| један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </ |
| </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Т |
| наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одме |
| Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> |
| дури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, |
| Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сл |
| <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао ка |
| зљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа |
| бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш н |
| У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био |
| адахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце раза |
| говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, |
| !...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништ |
| старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од ха |
| цу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им ч |
| ју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио |
| , и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна... |
| ..{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору доч |
| Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи |
| ве стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни |
| Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на |
| логлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде ник |
| оже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао о |
| {S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он |
| у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву |
| твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онд |
| ера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас сме |
| } Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужн |
| о је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола |
| арца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао |
| рост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце |
| драви.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} |
| неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шан |
| а ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједн |
| — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега п |
| ексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није б |
| село проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал т |
| унуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве р |
| о наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твој |
| Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... |
| а заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се в |
| елу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забрин |
| ли само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде |
| Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ |
| p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице пада |
| >— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру |
| братима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!. |
| е он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, а |
| и ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... |
| акад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и |
| оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се |
| Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p> |
| био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога |
| а ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад ре |
| е свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S |
| чи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Ст |
| е чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу у |
| ве ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђор |
| ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити п |
| ...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене |
| Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуч |
| Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа ур |
| гурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло |
| остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јо |
| апутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... |
| етију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су |
| !... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда п |
| апрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говор |
| и договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклец |
| аринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчи |
| вако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна бол |
| зао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело. |
| ме његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх. |
| и крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судо |
| већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју моли |
| природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну муд |
| ње тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p |
| не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Д |
| И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поузд |
| одина кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе. |
| ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Њего |
| ину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујин |
| >— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те |
| још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти так |
| на беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни сна |
| о, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би зл |
| у...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} С |
| Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је |
| коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима м |
| а човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... |
| у!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чин |
| <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јован |
| {S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше С |
| S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву пута |
| догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весе |
| ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у |
| Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p |
| чи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{ |
| коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p |
| у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да |
| Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хо |
| Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. < |
| се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сас |
| еш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му д |
| кочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> < |
| > <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и |
| друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. |
| .{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенк |
| — Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} |
| се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме |
| </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру не |
| ажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио |
| о око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p> |
| о. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „ |
| ш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим |
| дарише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по |
| ност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је в |
| завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су б |
| а тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојк |
| њских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и н |
| p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појав |
| дна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа ста |
| а богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, |
| нао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламе |
| шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко р |
| Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да м |
| вољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио сво |
| чанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, сврши |
| ним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше |
| ..{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{ |
| разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај |
| све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше засп |
| Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело |
| о да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то ј |
| снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети |
| /p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разг |
| викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Ср |
| <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишља |
| Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном рак |
| ! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> < |
| ништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где |
| а око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </ |
| <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити |
| дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно мо |
| волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> |
| ао сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он с |
| е знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </ |
| <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слути |
| Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад |
| .{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{ |
| чи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. < |
| не и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио |
| !... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма. |
| као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{ |
| ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> |
| Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као |
| .{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева. |
| знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико ниј |
| .{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш |
| чиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје |
| како ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{ |
| ше домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, д |
| а.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> |
| аву... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си са |
| ра се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу |
| а сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке о |
| долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље |
| из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио |
| је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би |
| а имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште н |
| Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников |
| ујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанствено |
| ори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и |
| а при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило |
| рамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p |
| кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу бе |
| ио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> |
| .{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине |
| морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину о |
| едини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} |
| Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас |
| е...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се уби |
| p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим |
| лагословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> |
| рећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема |
| S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или |
| тра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видел |
| ио старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не б |
| ором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком г |
| је видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шт |
| сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу. |
| едног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добр |
| лак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-он |
| би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Ст |
| радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљути |
| .{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А |
| жури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чег |
| ри био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а он |
| Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: |
| рчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду |
| нако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини вели |
| ти како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријате |
| ју страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој |
| најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе.. |
| је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за вр |
| ло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен |
| рска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у |
| или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к неб |
| S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити |
| таше кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча |
| та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни |
| <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић |
| . </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лиц |
| е вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда |
| крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. |
| на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </ |
| па, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода |
| ! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зек |
| се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко наб |
| p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p |
| ..{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, |
| Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом |
| у их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им |
| </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег |
| склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— |
| ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања |
| лексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он |
| е натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Ива |
| с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с |
| он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он |
| ку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> |
| души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, уп |
| било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко |
| о видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивал |
| знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подм |
| е устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори.. |
| >— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> |
| и? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — р |
| разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поре |
| помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} |
| т људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко с |
| ламе поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло |
| ајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S |
| смеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они |
| ш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> < |
| идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом т |
| веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и |
| ар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају |
| тост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? |
| пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно |
| е Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S |
| } И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> |
| а. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина |
| Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама |
| астерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p |
| ихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га н |
| ма. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? |
| </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити |
| о рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> |
| <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац... |
| породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Н |
| обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда пост |
| о отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше |
| , а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљен |
| ро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p |
| ну и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси |
| би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велик |
| е од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као бе |
| дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; ре |
| људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њ |
| p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана |
| ити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену ду |
| би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак м |
| и кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... |
| о мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ов |
| решине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Ст |
| поразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да из |
| и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све ви |
| олико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p |
| ће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од не |
| мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распо |
| у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... |
| >Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: |
| ажићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с ра |
| и. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како |
| — Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад |
| мунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће |
| покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... |
| , а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која |
| а идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је ви |
| а нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишл |
| Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и |
| ске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пу |
| дбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, |
| ену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити |
| војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити... |
| гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> |
| бујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> |
| > <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то ка |
| дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p |
| за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и там |
| лажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски луп |
| а њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жен |
| е ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алекс |
| {S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позна |
| се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је |
| пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тук |
| одио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао часта |
| чивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milest |
| иђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим спора |
| ој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како с |
| ега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те |
| рајаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то там |
| и домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи |
| {S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш |
| а!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!... |
| плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубит |
| ислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа |
| ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у |
| теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака тво |
| мета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекн |
| инко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде вика |
| } Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури |
| ва...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја! |
| ез споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договара |
| ио поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто |
| и се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп |
| рет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа њего |
| е грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повуче |
| је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{ |
| кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Ма |
| учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Тур |
| отле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежат |
| .{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренута |
| не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштал |
| ичао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу |
| ти... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здра |
| е са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} |
| Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишћ |
| ку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне |
| викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па и |
| Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p> |
| анике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао на |
| рисебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p> |
| дна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не вид |
| ? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапато |
| {S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом |
| ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Иша |
| Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био |
| сте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кме |
| ени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Пам |
| p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо |
| овек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више д |
| етнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p |
| је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би в |
| </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго |
| мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, п |
| .{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> |
| кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Мно |
| се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из ду |
| не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А н |
| и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако неће |
| ру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> |
| па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљу |
| њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи д |
| p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко бе |
| ш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <m |
| {S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, |
| сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека |
| рбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху |
| га! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963 |
| ска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све бл |
| жином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> |
| ћ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији |
| е спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. |
| ан се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци |
| p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, |
| </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић |
| ко себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћута |
| пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Тр |
| его, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се ви |
| амати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ пос |
| таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ов |
| нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— |
| срећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан |
| го како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбиш |
| ема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. |
| у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отп |
| и... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати т |
| ли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше ра |
| беже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се на |
| S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те прос |
| пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиља |
| одрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их о |
| покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуи |
| {S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци |
| ај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> |
| ли.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске истори |
| да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: он |
| родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p |
| астати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његово |
| нило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа |
| ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше ско |
| а...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки гл |
| рамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је |
| S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> |
| кну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен |
| о.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је н |
| има учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру |
| <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, кој |
| ти, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погл |
| њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачува |
| оред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жен |
| е! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се |
| : </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, ко |
| ар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова сам |
| а ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећ |
| закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти т |
| а нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ! |
| егова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајду |
| у, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p |
| клонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још ра |
| измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да |
| што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно м |
| че долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида |
| а слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окис |
| други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда по |
| не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми он |
| ...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да н |
| у Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у припра |
| ура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - |
| и с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као |
| ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја са |
| у као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на о |
| поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војвод |
| запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Ст |
| } А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливал |
| синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан |
| е кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколи |
| е па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог |
| о ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{ |
| смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Ла |
| у!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене |
| — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се њег |
| , Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> < |
| ви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе |
| убавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није |
| ападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам |
| још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </ |
| > <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са сре |
| вима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече |
| и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега |
| Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је по |
| орим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети оно |
| S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — на |
| ренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се осврта |
| .{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ћ |
| му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри л |
| ...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, ка |
| ну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја с |
| га, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... |
| > <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Л |
| паше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну |
| и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... |
| н је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају |
| ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и с |
| равду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је |
| S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Мно |
| га га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најз |
| оче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: зд |
| је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена.. |
| примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он |
| че причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измак |
| ја ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао х |
| а, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај ниј |
| киде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невољ |
| анко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{ |
| аш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчан |
| Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не мо |
| p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад неког |
| И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стиг |
| .{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и |
| знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се |
| је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, |
| коли старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја |
| ијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и |
| и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јов |
| главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао.. |
| Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} |
| Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ |
| елом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} О |
| мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је н |
| радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буд |
| ... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и син |
| о држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и бол |
| тавише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно пр |
| ..{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу |
| јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли |
| сец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше н |
| кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запе |
| убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на рук |
| душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p |
| је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{ |
| >— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} По |
| <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и ре |
| ни казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао |
| сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? < |
| лико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну |
| е Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто |
| х веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p |
| памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о |
| д доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни м |
| мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер |
| бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И о |
| гићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Хара |
| ојури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се при |
| била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим п |
| ска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се са |
| у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више |
| {S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му |
| и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се п |
| , постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} |
| ла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алекс |
| е као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад |
| е прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време н |
| ...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и |
| к Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао д |
| не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазар |
| изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{ |
| ли ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Ма |
| ва.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је |
| шне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кос |
| своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и |
| се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p> |
| је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног ха |
| ијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! < |
| о и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и д |
| овора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су м |
| ка друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... |
| а него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се н |
| поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова |
| Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... < |
| ? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! < |
| Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку |
| инемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се л |
| ма за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, насл |
| је, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p |
| викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који |
| е кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: |
| ом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима с |
| p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Ник |
| .. </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов в |
| > <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим о |
| це и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног |
| .. </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи |
| зговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и |
| тране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су |
| те свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сен |
| </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је |
| ила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к |
| . </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p> |
| ћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињ |
| е искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да |
| погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} |
| <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазарев |
| p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо |
| нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p> |
| ци, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен г |
| казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла |
| е увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана |
| растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов пост |
| и га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. < |
| а рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки |
| <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цур |
| са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни пр |
| д човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха |
| гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњи |
| . </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му |
| } Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин |
| е Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта |
| и свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p |
| иже дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — ре |
| ожда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли св |
| светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и |
| анпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се ка |
| ши пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним |
| сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> < |
| , па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у д |
| , и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло |
| .{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас |
| Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> |
| и и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато |
| ...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у |
| Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — п |
| ран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му |
| поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. |
| ерише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, |
| стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. < |
| ше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућ |
| ом и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Ал |
| је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно заш |
| скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан |
| к.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искач |
| /p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{ |
| раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се н |
| избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци |
| његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска вод |
| вију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У с |
| један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од он |
| S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> < |
| .{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! |
| очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са |
| овну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он |
| начи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин |
| ше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — |
| е да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве ру |
| имало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, |
| и... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео зна |
| /p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се о |
| так-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја с |
| ити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— |
| и им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђе |
| оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му А |
| о...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се |
| S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се зг |
| шао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јови |
| стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврч |
| оложење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сун |
| Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све б |
| греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, плат |
| ко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </ |
| <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} |
| одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе |
| > <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је |
| ству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше м |
| ђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Кру |
| зиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет |
| јединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p |
| зове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима |
| згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко ж |
| о.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека к |
| нку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га |
| p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је |
| тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем |
| души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и д |
| .{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p |
| ужину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — по |
| ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S |
| и слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... за |
| , да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p> |
| !... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... |
| та, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у |
| лена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури |
| тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешев |
| здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана.. |
| ио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли |
| и кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело |
| а пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну ру |
| да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча. |
| ан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погле |
| Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва |
| <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било |
| а у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га |
| ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што ј |
| у, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако |
| Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молит |
| што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, |
| а неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана ов |
| т снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њ |
| едном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се он |
| </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренераже |
| S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте |
| p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна по |
| ас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја с |
| НО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је |
| пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Прав |
| ође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике |
| ија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију |
| ш да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом пут |
| p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ |
| док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p |
| ва, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, |
| ред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; |
| ...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверуј |
| а. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамба |
| p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што |
| свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси ка |
| поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p> |
| , нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — уп |
| едном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да |
| зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо |
| ...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао сво |
| што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— |
| аже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у ду |
| — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас ј |
| Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div type= |
| онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав ст |
| ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, п |
| укама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобра |
| } До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— |
| позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад ви |
| е да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави дома |
| моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — н |
| !{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску |
| ска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки |
| } Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад с |
| рудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Ок |
| а будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Марин |
| у ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!... |
| Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је |
| ено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше и |
| благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> |
| оворити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лиц |
| ца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ |
| икад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— |
| простио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="cha |
| роста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... < |
| се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много ту |
| им... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете гл |
| ег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да свети |
| ко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане |
| p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и о |
| це пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео |
| сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он |
| S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непр |
| да прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из |
| бина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће к |
| ан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја |
| рушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти |
| Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварал |
| о своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И |
| се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> < |
| Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад |
| прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво |
| лост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана |
| што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као де |
| ено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S |
| прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити |
| {S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку |
| нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо |
| .{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слик |
| овске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него о |
| ве снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узм |
| е склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испрету |
| више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p |
| а си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу |
| ровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче? |
| том, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!.. |
| запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. |
| нати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или вид |
| није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њи |
| {S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих |
| проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валови |
| д стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну кр |
| ала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! |
| ласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге срп |
| орачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p |
| , ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак ње |
| синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да л |
| } Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S |
| искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p> |
| у старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а о |
| њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаље |
| ња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} |
| за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице оба |
| мин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{ |
| оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и над |
| рлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једно |
| пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говор |
| и се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си |
| дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, з |
| рина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу |
| /p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећ |
| . </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле |
| тару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Госп |
| каше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је п |
| p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ће |
| ни. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... суз |
| тао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, д |
| кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p |
| е да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?.. |
| >— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па |
| Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жми |
| е котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!. |
| <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p |
| упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — |
| камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у |
| ремишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар так |
| лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече |
| е успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по в |
| вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И |
| ..{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p |
| ђују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... |
| ном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, В |
| ш само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — реч |
| и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме |
| {S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље т |
| моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> < |
| Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао! |
| пеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушк |
| ни, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не пок |
| Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пр |
| кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— З |
| /p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — |
| е: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу вол |
| и.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опе |
| p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </ |
| врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше |
| аћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног ст |
| >— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Д |
| А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти |
| ју страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју |
| > <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> |
| ро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— О |
| /p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— |
| . </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас о |
| > <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> < |
| — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} |
| <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па |
| говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за ра |
| у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, |
| ст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станк |
| } Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије ок |
| ела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да |
| о овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло |
| <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућ |
| ам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!. |
| обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само ј |
| , и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Ч |
| но? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препн |
| ?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда чов |
| ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. |
| ајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> < |
| ерујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашниц |
| то Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — |
| </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружј |
| ико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу б |
| амо помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробље |
| p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста н |
| ну: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим си |
| /p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </ |
| p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у та |
| <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> |
| . </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћута |
| о нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде таја |
| Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. < |
| ога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— |
| .{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
| оклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <d |
| Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумб |
| ао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> |
| но. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} |
| уна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до |
| амо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају жив |
| p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како с |
| ује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="c |
| ње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div |
| да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче |
| оље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, |
| чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељ |
| <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лаз |
| ге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише |
| пиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, з |
| Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од |
| — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њ |
| метан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи о |
| ко ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгле |
| род беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај рад |
| ... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка С |
| о је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах |
| </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пр |
| емо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су м |
| ли добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, |
| уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуриши |
| рзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки |
| <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> |
| треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! < |
| ве јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек |
| очи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и |
| а, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако |
| е пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S |
| ли га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Ал |
| Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали |
| </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао бл |
| } Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је |
| капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{ |
| , и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се ди |
| почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ј |
| к погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија |
| !...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не |
| !...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </ |
| рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отво |
| женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје |
| еси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: |
| вих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепр |
| } Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце с |
| њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p> |
| ам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу |
| Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви |
| p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p |
| то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим бара |
| <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па |
| . </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, в |
| убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </ |
| тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> |
| . — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се |
| <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић јед |
| ричај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!.. |
| </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреш |
| Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи |
| /p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. < |
| да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> |
| .. </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа бил |
| а је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, |
| јане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p |
| тић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Пар |
| ичај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најми |
| а. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гл |
| ст, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!. |
| </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не б |
| <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? |
| о вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p |
| /p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан |
| >— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Пог |
| /p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како |
| >И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића |
| у и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо ско |
| Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху |
| <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако м |
| од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки ко |
| поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече |
| p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му |
| /p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога |
| атовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, п |
| Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разга |
| м теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Ш |
| да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шт |
| велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порве |
| ко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} О |
| најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{ |
| адити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} |
| једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су св |
| памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на п |
| молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава |
| А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније ч |
| S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је д |
| p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... |
| . </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> < |
| ван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужнос |
| у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p |
| дем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптав |
| сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И |
| <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први д |
| е ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— В |
| лица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи |
| е му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{ |
| агане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах |
| а окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме ха |
| на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на |
| пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се уд |
| И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са оста |
| уби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— |
| га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом.. |
| узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотл |
| сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— |
| вих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако |
| p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p |
| први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би |
| раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кри |
| </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је |
| рости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра у |
| Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо |
| Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и |
| ога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> < |
| земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине |
| чинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром. |
| њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се |
| ми оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! |
| ођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с на |
| рекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмањ |
| о се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њи |
| Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га у |
| ћ био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били п |
| S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је |
| савице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p |
| н, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њим |
| сти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем |
| ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао ј |
| амен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па св |
| чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. |
| густ.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p |
| </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром |
| леди и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе |
| драви са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </ |
| неси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и обори |
| адан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
| мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој |
| бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да |
| лану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом про |
| о заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио |
| .. </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали |
| и рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багат |
| је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба |
| рамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па |
| Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се |
| — Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— С |
| ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да м |
| !...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{ |
| ако се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стој |
| ш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— |
| је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хва |
| ори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид |
| м! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али |
| ! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро диј |
| дука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{ |
| ...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!. |
| своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити ч |
| <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски |
| адом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не зна |
| ико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па |
| а.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде д |
| р је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић ода |
| она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зат |
| пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да ц |
| о ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним ко |
| /p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Цр |
| увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости |
| овек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на |
| ко јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се ди |
| убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче |
| p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на |
| ју страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— |
| о и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код |
| већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашниц |
| а, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се м |
| subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} |
| спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је |
| ку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А т |
| наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снах |
| крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!.. |
| но не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испо |
| гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, |
| оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пр |
| , тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, к |
| уо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је так |
| ић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да |
| /head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} |
| Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече |
| ка? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их виш |
| Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на |
| нечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није |
| сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајк |
| !...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекс |
| > <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана |
| ом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створил |
| не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се |
| р за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разни |
| е сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Т |
| нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе |
| ници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у |
| стовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица |
| да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Мир |
| о!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој |
| .{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. |
| Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине |
| ко су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није п |
| с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гавра |
| чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, к |
| ј мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њ |
| е ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи т |
| оворим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао п |
| наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихо |
| срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку |
| p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... |
| ..{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Тур |
| угом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она |
| род очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и |
| ака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали |
| обан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> |
| Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће |
| други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! |
| ише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шар |
| а света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчи |
| .{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срц |
| у те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то м |
| ао да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаре |
| војој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— |
| ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће чов |
| Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хо |
| та.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне |
| S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} О |
| м, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. < |
| шити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безоб |
| ом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обест |
| >Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> |
| } Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по једа |
| о!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико с |
| а нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајду |
| дан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... |
| во вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли су |
| > <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гроб |
| а да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана авгус |
| и погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама |
| цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и с |
| тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из |
| гла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју |
| с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за рук |
| у торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — реч |
| једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— |
| попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— |
| брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше |
| еше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} |
| се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем же |
| оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда |
| добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Ту |
| ма тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и |
| /p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замисл |
| ут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама |
| та нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и |
| Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији |
| к се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p> |
| за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S |
| овека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, |
| >Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ј |
| ке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| о покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то ни |
| <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је г |
| е са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, прос |
| он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита |
| тавише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p |
| , а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном уб |
| . </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, т |
| и хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... < |
| и... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле круш |
| воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин |
| а мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу |
| .. </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја зн |
| <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задрж |
| да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху |
| а можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса |
| срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око с |
| оје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кров |
| етра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, н |
| је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешин |
| да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову |
| S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о нео |
| p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} |
| лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је |
| ој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам ј |
| знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. |
| је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само |
| ћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао при |
| уче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до |
| S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послуш |
| авно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула рум |
| му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише |
| у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све |
| је, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се н |
| S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у |
| г сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... < |
| Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене кап |
| тавише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — поми |
| S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не в |
| ар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право |
| ни, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати |
| се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!. |
| па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазит |
| ешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнит |
| /p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а |
| лико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, |
| греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>А |
| човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико |
| . „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пуш |
| а и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Св |
| низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли.. |
| нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећ |
| и и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако |
| че и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!. |
| Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!. |
| позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p |
| . </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег послани |
| па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачва |
| Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградиц |
| а беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити |
| <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену |
| сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> |
| аже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнез |
| љубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и |
| чни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговор |
| ди?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} П |
| пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла вре |
| о да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну |
| људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха |
| си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Д |
| добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете о |
| е чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је |
| аш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти |
| па као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе би |
| ... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њихо |
| анко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију |
| е војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. |
| ли по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S |
| И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова |
| ет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу |
| задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњако |
| S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде куп |
| огледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Та |
| one unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засави |
| воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} |
| ра тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жуб |
| чин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њ |
| воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смр |
| ек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{ |
| живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </ |
| јдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. |
| њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи н |
| {S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро! |
| та да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планов |
| ка, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагре |
| знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S |
| Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му |
| о од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао |
| ко замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} |
| сећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест |
| оју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога п |
| рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и |
| браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!. |
| p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он зас |
| ао оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му бил |
| днемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се |
| могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и о |
| е су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека з |
| рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови |
| се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од |
| гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кућ |
| ко погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га |
| год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. |
| Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће вид |
| куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај с |
| ћевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против |
| ...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... < |
| /p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S |
| ових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено |
| ладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и |
| м, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p> |
| ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </ |
| е ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара с |
| и кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, на |
| даше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла |
| аврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мад |
| ма његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу... |
| о, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — реч |
| м!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар |
| сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубит |
| х; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учини |
| о сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јов |
| од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S |
| . </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изуст |
| <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма не |
| /p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја не |
| и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души прем |
| ице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, |
| је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што ниј |
| .{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Пос |
| утим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољ |
| <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је |
| <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту |
| ша голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, пролом |
| снама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљав |
| тнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту ј |
| оглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговара |
| иној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он ка |
| је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} С |
| S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и т |
| ше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење |
| јео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о |
| ета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти тел |
| ку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше |
| јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у |
| е враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. < |
| Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што м |
| из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p> |
| ма.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да |
| е кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу тур |
| је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред |
| Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Л |
| тпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, над |
| и речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p |
| не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме др |
| } Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он |
| и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла |
| рвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед т |
| аде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она оча |
| шку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... |
| — Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти ј |
| , сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони |
| а Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино зн |
| !...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку |
| хнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне |
| мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештени |
| — Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити |
| S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом |
| сареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S |
| па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те! |
| обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала |
| кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авли |
| увају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога м |
| ам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те о |
| ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p |
| танка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни з |
| ње са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чи |
| .{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не |
| <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Он |
| олна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше |
| емо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је л |
| примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка |
| и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p |
| уше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p |
| ивота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недир |
| ег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је |
| својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући |
| ..{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па |
| Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?. |
| ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајд |
| е!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Сур |
| свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред |
| p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна |
| н Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сма |
| г домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се ш |
| дити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих зава |
| Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане сав |
| јми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше с |
| } Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На ово |
| иковац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падн |
| ћу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели с |
| оше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја |
| етов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> |
| Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд |
| ућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, д |
| се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, |
| егов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. |
| дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... < |
| тељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и изд |
| МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли |
| јдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи |
| — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни да |
| могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... < |
| је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још сн |
| вић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако ве |
| утом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лу |
| ова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> |
| уби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то ниј |
| невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чуд |
| } Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се сило |
| о!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој |
| беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чуп |
| мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чини |
| , као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она |
| !...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ет |
| кога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Пе |
| важен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичи |
| Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, ј |
| себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као мес |
| олами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој ру |
| Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — в |
| сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упи |
| вети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су |
| } Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— |
| о се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се п |
| руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка наше |
| скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми бр |
| к се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенк |
| домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} С |
| ли Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Д |
| зили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова оп |
| >— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро уч |
| пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — |
| аћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам |
| али, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те д |
| ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја |
| очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. |
| — Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те |
| баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као |
| локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни доба |
| ута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује кака |
| .{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацим |
| им шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бар |
| ом пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> < |
| ... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, |
| .. </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива |
| вицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S |
| ост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> |
| а, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре с |
| н је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </ |
| и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу |
| љади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </ |
| <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жи |
| ду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </ |
| а посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! |
| исмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p |
| је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> |
| Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у пот |
| рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кв |
| ћено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је св |
| — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се |
| Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и |
| атића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижит |
| ршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p> |
| ојасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, о |
| немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — ре |
| и домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже |
| ку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залу |
| да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беш |
| е Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и |
| >— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>О |
| ринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му |
| рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око |
| {S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин |
| је!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало |
| 3_C2.4"> <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше |
| Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рек |
| ера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо |
| јмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о м |
| таче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у |
| ја посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задрж |
| онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мал |
| смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у мес |
| иде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже |
| а их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од |
| постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и |
| </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? < |
| на одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света.. |
| би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — |
| од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— По |
| н премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> < |
| /p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као сам |
| а ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако |
| сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео |
| ете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пан |
| p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му |
| свртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није ча |
| е то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су м |
| волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} |
| сет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај |
| још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он т |
| осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Свет |
| ић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S |
| шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> |
| ош жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, |
| вљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се под |
| Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p> |
| адовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих извест |
| да њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезен |
| тарешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред во |
| а грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја |
| кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака ства |
| Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку. |
| н је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он у |
| а. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} О |
| е похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се |
| ... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и |
| шено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p> |
| а... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он п |
| > <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Ве |
| Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи н |
| трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово |
| ан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда |
| Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била |
| од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али ј |
| /p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се |
| ле, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш з |
| у смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике с |
| ао у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађ |
| ко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </ |
| му. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p> |
| <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те раз |
| амбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по |
| гра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p |
| еш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта ч |
| опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p> |
| — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте |
| — О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> |
| ван. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велик |
| данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p |
| Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И |
| окуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па реч |
| де смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луг |
| бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати г |
| Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине |
| а у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — р |
| о! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Е |
| е у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да ј |
| равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему с |
| еби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ј |
| хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у |
| ју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано |
| стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца уби |
| вић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше х |
| ека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац х |
| ју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему с |
| во оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина |
| руге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта же |
| жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић ка |
| иха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као |
| у лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће |
| та ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срц |
| е од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штето |
| еди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S |
| одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што т |
| ија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу кућ |
| слио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S |
| повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да |
| се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане |
| се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својо |
| да је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, |
| Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он |
| >— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко |
| беду.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни тр |
| оба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из |
| Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, |
| ета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стра |
| е све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиж |
| Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га |
| > <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубиш |
| лиже. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> |
| а хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не пресед |
| чимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад б |
| бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се вла |
| је...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што |
| не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, |
| > <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више |
| /p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар |
| жи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И |
| <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже |
| — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам |
| ад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно |
| и. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити јед |
| , — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p> |
| у, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!.. |
| већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p> |
| асмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> |
| да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. |
| , али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева к |
| о сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер |
| ече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом ук |
| </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше |
| рили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар |
| <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и |
| p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни св |
| S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{ |
| ну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причек |
| S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — |
| је по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p> |
| че Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда |
| мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну к |
| слим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић т |
| о, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његов |
| као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био |
| бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му |
| Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ће |
| ли мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, в |
| кије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </ |
| ијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наје |
| није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то |
| акће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нин |
| поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаран |
| где живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p |
| p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... |
| е Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p> |
| /p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић с |
| Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да и |
| о вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Бога |
| S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим мо |
| усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Стан |
| било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — пр |
| о је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до по |
| ли из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с поједин |
| ај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут с |
| и, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да |
| тва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. |
| обро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
| p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли к |
| етка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу да |
| чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. < |
| мо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе х |
| ом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али не |
| А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> < |
| на, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било стр |
| рави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио с |
| то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад |
| е оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Пр |
| пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нем |
| поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} |
| а пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права |
| дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљу |
| н му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни леп |
| р и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десил |
| ње, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у с |
| измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} |
| ако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели |
| још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав |
| p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима.. |
| се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж |
| : нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би |
| рај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао кураж |
| утио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гв |
| призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!. |
| и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла време |
| се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је |
| све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{ |
| ” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та моли |
| е и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И |
| p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! |
| и на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти ј |
| Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе- |
| ћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и ње |
| p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чу |
| с ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметн |
| ече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже ср |
| ћ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га |
| петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледа |
| ме молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слев |
| чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да |
| ећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> |
| као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербез |
| нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту виш |
| е само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Сас |
| јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо |
| .{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, ви |
| после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрм |
| си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а |
| — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p |
| ..{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... |
| бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се не |
| око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних з |
| се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> < |
| — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{ |
| .{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе ко |
| јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection" / |
| разна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Ве |
| ма обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најр |
| ца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова |
| воде наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у |
| мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И |
| ака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као на |
| долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} |
| осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али |
| м, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!. |
| p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и |
| . </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем |
| е старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред |
| њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангуби |
| детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!.. |
| тку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. < |
| чу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S |
| охвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Ст |
| о ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} |
| .{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској от |
| ити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити |
| исам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом виде |
| Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> < |
| о смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се д |
| е није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Л |
| имањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од р |
| у га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које |
| мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа |
| га! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— |
| ће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они мор |
| {S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу |
| — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Ј |
| — Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Све |
| рбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао са |
| м повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати |
| рио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда |
| егове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> |
| мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="su |
| зио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама |
| и!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p |
| и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, |
| оћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, е |
| <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} С |
| } Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да са |
| сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше ст |
| нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао ха |
| >— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> < |
| бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>М |
| кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устад |
| кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам ому |
| че он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас ј |
| гом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је п |
| , тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> < |
| го му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и |
| тимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина |
| ре!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толи |
| ите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад |
| и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекр |
| запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше м |
| ими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — в |
| p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му за |
| Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он |
| ошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох |
| ко срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </ |
| им, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдан |
| но загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале |
| арца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зази |
| као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Н |
| е...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p> |
| Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром |
| — Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, |
| ије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p |
| Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакри |
| , дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да ви |
| он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је |
| ћи Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси |
| овницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио |
| о, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — п |
| ићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их нек |
| озима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се |
| не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви |
| боље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, с |
| било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S |
| </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> |
| да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> |
| се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих п |
| ло, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Бра |
| ас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, им |
| ше и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зр |
| опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пр |
| Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут |
| и поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иван |
| смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом |
| икад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком п |
| Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још да |
| орени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, |
| х шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— |
| чајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> |
| н, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати |
| то ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да види |
| после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} |
| еће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ход |
| роз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радос |
| а му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама нег |
| ци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекс |
| лава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> < |
| ојводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </ |
| ... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одре |
| За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић |
| ам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> |
| ече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или |
| ком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади |
| поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор |
| џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву |
| е био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео |
| амо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p |
| ило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветр |
| .{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега |
| де се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат |
| лим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми п |
| при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} |
| се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што г |
| рака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу |
| препасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до |
| мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па приб |
| у из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђ |
| Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војво |
| че Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише нало |
| ре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупи |
| ан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му |
| по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стој |
| осла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о |
| онце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто |
| ! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су |
| Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и |
| p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом са |
| } Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишље |
| , просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се |
| а дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу |
| } Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и нами |
| ог мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв |
| у ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко |
| да добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћ |
| е-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> |
| p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} |
| шаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — пов |
| ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станк |
| еби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе |
| е поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обре |
| влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где н |
| ке.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових |
| ао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те т |
| е не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је |
| у твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осет |
| га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га |
| — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хла |
| теже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија |
| . </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста та |
| Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигн |
| ст куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти пра |
| овор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> < |
| ко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p |
| о, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шт |
| > <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очи |
| p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ће |
| Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стад |
| ан мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, т |
| шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!. |
| > <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти м |
| ох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па |
| азиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у |
| здрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p |
| ова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао |
| ml:id="SRP18963_C2.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ноги |
| ̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за миш |
| о што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како с |
| виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> |
| гово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је |
| т, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја |
| е Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа нем |
| .{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо |
| и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и |
| Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Ни |
| .. </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова п |
| ао и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на ук |
| све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштају |
| њи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече бла |
| у је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?.. |
| о онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је ота |
| } Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је сед |
| нити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да пор |
| ата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </ |
| га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. |
| е: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па о |
| шније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека |
| јску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — реч |
| апи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. |
| затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> |
| ко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— |
| можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Б |
| га мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што |
| <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све |
| да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — |
| {S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p> |
| /p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си ра |
| ед собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Са |
| бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну дв |
| е и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено ли |
| Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се треса |
| И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{ |
| колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му |
| у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурне |
| се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш т |
| нате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би |
| рбезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као д |
| рено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </ |
| оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Н |
| лећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да |
| ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} |
| лако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су мно |
| ећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека |
| ешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очит |
| м ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ј |
| о се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја |
| > <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на пара |
| ог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже |
| </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си |
| бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом |
| удновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они н |
| p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мис |
| ла како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби |
| да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињс |
| амо како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога |
| причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... |
| > <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> < |
| д Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се р |
| ам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам те |
| е Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ј |
| велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не мор |
| ом?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, бола |
| . </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: |
| барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јуна |
| ! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта с |
| </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви |
| /p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} |
| ну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... |
| Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије |
| , мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело |
| p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, с |
| } Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар |
| сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није |
| весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач |
| му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију ст |
| ра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине. |
| о да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, |
| зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} |
| х села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на д |
| рпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне |
| ли су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ов |
| ки град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци |
| > <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко |
| приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. |
| !...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жу |
| . </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и сл |
| ну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни |
| у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, |
| буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. |
| синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p> |
| са му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све |
| S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... |
| /p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побра |
| укав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!.. |
| е вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи |
| >И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Ј |
| Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? |
| оше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ру |
| 3.17"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврза |
| м да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре р |
| по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Ста |
| учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и |
| а првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> |
| ..{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба н |
| ље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге |
| <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Б |
| ли.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш |
| ао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!. |
| </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!. |
| <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — р |
| с — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p |
| о сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, |
| не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао |
| {S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p |
| е пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </ |
| а и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску у |
| ака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дреши |
| ћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци С |
| те на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разја |
| е!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајк |
| жаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и р |
| ..{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајт |
| о?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настав |
| ме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово |
| у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука |
| ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-х |
| > <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде |
| о нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на |
| .. </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам |
| дан живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек шт |
| p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{ |
| Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, ј |
| } Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Ста |
| уд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, |
| оја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S |
| S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад м |
| још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкива |
| пца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да |
| једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — од |
| асејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних пот |
| и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разле |
| за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најза |
| ледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у б |
| !... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад из |
| ијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и |
| p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. |
| <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се п |
| Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједа |
| </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њи |
| ац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p> |
| на овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. |
| шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста |
| сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебл |
| то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, |
| дахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се |
| поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља. |
| или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко |
| </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да на |
| се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили. |
| . </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још |
| е-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута |
| кућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, |
| /p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога жен |
| х победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође.. |
| и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— |
| имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, |
| умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу игра |
| стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепа |
| и испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Св |
| пина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— |
| {S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако |
| тапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело |
| , он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још |
| — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке ре |
| че. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли н |
| о нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, у |
| сетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било |
| ...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он во |
| учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва |
| итрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита |
| а. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у |
| о небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} |
| оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно |
| заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвож |
| л, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима |
| во украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем |
| а њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да |
| веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера |
| изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p |
| и кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапут |
| у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити сво |
| де и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набре |
| лутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђ |
| . </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за |
| и ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше кра |
| љупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p |
| ко носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала |
| а он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлиц |
| а знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити |
| на звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— |
| о сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залога |
| ни телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p |
| опу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? |
| ке куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, с |
| S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као кака |
| очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, л |
| .{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, ч |
| ешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— |
| , убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напуниш |
| те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича |
| ити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да |
| рзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекр |
| ким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пош |
| Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </ |
| џа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} |
| чи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али |
| нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S |
| та је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смр |
| ом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му |
| уке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{ |
| оми једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и виш |
| ницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па |
| људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, и |
| авина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, ал |
| <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Обла |
| p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p> |
| кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква |
| г блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум с |
| .{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не и |
| це, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упи |
| то вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ! |
| е поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} |
| видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко |
| Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} |
| је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отвара |
| за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових друг |
| , дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана |
| ј, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Х |
| ни... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече |
| p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S |
| ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ј |
| p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Ста |
| овом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и |
| уриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> |
| p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његов |
| као... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p |
| дног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај ло |
| Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по они |
| е с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, пр |
| >— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И |
| ше Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало |
| пан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раз |
| </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у ку |
| ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је |
| орин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?! |
| о, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </ |
| сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бл |
| си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је но |
| е гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће |
| а глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гн |
| ди... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! |
| ксино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и ку |
| ...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва б |
| то је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги т |
| д паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће у |
| м дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом |
| . </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а |
| S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па |
| изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он |
| и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим другов |
| о борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — |
| леб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и х |
| ... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да на |
| е ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирн |
| цима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се п |
| вола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну бр |
| енац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као д |
| етак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!.. |
| ружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Попово |
| један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их нав |
| у што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ |
| напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ сп |
| стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </ |
| иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone uni |
| олише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на нога |
| > <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — |
| ве да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све д |
| ...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да по |
| доше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S |
| слони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти |
| ...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, |
| Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер шт |
| и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је он |
| дала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. |
| од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Прип |
| ..{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав |
| магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека. |
| злегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{ |
| да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти |
| ече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, |
| свајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петло |
| пи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p> |
| оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, |
| његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце |
| ућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим вл |
| загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамба |
| ла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} У |
| бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{ |
| уо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </ |
| моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе |
| S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!... |
| да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође п |
| пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су ја |
| >— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љ |
| Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!.. |
| — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Л |
| </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидан |
| ...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако |
| јим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи |
| урци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим |
| .{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{ |
| сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... |
| да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> |
| пла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p |
| го требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад |
| ћу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на |
| тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је с |
| , и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} М |
| ам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет реч |
| у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> |
| Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Р |
| м из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше л |
| ени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће н |
| да они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво |
| новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га. |
| ..{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћ |
| е!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песн |
| , немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор о |
| едно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p> |
| вечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. |
| анити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> |
| {S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} По |
| тина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> |
| — Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пишто |
| ројком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побра |
| > <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гле |
| p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, |
| ао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим р |
| м.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одма |
| еку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хо |
| ...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. |
| рчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође |
| ни били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то |
| а пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина |
| у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за с |
| и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где л |
| омињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. |
| руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. < |
| а њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распни |
| } Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сват |
| сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан |
| ило је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, |
| те! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у р |
| адниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече |
| Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стад |
| рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити.. |
| љ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да т |
| стока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се |
| оше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... < |
| вића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| анко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Наср |
| p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак |
| ца оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим т |
| као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> < |
| енутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи |
| ији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — |
| ..{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, та |
| а старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га ко |
| одина живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шт |
| кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, |
| огме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих |
| вега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио |
| /p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? < |
| >Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет |
| и мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Т |
| и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па |
| ам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </ |
| едан извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли мог |
| идиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? |
| мљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пев |
| ити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном су |
| човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јо |
| S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури врати |
| хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. < |
| и хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом приве |
| ојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — у |
| .{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открље |
| се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— |
| им или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тикв |
| <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамб |
| е могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече |
| Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — к |
| та неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — |
| га, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према распо |
| Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И |
| ишта, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, |
| о као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> < |
| на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издал |
| Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, са |
| >Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Мари |
| старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и с |
| вља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ |
| .{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред |
| да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо пр |
| у!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могл |
| ешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мер |
| неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешк |
| /p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха не |
| вина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубр |
| скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у чест |
| е пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је |
| е хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p |
| ео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње |
| легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: |
| , он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p |
| Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао |
| космо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| кад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије и |
| ће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га прав |
| му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p |
| рити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колик |
| а... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — |
| уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га |
| њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка |
| ...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окрећ |
| !...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </ |
| га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Ал |
| .{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешк |
| да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га она |
| ћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове до |
| а кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, про |
| вом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, у |
| рански је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! ( |
| да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Б |
| Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се рат |
| е су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се |
| Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, д |
| мом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, |
| реми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, с |
| је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. |
| љем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p |
| ти!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо |
| вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет |
| и на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко јед |
| ла по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде зг |
| што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи. |
| ачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје |
| > <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Мило |
| — Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе с |
| вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Са |
| и се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. |
| <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Н |
| адби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> < |
| за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко при |
| оримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и |
| талом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечер |
| јали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, |
| итеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву |
| нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Стан |
| о рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> |
| , а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарн |
| </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи |
| чан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху р |
| ивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> < |
| . </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се и |
| за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Зна |
| — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа |
| е Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p> |
| и готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љуб |
| тарце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се др |
| ом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — уп |
| могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име њ |
| ше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и |
| , брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где бе |
| ио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души к |
| милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанц |
| да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад и |
| Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зач |
| и се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећа |
| .. </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш |
| иђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> < |
| човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, виде |
| ут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S |
| е мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паме |
| p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је з |
| ли нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S |
| S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад |
| оји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбр |
| енутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. < |
| p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише. |
| инковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му не |
| е, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој пл |
| из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>С |
| , Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да и |
| е... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S |
| {S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде п |
| м зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p |
| а... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p |
| само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им виш |
| <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег ожив |
| тало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </ |
| питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекош |
| оли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Стан |
| поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се |
| е, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражи |
| , а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — уп |
| арише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ив |
| је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> |
| p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> |
| >Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима |
| оримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад |
| већу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у |
| очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себ |
| ! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. |
| Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Иван |
| срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. |
| и мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, |
| оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подви |
| рчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само |
| ме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из |
| освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p |
| А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} |
| Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — пи |
| а себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово |
| то. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку б |
| S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хт |
| и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S |
| и кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. |
| и.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заб |
| ди онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде.. |
| није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> |
| кије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, ш |
| ва.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из кућ |
| цу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке пу |
| у и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, м |
| е поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, |
| њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим |
| отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасв |
| ној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо с |
| теде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила п |
| заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, х |
| p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све |
| >Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово т |
| екаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им |
| у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна |
| ејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њ |
| нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> |
| иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— О |
| Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму |
| Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Р |
| — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи |
| {S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, з |
| </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> |
| > <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га |
| Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, п |
| га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Ник |
| ку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадош |
| боравио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове |
| , па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Го |
| ше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до |
| , да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљ |
| ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је ју |
| , као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} |
| ка, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве |
| апут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик |
| љао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> |
| ухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> < |
| а се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет |
| и!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекс |
| и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здр |
| ка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суро |
| не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, |
| p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару. |
| Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем |
| ш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... |
| S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони |
| <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашуш |
| .{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништ |
| на! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете н |
| онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та и |
| .{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, |
| > <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у |
| <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} |
| {S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже |
| хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И |
| ву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Ста |
| шће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Прем |
| коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему |
| .{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад н |
| <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле |
| општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац |
| ако треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим реч |
| но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је в |
| анића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело б |
| p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p> |
| е поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> < |
| коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је ко |
| </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи |
| би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, д |
| зан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму п |
| } Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се |
| лаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња у |
| > <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapt |
| леном лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не |
| а је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се ме |
| преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне д |
| о! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет н |
| те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад |
| је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разгово |
| и, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спус |
| аде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Тур |
| о! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ |
| ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће |
| и ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да ј |
| да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{ |
| спрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје гл |
| к бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турч |
| к једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— О |
| } А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А |
| један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p |
| о чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беш |
| вом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје |
| нку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Т |
| увам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Н |
| ка је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{ |
| дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Мил |
| беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала |
| <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да г |
| а, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом.. |
| /p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да |
| ше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрал |
| прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. < |
| аше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, виде |
| зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплет |
| Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то |
| в бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} А |
| . </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он прем |
| шу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави ошт |
| рихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепш |
| учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже.. |
| како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме |
| </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone |
| >Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало |
| S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је т |
| . </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба |
| д страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div |
| чки држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па мака |
| p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главо |
| дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јеса |
| о свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици п |
| апревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило |
| браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар |
| војка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... |
| е долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те |
| <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов |
| везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се |
| ом дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук прине |
| ебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се в |
| . </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и км |
| с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао о |
| ајслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака |
| бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| /p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Ов |
| . </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја |
| <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} |
| на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стој |
| е далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, к |
| , данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јес |
| устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га |
| ако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова |
| пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> |
| прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p> |
| {S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио |
| тним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их |
| еко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> |
| рске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S |
| у!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло |
| ћу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишл |
| а Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лаза |
| на Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не вер |
| и.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Сп |
| Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу |
| њем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И једа |
| p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без п |
| ог Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и |
| и мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Ја |
| и!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не |
| <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаш |
| се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} |
| сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, сво |
| !...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па ј |
| м сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Су |
| ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакл |
| поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. |
| , верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Параш |
| — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} |
| ш лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на К |
| уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу ум |
| {S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </ |
| су у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{ |
| о је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он м |
| >— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као б |
| о опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type=" |
| и неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S |
| ло ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико до |
| рити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај |
| — Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Ба |
| <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклања |
| тарачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!. |
| ли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не о |
| дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу се |
| ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших гл |
| Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивал |
| >— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и св |
| начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће ка |
| S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами |
| урчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. |
| рио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети ка |
| га.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </ |
| исли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учи |
| му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће |
| } Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест год |
| рада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турск |
| о.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. |
| p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; |
| уо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом ру |
| часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} |
| крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде кап |
| пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p |
| ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач |
| шљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је |
| ради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{ |
| <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу |
| доше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предм |
| поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени |
| а по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> < |
| Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Сва |
| што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те |
| породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући. |
| анко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до к |
| >И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју бе |
| . </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се |
| пустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, |
| војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све |
| ... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунче |
| са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Бо |
| љати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да про |
| стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, м |
| ише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман тал |
| тлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слути |
| Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{ |
| опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се б |
| ама играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати |
| S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре наро |
| <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беш |
| виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратиш |
| огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Ј |
| цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слик |
| м рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут прео |
| . </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи |
| p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбо |
| p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, у |
| веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило |
| ег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало |
| им ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </ |
| не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија |
| о врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око |
| .{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p> |
| рати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш |
| лалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и ју |
| сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко |
| p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале З |
| бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смо |
| д да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи с |
| нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овам |
| о! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. |
| руги...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни |
| е неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем |
| је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала ка |
| и приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су с |
| p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Т |
| дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде ви |
| телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја п |
| р прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли на |
| рошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече |
| . </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо |
| атру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </ |
| Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — |
| овака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљушт |
| е” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се |
| едоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </ |
| </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанк |
| ли се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не д |
| бећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова |
| имо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— |
| лан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вал |
| пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станк |
| ло сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова с |
| у јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу |
| шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два див |
| ко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>С |
| икаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су |
| .. </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао б |
| — Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, |
| ј кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> |
| — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси. |
| а не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише р |
| се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— |
| ју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> |
| . </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! |
| . </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек |
| има дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници |
| е!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се к |
| слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. |
| На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови |
| тера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала |
| и иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше та |
| <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с д |
| јдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По моли |
| та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њем |
| е разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subS |
| ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C1 |
| е: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса ор |
| Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово ру |
| ао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код |
| ицу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене глав |
| док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Круш |
| То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... |
| бесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ос |
| волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отвориш |
| аврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насме |
| на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружани |
| у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову |
| Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> |
| ?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, ј |
| ове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке! |
| е назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже из |
| и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разго |
| > <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо су |
| да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која ј |
| {S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова |
| ...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месоје |
| разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна док |
| залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је |
| ним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, |
| у као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не м |
| рбин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, |
| </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго |
| а друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се б |
| шио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div ty |
| ирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се п |
| се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, |
| од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Мари |
| це. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско им |
| ” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе не |
| ије ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је ка |
| нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, |
| живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе |
| , и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је! |
| Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па пр |
| ебо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки |
| ричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; |
| ости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... |
| тражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи |
| просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа д |
| епетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид |
| лободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други |
| едоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче |
| Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра уч |
| ри ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те |
| огибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, |
| ашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се ка |
| > <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети о |
| земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он ј |
| даше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} К |
| да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. |
| сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни з |
| p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није чест |
| м ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — |
| Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред оч |
| стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху не |
| а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, к |
| ица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева |
| авити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S |
| <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивано |
| е? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један |
| ете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављат |
| Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} М |
| Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> |
| Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па |
| идимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — |
| и прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако б |
| <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а |
| ак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p> |
| тру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> |
| шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева |
| мо треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече ха |
| а где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао |
| Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па сед |
| ...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapt |
| оведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <d |
| ба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> |
| есени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад |
| и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изг |
| а Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се |
| и ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је виси |
| као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже н |
| ко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{ |
| — Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} |
| ран. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... |
| собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, |
| аповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дош |
| </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познани |
| веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато д |
| е...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, п |
| бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Т |
| — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани веч |
| оре! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Д |
| ја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шт |
| /head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје д |
| па се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече |
| опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Але |
| их је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} |
| хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она |
| ио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко л |
| е дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа |
| </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: < |
| ко пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиж |
| скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане. |
| </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који |
| Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> |
| .{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела |
| > <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам |
| а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, |
| > <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" |
| више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући ка |
| се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p |
| и оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја о |
| вахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — уп |
| ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна |
| и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је |
| е шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прош |
| ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p> |
| дњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно |
| се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубок |
| беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p> |
| ја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа |
| гледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — прв |
| лазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати |
| S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај н |
| почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спрем |
| а!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p |
| свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то го |
| , соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, ко |
| виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па |
| мити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она |
| дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: < |
| ладића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без р |
| уга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под |
| еху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек |
| <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— |
| о бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: |
| та ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли да |
| p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p |
| же и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио |
| ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је |
| жина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. < |
| т? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н.. |
| сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— |
| обре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разг |
| у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора |
| е погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двоји |
| тио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S |
| </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p> |
| рену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, |
| p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? < |
| ло вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и |
| p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад! |
| у да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бави |
| ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— |
| се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава њег |
| ше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — ре |
| рским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгу |
| } Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твој |
| о?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, н |
| аврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћем |
| .. онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травц |
| > <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> < |
| досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буд |
| вице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном р |
| p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Н |
| .. </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод бр |
| ило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и |
| етврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место п |
| одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуч |
| шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, гд |
| Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— |
| есте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с њег |
| , човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казат |
| бразе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје |
| ка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Завр |
| </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, д |
| е сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: |
| пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?. |
| p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упи |
| а му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!.. |
| Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? |
| очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би |
| ад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p> |
| шкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стад |
| ц... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала к |
| .{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео к |
| Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — |
| Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна |
| ивши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јес |
| <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, гово |
| ји.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} |
| > <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим |
| хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, о |
| <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто з |
| не, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице |
| да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе |
| p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног |
| оше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагони |
| дише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе нек |
| уве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>А |
| покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су м |
| е одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко мож |
| >— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} |
| азвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепо |
| лука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио се |
| !... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плав |
| идбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хте |
| запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{ |
| о те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{ |
| .{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују дома |
| p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те |
| p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог бил |
| еме не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S |
| Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима ниј |
| S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако |
| — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три син |
| ивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p |
| } Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти с |
| S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева |
| > <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред |
| и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> |
| <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p> |
| /p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} |
| ћа за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ј |
| се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гле |
| ао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о те |
| ови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог |
| ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и из |
| како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигос |
| е. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих теб |
| ста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, |
| од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве по |
| још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </ |
| ру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикра |
| еко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена он |
| али у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у за |
| . </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем |
| о га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> |
| о вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви |
| то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда |
| иш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто д |
| .{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам с |
| ицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, о |
| што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај |
| амо што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће про |
| да, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица г |
| праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, п |
| p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како сл |
| p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p |
| чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми |
| варам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Ил |
| дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Так |
| ов милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћ |
| {S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; |
| у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} |
| емљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад |
| — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече по |
| <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то |
| ко да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш један |
| и на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... < |
| х још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} |
| о ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— К |
| онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... < |
| о бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити н |
| енуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — р |
| — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстра |
| шта сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те |
| е, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовиц |
| м дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам. |
| Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знад |
| /p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме де |
| гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не |
| 963_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је не |
| накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну |
| н. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А т |
| ло!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. |
| ше му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури н |
| учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а а |
| а, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> |
| не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав |
| апије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Сед |
| отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком |
| је?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако |
| да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, подн |
| огић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да |
| икаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остан |
| кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека ј |
| морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу остав |
| .{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— К |
| ога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише |
| страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеш |
| p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах |
| о би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дре |
| а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p |
| образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твоји |
| аврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— |
| >— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И |
| ц безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна |
| диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло к |
| /p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} |
| остала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима. |
| .. </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} |
| нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Се |
| поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше |
| За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле суз |
| рака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друк |
| ге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чу |
| анко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он |
| во претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада сн |
| <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p |
| д их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио р |
| о... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у |
| ар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох |
| а челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — |
| . </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде |
| без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посма |
| обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Ал |
| има, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза ка |
| p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— |
| S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах пад |
| а киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хла |
| туру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао у |
| <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао о |
| икове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на |
| како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дан |
| ека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му ос |
| е.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али ка |
| шић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрал |
| ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у |
| .{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен ч |
| жџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих уради |
| крете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једи |
| /p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију ст |
| p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као |
| неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! < |
| гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турц |
| <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, б |
| ... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, |
| {S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!.. |
| ека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је |
| ин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за мес |
| ка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њи |
| Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде.. |
| ом... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда с |
| на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дев |
| и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он с |
| p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је |
| засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се |
| {S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог |
| се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Т |
| ала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> < |
| , идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива |
| га си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, |
| очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и мој |
| поменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта |
| добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — ре |
| огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> |
| /p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. |
| Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука |
| анине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа |
| дговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заје |
| врзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече |
| отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓н |
| знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!.. |
| н него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> < |
| хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивен |
| S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и |
| ц. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајда |
| онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости! |
| је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више |
| е благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... јед |
| где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође |
| ..{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари |
| а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Ј |
| анку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништ |
| S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Ј |
| о лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице о |
| а ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући ког |
| збијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Ива |
| ико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њим |
| ни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо др |
| ме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима тек |
| . </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја |
| мет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе |
| <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају х |
| кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не бог |
| ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми |
| .. </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих к |
| колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S |
| дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти ре |
| <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам |
| ; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да опер |
| а?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљ |
| ...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и ос |
| хотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{ |
| !{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећн |
| као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњ |
| — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем |
| а, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко |
| апцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш |
| И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} |
| ли, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших гл |
| бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!. |
| у рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онак |
| е. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они |
| .{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, |
| , па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених |
| . </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне с |
| !...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја |
| ...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник п |
| е већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна ж |
| ш? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, са |
| огу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена |
| светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смиј |
| ше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је |
| а да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несе |
| а: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрх |
| а опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> |
| еднога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чи |
| рибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићем |
| кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у р |
| p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> < |
| p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао |
| Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> |
| са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био в |
| <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, вој |
| Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик |
| ... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> |
| таде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> < |
| </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како с |
| д?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} О |
| о бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог |
| прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављиват |
| ше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало за |
| Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде |
| ашне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа уви |
| врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... < |
| зити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... |
| нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он пр |
| ариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом |
| лела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} |
| Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом у |
| и, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио |
| о, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он |
| ти?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S |
| икад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напу |
| а чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још |
| и леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шар |
| >У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се вр |
| д му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљ |
| брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и |
| тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дре |
| <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека при |
| лошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Кр |
| >Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радо |
| опа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче чит |
| ку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи |
| јете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој кур |
| <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> |
| .. </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S |
| умено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то |
| !... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те от |
| г часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе |
| ан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и |
| t="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не поја |
| <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита |
| , јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци п |
| . </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} |
| д ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило неб |
| ан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завла |
| на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гл |
| Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. < |
| ој — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен |
| ... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S |
| </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви |
| отри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице з |
| ека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно |
| p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, |
| >— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, ос |
| </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Кру |
| Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, к |
| сле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> < |
| е у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... ј |
| а, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још гор |
| ју орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Сва |
| оје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се |
| слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не п |
| се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси о |
| лук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p |
| кса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, нег |
| дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Нег |
| <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} О |
| То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> < |
| на... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </ |
| </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече о |
| иће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не з |
| је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасви |
| ’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лаза |
| силима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> < |
| напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, |
| Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Т |
| не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чел |
| ко смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми |
| Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с |
| сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ ди |
| >И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" |
| ао пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чет |
| по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али ни |
| p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шан |
| екса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов |
| — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучи |
| Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{ |
| <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине |
| . </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико |
| Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била в |
| ј ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шт |
| исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба рад |
| ше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано о |
| скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се нат |
| — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њ |
| ајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и |
| а, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш доб |
| p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли |
| већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџ |
| S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук.. |
| прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> < |
| и рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се |
| кочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше ку |
| а своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Ју |
| } Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — у |
| <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. |
| у. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас |
| ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На |
| ан и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опрем |
| , топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. |
| оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="cha |
| Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете |
| <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гл |
| Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујем |
| ам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо с |
| о срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми |
| му, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан |
| а се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станково |
| , који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догоре |
| трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше свак |
| би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово |
| еп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и љ |
| довати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдук |
| и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео с |
| /p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко п |
| на. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му |
| е као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p |
| данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци с |
| >— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} |
| то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео |
| ић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог да |
| p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не пот |
| за!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је за |
| колико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада с |
| .{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!... |
| S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p |
| е колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, |
| чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — про |
| и ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем. |
| Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше гото |
| !... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је бил |
| во благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом нару |
| као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то |
| е вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата |
| људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... |
| ала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању |
| инко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико в |
| а је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у |
| отеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче |
| ица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} |
| бе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се |
| Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти каже |
| </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао |
| че зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – А |
| оји им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... |
| ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{ |
| .{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{ |
| ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхт |
| беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који с |
| Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око |
| та животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакра |
| вана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заје |
| које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело п |
| тву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онд |
| } И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} |
| покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} |
| треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана |
| ила црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </ |
| ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће му |
| око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима вид |
| и кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без гре |
| и проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа.. |
| главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. |
| ече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? |
| рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо |
| је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо. |
| еда у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута о |
| <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па р |
| } Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срц |
| о лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поз |
| штро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде расп |
| {S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако с |
| нцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наре |
| xml:id="SRP18963_C3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекс |
| ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље н |
| е како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> |
| ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; |
| е прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам у |
| шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака |
| идиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И |
| ..{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p> |
| уке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S |
| сти њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово ск |
| ње опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> |
| то борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговара |
| Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} |
| — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два г |
| овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите п |
| је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом |
| аћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оно |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров... |
| а томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Л |
| осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваз |
| он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну тр |
| .. </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде |
| p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се о |
| S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div |
| таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге |
| лији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мен |
| е лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... о |
| .{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужн |
| ије реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не |
| ам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> |
| о... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— |
| ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </ |
| Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вод |
| арати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке б |
| емо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; |
| је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” < |
| сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црно |
| анко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па |
| ричести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави |
| p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам превар |
| ете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те мален |
| >— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да |
| , попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бо |
| слим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} |
| дје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за друг |
| хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла. |
| ац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мој |
| јка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јели |
| ржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати |
| ош: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Т |
| а, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да |
| а је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он |
| х, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>С |
| атски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Но |
| па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам с |
| жах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до |
| те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само д |
| зара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом |
| >— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па |
| чин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио |
| што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу |
| Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, ве |
| да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} |
| > <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући ш |
| ујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо |
| ли прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити. |
| учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хл |
| на је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су з |
| е то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад |
| попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може н |
| {S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тв |
| : </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије |
| ди се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} |
| двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, из |
| ати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају А |
| инуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкају |
| и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху нека |
| и гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се |
| аједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер |
| везен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, |
| уј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше дола |
| е куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И с |
| S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност |
| ...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако с |
| </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, |
| врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Че |
| а: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} |
| ишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше н |
| да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много |
| тресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву. |
| дног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман |
| јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим не |
| <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} |
| <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p |
| морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком |
| г друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p> |
| епркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Л |
| ри газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа ши |
| /p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара |
| } Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати.. |
| н само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је |
| S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— К |
| ан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Р |
| </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвиј |
| плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си |
| духну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се |
| барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те |
| ка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — вик |
| потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом |
| сту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао |
| етра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: < |
| ући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише |
| . </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На ч |
| заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о врши |
| >— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише |
| Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као |
| ш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био р |
| ат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говор |
| ="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка гд |
| ућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му кл |
| по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што с |
| зекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећ |
| е ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та. |
| бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти п |
| е ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не |
| пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: |
| потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази |
| му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак св |
| равао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио |
| } Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. < |
| ! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? < |
| . </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залеп |
| о опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања |
| S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... |
| штовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он |
| ну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого ми |
| p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} При |
| за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа |
| аврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га |
| е!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p |
| S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> |
| езила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, |
| и поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да н |
| на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико трену |
| ајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар |
| и прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> < |
| таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајду |
| l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у у |
| ом небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише стр |
| ку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пи |
| у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — р |
| о причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јури |
| аше око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаш |
| И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се д |
| ! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили |
| <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком |
| ораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћ |
| пали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак. |
| удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки ч |
| а тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, о |
| и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека њег |
| натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што |
| е, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче ви |
| Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече зај |
| ша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кр |
| а га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> |
| е за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут с |
| <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му |
| д његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} С |
| ти... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога раз |
| p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год |
| за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само |
| } Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Иван |
| дећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удол |
| S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грозни |
| оз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса |
| p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. |
| арешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите |
| Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? |
| н дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мра |
| а и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно |
| ка у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} |
| </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} П |
| ор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S |
| S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну мо |
| </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да |
| дим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је т |
| виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево м |
| и се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шал |
| што је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> |
| .{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Уто |
| . </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек ви |
| ло! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бу |
| </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: |
| жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... |
| авим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па н |
| > <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа |
| {S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И |
| Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спус |
| рао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и |
| ни веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети |
| аман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и п |
| а, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар м |
| нку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; се |
| засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га ј |
| њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак |
| нпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сен |
| ишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га |
| танку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Пад |
| једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлиј |
| p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код ог |
| полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и оно |
| погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима |
| а. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, по |
| ство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог |
| p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина ј |
| ети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешиц |
| упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! < |
| страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{ |
| шка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мис |
| је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијен |
| p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зрак |
| . </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње |
| и како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па |
| еците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се |
| е том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху раст |
| као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има мно |
| хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> < |
| вом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> |
| их, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>М |
| засу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!. |
| ко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак |
| њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи |
| p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p> |
| > <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и нај |
| p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И |
| а му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јав |
| S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... |
| аз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> < |
| га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собо |
| а, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: к |
| </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер т |
| </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да |
| } Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само гра |
| >— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и т |
| и!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, |
| /p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} |
| м Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окр |
| Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. |
| ве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд т |
| чи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му |
| изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — р |
| оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед леден |
| ћ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судниц |
| .{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове неја |
| ти.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слобод |
| ... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! |
| умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} За |
| дах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака |
| То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни |
| жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!.. |
| </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша |
| ад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само д |
| ју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе нек |
| изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а |
| отрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, |
| бро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен |
| и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној |
| старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> < |
| искивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено |
| с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах |
| и се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак |
| >— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се |
| него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе |
| и се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо |
| икад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усре |
| уња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надв |
| ат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука сте |
| ет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше |
| >— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— С |
| <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него |
| авље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној |
| неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: < |
| >— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </ |
| а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све ми |
| ли ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у |
| може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душ |
| се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево г |
| у? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, уб |
| мена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин |
| убаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас з |
| апете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје вој |
| здрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </ |
| ста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико |
| звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, уд |
| и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар |
| Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робов |
| Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће превар |
| тило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом |
| > <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговори |
| седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За |
| ебо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па м |
| е ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — |
| дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!. |
| овека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} С |
| же напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвор |
| њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошт |
| S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрега |
| млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху с |
| , са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече |
| и.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јови |
| — Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} О |
| а Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама? |
| на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога каме |
| стераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на т |
| нов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нима |
| шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад |
| Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Сит |
| одно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно т |
| онео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која |
| Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алек |
| <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!.. |
| девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да |
| љати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена |
| Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} К |
| ед очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикну |
| ао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> |
| дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка |
| мтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама |
| и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; шт |
| ји брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па |
| му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди де |
| шта!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подру |
| ховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћ |
| ило је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ва |
| о беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се кре |
| о. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово |
| с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </ |
| е ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — ре |
| са.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцим |
| штао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше |
| ан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над глав |
| ајбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— |
| е за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га с |
| Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду |
| изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега |
| {S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... |
| латом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква |
| ини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{ |
| то му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је с |
| — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чуп |
| ав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех |
| о што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, |
| пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведни |
| од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, за |
| е и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загле |
| окопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... |
| Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике кр |
| > <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осе |
| p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени |
| децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!. |
| и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење |
| у и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро за |
| <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук |
| ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао д |
| ед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> |
| ински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са |
| ила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако ис |
| ead>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Друж |
| апад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама |
| ахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама пр |
| дна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Тура |
| ти с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него к |
| <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онд |
| ст као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише ни |
| ...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња |
| ...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у гл |
| м и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи |
| ајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка |
| ко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чи |
| а, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не з |
| равда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је! |
| да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту |
| } И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу |
| , бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p> |
| <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— К |
| главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извад |
| а Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет курш |
| можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p |
| средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Ц |
| олико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз гла |
| хотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, |
| ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићеви |
| Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а |
| да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува.. |
| ет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако д |
| нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и |
| а за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!. |
| ћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врат |
| ам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p |
| бро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Тур |
| па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну |
| твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимен |
| ука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе ударил |
| гових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчин |
| зар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> |
| челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш |
| онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, же |
| ...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је |
| Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не |
| асла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или |
| т видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп в |
| о из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> < |
| е, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио |
| а дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од |
| ме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Но |
| . </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на с |
| њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </ |
| ра. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, |
| е ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељ |
| својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упи |
| мој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... < |
| је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још |
| у, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!.. |
| } И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад |
| но ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени с |
| уди су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... |
| вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге |
| ј права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни о |
| о, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да и |
| анути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Км |
| потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека. |
| на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право |
| вде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке с |
| ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим |
| да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> |
| цу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> < |
| мадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, пр |
| обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који |
| </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо про |
| ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, |
| ут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикују |
| се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар мо |
| што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили б |
| >Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек так |
| што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе кућ |
| ма, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не |
| имирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке с |
| его чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све |
| ећ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и др |
| дуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> |
| {S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Мил |
| ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је |
| у: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћи |
| а ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше |
| и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зеки |
| у... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од ва |
| братиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шт |
| !...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што |
| ише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p |
| ... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао |
| тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од теб |
| <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ласта |
| И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а |
| .{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтед |
| и? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p |
| ох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају |
| иближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро |
| еди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му и |
| поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је у |
| зилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао |
| свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као |
| " /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и |
| ead>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранч |
| их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али г |
| шана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину. |
| како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао |
| } Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{ |
| а вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко си |
| ру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију ст |
| ко бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!.. |
| амбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осме |
| ио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислони |
| нка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело |
| ! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обри |
| шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у он |
| , секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока д |
| > <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек |
| </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p |
| а трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Је |
| о све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па р |
| у што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} О |
| и, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало сви |
| p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне |
| заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Ста |
| p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милош |
| и!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. |
| и на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренута |
| а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј |
| — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде |
| а него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — ре |
| </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, п |
| оказујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну кр |
| меши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} |
| ће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз пр |
| p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде с |
| ам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. |
| >Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад |
| > <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p> |
| е главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ј |
| а овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно.. |
| и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се |
| е Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио о |
| , па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страш |
| Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прели |
| ојој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — уп |
| му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; |
| ви напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе пр |
| . </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| .{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли |
| страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Завр |
| натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али |
| раги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Мар |
| лено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко |
| га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добр |
| текао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужал |
| рање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Сто |
| и око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћ |
| д пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} |
| оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>К |
| ловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па с |
| {S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедо |
| ... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, о |
| погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Ив |
| о је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чи |
| а се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: |
| м вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сет |
| даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за |
| p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати |
| поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то |
| њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и пом |
| е... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано. |
| и. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— |
| изаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; из |
| ио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Б |
| кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једн |
| р, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. |
| ... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — пре |
| гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, п |
| Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас м |
| те коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког т |
| ри сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, к |
| о је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио |
| у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани |
| расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати |
| губише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Д |
| и...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који |
| е.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи |
| м стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједа |
| реко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало по |
| Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погл |
| </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији треба |
| рвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао |
| чекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук |
| рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити |
| се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као п |
| то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако ј |
| ео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Ни |
| <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне |
| идећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у |
| ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> |
| апоче борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци јед |
| <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколик |
| анку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавича |
| слим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} |
| ро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Доба |
| милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам |
| мо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази! |
| нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не |
| ш не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених гл |
| — Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{ |
| само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи |
| <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора п |
| > <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти дана |
| оич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме |
| ека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> |
| ати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти вели |
| ство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају. |
| евалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазит |
| ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо |
| ног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од да |
| моран!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра |
| то? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> |
| {S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас |
| </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све ка |
| </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Г |
| нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог во |
| азе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Је |
| се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш |
| него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и |
| д тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Почеше на |
| ђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. |
| Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!.. |
| деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И |
| е, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може |
| е, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с то |
| ј!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је ч |
| ко је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме |
| си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!. |
| ешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, ост |
| двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али ј |
| главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог |
| о исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо |
| изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас уби |
| кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па вик |
| од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборен |
| скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разгов |
| наког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послуша |
| урци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редо |
| и.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привика |
| не слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар до |
| S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старост |
| </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — |
| ..{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> |
| одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то н |
| тме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зов |
| мо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад |
| нака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се |
| ије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у |
| .{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа не |
| раз — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> |
| S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Че |
| дима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно каза |
| стока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђу |
| бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хај |
| ги пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— |
| тле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућа |
| по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни д |
| !...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром. |
| /p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p> |
| им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се |
| p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се |
| латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S |
| роламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ |
| хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он |
| {S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „к |
| свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћ |
| а права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </ |
| ека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, |
| ..{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда ст |
| </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави б |
| ен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и ск |
| г и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни |
| је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из је |
| не зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако |
| посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До |
| , па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радил |
| њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за т |
| право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изреш |
| ио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразн |
| и узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ т |
| а клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћ |
| , те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у запа |
| сли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој |
| ла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али с |
| доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Лук |
| речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мисл |
| олико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... |
| а!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Леп |
| сти, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, зб |
| ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас |
| више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде |
| воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио |
| навало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Рат |
| анко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S |
| а тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га |
| дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из |
| о не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} |
| има не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p |
| .. </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Оп |
| му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му |
| се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзир |
| обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> < |
| аврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, приз |
| н било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да |
| Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде |
| веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па |
| .{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба пред |
| н јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И јо |
| ко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи при |
| оменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; кр |
| ...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> < |
| Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули д |
| Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху |
| >13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године |
| дан сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће |
| ожи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио по |
| намо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} |
| реди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове кол |
| нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар л |
| и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окре |
| нак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и |
| у и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустит |
| рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи |
| по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пу |
| као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека н |
| е зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, |
| едим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина неш |
| .{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви |
| S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази |
| ?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као |
| ет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопот |
| људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их |
| н!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у ми |
| зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се |
| адиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је |
| а је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице |
| и да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми |
| — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— |
| се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И |
| гађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим |
| Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убиј |
| ли ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да иде |
| Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему т |
| Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекс |
| ихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог го |
| — А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!. |
| е кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали прав |
| — Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али с |
| а, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— |
| жи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под |
| га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу |
| хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази. |
| е видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} |
| <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А |
| ко треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у |
| оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Т |
| </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де |
| 1.7"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не |
| им!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама. |
| зи на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} На |
| и. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, позд |
| рушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} И |
| орим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. |
| тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више |
| зара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Мар |
| а му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како |
| онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд |
| ава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} С |
| ру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станк |
| смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља |
| ао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова зат |
| днога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смем |
| тница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је сла |
| ад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла. |
| јан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио |
| огао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му |
| {S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо т |
| — Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да ви |
| лебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расп |
| ко ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слобо |
| Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини в |
| ило их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује |
| о им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} |
| аде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан деш |
| оче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе намест |
| p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Ал |
| и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није н |
| И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, св |
| се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздра |
| гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свр |
| > <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да л |
| екох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одби |
| и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и |
| е живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!.. |
| лили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била |
| ма опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све с |
| е чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушит |
| ова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка.. |
| ма, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шан |
| та! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... |
| ушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба измеђ |
| рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад |
| p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силази |
| о је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пруж |
| ји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Мари |
| !...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. |
| ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p> |
| аша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! |
| је речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алата |
| ва долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђо |
| о је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> < |
| дину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} |
| <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Па |
| нце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут ст |
| ? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам |
| стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се з |
| лањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у |
| ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. |
| ок печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан ј |
| и. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле |
| им га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— |
| > <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве |
| и кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> < |
| летиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} |
| .. шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </ |
| езаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше т |
| неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не ми |
| <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapter" x |
| нуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер... |
| ило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражи |
| .23"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише |
| аче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу |
| шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој |
| који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружи |
| шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ |
| војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облац |
| ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месе |
| во ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> < |
| И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: < |
| Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? < |
| Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се |
| <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену каш |
| зе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! |
| о и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> |
| лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори |
| идели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али |
| <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p |
| и живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту ј |
| неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лаз |
| S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да |
| га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудови |
| утака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— |
| А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p> |
| лише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи |
| тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов |
| p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с це |
| ћи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p |
| богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он |
| ологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни д |
| д хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... |
| аше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаш |
| би или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му п |
| е имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока |
| се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија! |
| — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође |
| ли да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} |
| данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је мор |
| па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио |
| у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на |
| реп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— |
| арали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му с |
| Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко вр |
| p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали. |
| стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у |
| ом стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну чов |
| ка док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну к |
| </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да |
| рај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из цр |
| ђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и з |
| , и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мр |
| мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. < |
| } Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p |
| ашо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да т |
| И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страш |
| тава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви род |
| Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... |
| тац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца реч |
| ..{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p> |
| Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце |
| а диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се |
| <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Је |
| ржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелиц |
| ица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци им |
| о горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамб |
| о оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била |
| /p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и са |
| > <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај |
| то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образ |
| он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </ |
| ој Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а ј |
| ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p> |
| омах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из судниц |
| <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњск |
| ња, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прам |
| на ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринково |
| ... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </ |
| а, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он |
| а коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{ |
| p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Марин |
| </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зраци |
| еднако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се |
| сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину |
| , али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене |
| наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окр |
| >Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац. |
| ти ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, ск |
| да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа |
| лаве...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— |
| ..{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— |
| ре се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у њего |
| већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се т |
| ћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жил |
| ње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} |
| <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које |
| ко на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, нег |
| њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није мог |
| ђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постај |
| > <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже |
| на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, |
| ошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао |
| онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по груд |
| ко их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том |
| . </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> < |
| нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, сви |
| <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде сво |
| ислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веров |
| ку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харам |
| агрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе глав |
| нко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у |
| . </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним по |
| љу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест |
| е гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Сп |
| де замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побра |
| е...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест.. |
| ..{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сен |
| м погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јовано |
| ед очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше |
| е, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више |
| згали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам |
| пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као |
| онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се ј |
| очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бе |
| ј лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храс |
| </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. |
| p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милош |
| ...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хте |
| ижавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његов |
| што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљен |
| и план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, |
| да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур про |
| ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена ру |
| .{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. |
| склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из г |
| га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ва |
| улин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> |
| ије зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продре |
| е видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље п |
| ма... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор |
| гове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Ст |
| попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нек |
| ешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p> |
| орђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како с |
| лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтјед |
| , никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да по |
| него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, |
| нај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица |
| речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра |
| ... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко |
| S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван |
| Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се |
| p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{ |
| главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што |
| може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измак |
| о је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> < |
| а Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} |
| <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда |
| и опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, о |
| </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </ |
| свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар д |
| азби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> < |
| њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> |
| S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нече |
| а нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се ди |
| > <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бе |
| /p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у вр |
| ру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p |
| је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу |
| тога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и |
| p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p> |
| ше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му |
| што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој д |
| Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио кол |
| ..{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> < |
| } Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе |
| .{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се с |
| <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лаз |
| није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{ |
| /p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од |
| Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе к |
| p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p |
| а борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S |
| } Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав |
| више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div |
| {S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... < |
| жња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и он |
| е премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што ј |
| села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала н |
| и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а |
| /p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда ид |
| е знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Ту |
| Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се |
| а колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби |
| ет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замол |
| </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по |
| <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његов |
| ; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ ка |
| ам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, к |
| што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко |
| </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више н |
| ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} За |
| е долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! |
| Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— |
| але поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао |
| а саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S |
| </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не ум |
| ран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се д |
| ве!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> |
| {S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — пре |
| свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвав |
| } Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>К |
| . </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму беогр |
| ачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је ос |
| танко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се |
| </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p |
| /p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> < |
| } Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он |
| а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био ве |
| ину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук |
| у опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, |
| </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова п |
| и шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— |
| на, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p> |
| то баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па к |
| авио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед. |
| !...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него |
| бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека |
| и знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанк |
| утка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хва |
| а поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што |
| — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испр |
| сме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза со |
| је су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу и |
| љала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре поче |
| су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него и |
| а их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче |
| икад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је гла |
| ће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњ |
| а свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— |
| трпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. |
| их стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Уст |
| си су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се |
| ла да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може... |
| трук локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и |
| х десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко п |
| ла беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. |
| p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани |
| о из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завл |
| ђоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, |
| ко капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али |
| е сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се |
| или.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} |
| паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А |
| Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!. |
| вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села т |
| стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стар |
| како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црн |
| " /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојиш |
| мах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни. |
| клонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али ба |
| су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се |
| едан грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на о |
| д твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинит |
| од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе ник |
| и!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар чове |
| стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љу |
| , не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — |
| > <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог |
| ите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— |
| ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле пе |
| како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Вид |
| > <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p |
| Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, |
| гу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p |
| видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти |
| лим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени ј |
| непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом |
| главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о м |
| о сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црн |
| илостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, р |
| кством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао П |
| но газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки са |
| ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и п |
| е могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и сед |
| шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица по |
| ... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује За |
| .{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад |
| вади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете н |
| ка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше |
| више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму о |
| дна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко око |
| ти коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Ње |
| скочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким пош |
| се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке |
| е стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топ |
| игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не да |
| /p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин |
| , нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче у |
| жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне |
| — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу н |
| е прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и ув |
| а се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изид |
| Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро |
| још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у кл |
| те приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у с |
| рбез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз |
| расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље б |
| ишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па т |
| Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Б |
| /p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!.. |
| ој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем о |
| ањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> |
| на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, |
| ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи |
| о да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Ма |
| /p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} |
| уза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар |
| ицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко |
| о исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробиј |
| д само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаро |
| аје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а ме |
| ој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све |
| инише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{ |
| иже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа |
| тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше приле |
| г облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки |
| и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао и |
| Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од дет |
| граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш се |
| ни...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето г |
| ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p |
| ојим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш |
| да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— |
| ћу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћ |
| тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се |
| урчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, к |
| уљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по н |
| > <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талп |
| што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати јо |
| красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било |
| могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— |
| 15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Круш |
| пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али |
| истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, |
| <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отп |
| а...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашир |
| пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио чо |
| о.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сван |
| се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. < |
| тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S |
| његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — |
| ди грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и с |
| и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад |
| еш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> |
| здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече б |
| зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... < |
| е иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до п |
| о га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> |
| м гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису в |
| ишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали |
| <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> |
| Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад тв |
| дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S |
| баша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — п |
| н хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја |
| есте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{ |
| ла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p> |
| аваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има |
| е ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мен |
| екса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека |
| њана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна |
| а није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као ви |
| као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него |
| иркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} |
| </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? < |
| . </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Де |
| уражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одм |
| ктање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је |
| т. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га к |
| туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обуз |
| се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухва |
| они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, реч |
| ава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, |
| се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни испра |
| p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад |
| ога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече |
| полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он |
| Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћ |
| проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p> |
| тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све пре |
| и! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>С |
| ази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага |
| е ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јав |
| и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижн |
| од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Прист |
| о издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега бе |
| цу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша н |
| крстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његово |
| — Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се за |
| Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> |
| инка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп |
| би светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се |
| ј следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као св |
| а га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајд |
| {S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ам |
| ом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред |
| з је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекс |
| приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе |
| брус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати |
| } О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} |
| хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати ок |
| <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, до |
| азу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!. |
| лика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је жи |
| ад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, а |
| никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пек |
| грале од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, реч |
| полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не зн |
| ико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа ошт |
| иле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! |
| тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!.. |
| шка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро |
| вест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума |
| {S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше |
| <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лет |
| жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на дола |
| Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не |
| и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше |
| урчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га он |
| борише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... |
| .. </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају |
| ваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко с |
| брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш |
| </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свем |
| губио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленк |
| и срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева |
| оји не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из в |
| ну, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, пог |
| још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде |
| поде, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— |
| одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> |
| удио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на с |
| стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један |
| кчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? |
| ије макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? |
| Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи |
| неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не м |
| је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!. |
| !...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девој |
| онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта г |
| епо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког |
| p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар |
| прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. |
| кршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упит |
| то... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> < |
| добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му зас |
| о слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, к |
| и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се ч |
| гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца н |
| омилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели униш |
| а се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше |
| ли су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га ст |
| Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, |
| RP18963_C2.3"> <head>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Д |
| p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, |
| ..{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко по |
| оје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бо |
| орају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Б |
| </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоск |
| епити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушк |
| е да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та дево |
| у девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не г |
| воје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> |
| S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан |
| ет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И |
| браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио д |
| p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошл |
| га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S |
| да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Д |
| а — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош |
| е брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иа |
| ндур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. |
| ш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — |
| арамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш |
| нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке о |
| о је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе |
| о сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} А |
| рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му не |
| , брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} |
| го, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одма |
| <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазар |
| је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што |
| ене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онд |
| нда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ле |
| .. </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, |
| ва, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекс |
| аш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га уб |
| — Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим |
| че...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој |
| тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те |
| тра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блен |
| мопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још |
| квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и |
| ересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се |
| ко сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ з |
| </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станк |
| ишћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умр |
| Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа |
| и здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Сам |
| не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јуна |
| Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, заро |
| {S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} |
| војој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше засп |
| да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овлада |
| ила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могл |
| /p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> |
| ље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. |
| ле.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује |
| е никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, |
| се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше к |
| обе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно |
| </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу |
| вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и умор |
| Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у п |
| е рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, ме |
| ако се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош д |
| бро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Ка |
| ао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, баб |
| је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — реч |
| аспознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p |
| p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној де |
| а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је |
| , за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збац |
| ко огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни |
| ади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p |
| чину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— О |
| S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је ж |
| ните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!. |
| а га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} В |
| ру. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад |
| ету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалам |
| ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лоп |
| н освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао |
| <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— |
| тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> < |
| {S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало |
| S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисл |
| ље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиг |
| ја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} |
| е у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде кап |
| {S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> < |
| У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чи |
| stone unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца |
| е Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону |
| а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </ |
| зи!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син м |
| >Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим см |
| , он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда с |
| не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше ст |
| ди као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј ва |
| ао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем о |
| > <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод поку |
| већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S |
| о толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет |
| а је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да |
| ја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају! |
| ут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш |
| се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од |
| се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — р |
| о него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и |
| епано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље. |
| еш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од.. |
| нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца каз |
| радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У св |
| .. да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столич |
| во чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет бех |
| но...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке |
| } Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му |
| ече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан |
| стаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ј |
| наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лаза |
| ци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — с |
| . </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Та |
| {S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зо |
| ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> |
| дници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећ |
| ну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! |
| ринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{ |
| емају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да в |
| ће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му |
| је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{ |
| Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуру |
| кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Не |
| едао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. |
| а седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко мо |
| а буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави |
| закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже |
| И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није |
| беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. < |
| ди се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, |
| ди!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужас |
| дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да с |
| апросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја ниса |
| м.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— |
| Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете |
| ари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!.. |
| ше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он С |
| че оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распни |
| ленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чин |
| огами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> |
| је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попр |
| , и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени св |
| и он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују з |
| о ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га пог |
| p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> < |
| ати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </ |
| е; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубо |
| видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се |
| што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седи |
| и онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Д |
| о! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И по |
| , тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти |
| га и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жесток |
| доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабукова |
| седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш к |
| је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно |
| <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" |
| и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту |
| га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја рад |
| > <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лоп |
| } Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван |
| <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча да |
| а преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне |
| оче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потре |
| љених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упршт |
| <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли |
| рене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у ав |
| друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба |
| в, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама |
| виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху |
| аглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелиц |
| н као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефен |
| у се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва |
| пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи пр |
| може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Ту |
| аке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за |
| ни!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки |
| ћно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... сп |
| назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, |
| Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као д |
| овинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кре |
| водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша |
| аву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села |
| Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> |
| ној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше |
| сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с је |
| ао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ст |
| па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се |
| који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама ж |
| беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том |
| е машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он |
| а као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Н |
| беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак |
| трпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{ |
| ијатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему |
| ут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; св |
| рака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је нас |
| двојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и |
| Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају пр |
| </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси рас |
| ћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, |
| ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупил |
| гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, уку |
| ...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову зем |
| ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </ |
| е не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су да |
| ише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку |
| ујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдуч |
| >Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано |
| мет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине ко |
| <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — |
| Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, ка |
| а био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се |
| {S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ниш |
| </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весељ |
| уци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринк |
| да се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те |
| то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем а |
| у улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту с |
| овски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, е |
| аљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине |
| иву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза с |
| срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазо |
| људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... < |
| о ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} Т |
| а казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много т |
| , па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине.. |
| ије било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне |
| а вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило п |
| је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удај |
| и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као |
| у ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је л |
| ти.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао |
| ђах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад ви |
| пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је |
| ва дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... |
| ј воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође к |
| ћ био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену г |
| , све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича |
| рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше |
| војим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> |
| њишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турц |
| гушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он |
| Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а |
| ити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. |
| Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> |
| а, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређу |
| Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му |
| д Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, |
| бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо |
| њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> |
| Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и прим |
| овао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бег |
| мет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И уд |
| арци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо! |
| ше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и ос |
| беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p |
| кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних |
| ли су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали |
| знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разг |
| м зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Т |
| чин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаш |
| но није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно |
| p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> < |
| и наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је оч |
| бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се до |
| Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добиј |
| тарешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p |
| ћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њо |
| е хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, |
| ају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он б |
| ко. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Стан |
| су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} П |
| љена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведош |
| нутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и |
| о смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... |
| е, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се свет |
| з Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да б |
| ко јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надма |
| огу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} |
| д њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. |
| умарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — р |
| ошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се |
| . </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар |
| Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> < |
| и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око кућ |
| ра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака |
| се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се уд |
| iv> </front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам и |
| ак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-он |
| асти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је |
| оравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Ј |
| S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје |
| век поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван |
| у, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образ |
| проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта |
| ју.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао |
| аве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на |
| .{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече |
| Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га |
| тила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ |
| S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стад |
| и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, хара |
| Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко. |
| ти.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпут |
| навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, ме |
| м... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с |
| се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али с |
| — Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у |
| е.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p |
| >— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо бу |
| S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> |
| S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </ |
| <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> |
| г! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја |
| а.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} З |
| е ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— |
| </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Мил |
| . </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем |
| ше на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам ору |
| казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. |
| нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили |
| аки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст н |
| појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. |
| Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И |
| танко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође |
| .. </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше ра |
| рака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Т |
| Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекн |
| је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметни |
| ије познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} |
| , хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити |
| вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седе |
| p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на |
| таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S |
| димо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, |
| аслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох |
| .{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда |
| осла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају |
| некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек ка |
| ивеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </ |
| {S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти ј |
| елу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, п |
| S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се |
| и... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра дес |
| им плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде |
| човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се |
| над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала! |
| миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита З |
| сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се ма |
| д.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мо |
| е страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође кап |
| ати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </ |
| !... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо |
| отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе! |
| да из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Бо |
| Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Каза |
| веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се |
| на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом.. |
| долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је уради |
| до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске паж |
| рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се ч |
| са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p |
| и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треб |
| ишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни поп |
| ом? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!... |
| зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И |
| ала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div |
| у да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S |
| } Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Ал |
| очито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после д |
| орац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима наши |
| тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> < |
| ис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којим |
| м наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о |
| па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — про |
| ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не |
| сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може чо |
| уче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је у |
| а; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!... |
| он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног ра |
| а запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде |
| наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао |
| ку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде м |
| ш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показ |
| лако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога |
| ...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, С |
| <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казат |
| шам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио с |
| ?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, п |
| сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из бој |
| ом потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шеш |
| а!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова А |
| да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S |
| p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци |
| Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мех |
| и сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такн |
| уди, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао за |
| И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву |
| ном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И |
| твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те сруши |
| Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има |
| душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он |
| си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!. |
| есрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега |
| Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па м |
| поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Мил |
| ељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упи |
| то сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p |
| е и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>За |
| Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све оп |
| ас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и п |
| склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси ра |
| поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} |
| душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав |
| појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— С |
| /p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p> |
| е видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на ов |
| смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта |
| будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p |
| она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> < |
| — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донел |
| ине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо т |
| се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио? |
| — Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... ски |
| тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним тер |
| пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе т |
| уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> |
| кле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме ју |
| >Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у |
| , драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наи |
| Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је! |
| ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, ж |
| кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало раки |
| Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа |
| раво ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} |
| е падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те |
| дио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео са |
| он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па ш |
| озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, |
| пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље зна |
| аре очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и |
| јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се |
| е; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — |
| ли му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку |
| у је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрин |
| ође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије је |
| кше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако мат |
| Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Ста |
| увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И зам |
| ћ. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се |
| ва скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија |
| и паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи рук |
| S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — н |
| .{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда... |
| ариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} То |
| он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ев |
| чекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — |
| која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? |
| <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а гла |
| римао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> < |
| А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— |
| у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А гот |
| еча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица |
| чје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуц |
| е — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје к |
| p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!... |
| ?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато зва |
| часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред |
| ко рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грд |
| Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Ба |
| ш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки с |
| на, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!... |
| шту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти |
| се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти о |
| о!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, |
| уге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> < |
| ге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала |
| твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!.. |
| Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Отк |
| а, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењ |
| опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена |
| о онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађа |
| p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чек |
| Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад т |
| } Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{ |
| не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајс |
| . али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку |
| у веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} |
| ка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде н |
| /p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... |
| зговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али т |
| бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </ |
| . — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... |
| е, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!. |
| ји му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише стр |
| ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела бо |
| створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!.. |
| моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа н |
| </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко ко |
| . </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од |
| ао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на б |
| гледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта |
| етника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка |
| ао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио св |
| p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела. |
| >— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина |
| . </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пуст |
| ст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опо |
| </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убит |
| ујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба |
| , људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми |
| о. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша |
| ји, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се превар |
| мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто! |
| >— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу |
| кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? < |
| вот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни ви |
| му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} |
| а му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Х |
| лоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} |
| еко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе |
| </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја |
| {S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: д |
| ткад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само теб |
| Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p> |
| <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми |
| попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јуч |
| та. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је |
| у носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси |
| у читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки |
| едао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упит |
| .{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, по |
| моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим кол |
| е опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш ш |
| с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју с |
| S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да ов |
| се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те |
| </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се |
| је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — |
| исам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} |
| ивио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— С |
| ио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </ |
| ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај |
| вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јес |
| ако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко ве |
| кну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља |
| риш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка |
| .{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој |
| /p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} |
| ? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијег |
| >— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не може |
| воји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и бр |
| е, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— |
| ече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих м |
| ађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, усп |
| што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо свој |
| од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти? |
| <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му н |
| е трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и |
| у Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја ре |
| че хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не |
| стину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алек |
| е на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!.. |
| акијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала |
| азаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу |
| ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како |
| >Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Ми |
| свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! |
| се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... нем |
| го што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, к |
| мешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бо |
| ре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове |
| отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!. |
| ћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки |
| адала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спаруш |
| <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> |
| ам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вур |
| трже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет |
| А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам |
| чио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли |
| то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати |
| планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ни |
| е одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо з |
| пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> |
| себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не |
| </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг |
| Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — ре |
| ли ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — |
| е и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, м |
| се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекл |
| бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Ов |
| не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш |
| ћи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p |
| доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— |
| на. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{ |
| родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Ш |
| аћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p |
| в пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али б |
| иви, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, за |
| трти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражес |
| за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробди |
| авце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ива |
| ео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га п |
| у извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише |
| ара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је п |
| упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> |
| „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су |
| !...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! |
| ма сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши ре |
| p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p |
| дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. |
| баша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже! |
| није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... < |
| што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p> |
| прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, бра |
| Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости ње |
| , а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Го |
| ој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да |
| ају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метн |
| огао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} |
| мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај трен |
| и!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево т |
| анац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На ма |
| ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— |
| во ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге |
| сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S |
| ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обру |
| енио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка |
| ку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапш |
| јак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас м |
| а, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш |
| тих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се оса |
| сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека |
| и, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу стра |
| ом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{ |
| буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли |
| адан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна зв |
| и капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. < |
| ружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ва |
| из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, |
| удничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве |
| нко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!.. |
| можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву п |
| . </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му |
| <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. |
| сит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је |
| Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А |
| ремишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ић |
| } Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек |
| е освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што ј |
| , Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови.. |
| ете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатан |
| би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу п |
| у страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам л |
| ти. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Стари |
| иди, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... |
| ега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку о |
| а спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а и |
| Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне м |
| > <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, |
| > <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Ка |
| ом, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш |
| тити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да |
| овре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{ |
| <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погл |
| ан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Суре |
| аће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не б |
| весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војвода |
| о на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, с |
| ди шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упи |
| гледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно |
| Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти. |
| аринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка н |
| p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — |
| зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црн |
| >— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова б |
| па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да |
| претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лаз |
| <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склони |
| а се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— |
| буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали |
| се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> < |
| еки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш |
| заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p |
| </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до |
| А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба |
| ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} |
| вала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати |
| и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако |
| свану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаш |
| х онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... сможд |
| ла њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да с |
| tone unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Б |
| вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На |
| -ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд |
| беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да зга |
| на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше ч |
| кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: |
| роламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су |
| о куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко! |
| .. </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се ј |
| својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она с |
| уцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им с |
| рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри |
| ше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међ |
| авне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њ |
| шило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост.. |
| ољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топо |
| е, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи |
| нули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде |
| а-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15 |
| тињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хт |
| а. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на |
| је тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарам |
| е, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, оч |
| ћао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани буја |
| је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... |
| , кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли |
| кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима |
| ти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да |
| срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула С |
| епа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко ј |
| екнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... |
| жи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="chapt |
| и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто о |
| им сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још виш |
| же опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика |
| {S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!. |
| > <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— П |
| </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође |
| друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p |
| боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало. |
| Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар.. |
| -напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго не |
| астан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... |
| ја, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш |
| {S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед |
| о о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако |
| Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебан |
| трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води |
| не, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мучениц |
| арнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне ру |
| Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је |
| е са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са свој |
| сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. < |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.5"> <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} П |
| лув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. |
| икао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу |
| ују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло |
| у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а |
| tion" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, п |
| е бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не |
| ођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: |
| е да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авл |
| је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све чес |
| ога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и |
| оворе.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су |
| е одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што нареди |
| брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге д |
| {S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Си |
| но мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молит |
| мо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и мно |
| Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало. |
| ац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте |
| ече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже мож |
| што не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> |
| S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је... |
| му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет |
| мо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> |
| леко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше |
| ју беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; |
| дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако |
| а кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепас |
| ни приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Д |
| миче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити |
| аза штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби |
| нлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се |
| — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </ |
| ти.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се ст |
| – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта |
| ре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се |
| ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радо |
| одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке љ |
| епрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, |
| море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку пис |
| а, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима с |
| .{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S |
| прети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p |
| а гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, |
| .{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та |
| .. — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће пр |
| обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта ј |
| уражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим |
| е љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p |
| <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p |
| њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша он |
| ла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно једа |
| ека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са свој |
| > <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које |
| Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју ку |
| ћ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па пр |
| p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} |
| ме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај |
| па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна |
| лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка |
| да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задруг |
| и. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне |
| чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, |
| човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи |
| че: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпус |
| не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова |
| оћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он |
| ерујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> |
| рац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадит |
| е надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не мо |
| и сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак |
| м се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило |
| !{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да |
| <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за |
| нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S |
| и...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је |
| Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, |
| о пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да |
| вако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и ј |
| упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла |
| нским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Ас |
| у страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Дел |
| – А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </ |
| доше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио |
| е покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане г |
| е мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде и |
| но нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!... |
| Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ј |
| {S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило |
| ма — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </ |
| руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да |
| о... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, зе |
| .{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стар |
| нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} |
| /p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете би |
| е ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти |
| ео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка |
| упић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал н |
| е, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико |
| {S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче |
| дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на не |
| Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безоч |
| д њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша са |
| Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити |
| м!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су |
| е као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} |
| атим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p |
| , само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш! |
| p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је |
| , примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си нас |
| {S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи ра |
| амучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесм |
| сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по |
| блак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бри |
| а рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} |
| ој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се |
| </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p> |
| крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и ви |
| ио срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаш |
| арчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо |
| Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} |
| } Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Де |
| реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иже |
| причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девој |
| !{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лаз |
| је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа такв |
| ве то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гурах |
| радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Виш |
| а прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред |
| је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми |
| дигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније вој |
| ћу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> |
| {S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну |
| и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ве |
| мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спушта |
| бра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, |
| Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их |
| има. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и |
| њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Об |
| е друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири |
| а главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му |
| и моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грл |
| наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беш |
| } Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> |
| удити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— |
| муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сја |
| поведи он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{ |
| војено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Т |
| него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, |
| д јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави т |
| шкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се ни |
| : како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вече |
| — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p> |
| о јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни |
| Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{ |
| се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Стареши |
| блацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, |
| вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они в |
| Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— |
| њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћем |
| није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже. |
| ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од |
| ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А н |
| </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p |
| гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> |
| ници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ бе |
| </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита км |
| Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. < |
| </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пу |
| } Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задирк |
| елазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за мира |
| ожеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p> |
| рла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити! |
| рска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва |
| ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути |
| и се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивал |
| ива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови |
| ониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најез |
| ељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S |
| њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би м |
| , кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!.. |
| био порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, З |
| ло умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није |
| ! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари дла |
| н му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... |
| а невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар |
| та!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> |
| дам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ет |
| е Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита! |
| дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он до |
| ра ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, |
| е... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух те |
| г детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре |
| , који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се |
| /p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти |
| а нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би о |
| аје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као д |
| око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само |
| /p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, |
| он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом по |
| ! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Пра |
| ати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} |
| ше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на |
| далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет о |
| ени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и с |
| би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимниц |
| Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> |
| ти!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као п |
| го гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше |
| , па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, |
| заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста г |
| јише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка |
| ило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дри |
| оче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса! |
| </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — |
| рњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} |
| рча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њег |
| срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио б |
| Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </ |
| и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лиз |
| блаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али ј |
| међу којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада |
| мештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост про |
| уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} |
| ости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} |
| теде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрх |
| шца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p |
| </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту |
| дновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гле |
| нко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да |
| /p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: |
| им плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине |
| p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном |
| самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутал |
| њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: < |
| јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бр |
| а и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сја |
| ију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па с |
| ад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. < |
| p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, им |
| и му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и сп |
| т пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош |
| — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти и |
| естити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </ |
| сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци м |
| — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича? |
| вог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} |
| и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, ч |
| , али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, чов |
| дем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мисл |
| сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво сп |
| ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије |
| о што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и пос |
| му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ј |
| Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Неће |
| ка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево |
| </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Тур |
| да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разг |
| к, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао |
| Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка к |
| зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним брато |
| >— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, |
| <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p> |
| ве жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па |
| и други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше кураж |
| А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о |
| вараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно |
| е!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, |
| о се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер |
| м! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата от |
| ом, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па с |
| p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — |
| е не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Ма |
| викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{ |
| земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху п |
| реда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке |
| , од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе з |
| маш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам |
| у Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Ж |
| а, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благо |
| адржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао |
| ...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у |
| Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, |
| а се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јов |
| њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, |
| зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскид |
| е љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благос |
| платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево р |
| он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, у |
| попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, |
| лекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну |
| <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се пре |
| , — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти ј |
| . </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки п |
| .. </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобо |
| би... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... < |
| ну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом л |
| тиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека не |
| ави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече |
| и крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса с |
| !... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пр |
| .{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се |
| <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </ |
| са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — |
| вица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у |
| ад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </ |
| срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на |
| и у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> |
| а Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... |
| ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — по |
| да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кр |
| врши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ так |
| {S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мисл |
| ...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на вр |
| онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо |
| бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p |
| скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па п |
| ..{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако |
| му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине |
| <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> |
| крете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни ја |
| оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он |
| тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанск |
| ва памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!.. |
| о на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> |
| не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сир |
| као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> |
| !...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не ди |
| S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је чове |
| — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? |
| поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стан |
| лео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и г |
| има.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило |
| чи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури |
| пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему |
| утра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, им |
| жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Ла |
| Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га н |
| Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи |
| це у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Стан |
| сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшн |
| ам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај х |
| >Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци |
| узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је гу |
| его што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми ок |
| ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатл |
| ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Др |
| су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их н |
| ако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Н |
| се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је неј |
| руди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка |
| кле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика |
| егова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У п |
| е.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душ |
| </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. |
| а. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слуш |
| и! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад н |
| руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Ст |
| ке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешт |
| раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чу |
| мо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до |
| га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест. |
| и на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови с |
| ви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да з |
| како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћ |
| убашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе |
| да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му |
| и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српс |
| вога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само |
| ајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њ |
| послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси |
| кну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да |
| таљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је к |
| S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донес |
| ога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и стариц |
| } Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за |
| ко не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{ |
| ш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они м |
| вако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврз |
| е очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај! |
| је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечн |
| ође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, |
| а, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу. |
| </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, |
| /p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </ |
| а што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозни |
| ио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Мил |
| аним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче |
| е покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна с |
| хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!... |
| ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се |
| е.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дн |
| .{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме |
| е у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ће |
| ваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздрави |
| има накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Круш |
| </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — |
| ја ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан. |
| .{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса |
| руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе |
| на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало |
| начки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, |
| атим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{ |
| } Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се |
| Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не |
| мо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је би |
| .. </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало у |
| е, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, |
| </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Б |
| мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи |
| таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледах |
| бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што с |
| на... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад |
| иру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га |
| ика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> |
| рих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде |
| ује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, д |
| ао у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили.. |
| .{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари |
| же сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> < |
| то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве! |
| е!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... |
| н брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, з |
| а ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја |
| p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али |
| ? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </ |
| чу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </ |
| домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хл |
| /p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Мира |
| а ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пре |
| {S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како з |
| устити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p |
| се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на но |
| ка...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе ок |
| варао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — реч |
| У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ј |
| /p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш |
| у...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му |
| а се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан |
| > <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!. |
| и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се |
| као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано |
| о срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> |
| зара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S |
| Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Т |
| ена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Н |
| е мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Ст |
| ће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не |
| <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} От |
| p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и не |
| пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S |
| е... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. |
| а око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе |
| p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не |
| !...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши о |
| сетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S |
| то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он |
| о је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — р |
| !...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћ |
| шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука |
| трашно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. < |
| >— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху |
| рисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш |
| оје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До |
| а је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну с |
| је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце |
| г врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, |
| чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>К |
| де ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за о |
| једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљ |
| му.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </ |
| ас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој п |
| ..{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао ста |
| То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Ч |
| цкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!. |
| не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!... |
| слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на |
| али по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Ал |
| а. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то вол |
| му учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одби |
| ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре |
| цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке |
| су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем |
| џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше в |
| ти код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце з |
| у то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе св |
| но, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита |
| и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... < |
| с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми р |
| старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} |
| днеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> |
| ан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубов |
| ас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристаје |
| <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда ја |
| ): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — ви |
| ко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само о |
| <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. |
| е могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, |
| он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довр |
| и је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S |
| стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — од |
| S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је |
| ему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па |
| ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као |
| о да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га |
| ше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са |
| о је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Де |
| И</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са |
| ки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне с |
| >— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> < |
| аша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваш |
| ања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том прили |
| духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813 |
| рици, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао |
| елу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар |
| е зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом сво |
| а помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— |
| бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> |
| лост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лиј |
| енима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нем |
| о од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} |
| а да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се |
| ад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ј |
| твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} |
| потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину саб |
| и, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука мате |
| девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми |
| донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. |
| кате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога |
| разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам с |
| ок само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S |
| страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Бо |
| у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну о |
| ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде |
| велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> |
| .{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањен |
| овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, сна |
| као је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрв |
| S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— А |
| </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> |
| али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о |
| о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо а |
| гзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да с |
| га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алек |
| е Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. |
| Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га |
| ме Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубав |
| што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им п |
| нимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство? |
| је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси |
| {S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!.. |
| .{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њ |
| пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на |
| кву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} |
| борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је сам |
| огледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p |
| и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милос |
| живети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Он |
| н се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здра |
| о прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна |
| ра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задов |
| сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> |
| па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шт |
| како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно |
| о, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим |
| а њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне |
| х двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си |
| иша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладиш |
| .. </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Др |
| /p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слаг |
| . </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред |
| али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према располож |
| ше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено |
| јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње |
| > <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им кл |
| и му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити и |
| децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, по |
| удимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — р |
| м! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледат |
| ам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све |
| ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе |
| </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја |
| /p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као д |
| чинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину... |
| ет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је преми |
| нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он |
| {S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам |
| та велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућн |
| их главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— С |
| је је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — р |
| познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да с |
| а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака о |
| таде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајн |
| је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи о |
| ину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче |
| и то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p> |
| ао планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане |
| ом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} |
| Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> < |
| <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жи |
| створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зеј |
| Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед |
| пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лоп |
| светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да м |
| ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи |
| . </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, |
| самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како |
| есицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пр |
| стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако ч |
| другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Ла |
| кастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук |
| /p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, |
| ка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику с |
| је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као |
| радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал |
| ед очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... п |
| е димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешка |
| .{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто с |
| а се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и |
| танко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} |
| ак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар |
| S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} П |
| харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — |
| оја сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање т |
| нио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је ч |
| ли да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div type="group" xml:id |
| жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!. |
| причати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p> |
| од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару |
| ја ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не |
| :{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаш |
| занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов... |
| е само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... |
| ан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша м |
| њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то |
| </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода ј |
| S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сам |
| земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда |
| м, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се |
| а војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, д |
| ах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зе |
| , „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије |
| е!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу. |
| ли сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им |
| штине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим |
| све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно |
| аки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учини |
| по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше м |
| нина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна |
| .{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време |
| е од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар она |
| њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд |
| во је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... бо |
| гом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> < |
| еки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> |
| и некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учи |
| — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна |
| се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, |
| заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад па |
| пуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукоб |
| обеда, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S |
| па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И |
| ита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гра |
| загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише су |
| руги... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па с |
| <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, |
| осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се |
| раци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као |
| >Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом ш |
| у таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ћ |
| личин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је |
| пријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом бој |
| .{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хла |
| му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће нанос |
| страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу ње |
| аве погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је ум |
| ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жур |
| у страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва ње |
| тирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Па |
| ело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи |
| <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори суко |
| S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и |
| ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... |
| .{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упи |
| ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајд |
| јао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред |
| пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „ |
| сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Н |
| ци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спас |
| ј Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима пре |
| Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало зами |
| ц што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па |
| овек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих мо |
| </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, |
| ијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није то |
| е слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има пра |
| же руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам |
| ини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше |
| ита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар |
| Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити |
| и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти д |
| ...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку |
| аврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће ју |
| бро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је у |
| мо тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} |
| <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И |
| асмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> |
| танко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— |
| /p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </ |
| ио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од зад |
| м, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p> |
| т година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми |
| исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су |
| ом месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, |
| ог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то с |
| оји је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p> |
| ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p |
| је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станк |
| љанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> |
| оше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p |
| о Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све |
| мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита о |
| Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> < |
| </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно са |
| е може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори к |
| о тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разгово |
| /p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали с |
| ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти доб |
| о љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је |
| леда Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило |
| дељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ т |
| ме њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазил |
| пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти та |
| ева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми |
| еној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док с |
| „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп |
| акше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнак |
| и!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И М |
| ... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него |
| о, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они те |
| {S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— |
| непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се ти |
| и ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, |
| је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, |
| пу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— |
| и.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... < |
| гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прођ |
| над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао |
| и како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој |
| а једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, о |
| где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна ку |
| аједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна вр |
| чи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у в |
| кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридес |
| ти.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Н |
| тиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чин |
| и ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреш |
| ео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то |
| ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и муч |
| је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Ди |
| но вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, с |
| р љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је оро |
| буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па тр |
| ати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо |
| ору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити! |
| {S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цуриц |
| дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекл |
| оведајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!.. |
| ше никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако м |
| асник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, може |
| ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Ста |
| — Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни ср |
| е, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{ |
| неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја |
| ху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао.. |
| неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га г |
| н сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} С |
| , а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... |
| а, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господс |
| јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало |
| ицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} |
| лете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сро |
| узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано |
| — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се |
| >Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче дола |
| ћо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у |
| е Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће н |
| сет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— |
| и за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Л |
| , ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напољ |
| да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, в |
| ли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе ок |
| .{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као п |
| о њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} С |
| си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти |
| у царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га ди |
| о мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то ра |
| драва човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка. |
| и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео |
| према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кме |
| оред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништ |
| и, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. |
| ели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Д |
| н! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њим |
| за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умр |
| ead>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледа |
| о, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро дет |
| бама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу кој |
| — Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} |
| </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубам |
| еби, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народи |
| рена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} |
| су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћер |
| {S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} |
| грљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! |
| </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек н |
| S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око |
| што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је она |
| најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове! |
| открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девој |
| у обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико з |
| /p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу |
| Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао д |
| Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би |
| ек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окр |
| ој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Сме |
| измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S |
| иликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, |
| га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он |
| ежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учи |
| <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и п |
| S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, |
| е с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди п |
| злапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> |
| све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлу |
| ок рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега погов |
| Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> |
| ...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко |
| у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> < |
| е!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И он |
| што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p> |
| <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љуба |
| е! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по |
| . </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задрж |
| на како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је наз |
| пнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођени |
| лму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у |
| >— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> < |
| с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} |
| копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не |
| инути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пла |
| а врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним чес |
| е...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру |
| — Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — р |
| а, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се ч |
| ш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тог |
| је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: ударић |
| е својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати с |
| , јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?.. |
| огледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјест |
| урепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп разв |
| а се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешин |
| погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} |
| Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће |
| p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>С |
| две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде у |
| жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче |
| огове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао вес |
| илоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку |
| н!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад |
| </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех |
| ецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече |
| паде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... < |
| прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала за |
| лити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што т |
| е!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небес |
| у, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она ста |
| >— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горс |
| неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана ка |
| /p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. |
| ку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брат |
| самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад с |
| је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао гла |
| Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима |
| <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи А |
| детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </ |
| човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад |
| смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти |
| Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p> |
| у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запам |
| рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погл |
| — Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво.. |
| ори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим |
| S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p |
| апуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој |
| јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ. |
| пад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му д |
| но.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућан |
| ц од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да ј |
| а није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо.. |
| p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, |
| едно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко |
| дне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{ |
| а му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави |
| њак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радо |
| н...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — |
| их душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!. |
| на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побе |
| и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они з |
| . </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Але |
| ли нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обо |
| иђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринк |
| ти!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p |
| нила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> < |
| окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — |
| о од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. < |
| </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш! |
| и? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем г |
| и нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ј |
| их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да о |
| видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобра |
| пред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на свом |
| вакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону дв |
| дела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је за |
| р домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на д |
| кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српског |
| ма своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лиј |
| овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само пи |
| <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити |
| си и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим |
| оде!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене |
| S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико п |
| p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— |
| чви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из |
| најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина |
| и.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило |
| а боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алекс |
| ..{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} |
| аху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Ни |
| ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и |
| крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци с |
| тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S |
| онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај ц |
| tone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа |
| лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију |
| ош младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка чове |
| ет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропа |
| чека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Х |
| њ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри |
| више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — прав |
| емљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!. |
| ља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — |
| — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по |
| лико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је неш |
| аквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти реч |
| други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по свом |
| S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај |
| лим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се остр |
| му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад в |
| даји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадам |
| </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта г |
| ле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="cha |
| ...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бо |
| је нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама к |
| оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби св |
| ш. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударил |
| д будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе |
| ов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и |
| Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Поп |
| е — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и п |
| p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас так |
| дсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одгово |
| <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је за |
| х тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек м |
| ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити |
| Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми |
| право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкај |
| вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један |
| почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. |
| е можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав |
| Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па пола |
| ена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову |
| ребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је |
| p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осмор |
| ајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!. |
| ој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као в |
| .. — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је нек |
| га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{ |
| о сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> < |
| !{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио т |
| рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра уп |
| обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочека |
| су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> < |
| ла!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здр |
| о лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „з |
| ита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде |
| овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не м |
| земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни с |
| еј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем |
| да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет |
| немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски |
| енио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; |
| е баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити |
| е народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> < |
| — Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћ |
| а!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било |
| — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да пове |
| нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишч |
| о у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас |
| >— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четир |
| — Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или |
| и како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о м |
| И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком |
| Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станк |
| p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свег |
| њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> |
| бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му |
| век!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је |
| арамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А ј |
| био мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се ра |
| зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, бра |
| оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како с |
| {S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и на |
| ски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Не |
| нас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелав |
| /p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа! |
| ци шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке шт |
| > <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? < |
| рамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила |
| } Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S |
| д је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што |
| аше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p |
| ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде к |
| хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се има |
| ородицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине. |
| p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан н |
| зели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: |
| кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси с |
| рхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... |
| — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, |
| била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дох |
| алаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Ч |
| .{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— |
| те са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким покло |
| глас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у п |
| Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пун |
| и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар |
| у.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука |
| </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече |
| пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи н |
| њати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{ |
| ало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им |
| је се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте с |
| p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Д |
| ој клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> |
| ли, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једног |
| Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{ |
| ајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на |
| Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци |
| а је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини |
| ална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити пра |
| а напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је до |
| ринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. |
| испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> < |
| се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим |
| </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је |
| ...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог в |
| кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Пр |
| виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>П |
| — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Ви |
| .. </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за |
| око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми |
| ... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од |
| ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} |
| ног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па мл |
| Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им |
| е напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда т |
| и!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И |
| застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло с |
| ја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа |
| у. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напро |
| очила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезвер |
| ве је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, д |
| јте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p |
| S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p> |
| ворило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> < |
| ешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше |
| прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> |
| — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешт |
| зекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — р |
| а да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му |
| м са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напу |
| о... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. < |
| ма. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-п |
| а се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека д |
| Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда |
| ве голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Н |
| олико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи. |
| леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> |
| ће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, С |
| ови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!. |
| гами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал |
| це?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар |
| аге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </ |
| небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадн |
| а осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља. |
| {S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет |
| у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравам |
| ..{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> < |
| Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је траж |
| д самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сва |
| кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се |
| свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност пош |
| сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога сав |
| а Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p> |
| } Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свез |
| белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али н |
| ...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али до |
| <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њем |
| ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим |
| врзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече |
| из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадош |
| бледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му с |
| ко се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас |
| ричама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} |
| воју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у по |
| е размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је до |
| нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше с |
| себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад |
| пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прек |
| уд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и |
| ле да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} |
| че он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p |
| ну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> |
| уди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па |
| Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки п |
| сном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође |
| Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лу |
| као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар |
| ти!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему |
| н мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне |
| </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто д |
| ђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно об |
| ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, ис |
| ужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста |
| и...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе |
| упало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цв |
| нио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво |
| чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као с |
| То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесн |
| се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> |
| ..{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га в |
| аједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, а |
| осрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. < |
| че пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, |
| да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и у |
| ајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни |
| пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако |
| и... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост |
| рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А о |
| милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљиво |
| Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} |
| ако су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим |
| лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ниш |
| ојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се тала |
| више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севах |
| јим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али |
| о узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе с |
| духа, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка |
| гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} |
| дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата |
| стром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> |
| S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја т |
| S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, |
| че јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби |
| обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!. |
| покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише дол |
| /p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше мал |
| тељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, |
| .{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— С |
| > <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да |
| стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p |
| тово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе во |
| нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{ |
| и крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега |
| Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојк |
| ео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од з |
| јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе у |
| } Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, |
| ?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их |
| погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза |
| е наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко |
| еда Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишућ |
| еним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. < |
| .{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом је |
| негу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од по |
| у га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </ |
| доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p |
| p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Рас |
| је, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може д |
| га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље ст |
| јећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава м |
| уштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако |
| Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај |
| пасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто |
| ању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајк |
| хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра |
| пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> |
| >А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Гр |
| Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станк |
| што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Ј |
| p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </ |
| ен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с |
| :id="SRP18963_C2.13"> <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му |
| тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запе |
| ло.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада ти |
| и си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз |
| овукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. |
| јач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на |
| .{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али м |
| е. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — До |
| ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаш |
| дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, |
| дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну |
| ом руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрст |
| {S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се о |
| још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су |
| нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чи |
| ежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, ма |
| И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_ |
| /p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, |
| ур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? < |
| и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јели |
| екај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје |
| ље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га по |
| > <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, ст |
| ом око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> < |
| заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупн |
| ана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли: |
| деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас б |
| а молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, н |
| субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не |
| својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице на |
| Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чи |
| аху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па |
| свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не |
| онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он наз |
| шка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде с |
| ћила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукам |
| о побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га |
| Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} По |
| зведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен. |
| } Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добр |
| ко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Суба |
| азити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље |
| ... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се |
| егову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало с |
| својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p> |
| неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, |
| к на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, |
| шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се луго |
| еха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, |
| /p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле.. |
| о живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело |
| јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зин |
| м дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, |
| Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може |
| нко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху |
| је учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији. |
| ваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га |
| ..{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и |
| тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда |
| о, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молит |
| > <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам сво |
| у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турч |
| рише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> < |
| Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, |
| шка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидај |
| реди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> |
| У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, |
| а.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учи |
| t="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> < |
| га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је ста |
| ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их за |
| S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова По |
| арко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а М |
| г хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око |
| и.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућан |
| и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и |
| довима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, |
| > <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика |
| > <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци ни |
| же до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да руча |
| p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати |
| какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити к |
| /p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде |
| мају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка |
| е седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> < |
| и руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче п |
| маћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> |
| иком казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за |
| ту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне |
| еди почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним дол |
| ки, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем г |
| анко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођо |
| испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и |
| уђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде |
| ко исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узо |
| прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајд |
| ти кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. < |
| се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилим |
| о лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже |
| а.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, |
| ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по је |
| p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из м |
| >— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта ве |
| има.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засав |
| агрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с |
| еве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је |
| кати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не м |
| .{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско |
| .{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да ст |
| не видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и |
| певка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњиц |
| ију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> < |
| Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да ј |
| а Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно т |
| бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста жив |
| Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p |
| ...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Ту |
| ем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако з |
| упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S |
| је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући н |
| ша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p> |
| заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али. |
| инској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти |
| <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, |
| и не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, ј |
| и из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цаг |
| а се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— |
| ам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре |
| а!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!... |
| новништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Зас |
| крао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица |
| је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће |
| ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разгов |
| се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало. |
| о ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турс |
| коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мо |
| тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спуст |
| .{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се т |
| нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А |
| на где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му ба |
| један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо |
| око у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а |
| код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је |
| слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох д |
| већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра д |
| били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић |
| кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај |
| , оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p |
| беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже |
| {S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу са |
| p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мен |
| постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђ |
| 0. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а о |
| мима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан бе |
| ече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице |
| ш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се пр |
| у и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} |
| ла је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, р |
| уму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, ко |
| га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} |
| после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева |
| е ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се сам |
| не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и с |
| у... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад см |
| нај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити исто |
| н погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Чес |
| уст дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— |
| .. </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био ј |
| овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и |
| видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњуј |
| ави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— |
| ао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку кло |
| и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зраци |
| ти?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упи |
| и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} |
| и бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} |
| ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мис |
| чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Хри |
| та и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима с |
| ере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћ |
| е старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као |
| је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — |
| зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плави |
| астави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.7"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је за |
| ишта.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева |
| аредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S |
| а види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом |
| .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то види |
| .{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало |
| затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} О |
| икао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све за |
| та. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква |
| ко су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница |
| му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Она |
| и поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!. |
| тим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. |
| исао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у |
| ноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде |
| е био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и |
| а!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује |
| {S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да |
| ли.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} З |
| и: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разг |
| а, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћ |
| и ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринк |
| е се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија |
| амо се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, ал |
| мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, |
| >Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Ј |
| му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара |
| ам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како д |
| {S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Ст |
| {S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цва |
| ... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Ш |
| е? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинков |
| . </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко |
| х Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице и |
| p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чи |
| тише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задово |
| сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури ко |
| а налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, св |
| p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— |
| <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин |
| ...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће |
| /p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се изма |
| оба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај па |
| вршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Зна |
| з прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завлада |
| очекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које ве |
| ремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео |
| S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ет |
| равају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те |
| ше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако |
| на поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече |
| /p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова из |
| таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано обла |
| Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S |
| </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... < |
| } Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и |
| е наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у ша |
| Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли каза |
| ло поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSe |
| иче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече љу |
| ра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Круниј |
| е опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ниш |
| их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако веч |
| S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да |
| еси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим н |
| .{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису от |
| p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногић |
| .. </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> |
| зи! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би |
| рио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и |
| {S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Ту |
| вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало |
| о!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнез |
| ично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, а |
| ај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> |
| нам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен |
| </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Пет |
| не му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав |
| Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав гла |
| ане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него |
| једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више д |
| ао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да |
| > <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. |
| ад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длач |
| ом мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растрој |
| и полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p> |
| кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изид |
| м!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </ |
| печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је б |
| е да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој тр |
| јводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима |
| једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечин |
| прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне обл |
| свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а с |
| one unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и |
| справи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И заг |
| ! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — |
| {S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Ха |
| исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути |
| и од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза |
| p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — пит |
| своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </ |
| дјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако |
| ал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} |
| ије дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Де |
| мишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечер |
| се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се с |
| е обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он |
| ше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветн |
| ! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у к |
| е кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} |
| с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као |
| твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као наста |
| обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз |
| Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла и |
| ; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану |
| д вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ни |
| сток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упит |
| 3_C3.2"> <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устан |
| ут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу кој |
| синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хла |
| се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише |
| "> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише не |
| ји је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини |
| би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесе |
| Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете |
| гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и сн |
| о се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бриг |
| певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку све |
| мена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено |
| и које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} |
| арише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже |
| те човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од раме |
| у је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је треба |
| </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете |
| у.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па |
| ли!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете |
| акао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, вес |
| а у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео с |
| о глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бо |
| да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло с |
| а у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} |
| Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше |
| ... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко |
| ају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико реч |
| добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S |
| о да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти |
| рно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... л |
| уку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу д |
| да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, та |
| д му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова. |
| Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних ст |
| пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице |
| н човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино |
| алити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. < |
| . </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли вид |
| убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је ст |
| ац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци с |
| екли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашин |
| у... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на |
| простио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, поп |
| теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде н |
| ким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згре |
| >Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више чове |
| е Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али н |
| ад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као шт |
| зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу.. |
| како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победиће |
| томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше у |
| РНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, |
| аузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> |
| могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити |
| је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је |
| су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште |
| ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. |
| Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је ту |
| жање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, к |
| оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју |
| } Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглуш |
| е улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S |
| вај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!. |
| у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> < |
| ији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и дан |
| мо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу |
| !...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели |
| "> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти вен |
| коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу |
| х, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Д |
| ћ из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише д |
| брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће |
| веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазиш |
| пића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него ш |
| ли су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном р |
| у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, |
| Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога н |
| <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и |
| ружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи гор |
| гој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Бо |
| га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНК |
| зили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога.. |
| апајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики |
| шу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих б |
| нао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш |
| попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја |
| ше све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. |
| ање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи |
| лико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар |
| ла је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину |
| гао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По по |
| у зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше |
| „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Ст |
| гдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} До |
| .{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изра |
| евски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се |
| даред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. |
| е, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} |
| ти да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Ј |
| амо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дера |
| Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаш |
| {S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што мож |
| о погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућ |
| е? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Ко |
| p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треб |
| евести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, |
| бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А ка |
| баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> < |
| у онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> |
| нам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти жив |
| Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— |
| снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дођ |
| јвише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p |
| оји је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му н |
| зговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да н |
| данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... |
| ховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те |
| алупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он ви |
| змишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и ч |
| дао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p> |
| а, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који |
| еше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> |
| и тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Њ |
| пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S |
| а.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околн |
| — Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у њ |
| отово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </ |
| p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе |
| се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ј |
| је слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одго |
| > <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано при |
| око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ |
| мо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Н |
| о? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журав |
| и храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, до |
| дуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин |
| /p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{ |
| ди на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брат |
| ! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад С |
| богом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти |
| ад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Ста |
| је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу |
| нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} |
| ица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега |
| абину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!.. |
| огом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад |
| о га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здра |
| у погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руц |
| ао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... |
| а на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се |
| е!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> < |
| бриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се д |
| за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} П |
| — Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из |
| и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи |
| > <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} М |
| пић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш гра |
| не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шт |
| ре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропо |
| памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадн |
| нага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} |
| егов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше |
| дно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти |
| изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро |
| На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, доста |
| га парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нек |
| наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али п |
| ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> < |
| ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. < |
| ..{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабу |
| о тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па |
| и, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме |
| леда у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекс |
| . </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега н |
| очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јо |
| ке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> |
| наштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Срб |
| S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што |
| ета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је |
| к, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу миш |
| .. </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, ни |
| си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели |
| у се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, п |
| ас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето |
| да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком ј |
| се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— |
| си; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xml:id="SRP18 |
| дри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутња |
| ома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јунач |
| тругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> < |
| ође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу |
| p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући. |
| таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{ |
| реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видел |
| ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S |
| зујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у |
| ва његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!. |
| сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, |
| шло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p> |
| ди; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни |
| е да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} К |
| {S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се тр |
| а рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, а |
| м ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама |
| {S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћ |
| сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с |
| надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Ск |
| p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се л |
| а, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне чи |
| прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p |
| ик постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проли |
| е сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Б |
| ну на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Ка |
| {S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај |
| им, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате л |
| е вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште |
| рао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао |
| шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Краса |
| </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душ |
| око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... |
| м — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, |
| ако му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наје |
| </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо |
| пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не н |
| је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је |
| и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умедн |
| или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше мла |
| S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га |
| то мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — м |
| есоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне |
| никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!.. |
| уцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се п |
| Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа |
| елица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, баб |
| шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо м |
| роси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> < |
| Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту |
| аха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Пол |
| ви пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} З |
| басјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! |
| ом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше сна |
| ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад б |
| го. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути |
| дећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би л |
| ву и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље и |
| <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави. |
| ван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </ |
| а једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шап |
| де му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету у |
| Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли без |
| би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Ње |
| . — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И С |
| оп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их |
| а би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да п |
| Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То |
| S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Р |
| ек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај д |
| стаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и поб |
| дост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нит |
| — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви ре |
| ако право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа |
| . ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. |
| лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с |
| сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је |
| а се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то наз |
| е са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што |
| од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му |
| жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце из |
| е се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави |
| јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и |
| ко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А |
| ала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} При |
| /p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш |
| ила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само он |
| да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И о |
| е свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S |
| бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разу |
| <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детет |
| ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— |
| p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа ма |
| о Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он |
| ц, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара.. |
| утка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушњ |
| аде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, леп |
| нко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његово |
| дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, д |
| друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам |
| са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} П |
| ви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с раме |
| гом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео в |
| осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> |
| Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа ка |
| е Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жу |
| аче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беш |
| <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је |
| новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна об |
| а прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осева |
| ке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна |
| ако се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем ша |
| лазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се |
| другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о |
| ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на |
| га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо |
| зи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад |
| ријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи стари |
| ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од ус |
| је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S |
| ...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је |
| {S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да |
| ан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и боји |
| мисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете |
| анко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не мож |
| било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвал |
| а и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред |
| утрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S |
| >И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него |
| му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Због |
| м рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здру |
| аса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред |
| <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збого |
| огами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p |
| како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{ |
| рити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онд |
| на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој су |
| коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И км |
| .{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити |
| ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, ни |
| но да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> < |
| /p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говор |
| оп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа уради |
| убише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здру |
| ком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало |
| ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Д |
| много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише ош |
| себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе. |
| ру натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта |
| акао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао |
| родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све д |
| цати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде пос |
| ледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окам |
| турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сул |
| је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако |
| ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — ре |
| ли. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како т |
| их, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, |
| у се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га гл |
| очи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? |
| мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу |
| си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је |
| га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједар |
| та, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан |
| те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да |
| ти?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам т |
| а запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано |
| о за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Ид |
| гра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше |
| енише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га |
| Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком п |
| е моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринко |
| га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слу |
| редати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „нико |
| ове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или в |
| анка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиж |
| ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг н |
| .{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа |
| рата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јес |
| уком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да |
| лободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и |
| о кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу г |
| вају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{ |
| } Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>С |
| p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!.. |
| ја се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ра |
| ајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... |
| е диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. |
| чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> |
| то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јова |
| аперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убит |
| а. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата |
| ну.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> |
| p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шап |
| има провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они |
| /p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се |
| е што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио |
| Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с |
| лаве? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!. |
| за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!.. |
| зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети |
| , а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће |
| урда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је |
| е пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му З |
| се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску г |
| </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј пови |
| анпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишиц |
| наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он |
| <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже ј |
| једаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S |
| на? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— |
| <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није. |
| а шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамба |
| p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш |
| >И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>М |
| викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крили |
| p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас г |
| ... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запит |
| ред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу г |
| ојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немира |
| Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред |
| а. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} С |
| маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна |
| Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни до |
| и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ |
| аћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{ |
| дело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади њ |
| ано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи м |
| >— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта |
| умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p |
| ету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... |
| о четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече ст |
| т.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и |
| Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако |
| гођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он с |
| а промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећ |
| драви га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — |
| кса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совр |
| и!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да |
| ворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се |
| p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч пос |
| ио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза је |
| > <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону |
| S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа |
| се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p> |
| е...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му |
| о обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац п |
| убор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он |
| руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном санд |
| p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ст |
| де. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, в |
| ... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи |
| и.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада |
| лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно |
| ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа |
| а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У |
| во огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим ле |
| боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p> |
| баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар то |
| /p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p |
| и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тре |
| же тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... < |
| сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је н |
| тегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече З |
| упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју |
| загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају |
| ! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздр |
| а. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шт |
| е кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће д |
| ћно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} |
| ше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћ |
| </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру в |
| њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> |
| Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже |
| и овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво |
| S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он |
| и, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро |
| п!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и И |
| </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> |
| ачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затвориш |
| ап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Н |
| Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као |
| ко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по |
| у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старо |
| јдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> |
| ко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дрин |
| жасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта ч |
| осле мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме |
| ЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу |
| >Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче дола |
| мбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> |
| ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} |
| ти!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и |
| ашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да |
| аља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лаз |
| е Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим |
| е мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помо |
| опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножеви |
| — Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са |
| p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овд |
| плина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онд |
| а, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошло |
| ћем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бог |
| Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи |
| гама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га с |
| је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викн |
| му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало ли |
| ди кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесе |
| епо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми с |
| крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кући |
| лећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он з |
| гледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотин |
| ти мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, |
| та смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта т |
| ене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи |
| срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих пе |
| , све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке |
| ш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у кос |
| о.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре |
| леде и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете врат |
| <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и на |
| ковима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој.. |
| шљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мисли |
| прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то |
| ан другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуш |
| сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. < |
| насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? |
| оли син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила чит |
| да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а ко |
| носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта. |
| а упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p> |
| ећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} |
| ањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То |
| <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити ста |
| укати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав нег |
| су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више н |
| лашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а с |
| голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ниш |
| сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... |
| овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ з |
| и оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p> |
| Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чар |
| не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мисли |
| <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажи |
| од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је |
| заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка н |
| оји те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи |
| светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим |
| {S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, |
| чај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} |
| е што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио са |
| а.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </ |
| своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Пра |
| те да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p> |
| /p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчан |
| бе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Мо |
| естаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка р |
| {S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова та |
| има...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још н |
| ше од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на једа |
| > <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p> |
| лако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповед |
| у људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, је |
| за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је је |
| Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види |
| — Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Ал |
| и; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, |
| етало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шт |
| ја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Вел |
| за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико |
| танко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде |
| вити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрм |
| ужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: |
| м у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! |
| с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружа |
| ?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја |
| <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, |
| е младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са |
| ..{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога |
| скрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после |
| /p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети |
| >— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син |
| д то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина б |
| и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка |
| и заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, п |
| е! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и |
| ашна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му при |
| год!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </ |
| Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који |
| ати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинут |
| та.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то њ |
| дан до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{ |
| ИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао |
| Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи |
| едем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рање |
| </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p |
| у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не |
| C2.22"> <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p> |
| но прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица.. |
| ила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— |
| носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Збо |
| ин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко н |
| илна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} |
| ној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци каме |
| чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p |
| јим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он б |
| им рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} |
| сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они |
| ана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро |
| али и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Пер |
| ог ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи |
| де пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Су |
| дбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио |
| у то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је |
| ли, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— |
| прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само как |
| ти јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не ре |
| } Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} |
| рво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда т |
| вда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— |
| сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи не |
| кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био т |
| се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p |
| онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек он |
| <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет см |
| ад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. < |
| бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? |
| се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на |
| је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат |
| ај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његов |
| > <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, б |
| </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и |
| код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и к |
| нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче изла |
| дило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчи |
| с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на рук |
| на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> |
| Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Мари |
| бићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам б |
| </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не м |
| бише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше р |
| по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и |
| викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А С |
| <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на к |
| p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не |
| н њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— М |
| чу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, |
| може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти |
| ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у |
| Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода |
| ме? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те оста |
| . </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? |
| на му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи |
| S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јад |
| иш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа сво |
| алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих ст |
| о дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љу |
| .{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти |
| збојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још к |
| рзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да сврши |
| гу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} |
| ите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце |
| идети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага |
| ана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам |
| о сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што |
| о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном... |
| </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је |
| н гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срц |
| — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Зна |
| аћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са |
| ливам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> < |
| , па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти |
| леда Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? |
| еторица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... т |
| о и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p |
| о да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} О |
| као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто |
| /p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио па |
| као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну гран |
| >— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То до |
| од какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољ |
| p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{ |
| дећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Је |
| <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, п |
| <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! < |
| рино - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; С |
| . </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролет |
| као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар ј |
| е му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита |
| уша, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не зна |
| рушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева |
| а... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину о |
| ебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је |
| Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си гре |
| рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p> |
| !...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} М |
| То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши |
| о ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзан |
| </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ко |
| /p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— |
| еколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у да |
| Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити |
| курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе |
| ко тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме им |
| нда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке |
| еда на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као |
| прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... |
| Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И |
| дати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, ј |
| </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је л |
| пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица |
| је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се |
| — Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? |
| Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Је |
| стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чич |
| з места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше |
| ... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Л |
| /p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притр |
| рамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири п |
| му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? < |
| .{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији |
| . </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећ |
| ећ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и оп |
| е бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова |
| руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи.. |
| . — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, |
| {S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> |
| ар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита |
| ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не по |
| Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ осв |
| и и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. |
| . </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жен |
| ски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а ј |
| ка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се ша |
| , уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p |
| носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погл |
| мо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а ха |
| Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако |
| рали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им |
| де, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку |
| обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лаз |
| . </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост |
| пијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили талас |
| у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима. |
| И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био ле |
| Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато глед |
| Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м |
| смо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад в |
| ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај и |
| ван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози тв |
| p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео |
| <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако |
| ебе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — |
| било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала уч |
| оздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} |
| се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота д |
| ем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p |
| Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: |
| он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је к |
| т викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? |
| диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} |
| вори се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала |
| <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, ра |
| е.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене |
| </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— |
| роли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам |
| харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи |
| и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} |
| ао да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пун |
| , па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Л |
| ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао ле |
| м... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те! |
| ве.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... |
| } Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, з |
| баша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка на |
| . </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим |
| </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком |
| ци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу д |
| е буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с т |
| га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже д |
| .{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он |
| еш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} К |
| {S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим |
| е је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак с |
| бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јес |
| p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, в |
| ахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци удар |
| оље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и |
| .. </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише |
| p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промол |
| проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко |
| — Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мисли |
| њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није |
| о да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страхов |
| и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је с |
| есте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна. |
| лео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко виш |
| же, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опрости |
| уначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весе |
| рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А |
| е! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закас |
| х ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих |
| ̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поиграва |
| — Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p |
| патио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. |
| ије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, |
| у се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? |
| ован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — |
| зи к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се прибл |
| теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! |
| Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би за |
| p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побра |
| судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зек |
| траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били |
| обро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из С |
| осмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— |
| вна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и |
| . </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо |
| ? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... |
| енуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он ре |
| p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А она |
| <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце |
| и се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гор |
| ко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви |
| знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{ |
| не до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пирк |
| како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Њего |
| страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пак |
| <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова |
| ман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и н |
| тра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </ |
| . </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајућ |
| је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. |
| чин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Не |
| у...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Ива |
| <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} А |
| нку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!. |
| <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаро |
| у се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети |
| анко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је |
| догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто М |
| есно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај |
| <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не |
| нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и |
| <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло |
| ead>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И ш |
| !... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, |
| <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли пове |
| ..{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светл |
| оказа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе |
| </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушк |
| с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука |
| ли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад |
| гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричат |
| Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај к |
| ” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико |
| ком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио |
| p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај |
| јде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћу |
| за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до об |
| аницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га сам |
| тио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он |
| цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, |
| {S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврћ |
| о му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А |
| /p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погле |
| о му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену п |
| ре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају |
| ић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махни |
| А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p> |
| долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао) |
| из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућан |
| аво! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће |
| Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад |
| ити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће! |
| е закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. |
| ство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја |
| се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак види |
| ела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одреш |
| хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од |
| екса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Е |
| </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша |
| } Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p |
| </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p> |
| злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам! |
| бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лаза |
| не!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... < |
| .{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <miles |
| S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју т |
| наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љуб |
| </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђ |
| S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео |
| навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} |
| оду... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта |
| опиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао |
| !... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми |
| Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И как |
| танку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног име |
| да Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> |
| а. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гр |
| — Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, |
| гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хо |
| де да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p> |
| о сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— |
| ждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми |
| е моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде |
| p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце м |
| — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци с |
| питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам ника |
| >— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> |
| сом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, м |
| са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, |
| </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухвати |
| и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео |
| омаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хте |
| каше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето |
| <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и о |
| м. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу да |
| <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је г |
| шао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} |
| /p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натера |
| и! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> |
| <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, см |
| своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам |
| /p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јун |
| им беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печењ |
| ивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прос |
| а тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> |
| Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили |
| ије обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам ж |
| а да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје ск |
| p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо зб |
| Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... < |
| нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпе |
| те? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па |
| та харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </ |
| срет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — р |
| а? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за |
| м најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо |
| е оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је |
| у да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, |
| > <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много |
| Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како бе |
| а се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав жив |
| еже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати |
| p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече |
| се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као |
| Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљ |
| ко висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!. |
| а се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p> |
| на...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да с |
| о незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице |
| гута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од |
| учем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је л |
| > <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Ст |
| е не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Сур |
| мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислим |
| а гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарс |
| ућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше н |
| Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, |
| х баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро |
| е се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} |
| то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на |
| нут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осме |
| p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лук |
| >— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потр |
| — Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Нај |
| нуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш |
| часто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он |
| навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!... |
| иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут р |
| о у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да са |
| p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Т |
| премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити дост |
| Section" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати о |
| Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, |
| упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, |
| га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он |
| нос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше |
| како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... |
| ? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тра |
| т окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на |
| ајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на св |
| де га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — |
| се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, раз |
| p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушк |
| та га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јара |
| радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто |
| ш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — ре |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку к |
| Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде |
| се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого мил |
| </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> < |
| ј човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он с |
| у сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p> |
| попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше |
| на.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, |
| , он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте |
| амире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се уж |
| ветњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опе |
| м, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </ |
| редио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и |
| ког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Х |
| /p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек вид |
| еж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што леб |
| е.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— А |
| упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка ос |
| то нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја ж |
| његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. < |
| </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> < |
| а примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. < |
| Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — ре |
| јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. < |
| </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. |
| сподски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од не |
| вио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} |
| е тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од мил |
| бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као ја |
| а дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим |
| р. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S |
| ну... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће р |
| ве беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема г |
| лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па пр |
| </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љуби |
| ћете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!. |
| . </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — сле |
| о притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећк |
| укчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да |
| упи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког глас |
| /p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и |
| ам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>О |
| ама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хв |
| </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> < |
| 12"> <head>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху сув |
| "> <head>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Ј |
| о да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети с |
| а за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} К |
| >— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. < |
| оћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Вр |
| рамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јур |
| Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану рук |
| о за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу |
| цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред к |
| а; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у За |
| и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И д |
| } Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко мат |
| ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одре |
| то је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти |
| ека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гл |
| изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чин |
| о све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а |
| е раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. |
| станици их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога |
| итао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао |
| Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} |
| јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опа |
| ...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, т |
| е доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је на |
| м паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, а |
| {S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S |
| склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више |
| дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} |
| исну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Му |
| ао што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, јо |
| — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо с |
| га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Ч |
| уло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, у |
| рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него с |
| ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор |
| и посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је н |
| гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да р |
| меја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се пр |
| тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Ст |
| е да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попин |
| мртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути |
| ву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са с |
| рени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован |
| одсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да им |
| емој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, И |
| устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало |
| ишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојен |
| кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Бац |
| .. </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем. |
| е — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S} |
| > <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јели |
| ече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али |
| ући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше п |
| ека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свак |
| ше пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта |
| а добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што л |
| шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људин |
| ам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— |
| своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да |
| ожевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За трену |
| ао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који |
| е на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала т |
| — Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, п |
| Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби |
| аше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} |
| се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> |
| аред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само доша |
| Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова д |
| још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — |
| о зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо са |
| ов сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!. |
| који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себ |
| ме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брз |
| ица кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је |
| н, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место |
| Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише с |
| су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?. |
| и у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-пом |
| /p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </ |
| екако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погле |
| >— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зе |
| аћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милин |
| јте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега |
| p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљав |
| — Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лаза |
| е!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јаг |
| </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћут |
| анка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи |
| ” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обор |
| </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен. |
| . — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ни |
| е, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба |
| !... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави |
| во!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасн |
| , здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру |
| ет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p> |
| их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има |
| тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко д |
| а ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се п |
| и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не о |
| још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише сна |
| .. </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не |
| на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она |
| очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „ |
| страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станко |
| јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... |
| поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај ле |
| делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој не |
| — Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да |
| е обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра |
| апред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. < |
| </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашо |
| /p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је д |
| Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Б |
| е! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрав |
| же!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала |
| какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више |
| нала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а |
| мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у |
| </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није при |
| ео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више осваја |
| ити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог гре |
| н.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожур |
| Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је н |
| ај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш покло |
| све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрх |
| е очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> |
| врзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Ст |
| више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности |
| ош срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торб |
| а Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успава |
| упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> |
| озналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, оп |
| ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то од |
| >И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше |
| илази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова сли |
| а као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови ро |
| па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— |
| кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... < |
| есно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{ |
| мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>П |
| да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе |
| ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} |
| сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи св |
| /p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S |
| ме Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је С |
| . </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S |
| ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све д |
| ћ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече |
| ац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> |
| а је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче |
| еви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше |
| емио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. |
| {S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче ш |
| <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </ |
| лица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Кру |
| S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију |
| и је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S |
| зала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> |
| казују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па д |
| ?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи д |
| . ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је свој |
| Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се |
| реп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p> |
| p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>О |
| !{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица |
| обро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухват |
| гом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, |
| е Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбо |
| Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их на |
| сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? |
| се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Ста |
| а. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог |
| рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— По |
| јдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. |
| рисенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, а |
| е водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше |
| ли, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: |
| етељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољ |
| ми једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе |
| о махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима |
| р његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким д |
| чу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић |
| — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га |
| обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Стан |
| овом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на |
| Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — |
| мо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок |
| и, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцка |
| врзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја! |
| а се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мад |
| пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фи |
| <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и |
| е Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p |
| о ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, С |
| ролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео |
| инити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — |
| е? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{ |
| шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ |
| урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли с |
| — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном. |
| да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то |
| боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па |
| могућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит... |
| ајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јели |
| ш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао све |
| ало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и р |
| ојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{ |
| његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и |
| ху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човек |
| харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде х |
| у — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p |
| и о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, та |
| он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан |
| — Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио д |
| села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Су |
| И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и ј |
| те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да |
| о село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колеб |
| као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а риб |
| > <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их зн |
| и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, ко |
| и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп |
| нковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p |
| д стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто |
| е врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, |
| да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта |
| па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи- |
| ије примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као с |
| и волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!. |
| >Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски.. |
| ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима њег |
| мера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мис |
| вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} |
| а у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жен |
| тивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу |
| дбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то |
| будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је |
| ро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... |
| његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </ |
| је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> < |
| то и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој т |
| {S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и свето |
| разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, |
| ...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и на |
| не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да г |
| . </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и о |
| ова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Ал |
| му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све жи |
| а постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Госпо |
| вати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. |
| аконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — реч |
| напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороно |
| а бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаш |
| ко, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p |
| } Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је ста |
| Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше |
| више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође са |
| та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} О |
| ук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — ди |
| у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Л |
| {S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим в |
| убити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости |
| Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беш |
| смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапута |
| раће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су |
| .. </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Чит |
| и! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на |
| ан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединиц |
| ова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука д |
| — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио |
| емљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, |
| ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово свет |
| Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче М |
| Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — реч |
| } Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више н |
| а свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш |
| а да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </ |
| ше овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учини |
| стављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у ј |
| арешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шт |
| ... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека но |
| ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{ |
| Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако |
| аскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на п |
| атор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} |
| зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у бо |
| д вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јак |
| ће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне на |
| ра. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе |
| ам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им |
| он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не у |
| љати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наре |
| слу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе |
| ли је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадош |
| наш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним г |
| Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту. |
| {S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>Н |
| а сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га |
| и из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом |
| леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет по |
| и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у св |
| астави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који |
| н старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се дого |
| } Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једно |
| свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је ста |
| е окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчин |
| све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше од |
| знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> < |
| — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, т |
| — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Рец |
| е ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам ваше |
| дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S |
| ућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си пр |
| да осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и он |
| играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му од |
| ју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{ |
| читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. |
| вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нек |
| ..{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не к |
| ле су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, |
| > <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и |
| а Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу с |
| ро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p> |
| , па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> |
| тио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиг |
| веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи пре |
| и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Б |
| а зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јо |
| е стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{ |
| измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што д |
| за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и |
| > <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим д |
| је добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па |
| риче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени в |
| воју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p> |
| травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека с |
| умла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па |
| ђаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обо |
| S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и то |
| вио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; скла |
| убио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> < |
| и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тог |
| а хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је |
| — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— |
| како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не |
| живе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и |
| рча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те |
| ојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? < |
| ме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Ива |
| није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали... |
| е.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би |
| ади, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али |
| рчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: ст |
| квих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас |
| њ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је |
| а запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на к |
| а.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поно |
| га дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— |
| гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p |
| ве то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором с |
| му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађ |
| апета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном |
| очека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. < |
| ао да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} |
| и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше |
| тајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дић |
| ђа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жаг |
| сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са д |
| /p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек Ста |
| таше.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића |
| само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони |
| — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. |
| деше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе п |
| а, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је |
| — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу. |
| капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пеци |
| {S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S |
| Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела |
| ду, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. < |
| о чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко! |
| постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест |
| ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пи |
| у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S |
| , смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — ци |
| си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не |
| о ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p> |
| Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти |
| ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооран |
| се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} З |
| /p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме |
| ељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су м |
| атове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div ty |
| асположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама. |
| p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом |
| а поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше. |
| орити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младе |
| <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар н |
| Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена со |
| </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!.. |
| исак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— |
| мо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати пр |
| вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од |
| ка!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко са |
| њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађит |
| као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а |
| дје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под |
| . </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дук |
| станише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови |
| езароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени гр |
| говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души |
| Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S |
| ти добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им к |
| од седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвала |
| походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земуниц |
| срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког трену |
| ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је т |
| ела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила |
| могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пир |
| .{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и по |
| ех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озби |
| љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотин |
| о. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S |
| склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као |
| о?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> |
| се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колиб |
| клео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} |
| е скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече |
| <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p> |
| p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и сна |
| е и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби |
| сијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидош |
| то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покре |
| имице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него |
| ош више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко |
| сли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станк |
| ..{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> |
| И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их |
| ... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не |
| беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало л |
| ачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> |
| д добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека не |
| ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> < |
| S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако ок |
| о и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?. |
| ицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим |
| ати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Мла |
| носа очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p |
| био Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... |
| само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је т |
| не свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, |
| из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станк |
| се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нек |
| онесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, |
| а. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету св |
| му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је |
| еп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не б |
| , као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић |
| ично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је |
| е што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! |
| прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} |
| А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онд |
| е поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само |
| бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње |
| а тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тв |
| } Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајд |
| /p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је |
| це до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодуша |
| је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпоб |
| есносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, |
| p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље. |
| таш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов |
| су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја н |
| сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема вед |
| . овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга ол |
| ом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} |
| рце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано |
| стаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у ко |
| о да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав. |
| грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Ста |
| <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова |
| лни стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари љ |
| , па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који с |
| не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> |
| леду њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем |
| а на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И е |
| ама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> < |
| у не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </ |
| ижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воден |
| а не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p> |
| о млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму |
| и да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турц |
| м ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и не |
| цао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан с |
| ијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са в |
| дити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и на |
| од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> |
| .{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изид |
| — Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Д |
| диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначк |
| н потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко нам |
| } Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{ |
| ћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друг |
| </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} П |
| p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Пе |
| ћко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је |
| p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!... |
| моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка ср |
| и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас |
| за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </ |
| е да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све |
| отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падн |
| и од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> |
| лекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запев |
| и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — |
| ти с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кро |
| ћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лаза |
| а га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати. |
| >У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштр |
| у!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди. |
| махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је ка |
| лагословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно |
| н осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у обли |
| акрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Пог |
| њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више ст |
| човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми ре |
| у, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим за |
| ан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухв |
| трашна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке |
| му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како |
| <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, до |
| отом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког г |
| жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сур |
| .{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p> |
| >Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> |
| >Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде |
| све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} |
| љуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш оч |
| ећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега род |
| мет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — |
| {S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда по |
| густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Го |
| <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му с |
| ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким осо |
| ољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} |
| ију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као |
| у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где |
| идео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико |
| беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не |
| и домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом |
| ем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени остави |
| а женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? |
| p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да у |
| земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се |
| <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p |
| ра буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и ви |
| ица шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те |
| оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зо |
| земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде и |
| head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> |
| умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> |
| <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову п |
| , ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе |
| толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} |
| ва рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на б |
| им и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њ |
| ла!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме к |
| ше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друшт |
| е би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то с |
| кад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне саве |
| ви... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоште |
| убило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад ра |
| Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, мо |
| и да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек ко |
| мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво о |
| ш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него |
| цима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео |
| сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши |
| ута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше м |
| у је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој зап |
| ... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и о |
| гао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако |
| !{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} |
| мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? |
| ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Н |
| а-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, ма |
| ем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са |
| људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни ку |
| Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!.. |
| што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се ч |
| ва, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Од |
| имала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одби |
| овек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p |
| <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласк |
| </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано леж |
| Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, ал |
| Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе сво |
| аљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може |
| p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, |
| _C2.7"> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући с |
| о кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... < |
| > <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p |
| ди, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кме |
| и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побега |
| кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда |
| </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овам |
| други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прела |
| год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па с |
| рњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише |
| ; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је д |
| е љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Стан |
| заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облева |
| /p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— К |
| о?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигош |
| ио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце рази |
| Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао с |
| јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана бић |
| д ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо |
| Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p> |
| лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених рад |
| је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако |
| ат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и заг |
| би говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толи |
| јина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкива |
| нко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!. |
| ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно хара |
| де риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он з |
| ори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси |
| танков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, |
| како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{ |
| ута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то |
| ... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, н |
| ори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} |
| <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је од |
| — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благосло |
| <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му п |
| ... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекн |
| исам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко |
| мити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на |
| >А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да |
| жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Но |
| Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, |
| зар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће |
| ас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да про |
| на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. < |
| ...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Л |
| </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже по |
| стукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. |
| ри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Т |
| > <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде |
| Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грм |
| > <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његово |
| и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Стан |
| овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немо |
| {S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и |
| ед Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи |
| ивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед |
| естадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. |
| дом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, |
| </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, |
| е решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из к |
| — Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њ |
| ло, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дев |
| не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— |
| ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} |
| ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озби |
| рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће |
| ици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свец |
| <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Круни |
| ологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Мар |
| ар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за ру |
| насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се гру |
| богом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дат |
| о-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да ра |
| шници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмо |
| .. </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А |
| о Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кла |
| Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у ли |
| наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвод |
| нашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и П |
| S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадо |
| {S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> |
| ло доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле вољ |
| а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш. |
| <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале |
| ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </ |
| раће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у г |
| јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? |
| анко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишт |
| . — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да |
| иђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори |
| лотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Ка |
| Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </ |
| браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи з |
| јих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш |
| p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> |
| нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом |
| ци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... |
| /p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Т |
| рђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем |
| Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама ни |
| чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он н |
| S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, |
| беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је сека |
| .{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— |
| } Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S |
| а постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га позна |
| ... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... |
| ма, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не зам |
| ом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... |
| џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага к |
| м.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не з |
| рзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И |
| S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо ко |
| а не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико из |
| ео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се реши |
| поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече |
| е диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто |
| } Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет от |
| мо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати |
| лети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно ист |
| склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него с |
| опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њ |
| >Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. |
| ог на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест |
| ју.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је виде |
| верку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који б |
| е слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он |
| и натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде ве |
| Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p |
| сио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још о |
| шину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бит |
| уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим бегови |
| па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па |
| ада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Вид |
| мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али |
| рена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као см |
| /p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једно |
| ваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} |
| ци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га |
| ред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је веко |
| је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде |
| ...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе ви |
| ...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави р |
| p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склон |
| је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледа |
| тне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад весе |
| расна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворе |
| сине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се иг |
| {S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај с |
| , а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSecti |
| на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него |
| вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајни |
| е шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и |
| p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке |
| ља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грањ |
| ди; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је кој |
| ван, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прил |
| слушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се |
| S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он с |
| и и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му кап |
| чати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Са |
| њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овам |
| Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њи |
| .{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пу |
| д Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће п |
| ојим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару |
| , па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка |
| ра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли пребол |
| ој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека |
| . </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањени |
| ише не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— |
| будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носи |
| самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад диж |
| и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </ |
| винаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја |
| > <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче преми |
| енутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало |
| обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> |
| упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помоз |
| > <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли |
| д! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла д |
| p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote |
| .{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда |
| ! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p> |
| и ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазар |
| <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јав |
| ати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући |
| сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> |
| КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао |
| ао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, о |
| а својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотр |
| ан поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине |
| тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазар |
| анко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} |
| ашну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те |
| па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све |
| же нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — |
| јну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p |
| у били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латкови |
| оћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, |
| ква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он на |
| зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а |
| {S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, кој |
| , сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за |
| /p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу |
| Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p> |
| .. не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар |
| се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква |
| убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили тем |
| их две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </ |
| , преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви пог |
| ћи коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а да |
| ом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце |
| обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И |
| о рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} |
| пора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ак |
| ке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима з |
| лико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше пе |
| ста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту б |
| мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ак |
| земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто пр |
| черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је |
| ед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кро |
| {S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре к |
| страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име њего |
| р свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим |
| Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} |
| > <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к |
| кта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јов |
| редише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се крен |
| с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изнена |
| /p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, |
| S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледају |
| {S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дуб |
| окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или м |
| добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до |
| шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би |
| и је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече |
| ешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе кој |
| , паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p> |
| је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> |
| е сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Не |
| све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стр |
| воде биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Њего |
| погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран.. |
| е харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора не |
| његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лага |
| S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић |
| н за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једн |
| {S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! |
| И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу |
| готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и |
| ликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како б |
| <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи |
| </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p> |
| .{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Ј |
| ни се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет з |
| аврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, ос |
| Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Т |
| <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и |
| ић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му ка |
| >— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p |
| допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Н |
| > <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зат |
| во? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на нек |
| потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одо |
| /p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници |
| ам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија п |
| > <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и |
| ст, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} |
| <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих сме |
| ева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — пита |
| !...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>Т |
| >— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљ |
| аква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше |
| >— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то |
| убише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} О |
| ескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око |
| ..{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најбл |
| Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{ |
| е. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешн |
| шити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко |
| како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин |
| >— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга |
| и!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе |
| се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше |
| том...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца б |
| к мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p> |
| у Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа |
| {S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> |
| око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и веш |
| ану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Н |
| Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе |
| је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаш |
| ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стр |
| доше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођош |
| то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беш |
| реди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по |
| .. </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка |
| ну него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као |
| ле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p> |
| >Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као је |
| из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p |
| њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за |
| ране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако н |
| не књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити |
| коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, |
| <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не види |
| >Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, |
| какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, |
| {S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати. |
| у двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису ви |
| те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим |
| есо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика леп |
| it="subSection" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву уле |
| {S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељс |
| p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, о |
| капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} |
| на пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама |
| па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p> |
| ловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту |
| алдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S |
| куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Т |
| . </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно по |
| склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара |
| </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му |
| Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче |
| аповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Д |
| рбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне р |
| ба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} |
| p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на |
| ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скач |
| лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га пог |
| и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше |
| и леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Ст |
| вићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим |
| </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пу |
| .{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то |
| у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жа |
| рстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али н |
| на видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да |
| е Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго. |
| > <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом вр |
| им је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји н |
| надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека је |
| дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и тв |
| већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног трен |
| а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му нек |
| онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад |
| горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога чо |
| воје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га ст |
| <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на п |
| Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљени |
| оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у |
| еш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стој |
| понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То |
| нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се о |
| .. </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од |
| p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благ |
| очи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у ча |
| ве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је |
| p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{ |
| пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Ш |
| S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда |
| н се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци |
| > <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно |
| ге речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залу |
| заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачи |
| ога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два |
| овом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислим |
| га, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> |
| о су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад с |
| ије у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки неср |
| це Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гу |
| е са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад |
| ко миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се |
| и кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p |
| стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је |
| натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од сил |
| емишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пр |
| /p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ок |
| мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је |
| да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила |
| ећих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих |
| су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на |
| спните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ з |
| p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То |
| >— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онд |
| Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док |
| се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али с |
| Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} |
| !... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко те |
| ако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једн |
| стао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с |
| на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту |
| ићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрве |
| осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није п |
| уљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, |
| е трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где до |
| p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље си |
| рова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато |
| шта више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.9"> <head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако ра |
| у зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и оста |
| преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао |
| е погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи |
| <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци ју |
| таће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, |
| је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> |
| м крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отвор |
| уву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од |
| се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што |
| ван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила |
| p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} О |
| p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер п |
| сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задр |
| ожјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и |
| и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, |
| пати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедн |
| лонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из глав |
| Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутк |
| .{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође се |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински |
| Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио д |
| Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Мар |
| доше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад |
| д? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили. |
| /p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио |
| Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчи |
| а је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних стра |
| Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, нем |
| тром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На то |
| {S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добр |
| ter" xml:id="SRP18963_C2.13"> <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} У |
| рине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p |
| ти ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш |
| х...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. |
| S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањени |
| ахота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се боле |
| јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете З |
| трашно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> |
| пио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му |
| ... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити |
| за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести.. |
| </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше рад |
| јима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} П |
| Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— |
| лекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у |
| танко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч у |
| роз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У трену |
| его од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини.. |
| он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због |
| ... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познај |
| у га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он |
| шине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p |
| о свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све к |
| ну. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{ |
| да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те своји |
| p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужност |
| Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко |
| p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p> |
| >Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер |
| емаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту с |
| ваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што |
| <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста т |
| еља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што |
| уши нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... |
| на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> |
| ead>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина ни |
| меја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са |
| све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чин |
| задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломит |
| а пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненас |
| Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукан |
| .. — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јест |
| што заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прођ |
| ну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> |
| споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> < |
| > <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око.. |
| и и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом бе |
| а Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали о |
| стити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он |
| слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај на |
| S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи |
| да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по сто |
| Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испре |
| а га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну |
| молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чи |
| подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! < |
| и...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде... |
| ј грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне |
| ако се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Ал |
| p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. |
| н је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p |
| м, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! |
| је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да |
| зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p> |
| н готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претури |
| осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду |
| е играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је |
| а бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог дад |
| <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку |
| двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. < |
| нко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје ро |
| је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не |
| ио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> |
| </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — ј |
| лести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као с |
| ксину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упи |
| — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину мета |
| у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Тур |
| кољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка.. |
| ; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз |
| ми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ |
| а из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није |
| ј; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је стр |
| јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору за |
| </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њ |
| ше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако с |
| у, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — |
| <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћ |
| ућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама свој |
| > <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вр |
| сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао |
| S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p |
| ове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад им |
| , одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зо |
| Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитам |
| ало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани. |
| ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трж |
| ла се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — |
| издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, |
| ротре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> |
| p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, пл |
| /p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то т |
| p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан |
| ли хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зелен |
| јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој |
| p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; |
| у снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заист |
| Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, ал |
| Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... < |
| Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. |
| ренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: |
| ш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то |
| Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу б |
| јединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали б |
| е, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — |
| су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што н |
| еру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се стар |
| једанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разгова |
| >У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да п |
| е.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни |
| </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би и |
| н. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је |
| нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога ш |
| /p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све |
| лаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништ |
| али и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше т |
| Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми |
| еним погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече |
| Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— К |
| ... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом и |
| <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопа |
| то!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да |
| . </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упи |
| p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p |
| p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осе |
| ли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без др |
| вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> < |
| песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза |
| и су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не |
| арали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станк |
| гом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о н |
| топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да |
| зиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ |
| о му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше н |
| висмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше! |
| лио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{ |
| ам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га |
| , па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па ка |
| ка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих |
| гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћ |
| , баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згод |
| еш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова ради |
| обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викн |
| ли смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за |
| ве!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, о |
| Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно |
| х очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </ |
| > <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђ |
| се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{ |
| атору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к |
| Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвн |
| олико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи |
| но стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Ни |
| и могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он о |
| час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да |
| мишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре п |
| ао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они |
| Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, |
| Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и |
| ацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима свој |
| или су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, нег |
| стина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи. |
| о да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не м |
| робу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате зл |
| — Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и з |
| а.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жрт |
| и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је |
| от!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих |
| ашне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?. |
| Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, пр |
| >И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алек |
| о вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, |
| победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки |
| тампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше |
| о њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги пр |
| намо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми с |
| кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице |
| ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и |
| и чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево как |
| шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, з |
| овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </ |
| мо џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један веп |
| р су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлиј |
| су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Ма |
| ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одгов |
| прилично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Нај |
| ти, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништ |
| ле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја |
| а!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! |
| p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра |
| и девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! |
| о и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он |
| ча, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очек |
| , миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу |
| . </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурен |
| ле имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p |
| рке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао |
| ... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И ст |
| с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене |
| уму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвним |
| без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом ом |
| певале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се у |
| сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У сво |
| </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> |
| да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш |
| се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су нава |
| седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p |
| и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави... |
| ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за си |
| опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало |
| обро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p |
| ! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко |
| <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} |
| оје су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их |
| је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сар |
| ... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочиш |
| нија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер у |
| орити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је д |
| пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мил |
| </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те |
| оје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плуго |
| кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико |
| куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним д |
| у у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који |
| Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јур |
| е бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Ма |
| е, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Ли |
| {S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видет |
| смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - ниј |
| и отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p |
| овати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купит |
| главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} |
| о доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај |
| ци свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и лок |
| ела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову бел |
| ље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се |
| шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> < |
| ако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Х |
| је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S |
| ло од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек и |
| ем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула х |
| а да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p |
| да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скр |
| .{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, б |
| танко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми д |
| > <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и од |
| Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, |
| S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас остав |
| а оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?.. |
| дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> |
| противи - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи |
| а?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшн |
| . оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се т |
| сти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а о |
| то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељ |
| на и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у ха |
| е!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бит |
| д оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само |
| ше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило |
| селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе о |
| адни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа |
| лази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су за |
| се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове |
| вен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих д |
| ри лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Але |
| ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја |
| — А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку кој |
| су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Под |
| ао да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на но |
| ко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне |
| е му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких |
| ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, руши |
| , хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану цр |
| оше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то б |
| тао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласк |
| е отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном |
| им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог б |
| оћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} |
| што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима ј |
| S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од свак |
| с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвин |
| гано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. |
| јвећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврш |
| е, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прела |
| р се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко вре |
| упали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се преми |
| својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби и |
| <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружин |
| поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воден |
| обанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била је |
| унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не р |
| е примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврз |
| ка све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад о |
| залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесе |
| рати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац |
| рата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило |
| ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиро |
| у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичил |
| S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био з |
| — Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам.. |
| е народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом за |
| це... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{ |
| <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из мл |
| ху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, |
| јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} |
| охватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу |
| лекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад |
| S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум па |
| Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут п |
| . </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више |
| о боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су |
| {S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца п |
| } Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мач |
| стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се ра |
| жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може |
| или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је |
| у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар от |
| тко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана |
| н струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља |
| о их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станк |
| и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опрос |
| а пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викну |
| Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хт |
| и... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече |
| муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осу |
| амбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— |
| о над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p |
| ху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобила |
| ека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} |
| ко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{ |
| инама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може |
| ти; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништ |
| сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који |
| {S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар о |
| <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p |
| м ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у |
| е прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: |
| мао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да |
| ног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видет |
| а ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p |
| нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам ста |
| били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S |
| <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићево |
| ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То |
| у. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су |
| то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им з |
| који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође д |
| тности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и |
| нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љу |
| винче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... < |
| о.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p> |
| су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао вет |
| } Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, |
| вове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беш |
| звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом. |
| мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он ни |
| нко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... < |
| p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курја |
| дајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и |
| села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу во |
| е ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога к |
| } Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. |
| беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не б |
| Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да ни |
| иње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора |
| /p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} |
| гинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, |
| гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу |
| <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Пру |
| тале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова |
| а о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А с |
| би изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лиц |
| своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} |
| му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисл |
| . </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег р |
| изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као |
| Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их п |
| д, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали |
| Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се св |
| дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговар |
| p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p |
| <head>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? |
| е!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја са |
| ла и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носил |
| таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се |
| па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око три |
| авача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не про |
| ашном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} |
| приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече о |
| видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више осв |
| p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је |
| он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринк |
| Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још о |
| лазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај |
| јку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући |
| х га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад |
| им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна в |
| Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри ради |
| S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов |
| у...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла |
| вних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њ |
| d> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S |
| ути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се |
| ̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше |
| га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о |
| . јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не |
| S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио бе |
| Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајућ |
| — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад |
| е одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака н |
| рим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало л |
| </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоруж |
| бија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па оп |
| раже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се... |
| >— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини |
| тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој |
| p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо |
| > <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноград |
| али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди |
| е причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А |
| залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све ц |
| ..{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви прокл |
| е обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се |
| пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... |
| и мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук |
| ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали |
| е готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврза |
| , ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> |
| ead>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, |
| он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако |
| > <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар |
| прљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме |
| акле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом н |
| го их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то изд |
| Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Са |
| иној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отои |
| ри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на |
| >— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао св |
| а тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осе |
| p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p |
| а ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер с |
| p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису п |
| што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа |
| били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше |
| ко се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише ко |
| .{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. |
| што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Д |
| вице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: |
| Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као г |
| олико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За |
| цепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!.. |
| у што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелен |
| ља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!. |
| ћ и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри друг |
| вој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити |
| ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да |
| у, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас о |
| атутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{ |
| Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарс |
| опали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки |
| ао да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњ |
| а бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп |
| Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Влас |
| еома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уран |
| водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </ |
| ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мен |
| о неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доц |
| аску њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио.. |
| од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита |
| ?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!. |
| а што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих н |
| они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па п |
| иког! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> < |
| им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу. |
| се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове |
| ог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни кол |
| Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми тр |
| у, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих |
| р су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S |
| сећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко |
| — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{ |
| ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... < |
| ружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака |
| ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше |
| оже их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засав |
| неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био з |
| о да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место |
| (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек в |
| ћ настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Кру |
| з опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" x |
| паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја п |
| борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уто |
| васите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И он |
| , али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алекс |
| ао да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађиц |
| ајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван |
| кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе |
| и се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?. |
| је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљ |
| нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинов |
| днесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — А |
| е бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p |
| се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Че |
| а ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?. |
| е била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <q |
| . </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му н |
| е вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је |
| /p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и с |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.2"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два |
| е смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па за |
| — Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лаза |
| Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошљ |
| укао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— |
| /p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је |
| мем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси н |
| ишта!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што |
| не, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, п |
| бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. < |
| . </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Ни |
| та очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И о |
| у је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Беогр |
| Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Пр |
| /p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасни |
| чце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </ |
| >— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио т |
| — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а |
| ли не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Мар |
| p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које дру |
| Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну. |
| је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— |
| } Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> < |
| зар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то ч |
| , па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p> |
| <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И |
| оганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у |
| {S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, |
| пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Панд |
| а му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од сра |
| има и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Доша |
| али клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији |
| осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног п |
| S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да |
| .{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, |
| а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} С |
| твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> |
| . </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Пола |
| е ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Мило |
| ла, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти |
| био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи стра |
| Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> < |
| спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није |
| да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} |
| на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p> |
| >Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ев |
| еш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па |
| утра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затвор |
| еше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушт |
| реп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— |
| ела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и |
| ути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у |
| {S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових |
| дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже св |
| осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити вла |
| па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Ка |
| се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| г сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S |
| ужја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га ч |
| е и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде з |
| p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту. |
| . </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, у |
| аста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потрај |
| шта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му ј |
| </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Стан |
| /p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта |
| ати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| огао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља пот |
| адоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, заје |
| пита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није т |
| ад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па при |
| а ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Ив |
| ано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— |
| ила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Шт |
| да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја! |
| моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђ |
| им погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропус |
| љна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те суз |
| ју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она |
| се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, |
| оловину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> |
| јем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!. |
| се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| обијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграја |
| м судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — |
| </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково |
| таде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> < |
| је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, поглед |
| <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p |
| S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај |
| е, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси |
| крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онак |
| подар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га н |
| /p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изиша |
| p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја |
| . </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p> |
| упи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је |
| Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. |
| Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочек |
| И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није |
| алим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{ |
| дне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини. |
| а Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође |
| а гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита г |
| опа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица крену |
| са! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам. |
| } Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— До |
| цу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати ка |
| еклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао б |
| не! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си пос |
| д светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме п |
| е може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А гр |
| оја ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А п |
| бине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!.. |
| м месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо |
| p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата |
| — Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> |
| да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ ње |
| тоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окам |
| ... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> < |
| тегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних |
| м жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— |
| тиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зн |
| главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је |
| ар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјад |
| Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог оп |
| >Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано |
| привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њ |
| он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p> |
| ! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — |
| у земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете |
| !...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смеж |
| S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека |
| , па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста ст |
| гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта уч |
| тискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе |
| ом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној ру |
| у. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско мл |
| чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!... |
| што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Не |
| га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} |
| рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она с |
| и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!.. |
| сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... с |
| старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> |
| притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на |
| под на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне |
| што рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву ру |
| <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Шт |
| </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам ж |
| оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — За |
| а је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад |
| само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко! |
| , како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} |
| м благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} |
| Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. < |
| умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар |
| агослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје сме |
| страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, |
| да приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} |
| а! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје ве |
| > <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p> |
| више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам |
| ћак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим друго |
| му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Ла |
| } Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгуш |
| > <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете м |
| </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очиј |
| ам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека м |
| и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе з |
| да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — |
| мо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је |
| као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га свој |
| о?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пли |
| аплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S |
| и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала |
| шкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S |
| ебе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе бла |
| страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p> |
| м ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше |
| <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гле |
| пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... |
| а хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како пла |
| че брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{ |
| ак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје |
| урене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, |
| гледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. < |
| е крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љу |
| Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти каж |
| аки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} Н |
| Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиж |
| и, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобља |
| била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су |
| шару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубу |
| ице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ј |
| /p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То ј |
| ко пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу. |
| Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде ра |
| је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. |
| а...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И по |
| из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама б |
| рчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле |
| ша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна. |
| ају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план |
| ија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван! |
| p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну пре |
| реба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p> |
| ће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се он |
| .{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> < |
| удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу и |
| – Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и |
| попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p |
| јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кме |
| Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па |
| ар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо |
| се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако |
| разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо бо |
| ела.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала.. |
| им ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али |
| на.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зрак |
| дајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче не |
| ше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зеле |
| се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јо |
| е, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на |
| ... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огр |
| Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. |
| ао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, |
| ... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала то |
| главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости |
| — Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Срби |
| прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њ |
| ичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. < |
| рана чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном ле |
| ла се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плашт |
| ве руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси. |
| апу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци |
| оспод гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div type="chapte |
| извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи о |
| /p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, |
| срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно г |
| у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је |
| онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу. |
| и између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузук |
| лук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан ски |
| ама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало с |
| опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа |
| ди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, |
| Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође мал |
| {S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, |
| о.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, |
| е врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дев |
| ушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут м |
| и се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу о |
| отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе |
| ели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јов |
| вде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудим |
| ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p> |
| Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и |
| ила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш см |
| ци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви |
| !... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздир |
| ре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затво |
| у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прих |
| рише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од |
| оредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвику |
| њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да пра |
| Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, |
| есто; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле с |
| старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се вр |
| екну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и.. |
| ти рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. < |
| нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— |
| еп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може заустав |
| ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збе |
| . </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> |
| бро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу де |
| су.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а З |
| усти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Д |
| е!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{ |
| азговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— |
| сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... |
| је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p |
| <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — |
| епа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети |
| е, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> < |
| Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>За |
| ред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја! |
| во га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече |
| >— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вред |
| боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p |
| вати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p> |
| <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим с |
| улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се с |
| рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и |
| <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} |
| Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — |
| <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— |
| је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци п |
| > <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Ста |
| се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И |
| и мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. |
| е ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је |
| танку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико |
| е л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!.. |
| — Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S |
| p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!. |
| !...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди д |
| Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> |
| /p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше |
| ров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов |
| му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... |
| Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију стр |
| е одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да г |
| га свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли |
| ита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много |
| уде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу |
| ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — ре |
| трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гра |
| мађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главо |
| и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад испр |
| се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу |
| Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога |
| Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрл |
| Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Завр |
| воје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш н |
| се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида по |
| </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а реч |
| војим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду |
| по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Д |
| вица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За р |
| помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Ст |
| ... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбља |
| тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, |
| а чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. |
| ви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједар |
| <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побр |
| зи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све |
| емојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>З |
| згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, порону |
| у нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд |
| овање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја б |
| спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте |
| У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алекс |
| баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к |
| о наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— |
| ва се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је мет |
| <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут вош |
| а рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврз |
| ће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осо |
| о да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ з |
| ло!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити |
| а.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукне |
| Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} |
| Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p |
| ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, |
| не? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!.. |
| ви, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — |
| е да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори |
| </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти с |
| Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно |
| ако Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми |
| принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао |
| око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на |
| ...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћела |
| ти.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p> |
| и умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говор |
| </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заист |
| е, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а |
| !...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурн |
| е ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Ил |
| у ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћ |
| ремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— |
| обра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога |
| оз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка |
| , а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— |
| и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му с |
| ина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p |
| длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд |
| Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са |
| >А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— |
| н пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га |
| ане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} |
| у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p> |
| изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— И |
| ка изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!. |
| о као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако |
| ружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред прип |
| али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин про |
| ку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стреп |
| ала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја |
| а је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост р |
| есеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, ј |
| ше пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, |
| кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па.. |
| ојим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агино |
| >Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младо |
| .. </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају по |
| <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједа |
| им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се |
| тарије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и пре |
| влија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Да |
| мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао ра |
| да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега о |
| а у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо с |
| м, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. |
| xml:id="SRP18963_C2.16"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и |
| .. </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита |
| е...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p |
| </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — |
| да неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> |
| огом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — д |
| пало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Ма |
| живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја |
| о онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што жури |
| јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </ |
| <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па |
| је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се |
| и разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... и |
| вио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p> |
| о то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. |
| че ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се в |
| ш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!.. |
| p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а |
| .{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Мил |
| — Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће удар |
| уд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — |
| а смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове поглед |
| е. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све ш |
| уљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... |
| стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а |
| — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>С |
| ја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратим |
| Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо |
| пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама |
| ивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и ње |
| рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа н |
| ад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> |
| се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p |
| слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </ |
| ..{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја |
| пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће |
| .{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} |
| ишта ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој |
| својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те пре |
| риљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} |
| ирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези.. |
| рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p> |
| p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!.. |
| . — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — ре |
| ! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, д |
| ренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв ил |
| p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> |
| Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има |
| празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро |
| м наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу кој |
| >Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> |
| ...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за |
| о они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Так |
| — Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, |
| не стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Руд |
| равља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те |
| <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао з |
| нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћ |
| 63_C3.14"> <head>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз дру |
| гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| жно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седе |
| ко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упи |
| ила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} |
| уди се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скор |
| елагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже |
| p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан |
| еж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајду |
| ака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам |
| есму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> |
| ’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да |
| ; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем г |
| узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његов |
| најпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зло |
| дрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су |
| браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од рад |
| лушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча! |
| ати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет |
| нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу |
| кво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што |
| е!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти реч |
| најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су т |
| до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S |
| и букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељ |
| посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сим |
| зан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само узди |
| p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизг |
| оли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> |
| сетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p |
| кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разгов |
| је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек п |
| слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сла |
| реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слоб |
| поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето |
| . </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристат |
| растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту |
| часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се |
| , мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само |
| . </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} |
| лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била к |
| раћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S |
| Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и |
| а галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Ту |
| .. </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет с |
| о?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како |
| виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— |
| . </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим р |
| ести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису |
| тлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, к |
| т или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга |
| !...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Гос |
| p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, д |
| еја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... |
| ш!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је |
| ора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре |
| ого, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају |
| ...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар |
| д нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> |
| . </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по сре |
| је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш так |
| кивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете д |
| — Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што ост |
| имо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... |
| Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А |
| товање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрл |
| евојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече |
| али оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!... |
| знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више с |
| ртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи де |
| е главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} С |
| с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p |
| ошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша |
| ка подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим |
| том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као д |
| трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху п |
| астак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та |
| за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањај |
| оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше ку |
| не од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини пос |
| аш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Ба |
| Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, н |
| х причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу |
| /p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догон |
| а то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — гово |
| ше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима к |
| е да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </ |
| мађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока ун |
| > <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, је |
| се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он з |
| ... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, |
| а љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како по |
| је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{ |
| А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен |
| ке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше |
| те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као |
| p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, |
| Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, |
| рца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гла |
| ао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погле |
| опајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било |
| , он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би |
| уо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш как |
| е навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као д |
| адови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду. |
| и.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш |
| ђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јави |
| p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. |
| ињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те |
| {S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, т |
| ијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван |
| > <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше с |
| оћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пусто |
| ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајан |
| гао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, |
| да их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, п |
| о сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!.. |
| >Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио |
| Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, |
| у је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потегли |
| лавом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. |
| идоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{ |
| лер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бо |
| Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти |
| два се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... < |
| /p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека |
| се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахиј |
| ко данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде диплома |
| град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци пр |
| ; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” с |
| } Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са |
| андур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог |
| може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно ср |
| } Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, т |
| отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познани |
| о оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај |
| еднички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— |
| } Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те син |
| p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поз |
| ине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, |
| S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{ |
| разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. < |
| оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то |
| дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило не |
| ије могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} |
| о хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и |
| но заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се |
| а изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могл |
| ешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је |
| .{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Так |
| своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, |
| много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје |
| постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натре |
| ти ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као з |
| им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div |
| .. не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, та |
| ачинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" |
| } До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} |
| S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була |
| имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком ис |
| лушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се о |
| И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од напе |
| је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу |
| <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле |
| је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тај |
| на честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S |
| је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и |
| p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> |
| } Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опип |
| е кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао на |
| ра.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се |
| завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник |
| не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му ј |
| другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војво |
| спомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична п |
| прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хт |
| рзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си м |
| > <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на |
| запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет |
| .{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати о |
| чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — |
| дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа с |
| <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано звера |
| — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гу |
| рчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао |
| — Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p |
| друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Т |
| селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Б |
| И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави |
| смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хлад |
| — Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину зап |
| ..{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла о |
| бало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао |
| о. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чи |
| урци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Не |
| у је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се |
| се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. |
| тиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњиш |
| <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Нас |
| оме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— |
| егао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком н |
| о ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лаз |
| ра-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p |
| p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као ош |
| пети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чује |
| као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А ш |
| опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усам |
| ка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао манд |
| пи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран |
| p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче к |
| ро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станк |
| .{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и при |
| .. </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и |
| {S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p |
| по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш при |
| али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{ |
| још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, ба |
| S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обас |
| ад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас з |
| Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је |
| на...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, |
| леменитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из моч |
| ен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи |
| ропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста |
| </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упр |
| о је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> < |
| е добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко |
| очи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халака |
| Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући д |
| p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као пе |
| одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер нем |
| њаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика бор |
| И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Кру |
| и од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве за |
| <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само о |
| могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам л |
| : дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и пам |
| ној зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се |
| ховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опало |
| се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим п |
| друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је он |
| > <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!. |
| .{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута |
| .{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув лис |
| си за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш |
| отребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се |
| пут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цак |
| беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава и |
| > <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </ |
| ика... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, |
| димо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> |
| ти — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спот |
| смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. |
| ас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку |
| му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и И |
| у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође дос |
| . </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као д |
| <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајду |
| го окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести.. |
| пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цв |
| <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као дом |
| хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... |
| p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко |
| рати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који т |
| Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> < |
| због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају |
| ети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... |
| одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би г |
| о!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са св |
| м сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може по |
| ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њег |
| те се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p |
| свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима |
| } Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> |
| ом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све н |
| аше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и |
| као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но |
| споде!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и |
| уги закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— |
| страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Ста |
| и пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја са |
| није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" |
| здржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег |
| ка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} |
| иње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је |
| е кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све |
| .{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и о |
| азвеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти |
| Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све т |
| два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се ваз |
| ни нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p> |
| , јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се ко |
| и... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо |
| !... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S |
| да у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесе |
| о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте |
| {S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе |
| Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} З |
| ој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи н |
| аред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамб |
| ће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно |
| ва реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он памета |
| > <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. < |
| ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборит |
| овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао |
| ка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... би |
| ку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Н |
| гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. |
| читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? |
| . </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветри |
| Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p> |
| — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам |
| } И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> |
| То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. |
| ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и |
| анас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на пр |
| Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— |
| ли она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћ |
| ан глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онд |
| <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био једа |
| но рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има сво |
| е је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд |
| крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше ско |
| а поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али м |
| и ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба |
| и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром |
| еније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; н |
| Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Зб |
| на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ. |
| и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. |
| ; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!. |
| нам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па |
| >— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детеш |
| по смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам н |
| стио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни |
| у кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дет |
| ди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буд |
| да ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то ни |
| заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе то |
| p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више |
| ару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се |
| </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с нат |
| ли дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрач |
| атраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу |
| у девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p |
| смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} О |
| ице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку |
| } Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вр |
| га новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај пре |
| јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће д |
| се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... < |
| трану, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> |
| у проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он узд |
| пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме до |
| ица тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Ста |
| и звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... |
| тка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </di |
| су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p |
| бега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — |
| чима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. |
| агано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко |
| Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Об |
| ини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p |
| харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у гро |
| че Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што |
| ан, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана |
| сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе н |
| Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, |
| једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше |
| о он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... |
| /p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене |
| ике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Вез |
| из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце |
| та, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све ст |
| е посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, с |
| оја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Кру |
| чистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латиш |
| рипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми |
| се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се |
| стиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горел |
| волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као |
| оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p> |
| уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад |
| ана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Су |
| аци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он |
| {S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде |
| {S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана о |
| сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у |
| ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби м |
| гу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и тв |
| им и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све |
| са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ват |
| То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буд |
| ик! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} |
| е! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје |
| као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или |
| обар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви з |
| гатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — |
| од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — |
| е овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући |
| у ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица |
| не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја |
| а па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ноги |
| у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелиц |
| рке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, |
| га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? |
| ти у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: |
| ао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— |
| Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене по |
| ао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!. |
| нерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му |
| о... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда |
| > <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. |
| ко је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја б |
| чи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева |
| и се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се |
| >Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј м |
| аков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буд |
| — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа З |
| тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаш |
| — Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да |
| дати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече |
| мчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед |
| Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе п |
| се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили ј |
| <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да |
| рата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети |
| рци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, |
| орио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврз |
| старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си |
| ћи као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај |
| гађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна |
| >Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} |
| Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. |
| >— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> < |
| мрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> < |
| Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка |
| свети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — наста |
| и је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, а |
| /p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошков |
| /p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беш |
| чин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њи |
| не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити |
| е могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод |
| е и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред ку |
| ана.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p> |
| нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> < |
| апуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко ј |
| пет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да в |
| — Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p> |
| — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се |
| од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом |
| е његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, |
| у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше забо |
| расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му |
| на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И н |
| S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу |
| !{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати |
| али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— С |
| зару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме |
| душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада не |
| душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав м |
| це, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, |
| деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још |
| } Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да |
| — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве |
| е знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} |
| о сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар |
| аменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро па |
| оложен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сус |
| } Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Т |
| Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака ш |
| добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Тур |
| заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Але |
| ј кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времен |
| : </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш |
| срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа к |
| самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> |
| ! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завад |
| <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу |
| </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, не |
| у усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што |
| ез твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио ка |
| несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p |
| добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И с |
| копа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љ |
| ле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што ј |
| .. </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног |
| p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p |
| спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад |
| у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </ |
| био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! |
| ој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и |
| ко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— |
| оји беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> |
| p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. |
| ш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </ |
| } И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа н |
| /p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета |
| ивци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се п |
| ... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкч |
| отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Ба |
| знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, А |
| . РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Рав |
| м те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете |
| де чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса са |
| А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у |
| } Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој |
| и ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти заб |
| чи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети |
| тојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> < |
| и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од |
| а реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може |
| издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Ц |
| његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним |
| Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско |
| >и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше се |
| борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се б |
| оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. |
| анојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игр |
| : домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сирома |
| а грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један друго |
| ору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто тур |
| дне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му н |
| Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око м |
| а скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар б |
| ку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу д |
| Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, |
| <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људ |
| > <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... |
| м „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изг |
| ка, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као |
| његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка ј |
| порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Је |
| крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p |
| искује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши та |
| - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добр |
| ростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини ос |
| што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p |
| ти!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А п |
| вањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на че |
| прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад к |
| Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> |
| арче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. |
| <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насме |
| на никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" |
| иди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диж |
| именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га та |
| спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> |
| <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сир |
| силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Прав |
| оштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Ш |
| бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, |
| се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> < |
| бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обор |
| и да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамо |
| морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв |
| што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо.. |
| ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе једино |
| једити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам |
| едина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном |
| акашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо |
| очне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је крив |
| грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> |
| димо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: |
| <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с |
| о допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корит |
| вирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не |
| у се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осе |
| p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!.. |
| вори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини |
| у полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и суд |
| д старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </ |
| хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под т |
| је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— |
| а га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким |
| нда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не |
| /p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак |
| гом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је зн |
| ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав ст |
| !{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног |
| бар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути |
| и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с |
| ни злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— До |
| едали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице о |
| ирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак |
| ању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци ти |
| имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку доб |
| идим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} |
| S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу |
| речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јели |
| S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — реч |
| <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, |
| руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар так |
| кивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, |
| ла. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од за |
| е се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонул |
| е Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!. |
| јдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — |
| о... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што |
| p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише |
| ..{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужн |
| оше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га |
| , опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са пи |
| те сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би |
| </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од |
| /p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p |
| ..{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се |
| е и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окамени |
| елили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па |
| Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пр |
| ојим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или |
| Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше |
| /p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљ |
| О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо л |
| <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. |
| рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, |
| га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свр |
| >— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} М |
| "> <head>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одм |
| му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како м |
| весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало с |
| не на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљ |
| ава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, |
| о не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Ни |
| ди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој |
| јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану ј |
| Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опрос |
| ено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га |
| бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један п |
| мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S |
| зити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ј |
| {S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} |
| ипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони |
| е нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми од |
| а питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи |
| вориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> |
| те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Ста |
| воја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и са |
| ка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује |
| есту.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, |
| не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чу |
| >У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> < |
| свану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за пол |
| ед собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе. |
| еше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ват |
| одену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, |
| сто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху |
| {S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па ода |
| вог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{ |
| езброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Пр |
| дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекора |
| ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, ру |
| ђе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби |
| а валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али |
| е! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он |
| вету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угас |
| ема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобни |
| Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> |
| пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се с |
| злојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послан |
| пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже вриса |
| ала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олов |
| ачио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p |
| ... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претвори |
| ?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p |
| ало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да и |
| >25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина |
| облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине постави |
| о куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још |
| овео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p |
| у!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> |
| .6"> <head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу са |
| а ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, та |
| послетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и оп |
| а за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се |
| учемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратим |
| је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од |
| ашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јово |
| Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и с |
| и борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само с |
| као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ве |
| украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p> |
| це, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зрац |
| га почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред сам |
| бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угара |
| > <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— |
| — Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, ал |
| им... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице.. |
| адионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и |
| еру, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружи |
| де да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма |
| ко буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Об |
| ној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили |
| воју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало до |
| . </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест |
| ја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од т |
| а свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће |
| а дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и г |
| јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници |
| } Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и род |
| и на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и прек |
| не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ... |
| /p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара |
| , после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Иван |
| ако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле лас |
| осито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!. |
| > <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мис |
| — Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, |
| и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хај |
| ВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини |
| вој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало трав |
| p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље бил |
| ече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори. |
| . </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p |
| Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А |
| је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш |
| побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </ |
| етрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајду |
| а лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац пр |
| однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и |
| е одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и |
| мо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд н |
| > <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо зај |
| У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други. |
| >— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и о |
| на да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Пр |
| </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош оп |
| иде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли ч |
| Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и |
| <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И с |
| се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу |
| да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљ |
| знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Ако |
| и човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </ |
| , јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе вит |
| кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} О |
| је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми ја |
| рете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете |
| о тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S |
| цка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па к |
| амо пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p |
| нао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим па |
| о, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може би |
| мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се |
| екса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. < |
| авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p |
| овој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не мо |
| си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Нар |
| . </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало д |
| ро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али |
| и... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био |
| <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Але |
| о? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Круш |
| ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устум |
| м, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он с |
| е!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеј |
| моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само |
| њући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p |
| <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узе |
| p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћ |
| космо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако б |
| се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је |
| кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он ниј |
| чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="ch |
| ћу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, |
| ” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> |
| Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} |
| .{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским по |
| ...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћ |
| а те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су! |
| /p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако н |
| ли да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је б |
| дем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — реч |
| нца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... < |
| вде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покри |
| </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, |
| да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> |
| кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> < |
| ако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропу |
| ко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу дец |
| да прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, |
| ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска |
| ету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао так |
| он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} |
| из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше м |
| } Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дуж |
| седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: |
| </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не |
| одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше |
| игра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S |
| леда. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита |
| екај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p |
| анко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад |
| ђу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у ав |
| ла имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда |
| мешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо |
| нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, |
| ед себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој |
| ?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> < |
| тину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Зав |
| ајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она |
| е детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А |
| е Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се вр |
| Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек доба |
| а врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и |
| бу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци с |
| о.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој |
| у се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а |
| јводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p> |
| p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да |
| и. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су |
| ...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћ |
| ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стиг |
| ка...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад по |
| очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, |
| p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> |
| бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила |
| те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу д |
| не, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не |
| !{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањ |
| рану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало в |
| ду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване |
| је под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било |
| ко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој |
| да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати цр |
| неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!.. |
| ко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну п |
| елиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар п |
| </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи |
| н мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да ј |
| ла човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па |
| > <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико м |
| Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп са |
| ако волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беш |
| ојој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се з |
| ... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста |
| по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... |
| како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога |
| } Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... |
| а хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добр |
| Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! |
| на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p> |
| — Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђ |
| е Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем |
| Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хте |
| њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бар |
| није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајд |
| , само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала |
| и, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} |
| ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад |
| оштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете |
| агао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> < |
| паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше |
| А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако |
| ... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{ |
| драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је |
| ван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Виш |
| говарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринк |
| >Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше |
| добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече |
| не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенк |
| анко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео с |
| ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! < |
| — Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем |
| узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јак |
| за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара з |
| ту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима на |
| ачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> |
| ог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p |
| у Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвет |
| . </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћ |
| к да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, та |
| ћи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ће |
| , имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту дец |
| вене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, |
| све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине |
| друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо |
| што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је бог |
| ..{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњ |
| ад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} |
| ког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сва |
| p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је |
| .{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затек |
| се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: |
| одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!... |
| ед богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш |
| о ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога п |
| а о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими г |
| дао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити |
| је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А |
| па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе |
| о јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </ |
| х да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! |
| ..{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, ба |
| вде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бар |
| поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. |
| ем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, |
| Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S |
| љан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан |
| Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> |
| танко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од н |
| !...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учин |
| и, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се |
| ај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... |
| их предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јуна |
| чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. |
| заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома |
| ети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!. |
| S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који |
| ?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} |
| {S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> |
| опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ шт |
| вељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, ме |
| Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и |
| и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже |
| очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а |
| а, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од г |
| ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </ |
| олина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> |
| хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> |
| притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више |
| о моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја ни |
| ако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... < |
| ? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p |
| ћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају |
| ешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим.. |
| Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p> |
| ако су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учини |
| чаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!.. |
| — Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она |
| бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову |
| ам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдј |
| син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји |
| ави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — |
| ече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p |
| ? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Ст |
| е, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратим |
| д тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и тв |
| S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни как |
| би зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом |
| де си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, |
| тај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме |
| ед лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже н |
| Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема |
| ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али није |
| оме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} |
| {S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — пи |
| рото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на |
| ла да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p |
| тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!.. |
| а разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест |
| ло ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S |
| и, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинил |
| ој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p |
| наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Мари |
| .. сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лак |
| је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{ |
| S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са о |
| Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има прав |
| Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. < |
| p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако |
| ље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то доб |
| си се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му д |
| војим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити о |
| е води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави с |
| им, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Мар |
| <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак н |
| га!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао! |
| што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ак |
| ћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже. |
| стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И |
| свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, п |
| стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама как |
| ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S |
| . </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упр |
| Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин |
| . </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> |
| Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А зве |
| ислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато би |
| !...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих бо |
| кидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто |
| у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а оч |
| ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који |
| с. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води |
| ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај |
| а Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, к |
| нио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: |
| Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пус |
| се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здра |
| </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало |
| Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори ст |
| е стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} |
| } Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја н |
| еколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не гово |
| се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека |
| омало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и д |
| сте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!... |
| алу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до |
| ца...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата |
| кудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам |
| рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављај |
| p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> |
| може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p> |
| о је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лиј |
| ту на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже глав |
| .{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за |
| apter" xml:id="SRP18963_C2.8"> <head>8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} |
| е грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— |
| </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако |
| е покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћар |
| а зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је б |
| око.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На |
| S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> |
| чун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омч |
| а извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гла |
| д! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и |
| каче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућ |
| и више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, изв |
| >Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, |
| придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! |
| .. </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milest |
| пију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је |
| ом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p |
| <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен м |
| .. </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вје |
| , велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — р |
| <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и |
| е био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправ |
| та.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на |
| ..{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко ј |
| а... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назе |
| По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с девер |
| аринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— А |
| ши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се нијед |
| није, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} В |
| да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S |
| по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељ |
| о.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Си |
| шљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{ |
| ше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао. |
| атише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био по |
| што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде п |
| у од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </ |
| , могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти ску |
| моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да о |
| мирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Уб |
| божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, |
| махну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, |
| .{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија |
| че му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми |
| сти, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан |
| ко није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек. |
| толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и |
| га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p |
| <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најб |
| њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, |
| днички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па м |
| опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а |
| ко људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без к |
| о, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би |
| ређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте |
| ану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{ |
| атре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријате |
| етрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као ма |
| образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и ду |
| у.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — |
| S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш |
| очеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да |
| нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче прич |
| >— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. |
| зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Осве |
| а те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?... |
| а њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, ал |
| че она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{ |
| ! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Прин |
| ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ј |
| > <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он гл |
| ртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одо |
| ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати |
| прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у |
| и? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселит |
| зницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо |
| p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> |
| Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекс |
| ица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мен |
| Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван по |
| S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поч |
| } Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђо |
| ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Ј |
| тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше |
| видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твог |
| >— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој с |
| Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осеч |
| р заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?.. |
| >— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— |
| . </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} |
| уче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи |
| штар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је |
| </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да |
| ива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> < |
| S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p |
| . </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грех |
| ет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас за |
| /p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад |
| че он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S |
| p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да |
| својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Цр |
| умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у |
| </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није го |
| ... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Ка |
| је до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па оп |
| воју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и п |
| {S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} |
| Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти |
| Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо зна |
| гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И крену |
| иражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Цр |
| егаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— С |
| — Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна |
| а мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Наш |
| очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћ |
| лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољ |
| . </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?.. |
| а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згод |
| , Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из о |
| {S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изн |
| мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању ко |
| узом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прич |
| лаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хла |
| ледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} |
| <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p> |
| х прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>П |
| три девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта ј |
| ти.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу как |
| те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— За |
| S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку |
| ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина |
| ежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p |
| ћ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{ |
| вом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си т |
| га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка А |
| S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Цр |
| ..{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан |
| боље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји |
| р зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јов |
| они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и |
| . </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, |
| >— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што |
| потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Си |
| ћи капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Ј |
| . </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло. |
| {S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вер |
| тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! |
| о сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад |
| тали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко |
| рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. |
| >— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин |
| — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... |
| жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!. |
| ју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушк |
| онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити |
| <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Стан |
| Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} |
| главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше |
| > <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа |
| е некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете |
| требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трч |
| <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по |
| мани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он пред |
| ам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи м |
| >— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> |
| јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала |
| на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Б |
| >— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрв |
| } Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, по |
| баша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па |
| мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчи |
| , Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— |
| дук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе |
| </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијан |
| али — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру |
| лаге нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио |
| кох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— |
| м погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} |
| .{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тум |
| ма. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би |
| видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла не |
| аваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>О |
| ова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разг |
| ас мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти је |
| пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише |
| ло ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема |
| Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све тр |
| и, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани |
| >— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за |
| Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: д |
| у. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја |
| главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. |
| једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Иван |
| еш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, при |
| </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја с |
| — Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал |
| и!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, неср |
| олико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... |
| раву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: свак |
| </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Др |
| опали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању п |
| својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дул |
| пу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари ил |
| коро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се послениц |
| е запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива румен |
| И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он н |
| >— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву |
| ојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — вик |
| ни добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљ |
| ао браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лаз |
| му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има љ |
| гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... |
| тајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{ |
| ра он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Ш |
| близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком пр |
| це сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, о |
| </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш п |
| !{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко за |
| брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога же |
| девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти |
| памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... |
| дређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се сле |
| ? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те |
| и те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране |
| — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет д |
| p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то ре |
| н? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колу |
| порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућут |
| </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је пору |
| да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе с |
| че Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — |
| и?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти |
| ва, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати д |
| чеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, |
| ше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: < |
| ... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја са |
| ...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају |
| > <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се |
| </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} |
| Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Кру |
| прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага. |
| шају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба |
| ита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> < |
| . — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, в |
| века, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена од |
| Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну |
| нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!... |
| — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара про |
| и жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за унка |
| ти!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зек |
| г цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!. |
| бом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... |
| есет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако |
| <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори так |
| ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... |
| ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добр |
| p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има оп |
| {S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Ниј |
| мој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина |
| !{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у |
| ! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би б |
| Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однес |
| ој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и је |
| од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онд |
| је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, ал |
| ад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидош |
| а погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде |
| поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш |
| га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још |
| војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, |
| .{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пр |
| Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад |
| изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због де |
| p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{ |
| и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на чел |
| н је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а |
| попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати совр |
| , лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелем |
| мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се |
| да хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} П |
| Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако о |
| с ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{ |
| е знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да |
| о бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то |
| дном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита |
| људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— |
| у.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Ла |
| ли... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не |
| росци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... |
| мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред о |
| нко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окр |
| </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на |
| !...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да |
| S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба то |
| p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац ње |
| Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му саста |
| а.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса к |
| једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p |
| {S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пр |
| p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Бано |
| — Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p> |
| е попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до |
| .{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној ја |
| с.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Зн |
| морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Тур |
| то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу ј |
| Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабл |
| !...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог теме |
| оси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} |
| </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине |
| р мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера |
| чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те тв |
| Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— |
| је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо п |
| смо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> < |
| само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Ра |
| <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткрово |
| еси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. |
| мешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао ње |
| ваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он доб |
| ене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Пот |
| ?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бив |
| од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли |
| ез свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару чов |
| ..{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу ве |
| </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па |
| ојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </ |
| {S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би так |
| ну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они |
| .{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да |
| p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми д |
| тра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се |
| стао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </text> </ |
| p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао ј |
| р бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме |
| каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук пр |
| м дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па с |
| мо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо |
| ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе л |
| што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сет |
| ему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и |
| га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није мога |
| р најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Тур |
| вати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима. |
| наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле |
| ко даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, о |
| S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо прокле |
| да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћ |
| ећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ра |
| че за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче сту |
| ца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{ |
| мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо! |
| ! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи |
| није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{ |
| поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог д |
| чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— |
| во мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, |
| то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ев |
| ем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турч |
| и облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, јо |
| реди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаш |
| о без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад |
| p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку н |
| S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће о |
| ...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате |
| Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим! |
| p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Би |
| их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— За |
| то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те |
| жио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи |
| S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви |
| се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренов |
| било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да чове |
| окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, |
| тишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече |
| Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Марин |
| бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора! |
| !...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво м |
| има. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због ме |
| ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око |
| p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не |
| и. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што до |
| ња не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се з |
| никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме |
| p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачека |
| реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао |
| љда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја б |
| — Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше |
| народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S |
| дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И дад |
| {S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му ру |
| ло и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја |
| бити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! |
| и син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> |
| вер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; |
| Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад |
| ше видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао |
| ...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђ |
| {S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти |
| а ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобо |
| {S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера п |
| олео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као |
| да је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} |
| о. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш |
| а, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би до |
| е му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да к |
| } Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, |
| ану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни |
| } Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се бра |
| и знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар тол |
| па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можд |
| п. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово |
| > <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији |
| е!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Стан |
| Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпозд |
| ла рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{ |
| упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништ |
| а, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам ста |
| бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица ј |
| у га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли |
| исмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попи |
| ћу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под |
| а би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седо |
| ого би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићев |
| умио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим! |
| м.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и |
| а. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} С |
| /p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци с |
| .{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја ниса |
| .{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... < |
| ех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо г |
| , ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопо |
| ш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} |
| јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p> |
| оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те |
| п. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да |
| пита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад |
| — Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко |
| гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој |
| сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{ |
| онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од др |
| ну? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше обра |
| договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дош |
| вемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — реч |
| са плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Од |
| дговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Ива |
| ...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води т |
| вину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побун |
| од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? |
| ише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи |
| аде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} У |
| p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година реч |
| </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и нево |
| попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи |
| ости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> |
| <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја суди |
| кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви |
| аје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> |
| есрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба.. |
| девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па |
| га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S |
| и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. |
| о, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> |
| се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— |
| она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{ |
| е.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му преко |
| свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... |
| дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — р |
| Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p |
| и и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо? |
| руга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Ста |
| аше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз з |
| ко ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да |
| аки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p> |
| потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и |
| звах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми тво |
| — Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како |
| овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он с |
| ..{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Ст |
| врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{ |
| ! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, |
| е то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову! |
| ити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла |
| нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не |
| д? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на |
| чинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си п |
| Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита п |
| p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S |
| ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од |
| дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све |
| та. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе |
| дог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти ми |
| ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко М |
| год бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје |
| , Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голиј |
| о теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу |
| друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај и |
| д па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који |
| он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... |
| обар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!... |
| је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин ј |
| и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што |
| ..{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити |
| , хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке |
| летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не |
| а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> |
| и чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш ду |
| хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које |
| !{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како |
| ле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти |
| да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука |
| вих страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! |
| беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме |
| </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од ки |
| ли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На |
| грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ход |
| ску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављ |
| и.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Т |
| могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мо |
| пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} |
| /head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрав |
| S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научил |
| сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? |
| та сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здра |
| оља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари поз |
| у могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S |
| села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе |
| S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радост |
| е...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стре |
| здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради прија |
| , све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом |
| е.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуц |
| а!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек пот |
| не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их ник |
| му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се |
| а и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз кој |
| орбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — реч |
| </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један ма |
| неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Ст |
| ледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спаса |
| — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — |
| ез корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну ст |
| .{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на |
| Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не |
| вог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с |
| ци стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха С |
| е свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се д |
| агоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? < |
| анком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упит |
| видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја |
| рише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све |
| урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!.. |
| ксу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати. |
| А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти позна |
| еше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} М |
| могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа к |
| овре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар у |
| азљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савс |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренут |
| инесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет загл |
| ине прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви |
| леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно |
| гине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} |
| ачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима |
| , о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствар |
| мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљи |
| бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали кл |
| ејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјаз |
| зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изг |
| ти онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да |
| изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!... |
| е смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра! |
| пусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице |
| ећ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здра |
| струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи чове |
| теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа |
| ...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... |
| Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премиш |
| } Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она |
| то рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуљ |
| — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он |
| не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и по |
| !...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше по |
| дговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико са |
| а се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p |
| уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су |
| не хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да и |
| .. </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — |
| екакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вук |
| ше и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој |
| н на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробуди |
| > <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страш |
| Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи |
| а дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, |
| Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка |
| као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што |
| /p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду |
| треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну |
| а као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над |
| </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Наниша |
| алогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним мл |
| чне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирни |
| о сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијеп |
| су осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Стан |
| рао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као |
| потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити |
| иње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> < |
| е што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он |
| на је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две ст |
| данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И |
| ас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе ку |
| ајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефенд |
| {S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, ал |
| са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан |
| о Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Н |
| нку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномања |
| е, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што |
| ину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару |
| {S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попуст |
| алму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. |
| идети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно ист |
| </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p |
| <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мал |
| Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је вид |
| ну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га |
| ао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин |
| и велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка |
| е!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си т |
| данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му вр |
| лас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом меро |
| олази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p> |
| ушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> |
| т није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, |
| и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поузд |
| пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може |
| ог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— У |
| шина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S |
| еки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — |
| хове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглу |
| n" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као |
| ? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Ал |
| , што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина |
| о митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} |
| АШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Д |
| се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И |
| p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како |
| ром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S |
| <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути. |
| — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих д |
| , што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао |
| ше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Д |
| прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љуби |
| ринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с ма |
| > <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити н |
| једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његов |
| о Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S |
| у, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ћ |
| ана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега при |
| ати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу к |
| љикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бо |
| гну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спус |
| .{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишт |
| <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке.. |
| у страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка |
| на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, |
| ога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар |
| Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Ст |
| дметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљ |
| ивиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше њег |
| >— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, |
| S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима п |
| има...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети н |
| Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Мар |
| женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побр |
| еш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у |
| ма оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и |
| образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити |
| о теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на |
| — Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зл |
| амо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне чов |
| је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </ |
| S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Побед |
| } Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} |
| > <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он |
| поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове |
| ако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци с |
| } А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. |
| пава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежи |
| ест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Ива |
| та девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хва |
| уге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом |
| p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гр |
| бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу |
| илима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p |
| тово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги аг |
| /p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не |
| чињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S |
| сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Њего |
| тојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... < |
| шко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох |
| ренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци њег |
| се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за т |
| ра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћ |
| и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с љу |
| епте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти н |
| љу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да м |
| >– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– |
| </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! |
| онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се |
| е у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио срп |
| у...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, ал |
| мо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — |
| војка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили |
| желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p |
| обројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је пр |
| ти како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p |
| .{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пли |
| Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве |
| че: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Јо |
| зи!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Др |
| ети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод |
| p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p |
| се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С кол |
| осио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна мл |
| Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напр |
| е уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Иван |
| и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Прист |
| > <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао |
| а, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само о |
| ично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те ни |
| {S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— |
| смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{ |
| амбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш |
| риближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се ког |
| , без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђат |
| пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, |
| Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако м |
| си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер ка |
| ез твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па е |
| у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Как |
| .{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!. |
| <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад |
| екако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те вољ |
| ако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки мома |
| ч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту м |
| у... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајд |
| нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми о |
| а му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{ |
| жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скид |
| Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се |
| .{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и |
| </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. |
| S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван саг |
| разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од к |
| Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зек |
| егово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> |
| немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван |
| , па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди бл |
| ка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком паме |
| едрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити. |
| ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S |
| мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S |
| попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да |
| >— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим н |
| к!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Мар |
| ! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан! |
| лас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> |
| а изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Ал |
| да им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји пр |
| иће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Б |
| </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у в |
| — Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{ |
| а не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и |
| таде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли |
| ед бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... |
| нко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!. |
| етнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати п |
| а живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> |
| а се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се свети |
| . убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да |
| Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који с |
| </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, |
| Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако в |
| који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише |
| шта ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела |
| ! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема |
| Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла с |
| ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, уз |
| рви створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао |
| . </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... < |
| .{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, т |
| . </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме |
| споде!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> |
| еш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништ |
| ..{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су |
| а, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју мла |
| а. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко |
| н. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> < |
| е... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери |
| Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени н |
| но за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци |
| бро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С т |
| p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да м |
| ... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикам |
| погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — ш |
| но што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку ре |
| путао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> |
| ? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поно |
| дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то |
| ских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Де |
| бу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, ха |
| Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе |
| Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p |
| оване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде |
| Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали |
| Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p |
| осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Круш |
| данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући |
| и, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и испр |
| ас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм. |
| . </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p |
| рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио |
| Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p |
| p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешт |
| од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око н |
| е куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> |
| и си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу |
| > <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да уг |
| ...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лиц |
| грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: |
| ема домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> |
| би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, |
| p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?.. |
| — Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> |
| </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја де |
| кше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су |
| <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А стареши |
| > <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? < |
| урно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. |
| >„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зр |
| и горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памет |
| небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело |
| у... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: п |
| >— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} |
| крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те |
| <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја с |
| у. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је у |
| а Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да тре |
| Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — |
| еди... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја |
| ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!.. |
| у секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном преш |
| Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми от |
| анко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамб |
| ем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, к |
| епо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо |
| о, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S |
| {S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у |
| због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овак |
| влији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се пре |
| ве јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док |
| зан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шт |
| Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела н |
| дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!.. |
| ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом прос |
| акле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бо |
| <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја |
| то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно |
| >— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се поко |
| али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, п |
| ну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, |
| ка кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша |
| хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S |
| ита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пр |
| живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни |
| ико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учин |
| на се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> |
| ут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. |
| мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад |
| ан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{ |
| леда му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p> |
| Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ић |
| Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{ |
| ши.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и |
| ица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па |
| ој Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S |
| оцвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петр |
| нде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресеца |
| преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га у |
| дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!... |
| и. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна тв |
| упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тр |
| оња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> |
| {S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку |
| иси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и |
| одина речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ет |
| } Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!... |
| пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> |
| ...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то |
| > <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> < |
| никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си |
| p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> < |
| сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најб |
| то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, |
| И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да |
| моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p> |
| ите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветни |
| /p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је п |
| а лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њ |
| ри.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овд |
| чност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нем |
| није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страх |
| </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутањ |
| уришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крс |
| о, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја |
| Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућ |
| ..{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита |
| азар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све |
| извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. |
| .{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веров |
| не!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкин |
| ..{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — реч |
| сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алекс |
| .. </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и поглед |
| оња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и М |
| Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе по |
| кобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе бли |
| } Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{ |
| ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи ни |
| Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледо |
| е тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјац |
| </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— |
| оче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју |
| S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p |
| И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!. |
| те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивш |
| , девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, мо |
| ајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је б |
| а и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте |
| један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их |
| баша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} С |
| </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. |
| еба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук п |
| , соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти н |
| сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Але |
| и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јел |
| >— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ј |
| S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем |
| први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се |
| А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотиц |
| о Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се |
| лаву напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен б |
| Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и |
| , па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јели |
| терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко? |
| авета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем |
| ешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако |
| p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме бо |
| да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе н |
| мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Ива |
| > <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа прене |
| {S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белок |
| ла ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај |
| н, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели |
| S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога |
| S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S |
| } Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из а |
| S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша реч |
| тид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране |
| ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} |
| ни.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, б |
| се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S |
| ш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећ |
| бодно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, |
| Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, |
| Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући |
| ружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци |
| аће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се |
| да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, |
| м!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, б |
| мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живот |
| > <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла |
| разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— |
| ца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, |
| погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече о |
| људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто ср |
| ... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овије |
| рабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> |
| /p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} |
| p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, по |
| >— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> < |
| Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Пе |
| што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда |
| </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у |
| Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </ |
| . </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p> |
| махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> < |
| зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, ал |
| о сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и ме |
| нама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу |
| ним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми прожив |
| сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко бр |
| Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— |
| драсли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лаз |
| Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море |
| пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђ |
| рпско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, |
| гом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати |
| Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко |
| го, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ј |
| из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p |
| мље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запев |
| м за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— |
| лева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајају |
| и!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — пи |
| Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно нек |
| и!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!.. |
| пу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S |
| де капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да до |
| е мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. |
| Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{ |
| це, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти к |
| <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, ј |
| есни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>На |
| ћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта ј |
| дио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Ив |
| ате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} |
| <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја |
| зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учини |
| то га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p> |
| > <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније т |
| ј се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати |
| ти, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубиш |
| лек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p |
| .{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Бог |
| уци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што |
| !...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немо |
| } Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћ |
| сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да ре |
| ш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само |
| емо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечи |
| аше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чи |
| ао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> |
| х нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за |
| лавни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо |
| е да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао |
| p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си |
| акао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гле |
| барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи дога |
| ли, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је |
| ...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини! |
| слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима |
| >— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде |
| ену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} |
| врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он |
| и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја |
| >— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? < |
| пи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето |
| ван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринк |
| поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који п |
| еја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, |
| Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Д |
| погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. |
| } Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко. |
| е му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не |
| , Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— |
| пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Он |
| дгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— |
| млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Те |
| за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам. |
| човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, к |
| — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. |
| беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да |
| , сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се при |
| му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта |
| Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треб |
| ар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворен |
| лука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио о |
| е кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изв |
| и се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> |
| воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станк |
| p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! |
| да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити |
| "> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватај |
| каше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} |
| нови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> < |
| бли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече ха |
| аже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти |
| ом.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас |
| стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? < |
| рича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо |
| .{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта р |
| Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} |
| видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. |
| ним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што са |
| </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— |
| оћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! < |
| ми!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваш |
| </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи и |
| ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit |
| Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завад |
| ислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо |
| пита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али пр |
| ни нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не |
| Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суре |
| ао кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не |
| има. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... |
| </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?.. |
| жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> < |
| >— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија |
| ази чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је |
| зва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} |
| Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— О |
| де их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p |
| {S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама. |
| а поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p |
| /p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видел |
| у!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео вета |
| причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да |
| ару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозори |
| задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори |
| н махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио |
| . </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја... |
| ткад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на д |
| унија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> |
| а сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p |
| моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку |
| бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим т |
| ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситниц |
| Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, < |
| те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула |
| } Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем |
| Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме са |
| епу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко |
| лексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— |
| почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} |
| рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича |
| </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што |
| о продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче пла |
| а отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} |
| <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — уп |
| бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па |
| рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим гла |
| нате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одр |
| еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика |
| о, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! |
| је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали не |
| акија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти јо |
| добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, |
| нако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га |
| Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише ме |
| м, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој |
| ти? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невеш |
| p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће |
| у. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, бо |
| тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p> |
| дите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива би |
| поздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни м |
| >— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p> |
| вом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — |
| ...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једно |
| ?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> < |
| и, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а д |
| КОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један |
| и!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њи |
| S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него |
| обриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се |
| и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма |
| јске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу |
| њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, ка |
| да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не бр |
| видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се воли |
| у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!.. |
| му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти |
| ка дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!. |
| !{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви п |
| сне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти |
| јдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па с |
| пита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И |
| алму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Ј |
| м му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као н |
| е, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори |
| е порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад н |
| p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја ни |
| -ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето |
| о. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p> |
| — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га уста |
| мехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жа |
| је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ноги |
| .{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!.. |
| да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је |
| ека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> < |
| о...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећ |
| крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на |
| Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам |
| <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја |
| а па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... < |
| мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме |
| } Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p> |
| осиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде гд |
| та ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се ж |
| > <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њ |
| /p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха- |
| } Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли |
| ? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те изве |
| њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала |
| и ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они |
| ном протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!. |
| ! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба м |
| сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајн |
| то је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— |
| ече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да о |
| <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и до |
| } Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, прив |
| велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> |
| </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искаја |
| ! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> |
| тоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да м |
| а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри од |
| — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли |
| S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{ |
| тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио уб |
| у.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Ст |
| ј дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!.. |
| и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо |
| едим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} |
| Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се вра |
| д, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом сви |
| милова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као д |
| одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. |
| Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради |
| !...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Л |
| ећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш |
| своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p |
| итати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је |
| /p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ни |
| у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам |
| душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље |
| Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу ње |
| да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!. |
| > <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагат |
| слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S |
| или хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </ |
| , а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо |
| љуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p> |
| овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоћ |
| најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то не |
| Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро заг |
| ре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде |
| А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш пра |
| тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те |
| .{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо |
| ек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној |
| S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко о |
| p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оц |
| се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста |
| ме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алекси |
| ете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од љу |
| пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда |
| тима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у з |
| стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога! |
| зао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— |
| ни и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него ш |
| S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило.. |
| бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, ни |
| .. </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} |
| моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Т |
| не траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало |
| ме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, |
| сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> < |
| у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и пошт |
| <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А |
| о!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним терето |
| о ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Ал |
| биљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шт |
| .{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један |
| !...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; |
| </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се ма |
| Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека |
| ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— По |
| су, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред соб |
| рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити |
| ва не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? |
| </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си т |
| Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш с |
| рже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и про |
| рунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч о |
| хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не по |
| ну?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. |
| вативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!.. |
| разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, |
| да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам шт |
| је лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обе |
| се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Ива |
| кипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, |
| ?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говор |
| она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну н |
| знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нис |
| сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукал |
| е његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти |
| ни...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем! |
| ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја |
| кну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам б |
| о ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p |
| емој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем |
| ев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије о |
| већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па |
| огоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стр |
| а?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и |
| шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим |
| обом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S |
| ? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те гр |
| Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени к |
| ош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао! |
| ићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не з |
| озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам с |
| грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаш |
| добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти паст |
| осла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће в |
| ори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, неср |
| шна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на |
| тници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тих |
| и? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанц |
| о!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само д |
| ући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче |
| тару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </ |
| ма.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао |
| ца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за |
| рши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> |
| ити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба ради |
| је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако до |
| ти!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p> |
| ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам |
| , ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде |
| . </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погл |
| — Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, |
| најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми б |
| > <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!... |
| , те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи |
| — Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p |
| ..{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћ |
| тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, бра |
| зао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер |
| робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полева |
| него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надг |
| лен у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Срби |
| баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као д |
| ам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси мога |
| кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види |
| . </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, |
| ече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није |
| је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице |
| био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Ос |
| </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако |
| оже! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузе |
| манин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на |
| поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је |
| !{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со |
| ости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, |
| уд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сјед |
| Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> |
| тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p> |
| па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!... |
| p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од сме |
| чину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те |
| а? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на |
| Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — уп |
| , само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, ка |
| Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је |
| нђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> |
| ! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> |
| си ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина |
| метан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, |
| е Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> |
| вога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем ш |
| Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од км |
| д мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му пред |
| ену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> < |
| ко?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред то |
| к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — не |
| </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диж |
| а овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како |
| на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> < |
| S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш |
| ену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{ |
| у састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, к |
| и где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p |
| и усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> |
| мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отвори |
| кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али ј |
| Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мал |
| subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском об |
| м ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом |
| p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> |
| сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања М |
| кси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! |
| чије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Ла |
| бу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и |
| /p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се ди |
| <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубок |
| олим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узме |
| ога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом |
| знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> < |
| авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш |
| то заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па |
| страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад ов |
| ати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </ |
| цу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, поп |
| мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета ст |
| е си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си |
| и!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша |
| анчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у |
| и, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка ск |
| воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кес |
| је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих о |
| ћу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} |
| S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао о |
| изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не мог |
| у и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете мој |
| меш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више ниса |
| е подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смил |
| анко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема |
| јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — ст |
| убашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми |
| одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотер |
| ам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он с |
| > <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га |
| т беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао |
| <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </ |
| маљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— |
| жеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо |
| и... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга |
| о се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... |
| <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{ |
| це му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Ал |
| p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! |
| </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. |
| е!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p |
| клонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! |
| } Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је |
| вана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли ис |
| ? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих |
| ога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окре |
| а диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече |
| ко повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити |
| арамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И о |
| е људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отиша |
| су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и |
| о?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим |
| .{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мис |
| хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших |
| ” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врат |
| танко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње |
| за...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да |
| е у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p |
| док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах |
| слио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих м |
| и јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она с |
| к машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} |
| рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нек |
| ђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p> |
| .{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве |
| кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук |
| говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити с |
| се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста ле |
| од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад м |
| јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене б |
| иком ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Св |
| Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја |
| д немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него |
| <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандук |
| пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изус |
| !...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Те |
| Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> < |
| рини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и т |
| и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, |
| ао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Ив |
| самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, она |
| нства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И |
| ијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао о |
| г тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку |
| Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S |
| благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг М |
| } Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Т |
| има селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва |
| } Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне |
| ве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облев |
| би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, на |
| ами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти |
| > <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} |
| и двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добр |
| азнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба из |
| Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа поп |
| , после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми п |
| } Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати |
| њци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Је |
| /p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита |
| онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без друго |
| и знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где |
| не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно |
| </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обор |
| ек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слу |
| убио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натр |
| еш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је св |
| моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову |
| .. — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — ш |
| само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благ |
| {S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва о |
| и Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад с |
| Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! |
| у грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом сна |
| обро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш |
| и курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди |
| /p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А |
| ног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— |
| хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p |
| p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Л |
| јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби ск |
| >— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те |
| </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега |
| е памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} |
| е Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не |
| и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио |
| на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја м |
| де!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице ти |
| призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да |
| и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена |
| а ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погле |
| чи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти д |
| ану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, |
| тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад |
| је! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко ј |
| , детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да м |
| жила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? |
| па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? |
| анкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> |
| мождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— |
| ега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, |
| {S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му п |
| није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p> |
| >— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Дан |
| епад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљу |
| идети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати х |
| .. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде! |
| протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — реч |
| — Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш |
| први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину |
| /p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти |
| и!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </ |
| /p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што нећ |
| онити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке дец |
| ада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с план |
| аш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео С |
| кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујду |
| ти против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једн |
| е, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да м |
| ом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{ |
| кије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о то |
| амо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S |
| му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и |
| ше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати |
| Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{ |
| е!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — |
| једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p |
| ..{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених.. |
| еж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Де |
| стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи |
| в поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао |
| И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... < |
| примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Нај |
| тушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и бор |
| Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом прича |
| го као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би |
| оста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се гр |
| рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </ |
| ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав с |
| души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{ |
| они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <miles |
| Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. |
| <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чин |
| ене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гл |
| е. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу |
| ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, н |
| ка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из о |
| историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им мо |
| ром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује. |
| о бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше |
| ју, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два бра |
| ест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, |
| и. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао д |
| ви нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} |
| горе све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао |
| ли су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а ос |
| мове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде |
| си жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће и |
| стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане жив |
| ји су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} |
| ну кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стој |
| данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења |
| но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао |
| беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га |
| д сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан с |
| догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако |
| бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа неб |
| ну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере |
| о црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Бож |
| ше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су |
| > <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмиц |
| ар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно. |
| во дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у ње |
| ..{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стој |
| кса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!. |
| , весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори |
| риђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, до |
| хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио |
| му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p |
| </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у ша |
| грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој м |
| ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... |
| >Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обал |
| му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прош |
| — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до |
| буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чиј |
| ама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по |
| иљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој ј |
| откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати |
| <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белег |
| је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред |
| ност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно.. |
| — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћ |
| лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се ч |
| једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l |
| ајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет |
| оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнет |
| > <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она ј |
| .. — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да |
| јете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад |
| праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је д |
| у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој |
| е тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!. |
| р не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стад |
| е попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дуги |
| ди се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује |
| — Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отима |
| издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Из |
| од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; ал |
| ече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци с |
| /p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он при |
| о другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од |
| — Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бел |
| овећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како |
| е му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је зан |
| тила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим ста |
| ђ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине |
| одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p> |
| лави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула.. |
| никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавин |
| </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелиц |
| нуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће |
| } Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — |
| никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишља |
| по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који б |
| S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро |
| мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p |
| га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће о |
| ола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи о |
| руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит напл |
| етан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га |
| !{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> |
| </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и уз |
| би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} |
| е је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мо |
| но...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </ |
| сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свиј |
| ије ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути |
| p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Трид |
| има...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад и |
| ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње |
| на, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само ти |
| је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> |
| {S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали |
| рино, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страш |
| е склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одм |
| га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је т |
| авови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље |
| .{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Г |
| ић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, |
| >Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише |
| ена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!. |
| на је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног ч |
| да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само |
| S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео |
| а отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још |
| ку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... |
| сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с поглед |
| {S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; |
| во што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> < |
| на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Ив |
| ... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи |
| ахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p |
| грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сет |
| ко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пу |
| своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине |
| е тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. < |
| зала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, |
| ам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна оп |
| ар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Дос |
| мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али |
| аче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља... |
| е смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али |
| е је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, |
| овија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Ива |
| } Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе |
| {S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из зе |
| ати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S |
| > <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севи |
| уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="ch |
| ?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то |
| олако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души |
| . </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — |
| асавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојиц |
| е народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако |
| рума и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> < |
| изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, |
| S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — реч |
| још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силн |
| к цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега |
| е Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли |
| . </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе! |
| о није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и сил |
| Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> < |
| и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог |
| кад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи |
| градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, заста |
| тне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{ |
| у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се с |
| што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцим |
| ..{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} |
| и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... < |
| то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија |
| хвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и са |
| се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну |
| о то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас ј |
| етовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци шта |
| сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не |
| зао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... < |
| а, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>А |
| </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у |
| и кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И |
| редаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу по |
| еће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </ |
| ... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бит |
| тиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p |
| <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} М |
| мимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад у |
| ! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема п |
| Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмах |
| ет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговар |
| S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!.. |
| јеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени.. |
| преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!. |
| ...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да жи |
| мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбаш |
| . — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела т |
| са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах! |
| ави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечит |
| >— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То с |
| едва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} С |
| е кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа |
| е наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју |
| кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p |
| траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више |
| астави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? |
| еп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, ка |
| о...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — |
| Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу |
| и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети.. |
| опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док |
| , чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар присту |
| мет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја б |
| омком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу |
| ...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... |
| де и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло |
| тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један |
| о верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како |
| а коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у кој |
| о колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} |
| а коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у ш |
| чио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обраст |
| оји се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше д |
| Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда |
| Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јорд |
| >Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, |
| го. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као г |
| кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се св |
| } Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха |
| ... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни о |
| ва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни ш |
| лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зе |
| ...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у в |
| робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метн |
| у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Л |
| и кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му о |
| ксић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри д |
| ин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми с |
| /head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и |
| </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У |
| умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче |
| ћ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вред |
| и; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана |
| дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима |
| насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је |
| у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет |
| ћу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара |
| те.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан и |
| закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} А |
| : </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу |
| <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: |
| атјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим И |
| <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са со |
| се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузет |
| није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, де |
| . </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се при |
| рају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и дана |
| боли на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јо |
| а Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао |
| > <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре |
| Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу прек |
| други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, |
| , не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа |
| десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станков |
| ам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— |
| и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече к |
| </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо |
| Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао |
| ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да г |
| у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. < |
| коше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. |
| их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... |
| </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <mileston |
| Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— |
| ад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p |
| <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламе |
| } Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш |
| — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— |
| ницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш |
| </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{ |
| > <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега ба |
| — Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан |
| укуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртло |
| !...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа |
| образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </ |
| , заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како замени |
| ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Б |
| овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога др |
| т!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бр |
| и на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — р |
| /p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А |
| је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— |
| де... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у он |
| И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се превари |
| тро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Кру |
| {S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам |
| Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалим |
| . </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби обра |
| нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Он |
| ави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— |
| олико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и рад |
| Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p> |
| оду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </d |
| водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је вла |
| ако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p |
| то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Н |
| ше.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше вед |
| узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. |
| врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{ |
| т попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва ј |
| /p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође |
| е.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} |
| оје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— |
| и да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. |
| </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти зна |
| ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p |
| p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и п |
| елиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта ј |
| д харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p> |
| у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми |
| наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он от |
| S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока |
| де на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се о |
| а кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико ог |
| овић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан |
| дметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се |
| ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је |
| и се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да |
| ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он сед |
| {S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Об |
| p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп |
| неш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од |
| {S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помиса |
| не, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина |
| закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и н |
| ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко д |
| е као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, |
| варао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цик |
| е!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се |
| в — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било |
| И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да ј |
| Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрш |
| } Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га нај |
| вршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког |
| S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, ве |
| ле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и орос |
| унар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, |
| ео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то какв |
| и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, г |
| го, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> |
| , хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице ј |
| </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А |
| ..{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— |
| Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p> |
| ита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом |
| нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!.. |
| ке да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, нава |
| ве знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти |
| је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И до |
| ао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука |
| ао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао |
| од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> |
| нам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо по |
| p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— |
| амишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> < |
| грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно к |
| шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птица |
| и дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар |
| је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... |
| иш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не тре |
| кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла време |
| д човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p |
| претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, |
| гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти |
| о у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то савето |
| робденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истин |
| опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слуш |
| је од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али н |
| не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p |
| рчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти |
| овори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем |
| ети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Ив |
| сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p> |
| ране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И |
| ..{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се зап |
| И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да ј |
| Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: |
| S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: |
| зати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— |
| ише се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} |
| обро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p |
| нко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћу |
| е бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, |
| е мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева н |
| е пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда |
| је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — от |
| ...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под |
| Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристаје |
| а зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно ниј |
| него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то са |
| то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа поп |
| жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потв |
| о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она п |
| ризивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> |
| че говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти |
| пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је би |
| и живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као |
| њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се ис |
| <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{ |
| т?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида |
| друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, |
| Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути |
| > <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама |
| не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем г |
| Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и |
| а га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је |
| лао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе јо |
| p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p |
| алаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али |
| ути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S |
| p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем |
| амљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>До |
| и старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћут |
| Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео |
| } Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Д |
| </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... < |
| г часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и |
| } Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту ј |
| дели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало ма |
| ти ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху |
| својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вел |
| бна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, м |
| и од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскака |
| са у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови та |
| и Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче г |
| није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> < |
| . </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} |
| је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} О |
| ет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему |
| мо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчи |
| оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{ |
| да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући с |
| окриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!... |
| ред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде д |
| таде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... |
| ије нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! |
| о си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ниш |
| јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замол |
| аш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... < |
| те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде г |
| ти о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Ми |
| зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, п |
| друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледа |
| ли бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замис |
| то, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да на |
| а викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, |
| р у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па з |
| корно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а |
| драви га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар чов |
| некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али са |
| /p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинити |
| /p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је |
| арашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом ск |
| ај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на |
| егов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на |
| стаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би |
| ричао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окити |
| ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега! |
| /p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамб |
| плавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То.. |
| кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја ј |
| ица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што |
| аше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота |
| па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> < |
| овори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио |
| су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а |
| {S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гл |
| то, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа |
| ет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. |
| ово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — реч |
| зану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег |
| почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о т |
| ..{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, вид |
| на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} |
| к на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу |
| <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били с |
| гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} |
| а Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој |
| !...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њ |
| p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штого |
| ојводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није сти |
| {S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи |
| оје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под ови |
| — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила и |
| ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се |
| тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке |
| . </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... |
| ку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p> |
| ма, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио |
| } Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли |
| не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на |
| <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћ |
| ао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити |
| ва у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S |
| ао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина с |
| <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем |
| вори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, т |
| окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи... |
| едан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги аг |
| , да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко |
| смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање дана |
| он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар |
| . </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> |
| ара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љ |
| S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита |
| } Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!.. |
| <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} |
| ао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кућ |
| ли су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, |
| ар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, |
| </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци с |
| , заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> < |
| <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред |
| о га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> |
| то га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им |
| краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стоти |
| у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван зав |
| амога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред |
| џић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљ |
| ца врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} |
| јдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су |
| најзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станк |
| и, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јес |
| p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме мла |
| .. </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — р |
| тао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{ |
| о... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— |
| <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљи |
| {S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе |
| <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем |
| никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, |
| о страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} С |
| <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> |
| ле савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад м |
| же и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кл |
| ван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Ш |
| танко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их з |
| после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита |
| бро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... |
| а како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> |
| сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други |
| ашног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзан |
| турише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је |
| ао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А |
| се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно у |
| хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, |
| .. баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, свану |
| ! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних |
| ему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{ |
| авом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га |
| авству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, |
| ислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера пр |
| ади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, о |
| е Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли глав |
| се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми |
| такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледа |
| ло штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте м |
| м шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} |
| ребаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, н |
| <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче... |
| незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p> |
| у срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко м |
| евало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као |
| p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, коли |
| </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула пес |
| и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче т |
| изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у |
| е на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> < |
| соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес |
| Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече За |
| лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јас |
| који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и о |
| орици тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Н |
| по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један чове |
| ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет п |
| Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, т |
| } Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је. |
| копаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је нар |
| Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Х |
| Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p> |
| ужина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} |
| уда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светск |
| а сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако |
| а једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рук |
| {S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... |
| твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи п |
| коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног зад |
| ...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми ју |
| а и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га |
| укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p> |
| ока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху н |
| ..{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам за |
| ла бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе |
| </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не в |
| да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове п |
| ... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А.. |
| вши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? < |
| ио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, |
| други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> < |
| ину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... |
| ст размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!.. |
| бије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се |
| . — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} |
| </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> < |
| И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Ч |
| {S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним |
| па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То |
| p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{ |
| чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... |
| сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! |
| Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да ј |
| ..{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од рад |
| се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна |
| дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И ук |
| ли по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није н |
| то је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати. |
| и Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се |
| у сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Ста |
| Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лаз |
| је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је ма |
| же. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњишт |
| и: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и ста |
| ђе јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастук |
| проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И |
| да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити |
| ели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако во |
| а ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и |
| ј лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </ |
| оће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му |
| но.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после |
| <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} |
| ла испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p |
| куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој т |
| ова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?... |
| барају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </ |
| риђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. |
| ужину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше о |
| ра да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> < |
| лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: |
| азао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је доба |
| н протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! |
| сто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који |
| ару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> |
| до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нем |
| ико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гр |
| бирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад ми |
| , ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Сур |
| дрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, |
| рећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чу |
| вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>С |
| лушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај гла |
| оке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тав |
| пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверч |
| азаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p |
| ну на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме |
| ажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто г |
| па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи чита |
| незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!.. |
| ати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда тр |
| ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим |
| сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: |
| > <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођено |
| </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се н |
| мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја т |
| ини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се |
| вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, з |
| мо Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} П |
| ду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из г |
| у онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!... |
| . </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> |
| е?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му |
| ате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У ч |
| и се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — |
| на одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код |
| ћ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни |
| — Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, |
| рах...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, |
| ло... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} До |
| рчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави дома |
| еше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацим |
| састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, |
| да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче |
| S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? < |
| </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо о |
| о бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p |
| , онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p> |
| о! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била |
| м ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса |
| и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а о |
| гледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштр |
| чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је при |
| ..{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар.. |
| чање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то |
| !... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима. |
| а не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; у |
| протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{ |
| /p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!. |
| S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станк |
| нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш по |
| ивши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S |
| рану погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо |
| у?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> < |
| а срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, т |
| аво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко п |
| н твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} |
| кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не |
| аповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе! |
| Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— |
| Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Он |
| шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дај |
| самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћ |
| л̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме |
| Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него ли |
| ко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Д |
| о! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... |
| рили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У о |
| p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и |
| мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рек |
| уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше поглед |
| ни им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње |
| азговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </ |
| седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чу |
| ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта може |
| астовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p |
| , ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, је |
| ра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те |
| а па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — ви |
| ве сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још |
| аринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститији |
| с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су п |
| ...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!. |
| И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчи |
| му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </ |
| </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> |
| — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат |
| ем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо. |
| заћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека |
| него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S |
| таје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Зас |
| , толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на |
| о би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта |
| отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао |
| да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанст |
| — Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно |
| S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> |
| намо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар |
| ш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пун |
| а о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, љу |
| о, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га |
| ебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ј |
| аву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад в |
| едаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} П |
| огме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! |
| еда. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p |
| убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је |
| им инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И |
| лица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </ |
| ца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало |
| ћ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љ |
| ку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор |
| S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, п |
| та јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио |
| чаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пр |
| попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — |
| е Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Пр |
| {S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом |
| е о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу |
| авике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи |
| велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, ци |
| паде... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турак |
| и се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </ |
| а са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су |
| кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на м |
| анпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарај |
| у је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начи |
| ма.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим. |
| у? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ј |
| , богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који т |
| ојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија и |
| ријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут |
| ео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} |
| в сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учин |
| се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то |
| трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари |
| > <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико |
| већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора |
| Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Сам |
| глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. |
| и шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>О |
| . тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницим |
| ?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, |
| p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити |
| , запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесн |
| Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило прол |
| е и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је п |
| ван...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде сам |
| ити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{ |
| , Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одре |
| же се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбун |
| зврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који |
| /p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед н |
| Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд |
| Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, |
| е само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј |
| рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса д |
| не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба |
| грме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурн |
| Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му |
| </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је нам |
| подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на о |
| н.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац |
| се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њи |
| ао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало |
| м се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђ |
| ричао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S |
| летву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благос |
| бу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти |
| овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на ру |
| х. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </ |
| идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске з |
| р што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Ста |
| ш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо |
| и главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S |
| се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S |
| што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да с |
| пита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојад |
| попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то |
| јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад би |
| чини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако ле |
| Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло |
| оје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цу |
| } Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоће |
| таника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S |
| добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не |
| па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку |
| </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— |
| ко исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и по |
| по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше |
| </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p> |
| да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плот |
| се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницим |
| ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске |
| <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на |
| е умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја |
| он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — реч |
| па, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. |
| еш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и уз |
| пути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га ј |
| могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, не |
| /p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге остави |
| божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао с |
| кве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Ш |
| ва је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} |
| нобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према ње |
| е под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не м |
| му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је |
| аху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! |
| изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Иван |
| ођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на |
| а волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смот |
| еши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — |
| нате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се |
| у Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна |
| е Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао |
| Е </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га |
| био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међу |
| има на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох |
| !...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чу |
| да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо |
| сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола |
| јатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанп |
| м, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| дука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо мо |
| је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин |
| о би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су |
| та треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му је |
| ктовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p> |
| обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест |
| .{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А ко |
| ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно |
| трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти |
| их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих |
| .{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, бра |
| једанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он с |
| м, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред ли |
| ва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га г |
| и се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев з |
| је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човек |
| де које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекив |
| та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали |
| ане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, вис |
| {S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би тр |
| да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слут |
| , па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружин |
| сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и м |
| p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да |
| но: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} |
| лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алек |
| {S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба гово |
| азар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мал |
| је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју г |
| ве више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тули |
| еси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div |
| p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест н |
| >И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да б |
| .{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} В |
| бујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шана |
| крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за |
| земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Доб |
| ше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је ка |
| „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине по |
| окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до |
| е Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје.. |
| са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу |
| долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајев |
| {S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немо |
| маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и |
| вим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се њ |
| <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ пр |
| обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он |
| бро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, |
| — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збого |
| по што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих исп |
| ме ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата з |
| у она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати |
| Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме |
| } Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити |
| притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа |
| да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И о |
| Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?. |
| се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турц |
| лиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опр |
| ему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>А |
| ишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два мах |
| то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пр |
| } Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па |
| у том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S |
| не мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети н |
| , може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобар |
| <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, |
| назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он |
| ве јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шал |
| p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бо |
| ане једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... |
| има, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А |
| себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Н |
| } Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живо |
| олико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упам |
| рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алек |
| алуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тум |
| је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Је |
| нећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје |
| љаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станк |
| е била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно пову |
| спод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи по |
| к, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледат |
| г пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред ха |
| би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, |
| лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То |
| анко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађ |
| p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и понос |
| том гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, ш |
| На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи д |
| разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва |
| и беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога полож |
| и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да |
| ном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га |
| . </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Зна |
| амучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве мук |
| таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Ж |
| заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прего |
| е нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. |
| да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде |
| е их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — реч |
| су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па |
| — Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћути |
| преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је свој |
| ева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— |
| p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијеп |
| ује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса г |
| га ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се |
| то у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише |
| .. много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— |
| — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер |
| рампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од |
| учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дан |
| па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да |
| /p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је доте |
| го је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће |
| ећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>И |
| p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да ј |
| вала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још бољ |
| ло...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива |
| песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која |
| раће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на трав |
| Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи т |
| морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да |
| , али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!.. |
| е, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити |
| p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше закло |
| >— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!... |
| ad>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим крово |
| копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале |
| је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... < |
| ло, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, |
| } Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наје |
| </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и њего |
| з куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји |
| њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} |
| еш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се |
| н рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, кр |
| .{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у |
| <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила к |
| смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко |
| си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он оп |
| инко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — П |
| езекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно б |
| тао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја бл |
| е Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шт |
| икакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, т |
| Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас |
| а и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p |
| грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богат |
| .{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пре |
| та!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом |
| иљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним |
| ам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p |
| настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље би |
| то је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам ч |
| да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; |
| на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати св |
| е пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, ос |
| адили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставиш |
| игде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Б |
| , и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— |
| ти!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће |
| а је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар |
| га сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет поглед |
| но и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> |
| p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те ал |
| ече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци |
| итиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше у |
| рампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити с |
| p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на она |
| рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота |
| нише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. |
| — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проло |
| и! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу |
| чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га прине |
| аја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око п |
| ом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај ч |
| Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p |
| као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамича |
| још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га |
| танко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Ст |
| враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загрев |
| себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни |
| ицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка з |
| рчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, св |
| Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у |
| лаго. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог стра |
| се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као к |
| ијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} З |
| ди, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његов |
| p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </ |
| к двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> |
| по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његови |
| лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се п |
| о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину прич |
| од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </ |
| . </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише |
| нади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, |
| че Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз |
| ски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није |
| тапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот |
| /p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} |
| распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму |
| прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Он |
| иже...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стад |
| Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, |
| ј земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... |
| Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разгов |
| смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми каж |
| .{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: |
| дуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави н |
| презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала |
| нажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да |
| S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше нап |
| ше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћут |
| ма. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно |
| </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли преми |
| ца Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољ |
| </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави под |
| је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам мог |
| дведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није об |
| нило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од уку |
| Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
| х све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не др |
| а тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену трав |
| <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан |
| види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; п |
| {S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!... |
| p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо как |
| тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан м |
| ало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> |
| тири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ов |
| не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се чо |
| еко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напрас |
| ћате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пр |
| м!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Д |
| , да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се за |
| леће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не мо |
| гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. |
| и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летел |
| ста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S |
| о себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </ |
| о ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе. |
| нити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p> |
| еће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бит |
| } Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даљ |
| се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> < |
| јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је не |
| апрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту |
| даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе с |
| м густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убиј |
| Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> |
| ... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умре |
| иће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!. |
| <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приж |
| мо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> |
| ј рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто др |
| дари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не сме |
| чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беш |
| овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Па |
| од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадиј |
| Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </ |
| S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан стр |
| е на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаник |
| уда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој |
| бијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш њего |
| поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражи |
| а. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути |
| неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа |
| е кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, |
| се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај |
| том се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овд |
| танко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Ј |
| си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S |
| сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јо |
| p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p |
| ече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турц |
| опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} |
| о, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Ниј |
| Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. < |
| а ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. < |
| леда га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје г |
| та... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... |
| <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама дели |
| ору диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њ |
| ... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опр |
| ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p |
| p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— |
| ти све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— |
| огао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. < |
| </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се б |
| тој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, |
| браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори М |
| отри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> |
| а! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону |
| веди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се ста |
| ло!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте |
| ге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и доса |
| ане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи л |
| се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац у |
| земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пу |
| мет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све |
| сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спав |
| вати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди |
| своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, б |
| н... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући на |
| жем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> |
| !...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло |
| направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!.. |
| ко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му |
| ишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Непра |
| ече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Ка |
| дали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихн |
| ече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то тр |
| ине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао приј |
| нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — |
| устио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким |
| <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бе |
| , обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео |
| а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко и |
| </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тра |
| што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи на |
| ...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим |
| <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... |
| скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!. |
| ..{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га сп |
| да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па |
| може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, д |
| во!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је |
| што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се |
| </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спрем |
| ите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућње |
| !... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{ |
| притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Ту |
| оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше |
| сто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе б |
| као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба |
| н? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин ко |
| ба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто |
| и је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети |
| } Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба |
| човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде |
| ао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је |
| {S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади кр |
| ли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано |
| ровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А |
| еп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са |
| менили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута |
| о се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на о |
| а бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислит |
| ашо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где и |
| само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му б |
| А САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека |
| p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!.. |
| ... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... |
| добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван М |
| из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче ра |
| > <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се ко |
| {S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу ба |
| е учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад |
| сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– |
| ..{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар |
| S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одел |
| ко лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на о |
| орачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дет |
| еба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, |
| је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба |
| p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! |
| Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом |
| онеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Жив |
| ни... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове брук |
| едој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, зап |
| де мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— |
| p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му обра |
| .. </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S |
| ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и најв |
| јех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?. |
| м и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бо |
| шта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике гла |
| Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављ |
| > <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако он |
| естити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови на |
| ека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме при |
| оме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јун |
| судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> |
| то?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јаг |
| а, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, |
| ти како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} |
| да ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем |
| јде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И |
| бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не |
| ре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама |
| треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма ч |
| људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— За |
| дале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И |
| до!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p |
| воја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!.. |
| сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S |
| шо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми так |
| а!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пуш |
| га зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени с |
| знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће су |
| в посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати... |
| арила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазит |
| је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је |
| дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање прева |
| Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!. |
| аку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} |
| <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> |
| {S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овд |
| мо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама |
| p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: |
| е просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе |
| вор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина ро |
| ви су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му тво |
| ућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} |
| аја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— О |
| одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје |
| свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их н |
| си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече |
| во своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај ха |
| грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док п |
| о!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И |
| ићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам |
| ло!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Ниј |
| овор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите. |
| л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку мо |
| ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушк |
| о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића ку |
| ги други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет |
| бија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на д |
| да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја |
| посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он |
| тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај н |
| Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно бољ |
| поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетн |
| цу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејва |
| веди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп |
| > <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: |
| илице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шил |
| дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог |
| едног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи с |
| умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху п |
| сукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} О |
| оре к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика. |
| аха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно.. |
| p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом п |
| леснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му |
| е не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он ни |
| ворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отвор |
| а се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} |
| Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне г |
| орђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p |
| p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра |
| иже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и дец |
| зо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцк |
| поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и |
| танко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим. |
| ао јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган з |
| ече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у |
| p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица |
| ови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забри |
| ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и |
| и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не мич |
| као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече |
| рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за |
| танку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњ |
| а окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли |
| уци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. |
| </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан |
| је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док |
| суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић прв |
| сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, |
| лекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није |
| се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о |
| а — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{ |
| о опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни рат |
| еба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну п |
| где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно |
| , Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога о |
| ад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје |
| кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попуниш |
| поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његов |
| заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје ду |
| ко био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња |
| p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> |
| о беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахну |
| е: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. < |
| ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, |
| бог мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у |
| S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била |
| е!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p |
| ајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким |
| огледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{ |
| ти и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположил |
| е спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махни |
| црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света о |
| чи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p |
| ло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Нап |
| а, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати об |
| етну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо ч |
| ју некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те з |
| гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он |
| вакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И |
| p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гле |
| ћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати |
| тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног п |
| На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу н |
| зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром по |
| стима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пут |
| ушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко |
| опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души |
| а се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, ко |
| овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и |
| иније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало ка |
| макне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну к |
| охвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себ |
| докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као м |
| јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Ј |
| ека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас ни |
| онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И бл |
| ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га г |
| купија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху об |
| — Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, |
| из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и про |
| ти. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа |
| доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не |
| — Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушит |
| арем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као ок |
| колико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном |
| е знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти у |
| екивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И уп |
| колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти каж |
| устош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину |
| по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш? |
| ци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> < |
| </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтал |
| еговог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Стан |
| p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p |
| н да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потр |
| х...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и |
| p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то о |
| почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се |
| небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! |
| — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће |
| </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је |
| Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне уко |
| рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог |
| алогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже нап |
| д ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори кап |
| ши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је |
| неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је |
| њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти |
| .{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— |
| ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет |
| оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од |
| одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Пе |
| он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како |
| рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> |
| Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се |
| ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Руд |
| lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један |
| <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облац |
| ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао |
| и... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад у |
| и, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} |
| Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телеси |
| дија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео |
| : </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </q |
| Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молит |
| па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Поде |
| о велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беш |
| окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p |
| потаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати |
| аву, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, |
| А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и са |
| прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p> |
| ш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. |
| кива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гла |
| а ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четир |
| тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних |
| макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И |
| о за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо |
| кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку |
| иде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре. |
| , по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није |
| сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну! |
| .{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. < |
| њ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, с |
| на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је б |
| } Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица |
| тишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са сви |
| у! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Ора |
| ега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Ј |
| ...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} П |
| ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног н |
| ма Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава.. |
| и.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне |
| оштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S |
| спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> |
| > <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Ста |
| <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} |
| посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задр |
| </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут |
| дала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... < |
| долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — р |
| ... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да г |
| Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало на |
| само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд |
| ек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарап |
| не; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни запове |
| не од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува п |
| .{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> |
| е његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица |
| а им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— |
| дници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <mile |
| јводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви |
| им путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши б |
| здравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше он |
| нили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић |
| ”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” м |
| и пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи ра |
| бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба ка |
| ну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место |
| Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мој |
| е...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста |
| окисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим г |
| дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Ст |
| овде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чуј |
| а на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... < |
| ече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко |
| и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи с |
| и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу |
| Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{ |
| лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић |
| забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— |
| p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако по |
| кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару |
| Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га бе |
| ла није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице |
| изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу |
| у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило ка |
| } Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диж |
| Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну |
| њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} |
| шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвик |
| рете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... |
| хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> |
| да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан чо |
| оњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам буд |
| злете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде нико |
| а Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличи |
| е седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све ш |
| p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} |
| ти под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту |
| ао колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи вид |
| Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ива |
| вати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су са |
| куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и |
| епше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Он |
| ије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу он |
| е он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилаз |
| зар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... < |
| ве плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њ |
| от, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људ |
| онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... |
| обра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! |
| далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не |
| <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара |
| еници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке |
| кве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S |
| твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Д |
| уго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мо |
| ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у |
| и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш |
| /p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчани |
| Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше уг |
| 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и |
| а.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све пла |
| у и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> |
| </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Ид |
| {S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекс |
| и крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно |
| срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Ра |
| ича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад сел |
| ој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, с |
| ти како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на |
| есте, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу. |
| ко не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и је |
| в с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече |
| не, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кули |
| ion" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одво |
| астави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо |
| одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плод |
| а склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али |
| ове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи.. |
| помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стај |
| ћи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар о |
| рила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и |
| азда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Б |
| или су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да |
| </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} |
| кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!. |
| самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао |
| на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му км |
| био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је |
| ак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја буна |
| <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче о |
| притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала |
| да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да |
| — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Ал |
| и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. |
| ље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а г |
| смејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а гла |
| </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро |
| , не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> |
| > <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Сур |
| што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p |
| рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S |
| >Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима в |
| х да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Гд |
| оване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаш |
| Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је |
| </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S |
| </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има |
| ве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом уш |
| гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!... |
| добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веро |
| нко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Ку |
| старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је л |
| >Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> |
| хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече |
| } Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... < |
| сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек ту |
| крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућ |
| у рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{ |
| м гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњ |
| зиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{ |
| исли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, а |
| лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдук |
| арци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је з |
| био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринков |
| и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из |
| ати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам |
| зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> |
| нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му неш |
| д нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и сло |
| ово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тр |
| рети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато |
| мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{ |
| Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клањ |
| увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже |
| па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — |
| део борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачк |
| . </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, |
| пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не ле |
| аше око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у ш |
| њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није |
| јек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као д |
| За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, |
| адости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И |
| и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само |
| Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је |
| , долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто- |
| ојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из |
| е од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клењ |
| изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе |
| </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је х |
| ече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. |
| а.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И з |
| ћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће зауз |
| о дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p> |
| Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све б |
| на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао |
| а, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!. |
| е посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </ |
| м...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу и |
| е више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата |
| који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда |
| у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина |
| . </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко |
| је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као стар |
| си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути |
| ндур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо у |
| че говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред |
| лога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисал |
| елика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против |
| о на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи |
| кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош |
| д кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси о |
| <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} |
| леде као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи ј |
| , да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, забор |
| ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S |
| дио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је |
| лио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p |
| } Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скоч |
| ри се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, |
| но поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, |
| е дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожм |
| ити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави |
| Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... д |
| род.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, |
| но.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. < |
| цима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— |
| о код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним глас |
| рушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да с |
| ут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако |
| па, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држ |
| ј кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич р |
| еколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцниј |
| познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше гу |
| на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева з |
| умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брз |
| руге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у |
| аке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S |
| {S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По |
| зати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писк |
| за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше |
| дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на с |
| траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се |
| д јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </ |
| еђу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време пос |
| оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, д |
| били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече км |
| е нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?... |
| — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђ |
| зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну п |
| осташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за се |
| p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прав |
| а, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се |
| те злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна |
| суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је води |
| !...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> < |
| де видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај |
| тави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, |
| едим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> < |
| ар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га по |
| главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да |
| ећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види с |
| рдан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавит |
| 3_C2.1"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} |
| "subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и др |
| и... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости |
| S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, прети |
| Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању |
| буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су |
| у копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза св |
| ити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје |
| борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати |
| гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли с |
| а... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окр |
| че премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— |
| Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећ |
| пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, |
| отражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p |
| њицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био |
| ...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге. |
| тење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас |
| шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Ив |
| пали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да пр |
| и да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је см |
| поље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Т |
| ипитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми |
| р је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је зак |
| } Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прођ |
| оворио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас |
| ка травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову прип |
| <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— |
| упић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из |
| мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> |
| оред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца |
| </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да |
| вљу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати |
| а чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена п |
| ти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост |
| асавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— |
| <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта |
| скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара- |
| није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао |
| не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати |
| сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мрт |
| <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — |
| е одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Кати |
| ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарамп |
| !...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу |
| није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла. |
| . — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} |
| лети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много ос |
| бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p> |
| — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p |
| осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, б |
| ене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... ј |
| {S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не |
| ице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће |
| ву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица ра |
| {S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p |
| у Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p |
| и са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазо |
| ага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђењ |
| ће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> < |
| и топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће с |
| а и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{ |
| а мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом |
| т... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они в |
| ратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p |
| Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиља |
| према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међути |
| па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје ок |
| војим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их в |
| цу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се |
| стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака |
| е земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станк |
| бичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </ |
| е договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је св |
| х људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, пром |
| шницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупи |
| ицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли в |
| радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — С |
| <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало |
| удничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} |
| <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не |
| ни би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, н |
| ићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто о |
| } Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми |
| апију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло |
| е и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касап |
| зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао пос |
| бати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. |
| из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин |
| е... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа н |
| а!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?. |
| н докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му |
| >— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p |
| је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! |
| сто благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљу |
| ?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{ |
| а крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан |
| ска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле праз |
| <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, |
| ледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже п |
| у слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најез |
| другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> |
| сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми рук |
| ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој ни |
| даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав ле |
| ушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потер |
| орто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!. |
| . </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио |
| оже то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, |
| , Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па |
| н је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш |
| и ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окрш |
| намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси виде |
| е као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И је |
| </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} |
| аловита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје б |
| рат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лев |
| јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац о |
| p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а |
| </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала к |
| ет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчи |
| шта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Г |
| Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а он |
| је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржа |
| лотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запе |
| м, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пр |
| и чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре |
| ача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић |
| Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— |
| добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... а |
| соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли. |
| жевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p |
| } И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те у |
| рица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, ре |
| виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих |
| ци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... |
| >Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га |
| е презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — реч |
| апоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... |
| е Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих |
| а мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, |
| у. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан р |
| че ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — за |
| аше зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да |
| ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај па |
| > <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је |
| иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе пр |
| га и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом |
| Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ств |
| p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаш |
| његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зр |
| питаше хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!... |
| и у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> < |
| н мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао |
| војој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто |
| м навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добр |
| свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим ју |
| ...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у го |
| рише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар |
| лима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су чест |
| о.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Б |
| ровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како |
| , и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> |
| ао љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац п |
| у, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као |
| и мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а |
| и, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо |
| > <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из п |
| ве и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их г |
| о. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па за |
| . — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи |
| " /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не |
| тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта тре |
| своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко |
| као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... п |
| е почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше проша |
| За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устан |
| </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо |
| а... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени |
| ом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и од |
| е, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, |
| сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и т |
| </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не б |
| И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су |
| и, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин |
| ко тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ус |
| > <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l |
| </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли |
| х опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће б |
| — Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете пра |
| пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самог |
| ом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А о |
| у! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{ |
| аже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше |
| ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није доша |
| р Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци |
| а, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учи |
| ве и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p |
| одама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> |
| ће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао |
| > <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— И |
| онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице саг |
| ушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног по |
| о се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му |
| ј воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Завр |
| е ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Ј |
| т гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бе |
| р ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{ |
| е узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко онома |
| — Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајду |
| роломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песм |
| >— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} |
| у и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто годин |
| . </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Д |
| Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника |
| како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу |
| е мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSecti |
| и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти им |
| !...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, |
| — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а о |
| има што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, |
| и их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохот |
| баша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу б |
| нити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илиј |
| пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p> |
| м се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Вез |
| лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше! |
| о ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост |
| л ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још тол |
| гне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и и |
| , ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до |
| диш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби |
| , чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> |
| енутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ н |
| . </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први ни |
| Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S |
| /p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... |
| бане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче |
| ре ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— |
| И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оста |
| S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И с |
| ала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} |
| све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{ |
| ја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, п |
| ? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није сврат |
| му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Х |
| ца прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике сил |
| аки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распозна |
| ше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А |
| ампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди о |
| ки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима. |
| ину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем! |
| вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један б |
| ве се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. |
| се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи |
| .{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имад |
| око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим |
| есту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише |
| а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да |
| еше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема |
| ће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Он |
| победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто пролом |
| ијатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је не |
| ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И |
| само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!. |
| дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до |
| ије ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекств |
| оваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиља |
| цу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S |
| и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вај |
| Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо |
| мбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје |
| ар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него |
| а хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он |
| јани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па |
| етири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S |
| а главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, |
| ам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се жи |
| ш. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с |
| — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станк |
| сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетк |
| али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, |
| чима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружи |
| ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црн |
| не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умр |
| а тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они |
| /p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака |
| езуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко ока |
| ш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао |
| риваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринк |
| ру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим панду |
| о: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Б |
| у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради |
| а — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и |
| ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p> |
| .{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — ре |
| с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, с |
| А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му |
| ом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше гр |
| римаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у |
| ћи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног м |
| тава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па |
| је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши прич |
| о рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плака |
| е не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати |
| ехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па гр |
| p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је з |
| се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо пр |
| урчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед |
| ти напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви ко |
| душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S |
| </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не з |
| ашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, п |
| } Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Т |
| у само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то |
| .{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост чов |
| се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да м |
| </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо. |
| е и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде с |
| се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити |
| њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. |
| о како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Н |
| да се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? |
| /p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p |
| три Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није |
| ислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест |
| </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ни |
| озио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} |
| .{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та |
| па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па ник |
| душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> < |
| овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> |
| рова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме до |
| Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка |
| зговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је |
| .{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих |
| ог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> < |
| /p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама |
| сан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бит |
| су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... |
| м још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и врат |
| рушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — |
| и, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... |
| ма ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупи |
| Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не б |
| сле дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме с |
| рији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикну |
| опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p> |
| ка!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуш |
| ван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?... |
| оњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} |
| се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој т |
| ведио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{ |
| видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — реч |
| сам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам |
| <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану |
| ..{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Нег |
| </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. |
| д: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним |
| свим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> |
| <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, |
| лучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш ха |
| жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мисли |
| .. </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тра |
| вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{ |
| лицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, |
| тражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак зав |
| ан Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{ |
| ојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио. |
| дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сач |
| > <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као л |
| заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Кр |
| вици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!. |
| шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а |
| њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И о |
| ро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра |
| они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Кр |
| <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то з |
| ако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он пр |
| а паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Др |
| >— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје. |
| } Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао про |
| називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и над |
| нуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо |
| приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета оп |
| ву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и |
| леда, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам. |
| е човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} |
| е тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, |
| г само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не |
| .{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као д |
| тина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада |
| </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> |
| — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту с |
| це, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с |
| о! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на врати |
| ло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није |
| о псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. < |
| а...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко п |
| ужиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, др |
| {S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине п |
| фендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје не |
| слио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} За |
| {S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И |
| — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно |
| се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, |
| p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — р |
| {S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече п |
| аном, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринко |
| е, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Најед |
| о сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: |
| октом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко |
| добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексин |
| у! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, се |
| вана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно о |
| брава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође. |
| е видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад т |
| </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али |
| </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа о |
| у. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису |
| </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Св |
| Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој |
| о магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, |
| {S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па р |
| чина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати |
| ком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Марин |
| <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може |
| S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле |
| и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи |
| ом стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка о |
| д му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Во |
| , ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он и |
| е... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се |
| их заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто г |
| о од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А |
| о је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече К |
| од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не в |
| у!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима |
| е!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке |
| танка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ћ |
| ко.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, ш |
| хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Слада |
| се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} З |
| нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{ |
| бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из про |
| знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </ |
| же видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је ве |
| ће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи не |
| се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро |
| } Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу |
| , мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А |
| шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа |
| јем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пушт |
| и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пу |
| више Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>К |
| им јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не зна |
| .. </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, |
| рије раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушк |
| те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза л |
| ста је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> < |
| тила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска |
| еда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му н |
| ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над |
| ју, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као |
| , па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, б |
| запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{ |
| } Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у груди |
| арог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задр |
| а одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станко |
| о погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, |
| {S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасић |
| тву. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осве |
| ва, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p> |
| } Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, пр |
| ећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда. |
| и још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у ц |
| вали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не нази |
| ти на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p |
| p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав све |
| ру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна |
| о ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Марин |
| у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — м |
| оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али |
| сли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} О |
| тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на до |
| тпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!.. |
| му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође |
| раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p |
| нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни ду |
| ину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин |
| . </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што |
| њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти |
| мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако |
| ану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас |
| лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад |
| тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p> |
| као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу зава |
| } А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> < |
| е стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се |
| стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </ |
| ви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{ |
| ило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче |
| а са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Ста |
| и му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљ |
| Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, ос |
| коше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи он |
| : </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезн |
| е... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он пр |
| так, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посв |
| Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше |
| као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— С |
| и!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво р |
| же земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </ |
| Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па за |
| е кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тута |
| анас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и |
| <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне ниј |
| > <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога тре |
| — Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора проп |
| Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан |
| ним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се |
| ла је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псе |
| па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге |
| оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Ту |
| ала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод |
| </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} |
| . </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латкови |
| до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже ра |
| члија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће |
| дине.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p> |
| зговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Мил |
| ад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивш |
| отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу |
| но.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрд |
| зговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад |
| љавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Поглед |
| Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколи |
| на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од с |
| ? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није п |
| 1. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су |
| зове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли г |
| /p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвал |
| ка нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује |
| е ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на |
| чи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и ме |
| мотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правца |
| те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, д |
| ишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја |
| а није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш.. |
| , добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се |
| та — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде |
| напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека пос |
| сети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило. |
| . — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> |
| се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага |
| да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> |
| рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{ |
| с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена |
| О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Д |
| адао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце |
| ких таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка |
| , ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана. |
| ако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може |
| е и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у рук |
| ков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дош |
| редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што |
| љубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; д |
| клињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; ка |
| није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако про |
| <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није б |
| енделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси умора |
| ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!. |
| p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Цр |
| к!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лаза |
| а Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Кр |
| рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!. |
| — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Па |
| ња у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде |
| цима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће ва |
| прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово |
| . </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — уп |
| } Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао |
| ин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{ |
| <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — р |
| осле боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој |
| ла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смиш |
| е, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их мо |
| се мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мо |
| као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу |
| ица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склони |
| и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере |
| S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све |
| ећ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> |
| снуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, о |
| </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамб |
| ив толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Уски |
| једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка |
| пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... м |
| е у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p |
| </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те |
| Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у њ |
| то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!... |
| поде!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће м |
| те. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере |
| ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p |
| !...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то нау |
| иде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од ку |
| /p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! |
| још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа н |
| але. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, |
| оја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, по |
| танко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те |
| Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети пр |
| да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} |
| ош јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана |
| то такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гл |
| па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути |
| и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу |
| ројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород оч |
| јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сениц |
| , није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, за |
| p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добр |
| е ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S |
| се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> |
| дгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин у |
| и, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јов |
| <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговар |
| старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јели |
| војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше и |
| идело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта ст |
| {S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? < |
| Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеш |
| ...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? |
| {S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> |
| вода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте |
| зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право ве |
| где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћи |
| нко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби. |
| ..{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима |
| желеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p |
| Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друшт |
| лексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!. |
| на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би |
| е са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар |
| ме причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То реч |
| ћ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је |
| чи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> < |
| таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} |
| о.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Н |
| ревртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град |
| ад, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању ср |
| Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и |
| ; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, |
| а он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће |
| Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде кој |
| јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} П |
| его изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. |
| коше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> < |
| Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, бр |
| киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На |
| а меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће уб |
| ачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме проб |
| јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да з |
| његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копам |
| <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га |
| че: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Ал |
| во, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете пр |
| ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји |
| ећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, о |
| <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и ка |
| рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у т |
| му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло. |
| мао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву сна |
| жите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем по |
| учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> |
| ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} |
| . тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче |
| S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... < |
| у прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох |
| пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} |
| бити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати си |
| знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако... |
| сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и с |
| епе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и |
| и!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље би |
| ма и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам дон |
| вађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа п |
| до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким |
| аиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не |
| ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div typ |
| авље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ |
| ању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p> |
| осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Ку |
| вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у |
| а: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокча |
| за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељани |
| шта, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати д |
| Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами х |
| и. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{ |
| ин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, |
| р, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није н |
| што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јо |
| му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и хода |
| и на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше |
| авора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као он |
| Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је вид |
| ао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурн |
| ем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи нала |
| упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место |
| и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а |
| : „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{ |
| ром креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Б |
| ајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да |
| ји ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега |
| само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и |
| е да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с к |
| му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> < |
| лика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад |
| <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да п |
| сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Л |
| обратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јест |
| туру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутља |
| да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то |
| Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве.. |
| ш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће р |
| ештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти т |
| колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Ка |
| /p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Млад |
| во, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То |
| вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p |
| — Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>См |
| имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико |
| право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хо |
| рчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од сви |
| S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како |
| распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којеку |
| ује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је |
| н је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто |
| и.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сену |
| — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!... |
| . </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више |
| } Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу |
| и Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџиј |
| } Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да |
| омирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, он |
| је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и луг |
| оз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мис |
| ека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То |
| нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље п |
| <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— |
| /p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — укл |
| ! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S |
| свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... |
| .{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја |
| и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S |
| ерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Иван |
| бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!.. |
| Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао п |
| му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет прив |
| аћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је нареди |
| о, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Нап |
| ем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А за |
| одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин |
| ко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза г |
| </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то н |
| ико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </ |
| ла пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негов |
| је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? |
| /p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче |
| Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. < |
| ин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — |
| те данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда не |
| у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш св |
| а ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ног |
| .{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио |
| у страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је л |
| гом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке |
| рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се н |
| Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... |
| х склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док |
| г иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И з |
| реп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али |
| м? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p> |
| а совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то зна |
| .{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад |
| ичекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм ш |
| ад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао И |
| етом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји ку |
| , оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{ |
| </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења |
| гова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> |
| очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p> |
| сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њо |
| , дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим |
| p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп |
| p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} П |
| ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети |
| војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и по |
| ли дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу |
| акше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја |
| ожити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, |
| о и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже |
| нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших |
| Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама |
| тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну |
| н, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију |
| Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како |
| </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта рад |
| но робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као |
| моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... < |
| амбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носи |
| . </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с |
| Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаг |
| и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до |
| ринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја ве |
| едосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим |
| а нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — ре |
| ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> |
| рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да |
| вала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; ал |
| е притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока... |
| обијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, |
| нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам с |
| ву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти |
| Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. |
| амо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. |
| незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} |
| >— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборен |
| их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — у |
| вали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је |
| и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед |
| е је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> |
| ен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. < |
| један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — |
| и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас п |
| гледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се д |
| и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најп |
| се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити |
| Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу |
| ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не пре |
| нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седне |
| ирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... < |
| > <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се крен |
| рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћем |
| м клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу по |
| } Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} В |
| подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док |
| вима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите |
| </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља м |
| ту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> |
| Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љус |
| сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му п |
| е повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и ра |
| рамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> |
| д седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — ре |
| аг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, хара |
| е, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи |
| . </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти |
| уга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не |
| кса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге |
| Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете! |
| И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и |
| ђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас |
| ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити |
| есто душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће |
| ам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћута |
| н — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... |
| А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас н |
| мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше |
| а казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти |
| решинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе поз |
| те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се рази |
| и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S |
| је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Јед |
| ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да наред |
| ча.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, к |
| давде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да |
| >— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p |
| ма је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда |
| </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. |
| <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаш |
| </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо |
| еп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и |
| Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана ум |
| исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Су |
| о једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а |
| </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </ |
| — Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче оста |
| у. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и |
| оворна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна |
| <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{ |
| ти нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} П |
| лико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </ |
| ...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви прен |
| Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори |
| т!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему пр |
| им?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хо |
| о, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... |
| <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једно |
| трашнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S |
| радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} О |
| зан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што |
| } Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед јо |
| п погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми |
| вица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{ |
| Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их |
| се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће |
| коше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} |
| позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи! |
| колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} |
| н сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад |
| >На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да |
| иге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио |
| од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, |
| па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. < |
| а...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> |
| >— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти |
| : </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>П |
| реба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја л |
| болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!... |
| ешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти ниг |
| p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... х |
| дрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дру |
| <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Ка |
| е. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по о |
| .. </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде хо |
| ам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?.. |
| <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јес |
| ко да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо ј |
| p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шап |
| и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече М |
| ећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме посла |
| е опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после |
| — Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и |
| ри...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену ок |
| мо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разго |
| мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отво |
| </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> < |
| ли зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био ми |
| радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш ре |
| а је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикир |
| ачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? < |
| пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жа |
| ека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> < |
| {S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! < |
| је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрал |
| , повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем |
| ав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!... |
| пријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p |
| а ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме |
| ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у |
| х ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга |
| бро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви так |
| слом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} |
| ! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{ |
| и хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... |
| Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод |
| Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p |
| носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> |
| > <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећ |
| .{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али т |
| лиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> < |
| епе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стр |
| Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни |
| са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} |
| зи!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и |
| мам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван кл |
| твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брат |
| па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младос |
| , харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобо |
| што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу |
| уће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p> |
| ази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац |
| Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори |
| стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пал |
| а Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док |
| <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А он |
| шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Стан |
| тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} П |
| Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, оку |
| бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} В |
| љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — |
| нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Каза |
| ше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо п |
| ш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) |
| да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Б |
| ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми |
| о Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћ |
| ј, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам |
| осла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> |
| ихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила |
| ељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те ку |
| и. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан |
| уркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам т |
| и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продер |
| p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p |
| p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ј |
| се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— |
| ћу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа м |
| Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p |
| кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону. |
| ...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса |
| ј дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да |
| му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— |
| јим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> |
| родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на сло |
| пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учи |
| вим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, о |
| /p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Стар |
| се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при |
| умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је д |
| , твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p |
| овјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам |
| ш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако |
| </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем чове |
| ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе |
| ..{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо про |
| именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер |
| и штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} |
| бљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— |
| !{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља |
| онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> |
| ју да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све г |
| {S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви |
| } Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истер |
| ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> < |
| рини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар ч |
| сам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде |
| аку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде |
| рцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лаз |
| ети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p |
| м отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са |
| нпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи с |
| !...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... < |
| ко он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? |
| сам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш |
| екса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S |
| а, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> |
| ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био |
| и ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опрост |
| </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} |
| Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби н |
| м овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по с |
| је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!.. |
| стави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p |
| иде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p |
| {S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — |
| внемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S |
| — Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи в |
| ајвећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта |
| } Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Ив |
| ог тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!.. |
| богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, н |
| Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спава |
| радите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p |
| ! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако ва |
| танко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!. |
| души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека т |
| . </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p |
| вапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, |
| будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је |
| његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га н |
| обро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Ста |
| а га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке.. |
| {S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је у |
| /p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. |
| p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду |
| ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти |
| кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле |
| ли, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} |
| ала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши п |
| чан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само |
| си учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— |
| Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође |
| Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запита |
| молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје с |
| м жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало |
| шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> |
| ног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} |
| вај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако д |
| вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса неста |
| тићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, н |
| S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цур |
| иже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алек |
| ко!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се ма |
| ј кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </ |
| о је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док |
| S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. < |
| хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод.. |
| </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> |
| Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну ру |
| ори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надат |
| едну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао |
| Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, при |
| п, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Нег |
| S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} |
| са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан |
| идео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} Пос |
| Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико |
| ретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И |
| — Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, |
| исли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играл |
| за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде њего |
| м!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... |
| може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док д |
| полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <di |
| е брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— |
| у и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена |
| теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И |
| потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи каж |
| S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?.. |
| а најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> |
| ну изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија! |
| а знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, |
| да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће |
| одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук |
| више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња |
| шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, о |
| Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем |
| <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!.. |
| , јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... < |
| ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, |
| !{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, та |
| ече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути |
| у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом г |
| ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и б |
| кнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!. |
| , гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... |
| ..{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који г |
| јевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако |
| га. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за је |
| и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена |
| ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаш |
| .. </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! |
| а бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прв |
| — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајк |
| нуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једар |
| .{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он |
| де што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица |
| Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твог |
| јом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушк |
| харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину |
| ...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једв |
| вори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Ра |
| ростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му сам |
| овуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче |
| орији... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, |
| ша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Стан |
| али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он |
| али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Ст |
| S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији пути |
| о оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?. |
| амо ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног |
| p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставит |
| p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> |
| дна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не диј |
| S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал.. |
| овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас |
| ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, |
| мен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекн |
| м у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не пи |
| ва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Г |
| } Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и |
| де и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— |
| дговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на д |
| одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S |
| 0. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита |
| упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексин |
| S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшније |
| ији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису |
| /p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег разм |
| ..{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам б |
| ча иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозбо |
| трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишћ |
| ога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена н |
| оме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! |
| доше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по |
| ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не |
| ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— |
| <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто |
| а судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог д |
| <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} |
| p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они |
| Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Пита |
| <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи |
| а би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпо |
| о... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, |
| > <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се луд |
| арешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти с |
| паћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле.. |
| о кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу од |
| {S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Ма |
| и. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </ |
| </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао.. |
| Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} П |
| дети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се |
| као, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Ку |
| и: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — на |
| Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло луп |
| /p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... |
| есече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ сп |
| /p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешин |
| ко сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја в |
| по убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвен |
| но, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које с |
| је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибук |
| ку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага |
| . </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вел |
| же и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он |
| им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се ск |
| пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарај |
| валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па |
| е и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једн |
| аша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На |
| рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} |
| ђе Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} М |
| а на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како с |
| летеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју |
| и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала! |
| ива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако са |
| , а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Ж |
| им шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце |
| е пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!. |
| честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!... |
| ..{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко п |
| орава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити ка |
| шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко ск |
| човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим прили |
| Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога с |
| и речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одгов |
| ма тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне п |
| ј запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то |
| ти новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми см |
| окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена |
| орам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице |
| ица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Л |
| аста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. < |
| о; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> |
| и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок! |
| шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> |
| ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох |
| и пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумар |
| Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} З |
| на речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето.. |
| ућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он ни |
| је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лаза |
| /p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — ви |
| ко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак си |
| овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави ру |
| тарешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогн |
| рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути |
| моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!... |
| лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к |
| крао из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те |
| >— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Он |
| свим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} |
| његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, ка |
| То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа” |
| и да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, |
| а уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно там |
| исам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— |
| уче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на свом |
| арви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} |
| дуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се сп |
| чи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од |
| и ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, к |
| ране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мучен |
| нко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека |
| <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче |
| ебе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. |
| како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све п |
| —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди |
| </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, |
| ела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много умори |
| јке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да ник |
| штро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Ста |
| еба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, |
| рци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да |
| еше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поноси |
| ћи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из кућ |
| , нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Т |
| Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма |
| и ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на |
| ала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш |
| инства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја |
| мислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} |
| </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p> |
| — У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико так |
| ј мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а зем |
| се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... |
| а: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А ма |
| да се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господ |
| е сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његов |
| кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене п |
| ре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p |
| уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљ |
| ост. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрах |
| је добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S |
| ију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... |
| рај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима п |
| ј се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила ви |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где тр |
| во Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од |
| </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Мил |
| непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве |
| Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </ |
| бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред удар |
| танку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па г |
| има ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!. |
| ан ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку |
| ки стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!.. |
| не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавд |
| о бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{ |
| нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и |
| ?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити |
| сли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па гот |
| ра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и п |
| !... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком |
| </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он |
| танков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш т |
| очне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети |
| ..{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: < |
| p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, |
| ња, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које ос |
| S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му |
| оглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте.. |
| клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... |
| добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, |
| ј равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо |
| ој Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа |
| г тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} |
| оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног п |
| Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као |
| а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, |
| о не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села |
| > <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па |
| пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... |
| о блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што |
| . </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S |
| <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше зак |
| </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни |
| метнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту |
| </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бун |
| р... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упи |
| иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен |
| гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли по |
| !...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учини |
| вић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били |
| ка моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p> |
| Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а |
| и... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, о |
| вер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу |
| <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не мог |
| p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чв |
| у, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста |
| е по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш п |
| . </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од |
| p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај |
| ега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!.. |
| . </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учи |
| ила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно |
| и кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина |
| ари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао |
| </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </ |
| тајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Ис |
| p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако пон |
| ло у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повуче |
| — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко |
| некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — р |
| > <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало |
| куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Мило |
| Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јо |
| е одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </ |
| .. </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И к |
| Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашил |
| рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку |
| прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!.. |
| је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незалив |
| леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко све |
| до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламе |
| е... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="c |
| до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме с |
| о.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су гово |
| <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!. |
| му!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка |
| subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Ј |
| аде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко |
| {S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било н |
| тови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S |
| убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог г |
| е „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине |
| о глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на др |
| — Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од |
| пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хте |
| а ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, |
| и се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око судни |
| агињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буд |
| беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са |
| превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца |
| не, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку ник |
| да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо д |
| p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— |
| аћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{ |
| инила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од своји |
| приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка |
| раде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашн |
| кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у |
| могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је к |
| Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вр |
| > <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено једа |
| p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ |
| . </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде |
| !...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима |
| пићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели |
| .. </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми |
| а тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим.. |
| Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p |
| p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. А |
| <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну п |
| ...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> |
| и субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Н |
| ош кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а |
| а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S |
| те Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, ал |
| и.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог |
| тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чуј |
| главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је |
| S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да пла |
| истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> < |
| му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дива |
| лић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли |
| а у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све ви |
| /p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> |
| орбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци |
| чин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, т |
| упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га |
| ког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци х |
| заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p> |
| <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </ |
| рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи |
| обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, наме |
| ам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасј |
| несе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му |
| ама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на |
| инковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мале |
| стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке |
| ши.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли воден |
| е скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пал |
| и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> |
| </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... |
| а доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... < |
| своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} |
| p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Т |
| , а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом н |
| еде га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда |
| х сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Ива |
| зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ок |
| а.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их п |
| рећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... |
| е са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не |
| очека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> |
| нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p |
| лама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и з |
| наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном |
| аиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како |
| аш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у |
| г поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити б |
| ло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> |
| уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> < |
| ило... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи он |
| бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} |
| има!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш |
| и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њи |
| очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... < |
| евојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све |
| твовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако ср |
| >Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни на |
| ишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима |
| Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око. |
| што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?. |
| аха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише |
| миром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше сва |
| ... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађа |
| ођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оруж |
| ами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> |
| p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p |
| исао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор |
| зебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду к |
| прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача |
| Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукал |
| <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као |
| у клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и |
| нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајк |
| а би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај ме |
| тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти ка |
| их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очеки |
| новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљан |
| </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И а |
| је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— К |
| >Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> |
| рце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за |
| пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела приб |
| unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{ |
| S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне |
| . </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пр |
| иница у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нариц |
| <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друш |
| ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да м |
| тео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн |
| {S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— |
| ице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им |
| нас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба |
| Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у ла |
| Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> < |
| и трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњ |
| че љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом че |
| ша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и |
| ојска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки |
| олико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дру |
| ори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његов |
| крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао т |
| ко радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше с |
| завиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што б |
| о томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше |
| кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </ |
| о отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О |
| </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по к |
| > <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} |
| ио у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи |
| ини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислиш |
| војим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. < |
| } Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} О |
| и Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} П |
| — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек! |
| р добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа с |
| старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому |
| једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скри |
| ети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} |
| <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ј |
| лаву принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у |
| нко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа |
| и, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети |
| страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им св |
| остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зи |
| ! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољ |
| е чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одг |
| S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где |
| чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од |
| ре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од |
| ио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јан |
| е црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије |
| овршину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври |
| ма. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и с |
| >„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро |
| боље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то д |
| носи се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му |
| мо нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се мо |
| љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Шт |
| још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећ |
| ни!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имад |
| </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к |
| и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о то |
| ћ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој ст |
| дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> |
| е окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало д |
| смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим |
| Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а с |
| плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста пли |
| то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја до |
| t="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и |
| е. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврза |
| убини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она |
| е остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. |
| ад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} |
| лива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак |
| екад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође |
| шта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и р |
| на све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по |
| унак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба р |
| сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта |
| Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такођ |
| че он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до |
| ати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— |
| м људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу м |
| ву заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p |
| несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком ц |
| ечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Ма |
| одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке |
| ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапу |
| инка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Кр |
| оглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до |
| ји лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> |
| >„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма |
| <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази он |
| сти у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Т |
| воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на сво |
| уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док |
| Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом пла |
| де међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете в |
| ки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је |
| дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узе |
| И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће ск |
| о својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице |
| весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} |
| м Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div |
| нко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем |
| астанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни |
| <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу т |
| е као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се |
| Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па |
| Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </ |
| е загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, |
| ео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате |
| ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шум |
| ване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вел |
| овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на пра |
| мо примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окр |
| часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књи |
| p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак д |
| лујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је |
| ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Мл |
| <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на |
| ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекс |
| p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} |
| ци, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже.. |
| } Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Зал |
| И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!.. |
| ао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може |
| урске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p |
| вери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступ |
| } Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> < |
| ...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо ок |
| наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ћ |
| да с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> < |
| ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. < |
| т. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! |
| нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна |
| ше никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премиш |
| али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p> |
| ошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јов |
| м тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Он |
| а!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Кр |
| Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S |
| . </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. < |
| Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати мол |
| /p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам с |
| Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима |
| о, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, |
| лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Сино |
| њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза |
| ехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> < |
| о потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он |
| но у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Ту |
| ворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> |
| Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапк |
| о у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> |
| гње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Ота |
| да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} |
| о се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад |
| иде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на ко |
| те, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљен |
| Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... |
| и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како бла |
| те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} |
| уванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с но |
| су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им |
| ли. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а у |
| узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг |
| а, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је |
| он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и |
| рна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!.. |
| а му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p |
| S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао |
| Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазби |
| аде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје |
| ша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турч |
| јку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити |
| /p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} |
| е, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом за |
| епријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пуш |
| рзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему |
| српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равни |
| ју?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и |
| заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једног |
| земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p |
| <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући |
| љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он ј |
| поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разгова |
| <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет од |
| поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; до |
| ги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш |
| чином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу |
| у још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стад |
| х неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сан |
| одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и |
| >— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сест |
| побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{ |
| , кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао |
| осподе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p> |
| же воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради |
| вара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што н |
| ед. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине д |
| акве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да |
| естале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан. |
| у Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар |
| его оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нис |
| засуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа |
| ива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p> |
| м!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> |
| ци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше |
| и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </ |
| че Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцр |
| а је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу... |
| осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, т |
| уне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све |
| Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у |
| ко суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне ша |
| р сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, |
| свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се |
| сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишл |
| о Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми а |
| непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, |
| а уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја |
| војим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, |
| а, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну |
| ио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајн |
| крова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше |
| } Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их |
| ајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </ |
| видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, |
| љно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се л |
| у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Јед |
| а лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га п |
| нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, та |
| Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што |
| ка. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p |
| едаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која |
| рачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он |
| домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} |
| S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер |
| о да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— |
| му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, ује |
| , спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само |
| е књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> |
| Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека С |
| ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједа |
| зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова |
| о згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им |
| о муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори |
| е су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала попришт |
| ој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје |
| јој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође |
| ..{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тиш |
| ути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смем |
| вот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </ |
| м човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми чов |
| као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он |
| од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где |
| д ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, на |
| раца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владал |
| изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— |
| не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта т |
| урчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш м |
| ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{ |
| p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах |
| ра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је л |
| ш у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{ |
| а. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпу |
| кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш л |
| ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> |
| рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у |
| дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их |
| утили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p |
| Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> |
| head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кро |
| те главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини |
| жва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци у |
| ирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо с |
| <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кућ |
| нуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну |
| — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен ста |
| ас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су с |
| ико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, |
| епртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. |
| ба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и |
| S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: |
| тић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену |
| ки војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „ша |
| >— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? |
| о мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад |
| шају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке |
| сне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па ј |
| чи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани ра |
| ..{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа с |
| ио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао |
| крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица кр |
| већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома |
| а нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке |
| ео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лаж |
| огаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе п |
| осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврз |
| о гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију |
| пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p |
| </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирниј |
| пита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас зв |
| {S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву |
| .{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, к |
| !{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми |
| ..{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово гос |
| — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </ |
| ! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к ње |
| као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим сам |
| > <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S |
| о се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се рас |
| p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, |
| ече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече |
| ла, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке |
| — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — |
| е Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} |
| цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> < |
| и та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији |
| це, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна. |
| >— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!... |
| дом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш ни |
| ан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и жив |
| си. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га |
| еку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p |
| ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине |
| ти се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А |
| је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима |
| превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена ру |
| јетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И п |
| >И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га |
| а, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се румени |
| ледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу ка |
| , али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хај |
| ...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет |
| држаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш. |
| назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p |
| чи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: при |
| рнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу |
| же да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котур |
| орбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. < |
| </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— |
| ош синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— С |
| шкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он |
| андури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, вика |
| у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, за |
| авица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S |
| п и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити |
| ткад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како с |
| у, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Ц |
| . </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, неш |
| тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазиш |
| /p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, о |
| црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— |
| — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </ |
| а рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекош |
| има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — |
| p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса |
| и сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојил |
| раг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му |
| p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| еко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> |
| S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да |
| бави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам |
| а и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој ба |
| чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p> |
| ко хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} |
| соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла |
| ти.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мр |
| рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, |
| ни, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— |
| /p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p |
| p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, |
| p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци |
| p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене к |
| , домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> < |
| потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му ота |
| >И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, |
| њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудн |
| вана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милош |
| оставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — по |
| сало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p |
| десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p> |
| е прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро гов |
| >Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, |
| т, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Пе |
| глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и о |
| убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, |
| љи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у т |
| а диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне |
| .{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је бил |
| ; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на захо |
| ивикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се о |
| ац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поно |
| ујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко |
| урке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И |
| поведи Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суре |
| о се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепо |
| у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ев |
| мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скид |
| лиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаро |
| њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче т |
| твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме |
| вама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је о |
| и. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли |
| заром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Круни |
| зар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли сво |
| баша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолиш |
| водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се б |
| радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе |
| а путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише |
| и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек |
| слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образ |
| ја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, о |
| </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не мог |
| име!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... < |
| „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али с |
| муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> |
| поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; моли |
| . </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио |
| ден сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очев |
| ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од пра |
| сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу |
| зо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, |
| и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора ост |
| нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио там |
| својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p |
| лекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нам |
| Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији |
| ..{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех б |
| чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да |
| знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је мле |
| </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упут |
| </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му о |
| Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} П |
| кој нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из |
| >И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком с |
| </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Кру |
| о стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности оста |
| дина мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу |
| анас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја |
| кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, |
| а отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пец |
| има у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Т |
| Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком |
| знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли г |
| о њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече М |
| ши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на в |
| .{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дуби |
| нам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он о |
| у преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је б |
| плакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — вика |
| а чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа пог |
| у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио |
| сам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче |
| ки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то. |
| погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, |
| ас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији при |
| току из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерић |
| овек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи ре |
| се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он с |
| Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} |
| у, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не |
| носила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!.. |
| оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несре |
| ead> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у |
| p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти |
| о парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли оја |
| очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну о |
| Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, |
| </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој |
| >– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— С |
| да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Мо |
| ше мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја са |
| те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она |
| та Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест. |
| свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p |
| за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јели |
| ве и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S |
| е причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца |
| </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га ј |
| јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврз |
| огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Ту |
| ене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p> |
| су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у д |
| <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се про |
| ад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше ист |
| имите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p |
| и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. < |
| окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се поче |
| {S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по т |
| је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али н |
| но неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше ник |
| уо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — |
| очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p |
| } Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p |
| Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— |
| е и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато |
| н осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се с |
| локорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турск |
| да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Је |
| аше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одма |
| казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени. |
| Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, |
| днако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али к |
| ешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! < |
| живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар |
| па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </ |
| обро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно |
| је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с |
| > <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, ра |
| та, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем |
| <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — р |
| >— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. |
| а женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види мој |
| .{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не |
| и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се |
| од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам |
| од мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то н |
| а хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разгов |
| . </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, |
| > <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколов |
| сто тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у |
| раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ов |
| а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p |
| пет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — |
| е док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе |
| ead>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није зн |
| и људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... |
| кога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити |
| нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </ |
| ад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана |
| .{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А доб |
| егова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука |
| не дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју мило |
| <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздра |
| ик? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А |
| о и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — реко |
| ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за р |
| рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је |
| Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> < |
| окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— |
| та неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ј |
| анку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разгов |
| } Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајду |
| . </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарев |
| ао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћ |
| чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Ос |
| то тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p |
| ао попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху |
| >Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му с |
| но што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапц |
| Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p |
| ашићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто |
| p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се |
| >— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изи |
| е боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </ |
| {S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као м |
| рћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше |
| Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га ис |
| и ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница |
| прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази |
| не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим |
| да као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чини |
| нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — |
| </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одмет |
| Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба на |
| надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њ |
| јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко |
| </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београд |
| !{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и нем |
| ајгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} |
| м тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само |
| S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, |
| езде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако |
| </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Виш |
| д̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јунач |
| вуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> < |
| падају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар |
| бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно к |
| рну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља т |
| сном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекр |
| м, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чуднов |
| јану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја |
| њаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам |
| ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш п |
| ..{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} |
| ад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. |
| иш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа. |
| и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бит |
| многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Н |
| перило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрст |
| д сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чуку |
| </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повик |
| У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић! |
| веде их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па ста |
| е крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} |
| жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није пра |
| {S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!.. |
| — А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну |
| ико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека |
| после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила |
| не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право ве |
| ма.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ов |
| леда у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Ск |
| е. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S |
| да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... |
| година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чу |
| о беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} |
| к ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али ни |
| Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} |
| мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту |
| , она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође |
| без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа |
| им — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим ст |
| ек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу |
| нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p |
| зад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну |
| Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </ |
| барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он |
| } Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се |
| ан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде м |
| је!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја |
| } Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> |
| а да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека |
| х могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према г |
| сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да |
| ила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} |
| лата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не го |
| е Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи |
| су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латко |
| рака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом забол |
| би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу за |
| {S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— |
| ад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек |
| оме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у |
| <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— |
| вићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!.. |
| ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облац |
| у.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују |
| <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту нач |
| на проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су |
| осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отиша |
| бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца |
| другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казив |
| славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Та |
| ним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дуб |
| окте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој с |
| тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неко |
| .{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и |
| н и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. |
| гих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше ник |
| ти где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити |
| вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту см |
| је у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царев |
| за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је |
| чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— |
| Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Л |
| је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Дал |
| е Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми т |
| >Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио |
| ост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опр |
| хватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом.. |
| се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба р |
| п је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли |
| S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... |
| <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чи |
| ава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се |
| в где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> |
| нуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, л |
| S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше л |
| лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано св |
| а, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам |
| иједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пр |
| Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> |
| о је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је |
| наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Н |
| јим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина ка |
| е, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и ка |
| јмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не пит |
| о својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница п |
| гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога |
| и... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полет |
| аће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} |
| у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто |
| раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица.. |
| своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао |
| <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што |
| ичавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{ |
| да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњи |
| сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци |
| вога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лаза |
| . </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... |
| своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само |
| и се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти с |
| <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> |
| е му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, |
| ја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један г |
| ло лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истин |
| , домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце |
| е сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или |
| његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже |
| Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> < |
| или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које |
| мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од |
| ве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа |
| штедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p |
| ао смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Н |
| римере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа с |
| њу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </ |
| куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... |
| заше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаље |
| излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то |
| ма хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се чо |
| ишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваш |
| и, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да ос |
| попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијал |
| — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро. |
| p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на свак |
| ” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни кр |
| и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити |
| ри, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> |
| . </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. |
| најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу |
| — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не |
| било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. |
| али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролеват |
| у на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попит |
| дина! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати т |
| ји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— |
| Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Сино |
| нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упи |
| о око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле |
| насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радос |
| е, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га изм |
| башу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p |
| чи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али |
| . </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око |
| Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мис |
| .{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, ј |
| И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио |
| појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час |
| мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И |
| е дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... |
| ан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз г |
| ј срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препрек |
| p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава. |
| заше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима у |
| д дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} |
| тао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање |
| понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може б |
| е да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копљ |
| и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и |
| се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он |
| Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да |
| од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станк |
| је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим |
| адића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{ |
| Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се с |
| ли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молит |
| шом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао св |
| че је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по ко |
| ојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека г |
| — Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцр |
| о на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџи |
| Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео ови |
| </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече |
| да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђ |
| устио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуно |
| Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш пра |
| p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче |
| побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао |
| о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и |
| чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наноси |
| а његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме? |
| кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, доб |
| {S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми |
| ти с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, м |
| ...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p |
| — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да о |
| /p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Је |
| и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи |
| олико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара д |
| вић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде |
| ата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} К |
| а страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он |
| >И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али |
| ..{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а д |
| ваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p> |
| фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога |
| брецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — ре |
| је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! |
| и се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а |
| иш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. < |
| тим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... < |
| било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло н |
| га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> |
| ру што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила |
| азала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећ |
| се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јели |
| СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништ |
| тило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је ви |
| орених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли |
| срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гус |
| се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али |
| о сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Заса |
| ишта? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић |
| е држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад нем |
| спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, св |
| врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мач |
| . </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт |
| века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, |
| ге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље |
| е... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не |
| } Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо с |
| дницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapt |
| Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хај |
| онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>О |
| анко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму зау |
| <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а С |
| и се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може |
| е да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљил |
| Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? |
| {S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети д |
| ић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p> |
| Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Ни |
| бијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а т |
| јдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шт |
| Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој |
| ! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да повед |
| бдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи |
| њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div |
| > <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе |
| p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим ја |
| и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — ос |
| ам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осра |
| а човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то |
| </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти о |
| >Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се |
| ако поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p |
| сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећ |
| вено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> |
| етан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погле |
| етета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти т |
| знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринкови |
| љ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и ра |
| речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За |
| је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он пову |
| где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може |
| аше хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S |
| ..{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје |
| ужан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бо |
| послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Але |
| јприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Кру |
| од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан п |
| Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што |
| у Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и кл |
| шко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да п |
| кнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отвор |
| ако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> |
| и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви м |
| очети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пу |
| је! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча |
| е сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог |
| да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан |
| /p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Ни |
| лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! |
| ...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити |
| ба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јур |
| ишта”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута по |
| ста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лаг |
| аву раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Цр |
| адити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуд |
| ори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су у |
| . — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} О |
| .{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} |
| .{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та |
| али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се |
| их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у |
| — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како |
| већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, који |
| та лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла |
| он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пож |
| еше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче ту |
| ти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су |
| соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год пог |
| /p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се |
| кса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао у |
| Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јаков |
| сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и п |
| ди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац |
| авио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, |
| тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> < |
| емој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: им |
| Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мен |
| ода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опу |
| – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змију |
| десет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно вел |
| што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно шт |
| и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко |
| ићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавор |
| ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му |
| ћ му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први љ |
| диже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо! |
| , проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, м |
| руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехну |
| ни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> |
| </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда |
| да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> |
| му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар о |
| речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, н |
| угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, |
| ог грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> |
| гићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. < |
| дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” |
| С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разум |
| ити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p> |
| у, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а свак |
| м сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, |
| о овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ |
| д Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> < |
| nit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> |
| е јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме |
| Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запали |
| лић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да |
| а дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој |
| о проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и прен |
| оше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Так |
| што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за |
| } Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> < |
| додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила т |
| ице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад |
| р свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Как |
| је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде зна |
| мо ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушк |
| гом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type= |
| ији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> < |
| .{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. < |
| обро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. |
| о се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма п |
| топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било ле |
| аш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђав |
| у је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не мо |
| .{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} |
| ру беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себ |
| а, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... м |
| арода и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом зајед |
| хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети н |
| како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учи |
| — Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> |
| а. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајд |
| они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптава |
| едајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може |
| људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у |
| !..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!. |
| а му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као |
| и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и преврта |
| ветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај |
| /p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиља |
| опа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти неће |
| Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке м |
| вали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а |
| Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспат |
| еш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас |
| >И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. < |
| јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Ива |
| хо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, |
| тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S |
| чи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да |
| То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је сво |
| </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совр |
| а изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио |
| ако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине из |
| о ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Отку |
| ека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} |
| а душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно в |
| е му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће зе |
| к Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид |
| <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара |
| бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хо |
| . </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: |
| њце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, т |
| ... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л |
| ; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!.. |
| дуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше |
| г храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухват |
| <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама тр |
| остор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног бреж |
| час пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Н |
| а!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p |
| д је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, |
| S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио |
| стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп ј |
| достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Ви |
| S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?.. |
| ћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столиц |
| — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... |
| рна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} |
| Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну пр |
| и још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, |
| И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у |
| гаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> < |
| гало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио |
| .{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови об |
| кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас |
| Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </ |
| Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничк |
| оведим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло |
| атора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима з |
| уке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним кој |
| а Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где |
| тина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зл |
| племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из м |
| {S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>На |
| — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храм |
| погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ.. |
| ди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли |
| ањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица ско |
| пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И нас |
| оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био |
| ају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на поса |
| ставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је |
| ква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>П |
| . </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки у |
| То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> |
| але с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кар |
| се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Стан |
| скочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и хала |
| поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му |
| , ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости шт |
| S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући |
| ече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, |
| ! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и ње |
| — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дел |
| м свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври |
| S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </ |
| сити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} |
| S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} |
| са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} |
| рчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> < |
| бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на н |
| и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај |
| ема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само |
| е жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче у |
| а у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} |
| к! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао син |
| дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ов |
| га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том с |
| .{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — р |
| <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p> |
| има...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!.. |
| мет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </ |
| ну и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p |
| х остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} |
| ако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци как |
| {S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли |
| S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би |
| лона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Прек |
| мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више прид |
| емо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; |
| г да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да про |
| лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо |
| Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш н |
| о и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити љу |
| p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!... |
| {S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p |
| ав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа о |
| лаго овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> |
| <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам |
| на беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка |
| еселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њем |
| в...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај |
| на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} |
| прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! |
| еника, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја! |
| се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће |
| , али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p> |
| </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре |
| ши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! |
| , ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Ст |
| арави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S |
| д хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудра |
| се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} |
| ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. |
| шаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али.. |
| еђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је ле |
| њу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да прено |
| рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година |
| Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Је |
| таде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела |
| ров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он |
| ци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме |
| онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} |
| и те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу |
| поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све м |
| ања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. < |
| Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> |
| ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— |
| а ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци |
| <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове |
| тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у г |
| он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али |
| И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? < |
| </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару |
| ...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} К |
| /p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, |
| Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га |
| дно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} |
| } Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си |
| а разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари |
| ушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред сам |
| е од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени. |
| /p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дар |
| у!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се |
| } Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то |
| нуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку |
| S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим д |
| убаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” н |
| м то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз д |
| орваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због |
| <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S |
| м скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је |
| м га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. |
| ђе му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... |
| че: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не веру |
| не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!. |
| /p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али |
| } Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтал |
| уће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p |
| зио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! |
| оје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| >О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} |
| а!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао б |
| жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја мора |
| томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на |
| се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша. |
| ..{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар про |
| ном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S |
| ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p |
| опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очи |
| е, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нис |
| {S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај |
| на љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи |
| ...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се о |
| о право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p |
| .{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па |
| њати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу |
| танка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, |
| ам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети |
| , више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> |
| ..{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, сам |
| жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећ |
| !...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити ње |
| ађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учин |
| сам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан! |
| аиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. |
| орено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим с |
| p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{ |
| .. бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи |
| хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, |
| p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S |
| руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> |
| </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгр |
| в... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми с |
| н навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И |
| аву...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити |
| кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше |
| та и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — |
| а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше исток |
| о је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувш |
| ају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље |
| .. </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p |
| рији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори су |
| „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Може |
| табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на зе |
| Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа пр |
| повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Ст |
| диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико д |
| <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ћ |
| и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S |
| о. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S |
| де оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претр |
| себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко п |
| ко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p |
| шише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} |
| ..{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели С |
| {S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде |
| раваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p |
| е!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и |
| цом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{ |
| /p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је |
| ? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној |
| .{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже миса |
| сао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј |
| <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, |
| вори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језико |
| виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа |
| а није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексин |
| е и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад ј |
| тру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хл |
| !... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Л |
| да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи |
| лавило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из ок |
| турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} На |
| емој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много |
| S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш |
| и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да |
| S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу |
| Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А |
| аво војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешета |
| а заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право |
| хота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао |
| аквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! |
| ену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем |
| истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је |
| и, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратник |
| анко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из ру |
| па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто за |
| рке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!. |
| поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привреб |
| сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и ко |
| ако да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа ск |
| прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо |
| а и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се за |
| о, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по |
| о дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, |
| и станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Цр |
| је уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не |
| долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских.. |
| рца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле |
| земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људ |
| њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће |
| и? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар да |
| ође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад |
| . </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} О |
| ; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. |
| риђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би м |
| али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Ниј |
| ка му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Х |
| му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свак |
| вамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> |
| .{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се |
| ца — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Јед |
| ! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} |
| преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... |
| овите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога кол |
| и да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ |
| ну у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи |
| умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га п |
| Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војвод |
| смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже |
| е сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} |
| људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Ј |
| гледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита |
| аједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он |
| бише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!... |
| и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша |
| ремишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе |
| се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понур |
| оја поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Ник |
| и ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!. |
| им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ у |
| а, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и б |
| се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта зна |
| о одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... < |
| аве на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни |
| у: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас |
| их послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му |
| — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих по |
| су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви |
| д што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p |
| ти... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је б |
| Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опро |
| огу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово |
| јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. |
| рв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде К |
| ако бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога д |
| за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} |
| ј отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком д |
| био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука |
| се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p |
| {S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтет |
| сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— |
| еш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је |
| неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комш |
| ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бри |
| ва. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти |
| , јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је |
| скаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издава |
| не!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си |
| а је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војвод |
| тну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуш |
| ише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се |
| ити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати. |
| и Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разгова |
| .{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти |
| али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докл |
| Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, |
| мбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, |
| учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стаја |
| нгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучу |
| а.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— И |
| аде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку |
| е Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} |
| ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, |
| лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Уст |
| олеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три сто |
| . </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, |
| јео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p> |
| <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спот |
| ији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. < |
| ред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако |
| p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је че |
| , па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвлад |
| !...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. < |
| рже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв о |
| Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> |
| — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да г |
| <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p |
| ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разго |
| мански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а п |
| а пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, |
| нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас д |
| {S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — п |
| ресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у |
| .{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им к |
| говор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Н |
| unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богиће |
| ма.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се с |
| </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође |
| а...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај |
| ине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И з |
| > <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили |
| то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </ |
| де, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> |
| изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и м |
| је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш |
| ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — загра |
| ...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам ви |
| ш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџи |
| анас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се з |
| Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари в |
| ксиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин пр |
| <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на он |
| — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајк |
| оре, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче З |
| варају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. |
| <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро г |
| креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Беог |
| они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њи |
| а ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p |
| турио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је |
| ожај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена в |
| ого — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дак |
| еш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије. |
| инова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учини |
| било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала |
| у, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас |
| дило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично за |
| ојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђ |
| очи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појав |
| нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Ив |
| је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у кори |
| ца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих.. |
| рити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их доч |
| } Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не мож |
| тав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; та |
| које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Н |
| окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... < |
| азо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку н |
| е, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити |
| рила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се мог |
| кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наруч |
| <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на с |
| Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне д |
| поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро |
| чим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било! |
| огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Г |
| рцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — К |
| рбез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Бо |
| азрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бе |
| му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али о |
| ко, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питањ |
| стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедај |
| на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижн |
| ана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} С |
| рокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само дон |
| душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под |
| се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја |
| храниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље н |
| Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!... |
| рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... |
| го ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суре |
| а.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не з |
| . </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapte |
| ико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била на |
| и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет |
| и сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S |
| света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жен |
| а и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мока |
| е... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже р |
| <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелиц |
| ј кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече гото |
| јаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се пој |
| ра... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени да |
| p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати |
| .. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом с |
| {S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и С |
| , Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручков |
| е се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} |
| њак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, |
| S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </ |
| сећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S |
| трашно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштр |
| Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох д |
| е отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... |
| <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног |
| тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. < |
| И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој поп |
| во трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> |
| !... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека |
| че он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се |
| о јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} |
| е и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава |
| си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си |
| ућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и |
| бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пу |
| } Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” За |
| та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши к |
| Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се ма |
| корачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Б |
| еће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> |
| /p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа М |
| аје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| ојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барут |
| ter" xml:id="SRP18963_C3.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху |
| а.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја до |
| !... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њ |
| за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеж |
| има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на пов |
| дан другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људ |
| вом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћат |
| невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу пра |
| животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачли |
| ати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши |
| у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да п |
| бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је |
| трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и род |
| ћи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Мл |
| е око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били |
| у!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очи |
| шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погле |
| као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци |
| има већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на т |
| ога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је о |
| да, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И |
| аза једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко трид |
| добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они з |
| ђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} И |
| да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше |
| ди. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тиши |
| и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко ста |
| д рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. |
| њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу |
| га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече т |
| х коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-т |
| } Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и |
| ринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Ал |
| освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Не |
| ужи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де ов |
| ам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{ |
| — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с по |
| било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих до |
| ве да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обеди |
| еста, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадион |
| ако с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку п |
| ан Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мири |
| д неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко |
| </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разг |
| танко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. < |
| и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p> |
| с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже |
| ла се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па |
| овјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу кр |
| ни, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не |
| и почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је паст |
| {S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, ј |
| ако се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути |
| жити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сл |
| је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хт |
| се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је ле |
| ио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која |
| чи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштов |
| а петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, |
| е кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш ч |
| е од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p |
| и беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам |
| сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мр |
| ку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад |
| га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у њег |
| шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, |
| ајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједар |
| шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, |
| г до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код к |
| жњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, |
| ети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао |
| седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S |
| p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног д |
| шину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> |
| сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Н |
| е загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени врати |
| ши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па |
| вору божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли |
| даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов |
| еданпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Н |
| је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. |
| и од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми р |
| мо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љуба |
| у куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој сто |
| е био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је ју |
| ење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро ли |
| уше, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Ст |
| нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: ко |
| едао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је глед |
| и!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба муш |
| ој страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Пе |
| ужити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{ |
| каја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му ц |
| .” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ва |
| Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је ј |
| је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше м |
| о ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу |
| поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави |
| се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газд |
| скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натр |
| говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајд |
| p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} |
| {S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!. |
| и и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му |
| повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види |
| нај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи.. |
| у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор |
| ом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S |
| донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провири |
| га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја |
| итеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов д |
| </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела |
| </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Ј |
| е скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Те |
| се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим |
| се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врил |
| ца.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Ту |
| ажи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, |
| да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над њ |
| мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе |
| теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен |
| е и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S |
| цати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и с |
| никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта |
| ?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пр |
| } О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхт |
| е л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— |
| и баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао |
| <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако |
| ше наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево |
| ад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не |
| </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто з |
| ан и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као |
| широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— |
| ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко па |
| сла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се уми |
| несе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спи |
| д браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико |
| /p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> < |
| буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. |
| јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан |
| > <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар са |
| /p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>С |
| преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу З |
| p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Д |
| о и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — |
| посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми |
| лити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!.. |
| дом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше |
| н не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станк |
| 963_C2.22"> <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> |
| Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за |
| то једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он с |
| ...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше.. |
| коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако |
| главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нан |
| /p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџ |
| га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ног |
| ећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хв |
| чкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: |
| Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде |
| није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку |
| р не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио |
| р ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли |
| >— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се |
| мо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете |
| ма сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на |
| отрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећа |
| је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Ј |
| аповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра |
| Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме |
| е...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћут |
| па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђавол |
| Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће |
| деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је |
| Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њи |
| ш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили х |
| и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бо |
| х падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао |
| и дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја са |
| ама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовник |
| дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више |
| ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у |
| узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} О |
| е купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p> |
| мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> |
| о ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако |
| је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шан |
| знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... < |
| црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и ша |
| Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови |
| е мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја |
| ти сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне |
| , гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се |
| } Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пре |
| лашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> < |
| емљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и |
| поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чи |
| х видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке |
| гу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихн |
| <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији. |
| } Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне н |
| p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмог |
| А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је |
| S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш у |
| таситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Ста |
| Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи |
| е Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? < |
| у лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, |
| стане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мисли |
| адост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде ос |
| , ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, д |
| чи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућ |
| рије, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језик |
| вијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су м |
| брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једн |
| .{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си |
| е пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p |
| . </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да про |
| помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> |
| ...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дрено |
| оста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Ко |
| клињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— |
| е не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се |
| о. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — реч |
| у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а |
| ити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго |
| гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узе |
| езбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна бун |
| и горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови... |
| у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> |
| нин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, |
| еће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком |
| жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, не |
| ућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} |
| поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” |
| м, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног д |
| стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном мест |
| адио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им р |
| ко ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p> |
| аштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека |
| а грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па ш |
| ме благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазар |
| чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан |
| он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!. |
| ече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </ |
| године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још |
| ече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о д |
| </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам |
| илош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огр |
| око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу |
| , јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S |
| а...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Сл |
| ..{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје |
| во у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврз |
| раје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из |
| е се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви |
| > <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone un |
| изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{ |
| p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на |
| н порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко |
| Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курј |
| p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за |
| о дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети |
| поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p |
| ..{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити ш |
| иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих курш |
| да око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у |
| а му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још |
| Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} |
| , руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаре |
| самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Че |
| на. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али о |
| једанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окрето |
| његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погле |
| нуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног |
| — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрав |
| е од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу |
| е... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страш |
| северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим |
| {S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S |
| > <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми |
| !...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то најед |
| {S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </ |
| била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </ |
| е: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} |
| е Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић |
| мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене ка |
| у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p> |
| су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече |
| .{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој пра |
| им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А бога |
| и пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p> |
| а поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молит |
| } Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Гр |
| ... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а |
| ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>А |
| остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Пе |
| на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па т |
| рема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чуту |
| ој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... |
| /p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочека |
| од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа нико |
| ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склонит |
| у хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> |
| зана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника д |
| S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало зати |
| Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја о |
| ја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не мо |
| ро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?... |
| </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p> |
| у врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p |
| демо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше она |
| , баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича ве |
| /p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озби |
| али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S |
| не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупат |
| ри коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S |
| е и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била! |
| лужила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покри |
| вављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p |
| но!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке |
| е наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полет |
| неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше го |
| Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турч |
| /p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И |
| ук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене |
| је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. |
| да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би |
| прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их зн |
| ажџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, |
| о па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Рец |
| не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листа |
| . уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути |
| јдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече |
| зговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; |
| ви, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаш |
| Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велик |
| ач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш н |
| {S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који |
| су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријет |
| ве друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то. |
| S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Пар |
| рцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, б |
| аметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не |
| и твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече З |
| рскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не |
| о, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ража |
| Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо |
| Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели... |
| ислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресави |
| рам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ам |
| мео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да го |
| е некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! |
| .{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Ал |
| је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Јед |
| о јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Ш |
| >Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром ш |
| ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разго |
| онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? |
| ике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешт |
| Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару! |
| исови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми |
| чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, да |
| ј великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав |
| ...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се |
| јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрча |
| о је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{ |
| нуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека тво |
| ога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сић |
| не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга |
| огу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... < |
| уде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето |
| он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад |
| > <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, пр |
| амо што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му |
| а Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи |
| Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад |
| ребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш пр |
| покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — ре |
| о баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су н |
| тити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. |
| анка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно поша |
| рно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми |
| А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола |
| знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </ |
| Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, ал |
| ни нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку ш |
| ени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он |
| учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини |
| сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију стран |
| екући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм |
| мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљени |
| ш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у |
| и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p |
| анко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало но |
| вета отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у к |
| аринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а бо |
| з сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с |
| росу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и н |
| а друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти |
| стом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То |
| као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па сп |
| — Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин |
| !{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Круш |
| се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Вел |
| Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко ј |
| ало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} О |
| то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} К |
| чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изи |
| е!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које |
| ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се |
| се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p> |
| > <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му ми |
| Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... |
| метно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p> |
| S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се р |
| а па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није мог |
| авку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да д |
| Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретош |
| душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљ |
| за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, |
| зговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити с |
| p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. |
| и уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није м |
| , одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалога |
| спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај |
| </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— |
| целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. < |
| одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да ма |
| рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!... |
| едајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу |
| пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, вр |
| ио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен |
| ше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне слав |
| он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} В |
| душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се |
| огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S |
| ека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — мож |
| мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и |
| Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна вед |
| пустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од |
| >— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... |
| горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мај |
| {S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, |
| ву...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> |
| ...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазар |
| .. </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљ |
| о се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у ј |
| снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно |
| Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда х |
| {S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома |
| у, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи |
| е посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>З |
| ест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те поне |
| <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана к |
| еп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </ |
| је милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p> |
| аш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је |
| > <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те м |
| и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Так |
| обом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} |
| >— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе! |
| Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопи |
| сне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинс |
| главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, |
| > <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље |
| но главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Ч |
| у да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити |
| Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се ја |
| — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} |
| де. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седа |
| снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, |
| . </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} З |
| де из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га љ |
| е. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> < |
| бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и ј |
| <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није би |
| ..{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је |
| то га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Пог |
| о некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кро |
| еж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан |
| ог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Сто |
| н човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце ка |
| о на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се наје |
| ј печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S |
| p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако |
| Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још |
| и? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се да |
| ћ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме? |
| , који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри п |
| само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p> |
| итиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку |
| само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, |
| ене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи |
| олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови |
| о дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је |
| S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог д |
| ила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </ |
| коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави |
| вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињ |
| рата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Кра |
| о тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па |
| бро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, ка |
| Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њи |
| } Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али стар |
| златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смр |
| боле се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом |
| поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да ч |
| бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или неће |
| ати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега |
| есет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну |
| азваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију |
| </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова пос |
| ајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На к |
| ну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним |
| м и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} |
| икну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени |
| о пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али ника |
| љајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S |
| икну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} |
| тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пр |
| ене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно! |
| екса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја |
| — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније ре |
| јеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— К |
| жењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} |
| пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... с |
| ла!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у |
| /p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> |
| чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> < |
| највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и |
| А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — реч |
| — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, |
| није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руко |
| </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се наглед |
| није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао |
| све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— |
| ју у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и |
| ана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. |
| .. </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— |
| адовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја до |
| три оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— |
| о? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мен |
| руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев погле |
| децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу! |
| А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како по |
| о се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче. |
| /p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није |
| <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је |
| дазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћаб |
| о... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље позн |
| рироду. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдн |
| де га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко сву |
| p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питат |
| би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> |
| ко пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Н |
| а Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа |
| ... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А ш |
| ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како п |
| кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> |
| Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека неш |
| ти бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, |
| уде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравај |
| p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је пок |
| ... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је.. |
| д наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрош |
| .. </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То |
| А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена н |
| рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S |
| иде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То ј |
| вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито |
| и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p |
| же главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево |
| друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{ |
| Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. |
| че: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— |
| е — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па по |
| повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — |
| да Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наре |
| кчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у |
| отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чуј |
| Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. |
| >— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p> |
| пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев |
| рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не ут |
| тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Т |
| и...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} |
| д се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги |
| зан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах С |
| н му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </ |
| готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... |
| прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се |
| са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— |
| одрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњи |
| иком пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! |
| зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама. |
| јајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— М |
| иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на |
| </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако м |
| ...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не |
| ад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога |
| це... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Ј |
| љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта |
| ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зов |
| е... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од |
| ита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ниш |
| мени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Позна |
| лексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>С |
| бише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што |
| ли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је |
| , па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече д |
| е. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је |
| а пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p |
| пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији.. |
| ве је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанп |
| им... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих. |
| уке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? < |
| д ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> |
| ви дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда ид |
| > <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— |
| . </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> < |
| росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и |
| /p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> < |
| ај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Је |
| њарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами |
| > <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} |
| а. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клат |
| ђоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... < |
| у?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још са |
| хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{ |
| е у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу |
| <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! |
| неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> < |
| е се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја би |
| Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванк |
| ом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Вој |
| пу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа д |
| н. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мо |
| >— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> |
| р изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Х |
| и... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих во |
| еш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, ала |
| ку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам зн |
| амбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију д |
| ку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка |
| рете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, д |
| евојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене |
| има се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Т |
| и тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок |
| оди Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турск |
| брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... |
| арио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! |
| орише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ћ |
| те!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не дог |
| >— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! |
| ђ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућут |
| м било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила |
| . </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је |
| кова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на н |
| Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, |
| што, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју |
| аздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече |
| нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди |
| је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> |
| а је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> |
| <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} |
| викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... |
| p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p> |
| а се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчин |
| вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуб |
| мо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> |
| ема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје т |
| ринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> |
| уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је |
| </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— |
| . </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је |
| зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли зн |
| било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. < |
| огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} |
| скачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога |
| ви. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> |
| ом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> |
| о Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— |
| у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма |
| /p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче |
| и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос |
| во... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није прича |
| — Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна |
| <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој пом |
| <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по |
| погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — |
| /p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он с |
| око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу ради |
| о боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </ |
| зик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> |
| опо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> |
| <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одм |
| ренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје н |
| зе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а |
| <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. < |
| /p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име |
| — Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам си |
| <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског таб |
| ио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. |
| е му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се поч |
| .. </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринк |
| </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да уч |
| а мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p |
| рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После крат |
| еси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! |
| > <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Наст |
| а слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} |
| си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, не |
| и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} |
| р немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се уби |
| и се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мисли |
| <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален |
| рећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је |
| зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то нека |
| ше своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине |
| отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече к |
| ко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ |
| .{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио св |
| </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су к |
| јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се пред |
| ction" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је од |
| м затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најеж |
| а?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и |
| уди су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све с |
| ко и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> |
| <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, насло |
| на... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи бил |
| а избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им ре |
| <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није д |
| </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па тв |
| за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја ње |
| игне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њи |
| ки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи прек |
| целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} О |
| на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је |
| скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> |
| снуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече зап |
| {S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. < |
| > <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћ |
| рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си с |
| не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ |
| ћи се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p> |
| ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет пог |
| беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде пред |
| људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је зам |
| е би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осе |
| аша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зел |
| се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, п |
| попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се |
| ле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{ |
| ањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лаза |
| </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, подни |
| тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена у |
| >12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице |
| одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Ј |
| S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш |
| тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху посп |
| бом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад иде |
| — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> < |
| .” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па |
| </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знат |
| > <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> |
| </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{ |
| Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми |
| мет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућнос |
| } Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учи |
| не поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!... |
| , сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај |
| пова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </ |
| сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мал |
| о му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна б |
| ерају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опра |
| алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече |
| <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да ид |
| — Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав |
| — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са р |
| лу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с љ |
| же се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, |
| ..{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!. |
| ега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом де |
| !{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играл |
| тајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али |
| Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти |
| ама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо с |
| и... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само каже |
| <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се ова |
| види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље в |
| нко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим ч |
| свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше св |
| кнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гле |
| оз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обич |
| и намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је |
| аву па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истин |
| толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не |
| по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта. |
| о гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он |
| х речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер |
| лекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си нек |
| у је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— |
| то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисм |
| проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао с |
| ва се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прела |
| имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњ |
| ела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} |
| х мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде |
| раву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да |
| да је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </ |
| огледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} А |
| е, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — |
| ј, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војв |
| се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише |
| ну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Т |
| И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов бар |
| ше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошни |
| ас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чис |
| посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устур |
| ића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p> |
| {S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се п |
| у.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и |
| а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини |
| усти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овам |
| хо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. |
| p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети |
| ва, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде |
| Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки |
| по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ. |
| влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са |
| у клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно |
| Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </ |
| </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане |
| шо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> < |
| поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Доб |
| пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Поне |
| , ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, шт |
| по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p |
| шкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S |
| и...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко раз |
| S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p> |
| раво говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш ба |
| шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> |
| p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као д |
| Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, |
| Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, пр |
| тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} |
| намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и по |
| о чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна све |
| , а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи! |
| S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун |
| , она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он |
| аве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један |
| удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div type="chapter" xml |
| ка стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бес |
| в њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим |
| /p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић |
| {S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је |
| оро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговара |
| свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали з |
| ено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра нав |
| ајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као |
| узати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у з |
| ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутак |
| био кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Ц |
| костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око |
| сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{ |
| ди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!.. |
| p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Сам |
| шта одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> |
| отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а |
| {S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш |
| м, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бог |
| коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја. |
| ао да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека поглед |
| S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем бе |
| . </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p |
| оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она кл |
| о.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> |
| одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свим |
| леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврз |
| едном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости исто |
| пут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Т |
| јчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар н |
| се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице |
| нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. |
| . па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> |
| вора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година |
| цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и |
| , зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лаз |
| де да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми к |
| ом месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја |
| танко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, |
| То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео |
| поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а ве |
| скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сиг |
| ! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не може |
| тних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и ст |
| p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много п |
| е ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не |
| ви, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра п |
| е на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата |
| утине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p |
| таде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и у |
| /p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, |
| че на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} |
| > <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? |
| ину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш кол |
| д пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. |
| же, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, |
| кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, |
| Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жил |
| нимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва д |
| рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о дог |
| се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од |
| apter" xml:id="SRP18963_C3.1"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, к |
| шао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Гол |
| ш многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — н |
| {S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом |
| жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p> |
| ти чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, ал |
| његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеников |
| вету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јели |
| вете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо! |
| </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђ |
| кство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освр |
| кство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{ |
| ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сн |
| S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драго |
| били памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... |
| ине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турч |
| сте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и за |
| њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупић |
| озападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није би |
| се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњ |
| ме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после бој |
| не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турс |
| <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се |
| </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{ |
| гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча |
| ју да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана |
| p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ива |
| стина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамба |
| а дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бано |
| ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не |
| ћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, |
| трану. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право |
| а кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Нај |
| {S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу ј |
| одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— П |
| и, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... |
| даше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што |
| да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсиј |
| Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, |
| е толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му плам |
| вући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </ |
| ја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се св |
| ве више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах |
| ка и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он о |
| у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где |
| р га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— |
| чини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Уда |
| амо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— О |
| ла кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се ра |
| рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци |
| </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} |
| то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> |
| тише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезверени |
| } Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <miles |
| Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде пови |
| ече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше... |
| p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те ја |
| а улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p |
| ок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Ал |
| е с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара- |
| о шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мен |
| ај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слобод |
| богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља |
| .. </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он |
| {S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презиме |
| е крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш |
| гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њ |
| је књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову |
| ећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} |
| S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p |
| дгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скид |
| ше у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану |
| вонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи |
| хо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, по |
| > <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, реч |
| земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само |
| . </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} П |
| ан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зек |
| а нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутар |
| птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија ви |
| } Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него о |
| па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турч |
| диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S |
| и, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко ст |
| адрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће |
| ече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ј |
| јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} |
| Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стар |
| Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном |
| <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И м |
| Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне муст |
| шко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он |
| ах.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочи |
| е.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!.. |
| жи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> |
| његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје |
| и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рук |
| {S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете |
| Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Ум |
| он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </ |
| ке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шт |
| танко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита |
| едом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи |
| ењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ух |
| {S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p |
| своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и п |
| да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него о |
| Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говор |
| иког!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — |
| p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејат |
| >— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. |
| кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. |
| ..{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </ |
| сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван |
| , а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај с |
| га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече м |
| обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, |
| еси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{ |
| едаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> < |
| ити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? |
| је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора! |
| јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!. |
| Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и су |
| мо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да |
| ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носит |
| Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мисл |
| олан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То |
| снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па д |
| ... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} |
| у косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Ма |
| p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пош |
| удећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S |
| вори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. |
| де гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не |
| од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Не |
| ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене! |
| p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико |
| е редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Зату |
| а је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти |
| ави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним свој |
| S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад ста |
| е и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде... |
| оћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Посла |
| м.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада |
| рекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљаг |
| ј мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — |
| </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад јо |
| ше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу. |
| ано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па гр |
| крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице с |
| те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев |
| о јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече |
| прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> |
| .{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! |
| Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} |
| ог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p |
| и!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну |
| ве гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на гр |
| и да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у |
| p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њег |
| ако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се ти |
| ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи |
| би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у |
| и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... |
| о хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И о |
| <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од ду |
| то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као |
| <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо |
| {S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити |
| {S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који |
| > <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по ч |
| је!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, кој |
| у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} П |
| и очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека |
| p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топ |
| ци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остав |
| </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је тај |
| оје стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су проп |
| итва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се |
| е и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да к |
| каква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња ра |
| загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим... |
| ражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </ |
| авитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута не |
| и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се |
| е...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест. |
| .{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </ |
| све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је И |
| да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви |
| ст, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па |
| нио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила |
| д си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је б |
| .{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о п |
| а што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да |
| ук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се жи |
| Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова в |
| толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао ј |
| — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми |
| Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја н |
| <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— |
| > <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш |
| ако га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима са |
| и — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна |
| јем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!.. |
| иран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та леп |
| тком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто пр |
| ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад г |
| о. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — |
| Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопа |
| о и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </ |
| да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна |
| божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је прав |
| {S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — |
| опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом |
| ..{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори гл |
| ..{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га у |
| p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мен |
| о је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да |
| сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а |
| дим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> |
| ?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!.. |
| ам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима |
| требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најц |
| {S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му оп |
| еш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија к |
| нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад |
| н пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којим |
| S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржњ |
| кад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| {S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се |
| боре главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> < |
| опом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један |
| сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти |
| и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем |
| му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима |
| је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњак |
| се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај |
| .{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико ј |
| отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено пр |
| ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си ве |
| дам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше |
| хватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} М |
| му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за |
| И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се |
| ишта, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Сре |
| Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш |
| се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... |
| права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одго |
| само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је |
| Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се |
| оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да с |
| тече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} А |
| то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p> |
| а доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века и |
| да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нек |
| ина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу |
| пет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе мој |
| Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак ј |
| ред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде у |
| о учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако ис |
| и... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти ј |
| главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и |
| и? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p |
| не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчи |
| — Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Не |
| раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p |
| Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пит |
| а.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p> |
| е, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... |
| и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још |
| {S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?. |
| </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што |
| зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала т |
| тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! |
| реба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу |
| вести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> |
| о је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид |
| а и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно |
| , сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зи |
| /p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — |
| у цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, |
| </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!.. |
| разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опр |
| ило!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне стар |
| /p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Ш |
| о ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На |
| то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то ни |
| оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бри |
| } Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако откра |
| Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка |
| а га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам |
| >— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто за |
| >— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што т |
| вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> |
| еше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Ви |
| она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загл |
| свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш |
| <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћ |
| м мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд п |
| од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p |
| осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, |
| асмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> |
| .{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно увер |
| орац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица |
| .. </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Т |
| престано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!. |
| ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p |
| беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. |
| </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па |
| ањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава |
| же се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те |
| рдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима |
| а.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни ј |
| во.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чуднов |
| овинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побра |
| аници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад с |
| шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници |
| о за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, |
| ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш |
| де, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снаг |
| е журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла вид |
| шао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало б |
| поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сага |
| азар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лаз |
| S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p |
| уру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упит |
| окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, бра |
| ће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{ |
| и задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини |
| д истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> |
| Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако |
| — Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, ли |
| есам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S |
| S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се |
| огли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете! |
| а сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} А |
| p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p |
| унара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научи |
| ву, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек д |
| ена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати оног |
| рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!... |
| .{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом бр |
| бедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Ка |
| ? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита И |
| усио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, |
| им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} |
| у! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако не |
| еће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијеп |
| м.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} О |
| Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!.. |
| и тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!... |
| ам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ |
| Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— |
| ра којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила |
| јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да с |
| исмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као з |
| /p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван |
| о па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, мн |
| </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу |
| , брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!. |
| S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Отка |
| ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S |
| ако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} |
| плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја |
| шта.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу |
| којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да |
| р разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се ж |
| о права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запе |
| а да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много |
| рате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{ |
| бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Х |
| као као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам |
| азумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени |
| рава здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета |
| не... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право ми |
| усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право |
| за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није пр |
| еде за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није |
| ва, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type= |
| пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <d |
| главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p> |
| ли нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} С |
| е, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поч |
| ада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разг |
| одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... < |
| заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p |
| тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и |
| ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} |
| ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде |
| лопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Ха |
| колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и н |
| , ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече |
| на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли.. |
| ођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одај |
| да... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо и |
| ну обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? |
| ија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па из |
| обратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе |
| ма право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро зн |
| ра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али н |
| <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише |
| већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити |
| — Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти у |
| аврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" |
| е.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ног |
| и ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређ |
| вој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} |
| нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место |
| И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— |
| у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вриј |
| а, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Не |
| p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли |
| и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа |
| црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> |
| >— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилиц |
| кну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита |
| дети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!.. |
| љад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се |
| лаву, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapte |
| неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се |
| кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио ч |
| .. </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепам |
| ог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div typ |
| оденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. |
| .{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу |
| ој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p |
| Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се ст |
| осле дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се д |
| — Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и |
| о ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| , поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p |
| /p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодн |
| е, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његово |
| Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама с |
| Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јур |
| ! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко. |
| може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p |
| ст!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне ка |
| јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Све |
| ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слу |
| та он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројиц |
| > <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Ма |
| м погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без |
| кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко и |
| Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једно |
| но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао |
| </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p> |
| рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њ |
| p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за |
| ? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— |
| .. ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S |
| Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадит |
| очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шт |
| мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осе |
| еничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </ |
| замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли |
| /p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп |
| — Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </ |
| допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга р |
| S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} |
| мрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испо |
| и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} |
| само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њи |
| ли он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, |
| помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, нап |
| је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, н |
| то не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> |
| } Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p |
| рећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти г |
| детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њ |
| Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш саве |
| — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам |
| ажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више з |
| ! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше прашт |
| Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиљ |
| ш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </ |
| кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једн |
| и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривен |
| p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} К |
| ко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око |
| </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу тр |
| чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S |
| унија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси за |
| ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не |
| му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? |
| ита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљ |
| . </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— |
| ухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет ни |
| тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шар |
| је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Мар |
| им те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Х |
| Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крив |
| , али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> < |
| и на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, |
| к је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што ј |
| ..{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. |
| уци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </ |
| м трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хај |
| ио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта |
| и сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше на |
| види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њ |
| и је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где |
| бељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после |
| астадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око |
| то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти не |
| ади.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пруж |
| ушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајн |
| али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору оти |
| сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад вик |
| зирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Ста |
| ку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно |
| елела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте умо |
| едан хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда пр |
| ше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И |
| ... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по стареш |
| земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти по |
| Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Н |
| /p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо г |
| међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врил |
| p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </ |
| .{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p |
| мој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} По |
| . </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Н |
| беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бан |
| <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Т |
| Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто |
| на једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше |
| <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </ |
| , па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Мах |
| има, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div t |
| каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: |
| ..{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту... |
| мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у |
| <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{ |
| шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем с |
| Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано ос |
| а доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко |
| љда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљс |
| p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза |
| нцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече |
| <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, |
| ред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају по |
| ете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од |
| Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабуч |
| /p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом р |
| алосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као |
| ти не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој |
| ј!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — |
| харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Завр |
| би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање |
| ом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ни |
| </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махн |
| сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, д |
| о је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те п |
| окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} |
| својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га пр |
| баша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓ |
| у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринк |
| _C2.20"> <head>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Сврши |
| 3_C2.5"> <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног ж |
| p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас |
| ци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p |
| : нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми пом |
| али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбаш |
| А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> |
| твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} |
| рзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као |
| о, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у неб |
| творило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати сво |
| .. већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, |
| се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начини |
| зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини |
| На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати |
| у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, |
| ирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан по |
| танко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе |
| чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити |
| </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек |
| р, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предад |
| оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — реч |
| . </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> |
| рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, п |
| едног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим реч |
| и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамб |
| ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их |
| танко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамб |
| љубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p |
| свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. |
| дјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да г |
| урном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и ди |
| баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па реч |
| отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} |
| Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се п |
| е паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турск |
| ко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су т |
| ан он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж. |
| гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. |
| поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сен |
| Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га |
| причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јови |
| то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се мо |
| S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито |
| ...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и пр |
| ..{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу с |
| како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако леп |
| не сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p |
| ш нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га |
| о!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме |
| . </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну п |
| p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type |
| ојави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редов |
| нутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у |
| p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголиц |
| омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се |
| н, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унут |
| усила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног по |
| ељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су |
| предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беш |
| о. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, т |
| </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} |
| о крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то мир |
| м, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> |
| Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не |
| сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио с |
| ао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор ду |
| {S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Кр |
| унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па зама |
| у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: |
| е... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — реч |
| егавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испрат |
| ки мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем |
| ли помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је |
| ју, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се о |
| идоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне... |
| се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него |
| еће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара |
| њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се зами |
| } Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем оту |
| <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, п |
| неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио с |
| и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз гла |
| и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше ул |
| ричати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро |
| ли, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и т |
| ти и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!... |
| е с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече |
| а ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су |
| душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамб |
| p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Прес |
| гледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвал |
| заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хл |
| баша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати. |
| . </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> |
| арамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека приве |
| двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а пол |
| а дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; |
| . </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамб |
| то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име. |
| егнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и др |
| <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — реч |
| Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> |
| поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша |
| ш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам |
| рзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S |
| ју страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. |
| стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— |
| ва нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, а |
| . </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти |
| доше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино уле |
| рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Он |
| оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не |
| <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </ |
| ест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Ста |
| он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једар |
| ишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком до |
| ао да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— |
| а их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми з |
| > <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, по |
| </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш! |
| видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничав |
| е ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу. |
| ...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуг |
| срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први ме |
| са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У мла |
| . </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Тур |
| и. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше |
| </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А. |
| — Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, |
| </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хва |
| а гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко |
| </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, |
| кше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није зна |
| ци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се |
| рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ак |
| >— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да ка |
| ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш |
| Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и п |
| че харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... < |
| p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му ј |
| сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих |
| су принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p> |
| осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па кос |
| бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би |
| и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га |
| змислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> |
| ојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друк |
| > <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судит |
| >— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </ |
| Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њ |
| 1.13"> <head>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S |
| ћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани |
| после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћ |
| . </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно |
| ти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад |
| у даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. |
| име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, виш |
| а, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радоз |
| . </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде |
| одно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. < |
| лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p> |
| у се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села |
| тајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што ј |
| е с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко |
| рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо |
| у слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одреши |
| око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадо |
| приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> < |
| е се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Ста |
| о, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти б |
| реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика |
| хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прек |
| >По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чу |
| ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хај |
| ... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорам |
| харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше т |
| p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави |
| ћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне сти |
| ки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и п |
| упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић |
| ролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за |
| /p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Журав |
| S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к |
| ј!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... т |
| ала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p |
| три. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како |
| и, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p |
| , па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвал |
| в или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. < |
| гић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, |
| бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете |
| у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам |
| свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не |
| ти.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не зн |
| па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слу |
| скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S |
| учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток |
| ем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и |
| не!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бан |
| се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још ко |
| Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него |
| д Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{ |
| да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p> |
| p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— |
| .{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан |
| м, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене о |
| мотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо |
| и... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас ј |
| дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се на |
| ..{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то |
| глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што |
| ам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову д |
| Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад |
| о судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то |
| и учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Ју |
| рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога |
| се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ет |
| и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и суви |
| Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Тур |
| ветом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава о |
| им погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то |
| > <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — запове |
| упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пеша |
| {S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, |
| кну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се на |
| се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Пра |
| Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко |
| S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и за |
| Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као зла |
| ..{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И |
| {S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шт |
| богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— |
| народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? < |
| брећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођено |
| вих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је ру |
| > <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Б |
| са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И |
| бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p |
| је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се о |
| сата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа |
| плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?.. |
| <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са о |
| да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и с |
| ио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запев |
| Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи зем |
| аци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете |
| и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми |
| , он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрст |
| ..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим так |
| не капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, син |
| сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благос |
| вио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Г |
| сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвал |
| Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене ка |
| </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} |
| че небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> |
| што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— |
| вог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно ве |
| хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </ |
| ... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај ма |
| зар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S |
| га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> |
| м нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натра |
| ог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро о |
| . нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заор |
| </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека |
| аке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гла |
| је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару. |
| дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А С |
| о је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала б |
| а, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што |
| </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{ |
| ?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S |
| приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S |
| му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не |
| ости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </ |
| и! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страш |
| </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p |
| Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко |
| Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те |
| — Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да с |
| аринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројен |
| но приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима к |
| преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! |
| ви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их |
| гу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје |
| а да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја |
| опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И п |
| толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих так |
| се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је |
| у! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Ова |
| p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то м |
| та поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дан |
| теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Да |
| е, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној |
| ..{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је там |
| о! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! |
| p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{ |
| , која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о |
| а коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су |
| м ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на дива |
| апредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p |
| а! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече |
| ином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето |
| .{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} Т |
| /p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те |
| и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог |
| едао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, |
| е и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она |
| глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер |
| ој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!. |
| те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се р |
| </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако |
| ембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цв |
| кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapt |
| А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... |
| уке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин пос |
| м, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо д |
| а у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана п |
| е да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— |
| и, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, п |
| али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо |
| је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — |
| жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха |
| ти кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у ду |
| оба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом све |
| >— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. < |
| ити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две |
| хмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима |
| а се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха- |
| : </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао |
| ко то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена |
| овори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? |
| листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси мог |
| а, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па ј |
| муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И |
| густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глав |
| Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда |
| > <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељ |
| кса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропат |
| пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију стран |
| у... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једн |
| — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако |
| ојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздав |
| јка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стој |
| чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутак |
| у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно |
| Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — |
| чах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с |
| — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </ |
| једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и с |
| е као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би п |
| да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватр |
| попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаш |
| е.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци.. |
| И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, остав |
| рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p |
| Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун вла |
| p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким ра |
| тале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. |
| ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто |
| ; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али |
| таде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност прит |
| Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече С |
| грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи... |
| нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде |
| ло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор |
| извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обал |
| аринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете глав |
| рну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Је |
| ком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим м |
| </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они |
| Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога |
| нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више |
| тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном ли |
| оје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>К |
| Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p |
| га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога |
| е осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао к |
| се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од св |
| — Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико |
| пов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџ |
| се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је препл |
| ропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Ни |
| ело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши |
| тра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. |
| е.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже с |
| >— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде стр |
| је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p |
| због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора |
| смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши б |
| </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се ч |
| видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога |
| ини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека |
| ем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете друж |
| .{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерал |
| едан лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам |
| уо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?! |
| не капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. |
| рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у с |
| харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. |
| ишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља рад |
| дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да |
| S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам с |
| дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Х |
| огајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више |
| ади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком од |
| добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохв |
| Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов до |
| >— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> < |
| ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овд |
| јдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуц |
| <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да |
| кидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— |
| ...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш вид |
| S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Б |
| уши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... < |
| >Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрч |
| главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо н |
| ш изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ћ |
| авом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те м |
| је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу.. |
| ротиви оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; ниј |
| ице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се |
| p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се |
| Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добац |
| ма месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се о |
| све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окр |
| неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког |
| то бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — в |
| д би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очув |
| </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло |
| мбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово н |
| иш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у к |
| цу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано |
| . </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> |
| вољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица пр |
| е. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђ |
| ина; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Дове |
| о је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добр |
| се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} |
| е је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући |
| нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> |
| и!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И стара |
| аројко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева |
| ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекора |
| је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Сла |
| ! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> |
| носито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно с |
| рма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко |
| <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко бе |
| дан храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> |
| донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па |
| . </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{ |
| о ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић м |
| у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога кр |
| знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хај |
| свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p |
| Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан |
| ти... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред |
| наест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је |
| м.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Как |
| рва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар |
| а како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!. |
| на човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— |
| ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу д |
| ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А зн |
| >— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се н |
| заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени |
| рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од |
| шити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{ |
| </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, т |
| ориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједн |
| ... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!... |
| ише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он реч |
| ужимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири не |
| на воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пи |
| послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може |
| Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да |
| еми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово т |
| па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Б |
| , Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S |
| а, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте |
| а им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди |
| нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му б |
| ати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p |
| </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим |
| > <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда г |
| даш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, |
| он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— |
| еце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само а |
| <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! |
| могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро! |
| је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти |
| ам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не з |
| аја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се пас |
| ића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак |
| /p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће |
| премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав |
| је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина |
| верицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметну |
| ени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море |
| е ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ |
| више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... < |
| аш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сва |
| инка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у |
| а чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} |
| погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а њег |
| ! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> |
| а постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас |
| моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом |
| да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p> |
| добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} С |
| човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је т |
| ече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лаз |
| Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девој |
| .. опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га уби |
| и рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао д |
| а сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му к |
| ва разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово к |
| шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао |
| еж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — ре |
| <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. |
| их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Са |
| ратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само |
| сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{ |
| ељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је треб |
| — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њег |
| инко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би |
| но и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта |
| } Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу |
| и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Кати |
| Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!. |
| р се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две ст |
| је куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог |
| > <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу |
| или — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p> |
| паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче |
| во вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи |
| се ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам стар |
| м мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, ск |
| S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> < |
| а!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог |
| ви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у доб |
| — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за д |
| Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то |
| , тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... |
| Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јо |
| ад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? |
| а нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су |
| } Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком п |
| чинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!. |
| о ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S |
| /p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?... |
| че: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - ве |
| Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради |
| p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из |
| у је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зуб |
| ра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </ |
| , море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} П |
| р изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— |
| и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> |
| м, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ј |
| Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p |
| } Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није |
| Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њег |
| </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре |
| поштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те |
| ако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај! |
| цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Ал |
| А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити го |
| мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!.. |
| , Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смисли |
| потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p> |
| а, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!.. |
| шка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p |
| о!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братств |
| ..{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад в |
| а закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </ |
| иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о вра |
| >— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — р |
| руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече |
| <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила |
| је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} |
| кну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S |
| p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али |
| , наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> |
| Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, |
| о ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде |
| Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда н |
| рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, |
| >— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је глед |
| знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него.. |
| и сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се |
| о ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>По |
| нао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> |
| вати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} |
| наха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. |
| >— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазар |
| итати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — |
| не позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет |
| памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела |
| .{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p |
| ро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљуби |
| села, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} К |
| Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити |
| .. надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... < |
| : рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћ |
| ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} |
| прије пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја |
| а га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте с |
| куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајд |
| p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу г |
| <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — |
| братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи |
| Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече |
| ! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> |
| ! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до дан |
| прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље |
| ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. |
| /p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми |
| ме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се о |
| и си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне |
| топа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило |
| /p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста та |
| <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то до |
| обро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Тво |
| <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, |
| свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна |
| обити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} |
| иди да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p |
| — Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ће |
| <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Ј |
| те се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, |
| њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи р |
| аре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> < |
| лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренута |
| е је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и нож |
| још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад про |
| драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама |
| тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све шт |
| p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур про |
| одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не |
| можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — |
| , па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи п |
| Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих мога |
| мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао |
| ћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радост |
| <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потреб |
| ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби н |
| укла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; с |
| оговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их |
| утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихов |
| цо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љу |
| са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те |
| аки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је |
| ву реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така |
| а голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка |
| свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, прав |
| .{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша |
| Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљ |
| лико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то |
| милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зек |
| або!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко на |
| Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит |
| вито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — |
| сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуч |
| ... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Стан |
| у и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> |
| шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} |
| збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места |
| оред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша |
| о не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем |
| о њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ни |
| , стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао |
| оше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Мари |
| једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је |
| н дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилич |
| ав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана |
| у даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зо |
| одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беш |
| и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! |
| другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— |
| пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао |
| га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} |
| прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упит |
| а је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једност |
| ет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете |
| дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превал |
| опо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздр |
| ушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... |
| <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет ше |
| и сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се |
| погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска |
| осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци с |
| испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ва; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, пр |
| још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учин |
| се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </ |
| ова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез |
| се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами |
| пред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у |
| вот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То |
| } Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обуј |
| осрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Ка |
| прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са |
| иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему. |
| рине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека гр |
| /p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дош |
| <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си м |
| чи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди м |
| чини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. |
| гледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа |
| пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и прита |
| с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду |
| страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И |
| в! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека |
| Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе са |
| к сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, о |
| !...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут м |
| Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поз |
| апша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази њег |
| семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, бр |
| А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још |
| е знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмеху |
| у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађи |
| о му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: |
| у се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше св |
| и да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} А |
| аш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, чо |
| То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко с |
| вожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </ |
| — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Ст |
| не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти |
| о томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он |
| адио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и до |
| p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то |
| хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опрост |
| p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву |
| {S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па с |
| ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То |
| д сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изн |
| а вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> |
| о: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши |
| да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Але |
| {S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво |
| опом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоћ |
| , браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погине |
| </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Лат |
| литву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није |
| осле, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати сво |
| еда. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да |
| но што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с др |
| гу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јаст |
| о говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу.. |
| моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!. |
| е које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле поток |
| евијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>А |
| еда оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео |
| /p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скоч |
| тиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не |
| трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе |
| имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На |
| ко кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} М |
| разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у |
| п стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било до |
| бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они треба |
| , брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се зами |
| у ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом |
| видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га |
| не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио |
| ањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастил |
| град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас при |
| ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, |
| >Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су |
| на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него с |
| рце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му |
| тва, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези |
| у разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p |
| за из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Ц |
| т!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђ |
| <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да |
| је знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако с |
| <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину |
| ...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се н |
| <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> < |
| код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазн |
| рце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? |
| змиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше |
| игосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онд |
| љство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго |
| чи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражи |
| ло да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето |
| о, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, |
| Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га |
| {S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— |
| А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно |
| ва крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће |
| је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам ра |
| н није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!. |
| вега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше с |
| кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страх |
| ва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на |
| бирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса |
| <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSecti |
| оји би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов |
| азару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да |
| некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као |
| <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није реч |
| о улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?.. |
| скућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити ка |
| ње као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалу |
| } И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... |
| S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам |
| олако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног лок |
| се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овак |
| </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> |
| уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем |
| оштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да С |
| ...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не м |
| p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу в |
| нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>М |
| ка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питај |
| ка у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и и |
| рављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће се |
| и и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа леп |
| јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, |
| ан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор го |
| p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као |
| та... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда |
| <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде |
| уражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у ва |
| Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске |
| и.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете го |
| и харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече јед |
| Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p> |
| о се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа |
| гла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове с |
| ки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и |
| м Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта |
| ви Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди х |
| ти...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију с |
| l:id="SRP18963_C1.12"> <head>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама |
| спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Мари |
| ловице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могл |
| јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека н |
| } Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа н |
| ри, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? |
| ан сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, н |
| ригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са с |
| — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе |
| побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договор |
| Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело |
| !...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. |
| вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је |
| довинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповед |
| ој Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар н |
| о миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речц |
| е Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! < |
| че Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— П |
| че. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће |
| ћена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је |
| како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> |
| светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> |
| у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших |
| {S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу |
| убављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што |
| дене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p> |
| } И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуб |
| ењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p |
| {S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и нату |
| ... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред о |
| </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те |
| иковати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p |
| узукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нес |
| — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; а |
| е и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше п |
| душан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петл |
| а крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... |
| чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућ |
| S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, по |
| Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка |
| Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо- |
| о се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... < |
| Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је |
| {S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли |
| Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтел |
| ока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није ч |
| скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати. |
| p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p |
| риђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости м |
| поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онд |
| елива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p |
| и поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: |
| пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — |
| ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> |
| бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад |
| астаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже гла |
| војих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} |
| мисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} |
| о што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Св |
| увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Ј |
| ила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео |
| } Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај |
| .{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор |
| </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је.. |
| беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа зема |
| што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме |
| само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, од |
| посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње |
| ко је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мрта |
| чати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, |
| , посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом. |
| човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач гд |
| и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица глед |
| > <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један |
| тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће он |
| ње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p |
| од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор о |
| с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! |
| ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвал |
| — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} |
| у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дођ |
| p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових |
| } Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то |
| море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му глед |
| поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете.. |
| p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> |
| ало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа н |
| аховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и дра |
| е земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може |
| p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </ |
| укнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! |
| ог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> |
| <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: |
| Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу |
| апоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. |
| ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока |
| p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{ |
| рчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној |
| <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— |
| имо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, ре |
| и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука |
| </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба н |
| . </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, |
| паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на ме |
| Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим |
| што страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мил |
| ђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лаз |
| Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче |
| ем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима.. |
| ах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{ |
| и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се ра |
| е трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само пог |
| га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, тростр |
| — Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави |
| </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја |
| шко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ни |
| савијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је м |
| ти!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и п |
| ећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мр |
| p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око глав |
| а прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>С |
| S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на |
| велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у к |
| је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као м |
| де? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— |
| <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав |
| ...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га т |
| јчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> < |
| онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика к |
| ад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} |
| он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се |
| , у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ |
| ком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што г |
| ри ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p> |
| е коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брат |
| Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вр |
| ЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Д |
| а наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, |
| ћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зај |
| с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој |
| лавама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је о |
| ка потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не п |
| ку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — |
| виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> |
| а лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас |
| p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје |
| њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринко |
| apter" xml:id="SRP18963_C1.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачв |
| о се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јау |
| } Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гл |
| их људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу И |
| наш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Се |
| век вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да так |
| .{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћ |
| н. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде зак |
| каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио про |
| х лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху |
| ању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора |
| на и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Ј |
| estone unit="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницах |
| амена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p |
| !...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — же |
| је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> < |
| >Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... |
| твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он го |
| а детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки ту |
| м кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се нег |
| о не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница г |
| рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} |
| ко, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, |
| ко је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Км |
| е сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на ње |
| сет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог |
| дена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале о |
| — Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још мла |
| оју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сј |
| Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој с |
| а проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> |
| паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдук |
| ци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета |
| чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже |
| о?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?.. |
| ац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитар |
| сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само |
| !...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му ј |
| окчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћ |
| а седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали |
| Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих се |
| че!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шт |
| споде?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дођ |
| } Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се р |
| p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала |
| па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко неш |
| мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њи |
| ало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у послов |
| о тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његов |
| а, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А млад |
| ом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... |
| каше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога п |
| плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А |
| ...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим р |
| бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин м |
| то чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Н |
| ..{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета м |
| а каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар зб |
| рна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Ла |
| сто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као |
| /p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} К |
| он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу с |
| су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p |
| и, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахн |
| вија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи она |
| ка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њег |
| обар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега |
| !...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи |
| лим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p |
| баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била еп |
| му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова од |
| ечи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може |
| е првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору о |
| И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на друг |
| онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме |
| о си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p> |
| .. спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стот |
| то надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је св |
| нцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што ј |
| како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, |
| , ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијеп |
| , Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> |
| ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или |
| /p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па с |
| рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти |
| стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{ |
| мет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у л |
| ста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како д |
| ? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Цр |
| поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити бог |
| у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> < |
| ти твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А |
| то хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... |
| Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са |
| и?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова |
| све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по им |
| Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агу |
| ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су |
| м Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одс |
| он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест |
| раном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко на |
| Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!.. |
| у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, |
| е то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим ст |
| СРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа! |
| човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то т |
| дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћу |
| коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву |
| и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!... |
| ци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говори |
| запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим име |
| ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - |
| а као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Д |
| {S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчи |
| же рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не |
| но нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то зна |
| о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава |
| здаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више |
| евносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као |
| сто једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!... |
| и их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема ч |
| ; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, |
| , ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече! |
| егов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као |
| да, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук |
| е зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио. |
| мета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли |
| /p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово |
| вота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар не |
| све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијури |
| поље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> |
| во на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе... |
| ерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити мира |
| на је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена |
| ?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле ј |
| рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} |
| днога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не |
| мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!. |
| ве до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} |
| самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студен |
| Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућ |
| рво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па в |
| ко ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саста |
| о мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, |
| она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси бог |
| анкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде р |
| им и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше о |
| инак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и |
| и о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </ |
| д жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хва |
| Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по пл |
| бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Се |
| чић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — за |
| аке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. |
| ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети |
| ок си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и дан |
| синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су ша |
| по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвоји |
| зирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} |
| нка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону свој |
| је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако! |
| земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је умор |
| Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, коли |
| ти Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{ |
| ету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из зем |
| ло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... < |
| гледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Н |
| ирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. |
| отеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима от |
| смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је |
| се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламб |
| е обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S |
| Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не може |
| о о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је З |
| ...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми ј |
| у од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара! |
| оду његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му п |
| смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи |
| ва прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} |
| више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То заго |
| .{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као |
| и равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака |
| акле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S |
| праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао |
| ов. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Ст |
| о тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хај |
| вуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старе |
| ди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, |
| грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља |
| што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сва |
| јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сак |
| тету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S |
| а!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад ј |
| опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо! |
| звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За |
| гледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — р |
| и... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напо |
| знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И |
| ан за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јо |
| азговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... < |
| у земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чар |
| оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака |
| а ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла |
| ва рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славн |
| S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: |
| ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као |
| и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су |
| ко гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} |
| и онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разасл |
| — Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао ме |
| о даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... о |
| плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздух |
| ају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће С |
| p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у во |
| и, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али |
| <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти обр |
| дмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше |
| ... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамн |
| одила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p |
| ке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту м |
| им „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашни |
| азар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мисли |
| .. </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p> |
| његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крвав |
| о чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те |
| очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некак |
| } То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста п |
| </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се л |
| ..{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> |
| а те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није би |
| јам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага |
| ш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пође |
| е радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке приличн |
| ет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се |
| , кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, през |
| ила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још |
| </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се п |
| > <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? |
| </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простод |
| : </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </ |
| ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Доб |
| е лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој |
| у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а И |
| танко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спушт |
| head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са |
| шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћа |
| ара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскв |
| јући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у |
| т котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за об |
| е, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за п |
| нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен |
| ко је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа с |
| ри време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа роди |
| његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часн |
| /p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служи |
| мњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> |
| свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његов |
| риши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде |
| решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је |
| и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао зд |
| речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </ |
| што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она о |
| ла ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они прен |
| Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, д |
| p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу! |
| бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћу |
| грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> < |
| храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати |
| две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!.. |
| } И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вел |
| милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подиг |
| огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он |
| а и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> |
| ва нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Л |
| ЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, заг |
| лило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе |
| о ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И о |
| } И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се ста |
| {S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} |
| Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?. |
| <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да зав |
| азара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да |
| та можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без |
| Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су вод |
| под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се бил |
| ни да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побра |
| S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! |
| е? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} |
| рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он з |
| ... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчи |
| лију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га ј |
| лица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... < |
| ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га |
| !...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те п |
| nit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана |
| а клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла у |
| мо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса глави |
| дости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... |
| {S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла! |
| ни се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар |
| весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина ш |
| не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша |
| е наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекин |
| још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао |
| још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери |
| а и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу |
| ити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и |
| Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> |
| ест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не пр |
| ћи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека |
| је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. |
| и су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удр |
| е на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече |
| ли се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати |
| братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке му |
| <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!.. |
| има! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зим |
| {S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам |
| ? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, по |
| ође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш |
| p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И од |
| ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет |
| ни око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу ог |
| заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило... |
| да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у о |
| се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у |
| обрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Г |
| ље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p |
| аринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драг |
| , да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч |
| Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Отк |
| </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! |
| рзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у живо |
| >— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да |
| ово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? |
| p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде |
| оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — реч |
| <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере |
| ренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло |
| лим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — реко |
| , хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону д |
| н седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. < |
| н поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код |
| , он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, |
| <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић ј |
| мак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? |
| , срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момч |
| рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> |
| икну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се |
| Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> |
| ници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљен |
| гами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одл |
| стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуна |
| stone unit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Ср |
| ву...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод |
| тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... |
| ојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у ку |
| > <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан чо |
| ова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хит |
| тимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} |
| ркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> < |
| погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђа |
| илиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима вид |
| хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени |
| рви пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекл |
| ди.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </ |
| у...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p> |
| мори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се |
| губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он |
| И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он |
| о из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати стар |
| куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да вид |
| отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кро |
| Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не |
| оче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која м |
| ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари д |
| и себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му |
| > <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети |
| и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?... |
| а место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних поб |
| ним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сл |
| са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прека |
| ло гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди |
| позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смеш |
| ио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онд |
| е гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} |
| био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он |
| ера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакив |
| у - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. < |
| крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> |
| је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Дои |
| ође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, |
| сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?.. |
| нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То м |
| да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв по |
| </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. < |
| нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите |
| ко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прила |
| ру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се води |
| е снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе |
| т, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, |
| </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам пос |
| само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> |
| Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> |
| ој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека дец |
| p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од |
| <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> |
| лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се ум |
| } Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледа |
| де?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црно |
| и му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господ |
| <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га |
| , богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара ма |
| макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на ње |
| Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: < |
| ма сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на |
| је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се |
| нко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош |
| !...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па |
| } Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црн |
| та ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{ |
| мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> < |
| е само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И из |
| њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало запа |
| све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка на |
| ше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разн |
| јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, |
| и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} |
| <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, |
| да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки га |
| } Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пишт |
| ажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} С |
| е, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да вид |
| нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срц |
| овечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породиц |
| јмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помо |
| p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па см |
| бичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, |
| о пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борб |
| чући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп М |
| авина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазве |
| т!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p |
| опришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то ј |
| ума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А |
| о само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са |
| ило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p |
| за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци |
| за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу рук |
| ло барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> |
| >— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу тра |
| {S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишин |
| Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не р |
| и човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Е |
| мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лаза |
| х да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... < |
| а назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони приј |
| <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{ |
| ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много па |
| ћ, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити к |
| зиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А К |
| си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. |
| ао почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био |
| } Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше |
| агателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је т |
| Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да |
| <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод н |
| Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — р |
| зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска |
| S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет |
| о и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p |
| </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде |
| е на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу |
| ...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> |
| овину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{ |
| ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станк |
| ао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље д |
| а своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко |
| Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се о |
| . — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-х |
| вако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа |
| де. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! |
| p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свеж |
| Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као миш |
| ајрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} |
| здрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} |
| же се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отп |
| а и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су св |
| арског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су пред |
| твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— |
| bSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело сви |
| да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} О |
| , Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које оста |
| ро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} |
| ц и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре |
| толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је |
| ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!. |
| времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете п |
| три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му |
| } Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села |
| опа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа |
| запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се |
| имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко |
| напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — реч |
| стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — |
| о попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са |
| чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих зарана |
| аме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо |
| е војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само |
| г боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати љ |
| ја се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко |
| тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} |
| > <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватов |
| есет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека |
| и је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу |
| у искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — |
| га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око |
| <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Е |
| } Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p |
| то, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао во |
| има водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста ст |
| живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{ |
| е је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је. |
| опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и љу |
| и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> < |
| а.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да |
| есе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху |
| ... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. |
| гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете к |
| ем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он |
| >Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехо |
| де своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање. |
| , гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да в |
| Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} |
| Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је т |
| ен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и заглед |
| </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и при |
| оје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам |
| де је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га пр |
| тону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> < |
| Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — од |
| ецо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдни |
| {S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ не |
| д највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, п |
| знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хо |
| Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, |
| попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки поједи |
| управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако гос |
| ађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци |
| снула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце |
| Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар т |
| има...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; |
| ка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара |
| и, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p |
| са његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиг |
| тало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог |
| било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} |
| ОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједан |
| ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце |
| им, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рук |
| tion" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Не |
| .. тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га о |
| ? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је |
| једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? < |
| н.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрч |
| дите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рука |
| ијте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим с |
| опу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева |
| ци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А |
| p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи |
| алазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. |
| Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на |
| на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије би |
| ти?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — ре |
| S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, к |
| им?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p |
| уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{ |
| ај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме пом |
| врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта |
| <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још |
| анео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— |
| ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} |
| 963_C1.5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и п |
| од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко |
| Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живот |
| ом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и |
| емену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму |
| мејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и |
| — Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше д |
| дела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти? |
| најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Та |
| даћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! < |
| ко разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се о |
| ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!.. |
| и!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p> |
| твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за |
| једи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек |
| ј Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње м |
| едао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако |
| абио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старе |
| — Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — |
| ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Ј |
| ори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазим |
| но... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се б |
| о ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како ту |
| — Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појав |
| тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{ |
| јише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p |
| рио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Н |
| <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато ок |
| к поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгл |
| <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p |
| рме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> |
| не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико реч |
| <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Марин |
| чекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </ |
| а Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек |
| </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га |
| дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} |
| тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда ни |
| } Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећ |
| о те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај бо |
| што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просит |
| <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слуша |
| <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А |
| рам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио! |
| } А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како |
| Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах уд |
| зан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И |
| Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И на |
| и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку с |
| рили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке стра |
| , ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани |
| S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да |
| владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— |
| Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био |
| н кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима прол |
| /p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. |
| т ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком |
| им опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека |
| ји турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — |
| ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који тур |
| отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{ |
| истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових |
| чних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све |
| ве само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно |
| ао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, |
| ненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гни |
| им очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко |
| , али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати а |
| , све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку |
| тао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред св |
| И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Тур |
| stone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Гд |
| м.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај |
| ице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеш |
| лада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p |
| би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> |
| е...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ам |
| се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове |
| </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опе |
| је затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} |
| ремишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је К |
| олико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Тур |
| > <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по зас |
| Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко ниј |
| твар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта |
| сто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p> |
| p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— |
| /p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} |
| ... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети |
| рвом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p> |
| и... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} |
| онос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Св |
| пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До |
| >— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред са |
| ћи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко! |
| дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, сво |
| рце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно ш |
| мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури |
| па.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврз |
| тарешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала |
| д њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окре |
| ватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали см |
| ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нек |
| ? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја м |
| p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и |
| а шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то б |
| ушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху |
| вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратим |
| ити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с к |
| зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио |
| кај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Не |
| је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепо |
| атише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у |
| Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче проб |
| јано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца |
| амо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица така |
| кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, с |
| </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао кр |
| > <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Та |
| о му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати н |
| нку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао |
| топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличин |
| — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. |
| мо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти |
| p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се |
| тељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост |
| бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јов |
| .{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли ст |
| То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда |
| На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> |
| сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или ве |
| /p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе да |
| тињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} |
| дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се пр |
| дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!. |
| па каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа бри |
| ву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као пру |
| се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће т |
| мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зов |
| о, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да |
| војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после |
| а сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зо |
| лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши |
| са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И |
| а те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, |
| ко је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела њ |
| врзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Т |
| а и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бри |
| са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову |
| ај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекс |
| ала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љу |
| ише раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупат |
| без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> < |
| ала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Д |
| ла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није пов |
| ву мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толик |
| лексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја |
| хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турц |
| не, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети н |
| онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Завр |
| глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „ |
| у и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и П |
| метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грех |
| мали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хриш |
| з Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом |
| ..{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрц |
| кајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. |
| речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га С |
| знаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигори |
| пет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не |
| ам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд т |
| и, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И подн |
| на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен |
| хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње гла |
| азао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! < |
| да се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p |
| ...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни |
| и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опр |
| ? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао |
| био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар |
| разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, кој |
| он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?. |
| их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што н |
| аке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Ла |
| } Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мис |
| Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сип |
| ше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Тур |
| не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарц |
| крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе |
| погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} |
| Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дет |
| заше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовиц |
| се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били |
| о!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему |
| it="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га |
| </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. |
| ..{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, м |
| p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радос |
| се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје.. |
| Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да |
| >Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа чо |
| ...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он |
| — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Доб |
| {S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе к |
| е биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} |
| ки проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојиц |
| /p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Т |
| <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? |
| шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар ме |
| S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{ |
| Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S |
| се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера м |
| уран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — с |
| шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а |
| мо можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После |
| ава јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око с |
| прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у то |
| као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како с |
| тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} |
| ели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега од |
| у сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — |
| Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он |
| воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе |
| га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима |
| p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао |
| е готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљи |
| то се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су о |
| едило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вра |
| једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од т |
| за једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито |
| тупити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — реч |
| ој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима |
| претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p> |
| S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад с |
| ше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А ов |
| -ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли |
| егована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и |
| дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико |
| мирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им |
| забирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> < |
| прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је хар |
| то, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си с |
| удновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову. |
| осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и |
| уче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А |
| <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} |
| ечи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p |
| >— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— |
| у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да г |
| ка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — |
| !... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то ј |
| е то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S |
| ном.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> < |
| могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар |
| ићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, |
| и.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно п |
| а тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце |
| небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Мар |
| арао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима до |
| испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, ј |
| {S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив |
| тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у сви |
| ворио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, |
| акати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јур |
| а. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде г |
| и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој з |
| А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расп |
| ..{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Ју |
| док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он |
| Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} |
| Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш кол |
| Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговар |
| пимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћ |
| ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, |
| човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он ника |
| вори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где т |
| њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога |
| а.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај |
| к... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... |
| погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас г |
| его, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све |
| нко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крст |
| измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали |
| Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али ве |
| p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, и |
| се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Суба |
| да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис |
| p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пу |
| ног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече |
| ори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га мол |
| да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док |
| !{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љуба |
| а. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p> |
| ло му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као св |
| ледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у сво |
| р човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А т |
| ину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест |
| он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турци |
| зговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин |
| али се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! |
| окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да о |
| гатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало |
| ати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџић |
| ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће |
| ше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме у |
| >— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош |
| ога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p> |
| А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И |
| .. </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао ша |
| "> <head>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су |
| оста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, |
| <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он к |
| ш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па |
| ође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> |
| у: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио |
| {S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јова |
| > <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољ |
| честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p |
| х нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А |
| наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били с |
| вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то |
| буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате! |
| о!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... < |
| ђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их |
| Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него је |
| очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће дево |
| село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаз |
| него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— |
| дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништ |
| S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар |
| се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да хра |
| , сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S |
| сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} |
| , који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори кој |
| та, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Марин |
| и оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута |
| свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могл |
| о обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да |
| рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман |
| њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је ви |
| идиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога госпо |
| не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p> |
| ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, |
| е одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути.. |
| дим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита |
| — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи |
| } Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је |
| али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је |
| борених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра и |
| ити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти |
| иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше |
| ало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S |
| або, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Ал |
| </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло доб |
| /p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!. |
| ја мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!.. |
| Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаш |
| p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад |
| а и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p> |
| зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један |
| е гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је б |
| чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и ха |
| Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та |
| азлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешч |
| по, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече хара |
| ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко |
| тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута једа |
| руго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> < |
| ад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда |
| !...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Пе |
| ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербе |
| пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи н |
| им други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} К |
| бојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и ј |
| уза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе |
| p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. < |
| више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњ |
| кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар |
| г сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> |
| Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван оку |
| на беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш |
| уга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога |
| се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p |
| Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж |
| Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у б |
| нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и |
| е понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и |
| и!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је кр |
| би говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— |
| м се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— |
| ше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је |
| ..{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на |
| ван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докл |
| мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он поглед |
| S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запа |
| људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Са |
| ако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати |
| меја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p |
| плашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са |
| ам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p |
| о ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> |
| /p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: а |
| сло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{ |
| ог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко |
| ије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу л |
| </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота |
| ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванке |
| етињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати |
| ном мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и узда |
| то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскрав |
| у! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми |
| !...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка |
| ерао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, н |
| е могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} |
| на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што ј |
| ваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје |
| ка, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, каз |
| ру!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учин |
| !... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништ |
| отово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти с |
| </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! |
| о на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — р |
| си ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта м |
| не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћор |
| </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама дво |
| џићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дри |
| у ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му |
| хом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић |
| овцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима |
| ко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са св |
| завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излет |
| дучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукну |
| е под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његов |
| Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? |
| аше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шум |
| ...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло з |
| беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му |
| у тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! |
| рата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући н |
| корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један ст |
| е.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скуп |
| {S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало |
| а...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Најед |
| } Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пр |
| , слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Ода |
| јеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себ |
| ксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Ста |
| уку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџић |
| ад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њ |
| у ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слобо |
| а; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких ба |
| танка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрин |
| кав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” |
| {S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша ниј |
| .{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Јо |
| } Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њо |
| слом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми |
| остао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу |
| .{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гања |
| ајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде т |
| ше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се уск |
| н како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан.. |
| ...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих |
| ц, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. < |
| ћ. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!. |
| ар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га по |
| направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ |
| је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину.. |
| до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков |
| ом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да |
| дање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га остав |
| ку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који |
| мо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је т |
| стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806 |
| м ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти им |
| ди, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S |
| и од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> < |
| ћно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећн |
| и...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он |
| p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми |
| о Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Мно |
| е и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце и |
| > <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је |
| гој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S |
| речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — |
| је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га такв |
| ица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се к |
| ши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, |
| и...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да м |
| , паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... |
| ви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све сн |
| рски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то |
| а. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао |
| а нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова |
| рен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живе |
| ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред зна |
| — Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... |
| — Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— |
| <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је |
| ... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је |
| рсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети н |
| м, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, |
| } Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда |
| .. </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{ |
| н се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још виш |
| </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види п |
| .. — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали |
| Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је о |
| 2.8"> <head>8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што |
| о беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, |
| е Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати к |
| знемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да с |
| ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?.. |
| ему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те ж |
| ексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> |
| <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани |
| и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се |
| ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се р |
| " /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волет |
| заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према све |
| а знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седне |
| ван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаво |
| еговој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад |
| али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју |
| 18963_C3.5"> <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грув |
| p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати |
| о да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже |
| ли сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш м |
| то јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним оч |
| жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагле |
| дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час м |
| ли најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико |
| се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи с |
| танко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако |
| — Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чуди |
| а пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а ка |
| т, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му ј |
| , а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица |
| рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио д |
| оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — |
| .{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. |
| трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни в |
| све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рање |
| ко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а |
| и игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S |
| танко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се За |
| знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја |
| ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послуша |
| баши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега |
| </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алекс |
| — Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— |
| како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило. |
| ..{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто |
| жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толи |
| раву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ |
| ? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог |
| рчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Сл |
| за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та |
| ло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из |
| ...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто про |
| И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа крив |
| предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегал |
| о.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жа |
| врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> < |
| доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S |
| по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Стан |
| !...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. |
| p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, |
| е на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па прич |
| ласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да с |
| било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазит |
| Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени тре |
| да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Кр |
| </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у |
| њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане! |
| > <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког |
| ову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти тр |
| >— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} |
| — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— |
| о оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари |
| . </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?. |
| ма, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због |
| на сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како преви |
| .{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> |
| м за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару |
| ету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а |
| то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни са |
| отрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим стари |
| шљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— |
| азговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, из |
| се!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар с |
| треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише |
| } Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p |
| Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја би |
| аучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у |
| , он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосм |
| >Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! |
| ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем |
| Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, |
| р међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Пр |
| га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти |
| г ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! |
| S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше |
| у вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... < |
| — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грак |
| а бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! |
| је да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} |
| теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} О |
| сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погин |
| хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од дан |
| Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{ |
| {S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече |
| можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потвр |
| ...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће |
| а тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p |
| шта рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико |
| >Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном кр |
| ста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} |
| упало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да |
| , летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мал |
| поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да |
| енула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{ |
| пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} |
| Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз |
| н се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, ј |
| се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... < |
| бојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут |
| И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!... |
| бећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, |
| ћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И за |
| главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Н |
| уку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; ма |
| ..{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и |
| таје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији |
| p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму |
| на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загл |
| ту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико т |
| у. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто |
| аде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и |
| се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина па |
| p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p |
| и! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Ви |
| > <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком |
| > <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру.. |
| очи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — поми |
| стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како м |
| шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише су |
| <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, |
| — Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уст |
| а то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, ха |
| отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </ |
| издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њег |
| притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где г |
| леже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза н |
| арамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин л |
| <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа |
| ве, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он к |
| њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Не |
| главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спуш |
| рашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао |
| у поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде |
| ита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко |
| у се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном ст |
| м.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> |
| } Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и |
| и му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати н |
| дари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор |
| о је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате пр |
| ка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци наз |
| топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је пр |
| иповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> |
| опа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринк |
| ако лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p> |
| че борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну! |
| >И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ал |
| и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Ов |
| Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га |
| вог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </ |
| } Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </ |
| .{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> |
| ао прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у |
| ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо н |
| сле нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{ |
| ина кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и ње |
| а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чу |
| е, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакос |
| криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до |
| ар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он |
| ај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Де |
| једаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршу |
| твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам |
| поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двоји |
| је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — в |
| !...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казат |
| клопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} |
| </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто посед |
| пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У |
| јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко |
| опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. |
| а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... |
| ије мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка |
| рдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чик |
| иште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у б |
| долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све |
| .{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p |
| егнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао |
| ди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распал |
| ма су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. |
| неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш с |
| е бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p |
| и.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина к |
| <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: |
| арешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече м |
| ваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобриш |
| .. </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од |
| >— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољуби |
| </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин |
| ислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећ |
| — Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је б |
| намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, м |
| . </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Ч |
| поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p |
| уд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упи |
| беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p |
| рана. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с во |
| на помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је ки |
| p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескач |
| или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је |
| . </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завој |
| шно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турс |
| бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмор |
| гу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S |
| вње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете |
| у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у |
| о у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека |
| ајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму п |
| а се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p |
| а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p |
| е дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили! |
| ад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио |
| ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у П |
| роламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!.. |
| <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељ |
| /p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровиц |
| ред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и ста |
| рум што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце |
| оје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. |
| сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека м |
| ! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на сп |
| ако се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Г |
| викаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чи |
| Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше ч |
| ини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и |
| овом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!.. |
| во вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је бог |
| па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: |
| .{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају |
| Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи има |
| Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зе |
| е протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место |
| тљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмор |
| нолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикива |
| на, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја |
| </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Сим |
| морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су |
| д и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу |
| <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{ |
| је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу |
| p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави сво |
| д је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, к |
| е!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учи |
| </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} С |
| води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који |
| или и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> |
| је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турч |
| јводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар- |
| басја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, ка |
| ка то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. < |
| све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету |
| тављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срда |
| , те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах п |
| . </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрл |
| се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се |
| се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Шт |
| >— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте |
| грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка пле |
| о човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказа |
| жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!. |
| да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, |
| и опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} П |
| </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p |
| радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један ук |
| моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се п |
| му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из |
| > <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могн |
| е, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> |
| брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па ве |
| но седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да |
| ићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је |
| и на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> < |
| днео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, |
| вамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо |
| </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па п |
| ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— |
| уру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — у |
| прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — уп |
| Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и по |
| парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — р |
| твар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио доба |
| ење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда |
| гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, М |
| S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепит |
| ..{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, |
| кса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше при |
| е. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се |
| /p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у |
| Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче |
| ли главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се д |
| ог небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајато |
| баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се от |
| о? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што |
| .. вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чег |
| Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у |
| иде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па м |
| би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, мога |
| , они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита М |
| згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> < |
| анко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса в |
| p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави |
| ко му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га |
| p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> |
| јпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу три |
| Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, |
| а ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе |
| /p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока д |
| {S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред... |
| говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо |
| устанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад |
| /p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и о |
| ане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то |
| Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што |
| > <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капета |
| и! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета |
| е Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митрови |
| јој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— |
| Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Го |
| те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из д |
| ивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Дон |
| било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да |
| хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гле |
| р! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде м |
| једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. < |
| икако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени |
| удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет г |
| , не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож |
| ка се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је |
| их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички |
| и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти |
| Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну |
| Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клем |
| а!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортак |
| на од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по к |
| а чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јев |
| шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре са |
| > <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Ви |
| ве се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — ре |
| нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јанич |
| з мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с |
| адовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ |
| у са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} |
| не... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада ст |
| {S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да им |
| топи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: |
| ако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у не |
| ласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у врт |
| решла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, стр |
| шно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке гр |
| да на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по ј |
| рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавн |
| </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бит |
| .. </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испл |
| слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу п |
| че му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђ |
| о места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло оп |
| ни да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати |
| осну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> |
| ило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!.. |
| као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p |
| 00 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао д |
| боду; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих |
| до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнул |
| и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни гал |
| са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p |
| а Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се о |
| је речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: |
| ужини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и с |
| и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као |
| сле тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће с |
| је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не |
| н никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи |
| у људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико |
| врзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нек |
| око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} |
| Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили ш |
| <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако |
| лила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра |
| де да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се |
| и хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радознало |
| ја отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био поб |
| а такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p |
| да дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ |
| рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију |
| /p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја с |
| Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. |
| и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој баре |
| ом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био располо |
| алу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошали |
| ити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти ш |
| где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се сажив |
| .{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на |
| ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздр |
| му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се оби |
| је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; беж |
| зујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршис |
| браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох д |
| оја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још |
| аље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или |
| не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} Т |
| чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> < |
| ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прел |
| Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са живот |
| репа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да |
| p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се |
| се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскр |
| о напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја |
| је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ног |
| ..{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и об |
| шао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би го |
| немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да |
| нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... < |
| </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турц |
| ече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разр |
| </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико су |
| због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним |
| мрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прс |
| } Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе |
| јдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не |
| ш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од о |
| и... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много |
| >— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. < |
| S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да |
| зе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу |
| свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у т |
| ала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије пре |
| е им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће |
| и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе |
| узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Сав |
| ићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чу |
| Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S |
| равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по |
| војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и За |
| — Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чу |
| војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шако |
| уше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њ |
| бу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p |
| d>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао |
| икаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио |
| ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица о |
| <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога трен |
| тражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не |
| шали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу пр |
| . </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, |
| а ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће |
| рете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... < |
| мо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> |
| ујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше как |
| ење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. |
| м ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дош |
| све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p |
| ћ. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже саб |
| ју страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Ст |
| естарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јури |
| аред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор |
| дан вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека в |
| {S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањен |
| оломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!.. |
| ак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихов |
| пусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови |
| као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери. |
| крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. |
| p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их н |
| и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загр |
| на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се |
| пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пуш |
| упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и |
| запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} |
| погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p> |
| суо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; |
| гонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо- |
| >За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропи |
| се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> |
| каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рање |
| ша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, |
| ли, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишља |
| о!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно гово |
| реба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да н |
| {S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, к |
| > <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> < |
| друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се |
| да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао |
| икога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета |
| а мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И в |
| ша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, так |
| вој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај на |
| то и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благ |
| њеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост |
| </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радит |
| богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, |
| че долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп р |
| .. </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седа |
| знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Н |
| ма а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме кле |
| кисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на |
| ушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ћ |
| .{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, |
| еравању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лут |
| радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем с |
| мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај |
| су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покри |
| о исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!... |
| рижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је |
| и!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сиг |
| исто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| брави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распор |
| } Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући |
| ђутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом |
| с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто |
| и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо |
| као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да ун |
| узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он г |
| ; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени |
| му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лаза |
| тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упи |
| ше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... |
| асом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за |
| ам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Ст |
| : пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — |
| . </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p |
| еним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали |
| , она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да |
| на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам |
| може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све |
| узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам |
| /p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од |
| ...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да и |
| Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам |
| екако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — реч |
| </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде уз |
| а и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли |
| ати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; |
| демима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као |
| се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може ле |
| ови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, |
| на сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!. |
| у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, у |
| усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p |
| во не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! |
| инове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И |
| оше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми б |
| упић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>П |
| огами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Леп |
| топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас би |
| ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p |
| р тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчи |
| >Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} |
| Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо ј |
| рзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p> |
| p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом гово |
| ад јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај |
| Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе |
| је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он ј |
| н.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао он |
| јене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њ |
| шће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже г |
| га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледал |
| евића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћ |
| синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише |
| ицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у х |
| тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, е |
| се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. |
| > <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... |
| о крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико |
| дима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p |
| </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Св |
| воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па п |
| <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце |
| лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каж |
| </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </ |
| Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћ |
| оју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — реч |
| лављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!.. |
| де, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— |
| њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио та |
| анка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим |
| </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо |
| Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја би |
| војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се п |
| и ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута |
| Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде |
| о је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извр |
| а оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гле |
| ка ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло |
| ће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од је |
| а љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни о |
| S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше |
| а бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На том |
| а!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздрав |
| и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, |
| страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чу |
| љице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div type="ch |
| зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима |
| а прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су с |
| ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћ |
| тне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter |
| ора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима зво |
| е примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} |
| Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво бр |
| ине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели |
| .{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </ |
| и он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готов |
| о издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није |
| ајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Су |
| ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!. |
| } Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Тур |
| а!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети за |
| нас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помут |
| ра паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| !...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и |
| ли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као ш |
| {S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без све |
| аде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div type="cha |
| о!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и |
| рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не |
| помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чин |
| оћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{ |
| у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, |
| /p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— |
| већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га па |
| </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се ра |
| вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци |
| >— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Ста |
| авом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште |
| ло срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — уп |
| о тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђо |
| ва веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па п |
| задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури |
| } Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је ба |
| слиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али |
| естаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> |
| здан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад |
| ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом треба |
| е он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се |
| овале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и |
| ј!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али г |
| аху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} |
| пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао. |
| један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је |
| ушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту рав |
| у белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је п |
| огом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </qu |
| д њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо. |
| ке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло п |
| ђутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска бех |
| је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и |
| Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и пр |
| ет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на |
| екса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити |
| и је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!.. |
| .. </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p |
| ео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Ј |
| Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. < |
| ...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону |
| еше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже го |
| за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће |
| нама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!... |
| Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од |
| па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија п |
| отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поз |
| че кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам |
| <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Ма |
| се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не |
| — А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Зав |
| а за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је |
| кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су раз |
| дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> < |
| е осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— |
| ко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефен |
| о не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> < |
| p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... в |
| одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете |
| диш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лак |
| S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? < |
| га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко |
| и одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа |
| ше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p |
| дајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се л |
| му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад |
| рчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нис |
| слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши |
| н седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— |
| <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо |
| а га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још ко |
| кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? < |
| ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> < |
| ..{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, т |
| да?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека х |
| рао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе та |
| S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам та |
| а тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младен |
| аде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га по |
| о радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече |
| .{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом. |
| <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми |
| ј Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сен |
| против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} |
| {S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махн |
| Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се р |
| о је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p> |
| ош мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако пок |
| сти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком |
| насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Вид |
| ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јуна |
| >— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад |
| , жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у њег |
| од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Ст |
| p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{ |
| ајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Так |
| Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p |
| брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан! |
| сла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да |
| > <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве |
| говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу н |
| си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца |
| са — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са |
| — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да с |
| ку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </ |
| {S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> |
| мо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима |
| рав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Але |
| еца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, поч |
| >— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за вр |
| буса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — |
| у дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, |
| је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би с |
| се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврз |
| } Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. |
| е омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у |
| из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и м |
| ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало |
| {S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га пог |
| не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не |
| и.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ниш |
| т. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p |
| рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац. |
| а рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S |
| мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - ве |
| а.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Б |
| ред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо. |
| ио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p |
| > <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али |
| н — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро |
| дбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— |
| S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси би |
| ..{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бо |
| .{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето.. |
| {S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бит |
| > <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста крен |
| ено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али |
| ..{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Ста |
| <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! |
| сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} |
| овом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– |
| аде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате |
| ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја |
| о један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти в |
| Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. < |
| а човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не дол |
| једи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> < |
| >— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога |
| <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, тр |
| рдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му ба |
| <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће |
| о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и поди |
| >— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући |
| о... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још |
| та Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. |
| <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </ |
| p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: пр |
| а викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио |
| , он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p> |
| — Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> < |
| пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се |
| — Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и с |
| то? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} |
| <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, |
| корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Шт |
| па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобр |
| /p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p |
| </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад с |
| био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами |
| се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он ме |
| p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не |
| еш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти зн |
| се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само |
| еп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али |
| м.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш и |
| агледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Ст |
| рње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мисл |
| да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па |
| ушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се |
| ђаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> < |
| снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај т |
| оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> < |
| Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— |
| о небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ни |
| у, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> < |
| ам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран з |
| p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега |
| </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} М |
| еви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p> |
| — Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је |
| </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију |
| , он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згода |
| е на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мр |
| љно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! |
| ђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </ |
| и? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендиј |
| о? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима бо |
| — Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твог |
| а дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код |
| узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не з |
| Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га |
| иде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зек |
| ао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено ли |
| {S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p |
| инко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гас |
| и шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Але |
| оде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми вод |
| оста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Ми |
| У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, хар |
| Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би бел |
| > <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци па |
| ша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — |
| </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p |
| } Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p> |
| сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станк |
| </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде |
| код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грм |
| кну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, бо |
| даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви |
| .{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> |
| Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </ |
| диш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја |
| право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не |
| лима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не |
| рпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> < |
| ..{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном |
| и нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој |
| први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> |
| ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, |
| њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p> |
| е запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </ |
| и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи |
| — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збегови |
| е: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи |
| p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуц |
| S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} |
| а!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, погле |
| ру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окре |
| еше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео |
| p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си |
| зане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p> |
| но. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У |
| би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. |
| > <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијал |
| </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— |
| ешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сок |
| их, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!.. |
| претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, |
| > <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јес |
| виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмах |
| е Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути |
| њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дођ |
| дећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити бару |
| Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса |
| p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је ва |
| а-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! < |
| у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а |
| {S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> |
| угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману |
| анио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се |
| </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— С |
| ове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не зна |
| вао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо о |
| >Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Поглед |
| поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си н |
| <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест |
| а га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Он |
| Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли |
| зивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио м |
| а чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица уп |
| сак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише на |
| S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— А |
| акрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— |
| Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћ |
| > <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{ |
| како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, |
| аћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!.. |
| S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече |
| н погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков |
| } Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си |
| </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. |
| насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— |
| {S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог |
| по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан чов |
| јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога |
| судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </ |
| p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите |
| ну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> |
| да га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?. |
| у ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!. |
| Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару |
| ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја нема |
| <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си |
| те?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружи |
| : </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јес |
| Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p |
| причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграја |
| !...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце |
| а да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— |
| им Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треб |
| о ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани да |
| ије дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то мо |
| на...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У к |
| д куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи |
| . </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— |
| ла. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кућ |
| насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што |
| Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отв |
| х — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради |
| Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p |
| еражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је леп |
| е подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи од |
| овек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се ру |
| оворио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p |
| е само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он |
| удима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагна |
| <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, И |
| а казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Н |
| имо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упит |
| а поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} |
| анственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} |
| ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му с |
| . </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се |
| , само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! |
| јка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> |
| те кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лит |
| ола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако |
| изнавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Мога |
| о ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је наб |
| е ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем |
| уњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше |
| је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде |
| је, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бра |
| каблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S |
| колико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не з |
| е окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече |
| рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га |
| ам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, |
| еког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш он |
| ост и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> < |
| во што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђа |
| падне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, |
| <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом |
| p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био чов |
| ајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тр |
| га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме с |
| </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! |
| а харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње |
| срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала бо |
| и и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три реч |
| толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се зах |
| је деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, са |
| не ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе д |
| Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи |
| ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хте |
| мешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> |
| о то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Сам |
| S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. |
| завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам |
| вори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, см |
| {S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </ |
| анка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> |
| Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p |
| Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на |
| ече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, |
| Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће |
| Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али |
| >Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда |
| — Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и |
| у причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? |
| и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао |
| мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p |
| ве шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p> |
| >И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. < |
| еке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао ј |
| ајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је дов |
| ека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како н |
| где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мир |
| едном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си н |
| гову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба т |
| {S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти |
| } Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, |
| је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин зва |
| Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </ |
| Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички |
| само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му кл |
| оре, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумара |
| у тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њег |
| ринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврст |
| ослу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разгова |
| од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па как |
| е да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра ус |
| иражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се |
| марао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком |
| <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, н |
| буковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно |
| <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из |
| овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики св |
| мпова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Мног |
| рзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди ба |
| ... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И |
| </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала ј |
| ке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у |
| .{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— От |
| том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се н |
| у заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над |
| прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више в |
| ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта |
| ни да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} |
| .{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} |
| ога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... |
| — Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{ |
| >Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Т |
| ову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим |
| е мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, св |
| али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена. |
| тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p |
| азили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! < |
| а не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас д |
| игао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја |
| > <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша |
| е Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајду |
| о ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>С |
| ски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не |
| еља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам к |
| ...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса |
| љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш |
| захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељ |
| није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће на |
| {S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајду |
| да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: |
| а. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... |
| обу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теб |
| а, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ј |
| у приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим с |
| мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и би |
| и, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Ј |
| лико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки |
| ита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јес |
| ма гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па |
| де...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени |
| ... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, ал |
| ше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, ј |
| ласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; |
| Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p |
| ојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види ка |
| и... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло или |
| загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... < |
| ико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико |
| војих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво ш |
| p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збо |
| /p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и М |
| а не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одгово |
| ринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје бра |
| : </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плес |
| пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да у |
| ћи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би |
| нишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само п |
| јаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, б |
| свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађат |
| а сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то |
| } Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу и |
| божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} |
| и, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} |
| о од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, |
| се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као |
| морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, |
| е било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега |
| живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе прет |
| Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— |
| > <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобр |
| ао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге |
| диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поре |
| ! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — р |
| мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш ми |
| . </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао! |
| а дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту |
| А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Стан |
| по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли |
| свим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га |
| оље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је М |
| а пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — ре |
| е: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло... |
| и, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба |
| > <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша |
| Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли |
| , баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, |
| иже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачу |
| хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадош |
| ем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окр |
| окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико ми |
| } Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пру |
| Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. |
| </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети? |
| — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} |
| танко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка |
| ренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: |
| Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код |
| је знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам |
| је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} |
| е Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да |
| емамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки б |
| о, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти |
| клео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, пош |
| и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p |
| ишта!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... |
| 2.16"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похв |
| аком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... < |
| д изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које о |
| гледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у су |
| . </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не у |
| иран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја |
| могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био тол |
| ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства глед |
| ам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобод |
| .{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суре |
| риш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо |
| <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Ив |
| е га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече |
| а, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, мор |
| ацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} |
| } Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им |
| одајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га мо |
| вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — с |
| х сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, |
| ечеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </ |
| оста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи шт |
| е морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци ш |
| збиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче |
| к...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш гд |
| дговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p> |
| аљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, |
| помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакос |
| њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: да |
| има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и зав |
| с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре |
| ас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је |
| е имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се с |
| либе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесар |
| дучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио |
| о Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. |
| е... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{ |
| — Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А |
| {S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочит |
| ами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{ |
| >— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми ј |
| баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече |
| многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Ме |
| мчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече |
| пов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што |
| поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не поврат |
| о би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! < |
| асно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни |
| еник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и |
| {S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу |
| мажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а лист |
| аше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> |
| лица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чини |
| чи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће |
| ао мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се с |
| се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онд |
| ију, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То |
| ега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се сме |
| ран. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже рамен |
| !... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку поста |
| пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа |
| >Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше во |
| и у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети р |
| о врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: < |
| му и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кес |
| и се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, ре |
| p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разред |
| и; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини м |
| нише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... |
| front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена п |
| <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... |
| летве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачл |
| али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заист |
| ричати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека |
| живео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} |
| коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку |
| ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу б |
| е он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S |
| у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово |
| >— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика н |
| >Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брат |
| Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефе |
| био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{ |
| {S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од с |
| {S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато шт |
| Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена |
| те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван |
| нскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окре |
| воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, |
| од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!... |
| ио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као |
| е њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ов |
| ио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе |
| им великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мај |
| ђоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— |
| свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!. |
| страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац |
| е за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!.. |
| есам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... |
| ..{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — |
| >— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам р |
| {S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа |
| p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собо |
| е сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи |
| како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како |
| ојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег о |
| под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... |
| у хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за кој |
| у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S |
| , лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше суз |
| ти. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто |
| ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича М |
| брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде ј |
| а... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не р |
| } А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку к |
| че харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} |
| Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се |
| говорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па |
| — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу |
| бо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа |
| и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајућ |
| } Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Ни |
| нске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p> |
| је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она |
| ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми с |
| ћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа об |
| че опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет |
| сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. |
| ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} И |
| се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп |
| е!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p> |
| Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти ме |
| ицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Как |
| ксића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да н |
| и мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он он |
| S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> < |
| каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо пр |
| во, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И јед |
| ђу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не |
| он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине |
| ао лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, |
| мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш |
| ли не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S |
| Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с |
| Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да |
| му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбаш |
| а сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам см |
| p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јели |
| ажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да |
| упке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, |
| од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамо |
| !...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакш |
| - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S |
| ио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је доте |
| о се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је о |
| во. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на |
| пита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! |
| она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весел |
| ћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи |
| вог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај! |
| p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја ми |
| p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прст |
| — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дри |
| ајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, |
| <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо |
| е: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Ј |
| S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекс |
| ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Мор |
| па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам |
| — Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита п |
| озовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— |
| е уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... |
| ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини д |
| а ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Ту |
| а одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p |
| ко Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, |
| ајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p> |
| но то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{ |
| нко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скр |
| то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти |
| уј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко |
| је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{ |
| Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћут |
| чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али |
| рудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? |
| Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} И |
| ну кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} О |
| ! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати |
| в, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још |
| ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{ |
| ут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> |
| бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потре |
| у руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији |
| а.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш то |
| Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, |
| Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} |
| ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад са |
| е ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> < |
| моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> < |
| На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} |
| е. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте |
| зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко |
| нопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само р |
| ја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени |
| друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и |
| смен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ о |
| ити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није |
| јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље! |
| ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је |
| имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а? |
| одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S |
| је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и |
| јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Ост |
| /p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како |
| } Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном! |
| по за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> |
| да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина сти |
| ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из ње |
| p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p> |
| , па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га и |
| алалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру |
| од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{ |
| ко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби |
| p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — реч |
| му, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексин |
| </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. < |
| поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море |
| о је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. |
| чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безоб |
| а се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да л |
| е они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је в |
| еколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!.. |
| у.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала ре |
| ивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... з |
| ој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не |
| раво велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> |
| напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити |
| ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће ко |
| — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са |
| т...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>М |
| неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред за |
| но, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему им |
| етру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у |
| и се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на с |
| и сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела |
| е му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много |
| а, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је |
| Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли он |
| и окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију ш |
| што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... < |
| има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Не |
| те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} |
| некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад. |
| ра-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја |
| </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у са |
| промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару |
| ма!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни |
| што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а |
| А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком се |
| рите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат |
| p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не поми |
| Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико |
| же!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на |
| тарешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је |
| о је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главн |
| усну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелем |
| } А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па и |
| жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би |
| досни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жил |
| ију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p> |
| и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено |
| !...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим ка |
| е.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају нек |
| м!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> < |
| Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </ |
| орам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по |
| . </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!... |
| ог имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — ре |
| изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да с |
| спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало р |
| причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним сел |
| у мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зел |
| у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није |
| одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пуш |
| узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мрт |
| е сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Уда |
| еш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али ба |
| дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, а |
| опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његов |
| p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људ |
| ака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с |
| ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби |
| г...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би |
| леди речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта |
| г је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стад |
| и знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш с |
| рачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у |
| ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p> |
| </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— |
| што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али б |
| м је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. |
| домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. |
| то остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— |
| м ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Ми |
| трине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим |
| ..{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с |
| и опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му |
| — Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, |
| . </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведр |
| тим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Прос |
| па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше забо |
| анка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све ка |
| гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слуша |
| ћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у |
| зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душ |
| </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. < |
| : </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — |
| ... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Л |
| ди, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> |
| вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — ре |
| нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешил |
| не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се ч |
| уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{ |
| обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећањ |
| да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши у |
| му што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и |
| А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости |
| и су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валов |
| >— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста |
| гајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце н |
| гом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као |
| а нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где гла |
| Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ј |
| ала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на ко |
| а до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч |
| његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; а |
| дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} |
| p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Или |
| рци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Не |
| маћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и |
| А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у |
| p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом ре |
| ји, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ет |
| освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине |
| грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Д |
| ило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде.. |
| олазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из |
| ри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаро |
| >— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом. |
| оји је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није ка |
| p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хв |
| Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је |
| стају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није |
| S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је исти |
| .{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и |
| ро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| што тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. < |
| е ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И |
| отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни ка |
| >Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите |
| .{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку гла |
| бро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шт |
| и пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p> |
| лудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — |
| њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли |
| мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека. |
| мчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га би |
| добити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на ср |
| беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад |
| — Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај |
| се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, с |
| з његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? |
| исао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Уч |
| са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од с |
| имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестад |
| ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба |
| >И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе пес |
| <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, |
| Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан |
| су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише сво |
| иста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тук |
| н њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном уч |
| пио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А |
| ина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нере |
| свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све ста |
| и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуко |
| чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољн |
| сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и |
| ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство |
| доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје |
| .{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... |
| о је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с де |
| као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад |
| сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче б |
| што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути |
| да од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И |
| дмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, |
| муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не бе |
| мамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињари |
| неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што по |
| је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би |
| какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Ра |
| бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} Т |
| .” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не |
| си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што ни |
| p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламено |
| Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово пр |
| <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад ј |
| спознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p |
| а Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзи |
| гано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражал |
| и је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јури |
| Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Али |
| о сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био! |
| <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко |
| рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p> |
| воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> < |
| — Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци пр |
| ћу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, ти |
| овара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад |
| дећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишин |
| је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хај |
| аше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака |
| рушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њ |
| рски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Л |
| је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заст |
| ече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на стра |
| > <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да види |
| ли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је б |
| а скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је |
| жја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина |
| >Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село. |
| о обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошљ |
| ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Кру |
| па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, |
| из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака би |
| и он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека с |
| >— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </ |
| ахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олу |
| ко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем ш |
| да повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти ј |
| Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p |
| шка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!... |
| бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S |
| ршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке |
| дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </ |
| јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још з |
| су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна |
| прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је |
| ко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </ |
| <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p |
| историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачва |
| ли кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не каже |
| на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У паме |
| е може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не |
| ну твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћар |
| </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо |
| и радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p> |
| и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазна |
| ко не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p |
| детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не |
| паве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Пр |
| Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од |
| врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не |
| Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на пра |
| невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим по |
| рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зач |
| е треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... |
| ила епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас |
| } Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p> |
| амбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p> |
| У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је к |
| иражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чес |
| ао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p> |
| ..{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толик |
| о ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онд |
| човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о м |
| али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, |
| прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина п |
| се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он про |
| , волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И с |
| говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... |
| ко за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући |
| што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стоји |
| е!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S |
| мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној |
| аједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврза |
| ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— |
| и тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато |
| шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао |
| беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. < |
| црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хвата |
| ни на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И |
| е да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавш |
| Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме о |
| прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Мес |
| и, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </ |
| ио сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташ |
| о му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора уч |
| лу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори |
| Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће би |
| који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алекси |
| подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је |
| би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одб |
| ом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истис |
| онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ки |
| о своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зат |
| као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове стареш |
| ио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} О |
| ам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} |
| p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!.. |
| ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас |
| з турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Ср |
| — Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар |
| : сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, та |
| трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико ум |
| .{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекл |
| ажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем п |
| е сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више р |
| ље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену |
| врте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Ј |
| Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p> |
| тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао д |
| <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</ |
| провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој н |
| — Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... |
| {S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> < |
| се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да мо |
| Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак |
| јка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваш |
| же.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и |
| у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} |
| дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!. |
| је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Г |
| теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз кол |
| да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док |
| а јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан И |
| могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се п |
| <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао |
| се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, |
| p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он |
| тити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у го |
| онио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непр |
| и дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нем |
| ко се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили. |
| Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку с |
| у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p> |
| а не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!. |
| бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаш |
| ибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима д |
| хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми |
| /p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <m |
| и правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, |
| ати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад зна |
| ћ. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека |
| нога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, как |
| ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родит |
| } И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} |
| в, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај ме |
| о!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба |
| више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човј |
| бе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> |
| ао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече |
| олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко |
| волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин |
| !...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса понос |
| би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Ј |
| стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освес |
| ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спрема |
| му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у к |
| Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не бр |
| . ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> |
| знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... |
| ислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, чов |
| је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{ |
| нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше |
| , доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са св |
| руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад ид |
| иге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, |
| леда матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— |
| о!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И |
| њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, |
| о је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда |
| <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је сл |
| раженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као зве |
| p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би |
| ко је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега н |
| ад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док |
| ум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад |
| Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— Т |
| ег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пус |
| .{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је ов |
| } Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не |
| ао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицо |
| у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода |
| ом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта ве |
| ! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> |
| ујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјај |
| S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} |
| о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до ко |
| у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушк |
| ричао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина |
| , и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душ |
| Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помис |
| ћао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој п |
| о што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она о |
| је друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кљу |
| им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станк |
| турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!. |
| ама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је ди |
| си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па |
| вана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити т |
| Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опе |
| } Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} |
| а стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеш |
| то Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи |
| .{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, ал |
| ед ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Ј |
| Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га |
| де, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете каја |
| — Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> |
| то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства |
| олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што |
| и колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би |
| p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо |
| руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> |
| и довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! |
| лош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и |
| ?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Де |
| е ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>О |
| Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} |
| , неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи |
| налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То не |
| у” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Мо |
| и пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p> |
| о? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. < |
| <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{ |
| сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару |
| ад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... |
| ао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. < |
| и ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти н |
| није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађ |
| што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> |
| з куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Ст |
| } А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— |
| помични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно |
| кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учин |
| нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лаза |
| једаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га за |
| то страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... < |
| одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи |
| S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div ty |
| ети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црн |
| аметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушк |
| — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S |
| с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом. |
| ру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше |
| ед неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако |
| ви родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да ј |
| кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније |
| и и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> |
| и поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан |
| успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једно |
| рску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапц |
| ... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глав |
| причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца п |
| рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао виш |
| сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> |
| се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спу |
| у?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згр |
| е. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... < |
| {S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планов |
| г бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да |
| и бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо |
| о и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових у |
| ком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!.. |
| гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Њего |
| неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па |
| сад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Марин |
| игоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> |
| мамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је |
| а је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрос |
| и, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези |
| {S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, вр |
| е придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принес |
| и стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да |
| као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе пам |
| , рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-х |
| покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих |
| и. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као |
| х погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p |
| нпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </ |
| чина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста |
| p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срам |
| омогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — реч |
| <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој ку |
| .{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци бив |
| паја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више |
| жје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све |
| на попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он |
| ругом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо |
| дити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се |
| на сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми ба |
| и ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </ |
| те!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обоји |
| о, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутр |
| о зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу |
| дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. |
| и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и с |
| !{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свем |
| /p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђ |
| то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом |
| његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћуте |
| бо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> < |
| } Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се ра |
| реду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. |
| одне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Сав |
| .{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако гус |
| же мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако |
| ако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више |
| рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не |
| nit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} |
| му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људ |
| мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{ |
| руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да |
| !{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био п |
| ли Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дри |
| е.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад з |
| ју за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане. |
| ..{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} |
| старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да |
| страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми |
| </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у |
| , око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мра |
| где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити с |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} |
| ком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он п |
| е се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S |
| н, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плач |
| би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени умор |
| /p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичар |
| </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} |
| исли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама |
| че Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <d |
| јим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} |
| ом, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац |
| t="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као |
| </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се в |
| еда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, |
| а ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У |
| ша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестад |
| у певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама пом |
| .{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави ја |
| ="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умел |
| узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из св |
| , дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би |
| рка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све стареши |
| — Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понур |
| одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> |
| ико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружи |
| анкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу |
| ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш на |
| <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разг |
| Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тог |
| хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се чове |
| Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо суд |
| .{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенц |
| том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беш |
| велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он ос |
| чека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </ |
| <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би ш |
| ка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави |
| и о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као засто |
| ено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> < |
| луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се |
| stone unit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, т |
| о као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSec |
| Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p> |
| као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Ту |
| } Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> |
| еким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спушта |
| испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </ |
| блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је ст |
| иче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали... |
| ад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, |
| , разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио |
| >Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би би |
| Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који с |
| као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па с |
| све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо н |
| це пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринк |
| д ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није |
| Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се л |
| јац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњ |
| а. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло |
| <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе. |
| <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца ха |
| <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C2.2 |
| <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне. |
| тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар |
| авранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде ни |
| лила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, к |
| ли...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А дев |